ZLATNI GHOUL Nagrade za ne-horor postignuća u 2011. godini

    Evo još jedne tradicije koju započinjem ove godine – pa dokle izdržim.
    Dakle, od sad pa nadalje i ubuduće, Poov rođendan (19.01) je Dan za obznanu nagrada Zlatni Ghoul za HOROR postignuća, a moj rođendan (30.01) je Dan za obznanu nagrada Zlatni Ghoul za NE-HOROR postignuća u prethodnoj filmskoj godini. Red je da se i NEHORORI zakite ovom divnom statuetom (moj nacrt popravila i pozlatila Tijana Jevtić), jer ipak i o njima se ovde na blogu piše, u poslednje vreme čak i više nego o (sve čemernijim i pažnje nevrednim) hororima.
    Za razliku od horora, među filmovima iz žanra OSTALO (he he...) moglo se pronaći znatno više naslova vrednih pažnje (jer ih je i procentualno više nego horora). Ovo će postati očiglednije kada za neki dan okačim TOP-LISTU od 50-ak najboljih ne-horor filmova viđenih od prošlogodišnje liste do danas.
Do tada, evo kako je glasao jedini pouzdani, provereni, nepotkupljivi i savršeno istančano ukusni žiri u sastavu: Dejan, Ognjanović i Ghoul.
    PS: U donjem listingu u zagradi je data zemlja produkcije datog filma, a ne porekla konkretnog reditelja, glumca i sl. kod nagrada koje idu pojedincima.
    PPS: Ne treba mnogo pronicljivosti da se zapazi vrlo očit pattern u nagradama, a to je – da među njima praktično NEMA američkih filmova (ok, ima JEDAN, i to dokumentarni). Ovo nije politička niti ideološka odluka, nego čisto estetska (iako je prožeta duhom NESVRSTANOSTI i ANTIAMERIKANIZMA, i može se čitati i kao "pljujem na vaše amerikocentrične liste 'najboljih' filmova!"). Mislim da nikome ne moram da dokazujem svoju ljubav prema – između ostalog – žanrovskom filmu, ali šta ja mogu Amerima kad ih sada čak i na rođenom polju tuče ostatak sveta u kome debiloholivudizacija još uvek nije ubila poslednje iskre kreativnosti i duha.
    SPS: Većina ovih filmova već je bila prikazana na blogu, pa kome su rivjui promakli, search opcija radi i danju i noću.

ZLATNI GHOUL
ZA NAJBOLJI FILM 2011.

THE RAID
(Indonesia)

ZLATNI GHOUL
ZA DRAMU

INCENDIES
(Canada)

ZLATNI GHOUL
ZA TRILER

CONFESSIONS
(Japan)

ZLATNI GHOUL
ZA AKCIJU

THE RAID
(Indonesia)

ZLATNI GHOUL
ZA SF

ENDHIRAN aka ROBOT
(India)

ZLATNI GHOUL
ZA KOMEDIJU

KLOVN: THE MOVIE
(Denmark)

ZLATNI GHOUL
ZA SRPSKI FILM

KAKO SU ME UKRALI NEMCI

ZLATNI GHOUL
ZA ANIMIRANI FILM

THE BORROWER ARRIETTY
(Japan)

ZLATNI GHOUL
ZA NAJBOLJI DOKUMENTARAC

WILLIAM S. BURROUGHS - A MAN WITHIN
(USA)

ZLATNI GHOUL
ZA "NE MOGU DA VERUJEM DA JE TO DOBRO" FILM

THE KID WITH A BIKE / Le gamin au vélo
(France)

ZLATNI GHOUL
ZA NAJBOLJU REŽIJU

Gareth Evans
THE RAID
(Indonesia)

ZLATNI GHOUL
ZA NAJBOLJI ADAPTIRANI SCENARIO

Denis Villeneuve
INCENDIES
(Canada)

ZLATNI GHOUL
ZA NAJBOLJI ORIGINALNI SCENARIO

Shion Sono, Yoshiki Takahashi

COLD FISH
(Japan)

ZLATNI GHOUL
ZA GLAVNU MUŠKU ULOGU

Denden
COLD FISH
(Japan)

ZLATNI GHOUL
ZA GLAVNU ŽENSKU ULOGU

Lubna Azabal
INCENDIES
(Canada)

ZLATNI GHOUL
ZA DETE GLUMCA

Thomas Doret
THE KID WITH A BIKE / Le gamin au vélo
(France)

ZLATNI GHOUL
ZA MUZIKU

Aria Prayogi, Joseph Trapanese, Fajar Yuskemal
THE RAID
(Indonesia)

ZLATNI GHOUL
ZA KAMERU

Masakazu Ato, Atsushi Ozawa
CONFESSIONS
(Japan)

ZLATNI GHOUL
ZA EFEKTE MASKE

Yoshihiro Nishimura
COLD FISH
(Japan)

ZLATNI GHOUL
ZA DEBI-REDITELJA KOJI OBEĆAVA

Fabrice Gobert
SIMON WERNER A DISPARU
(France)

SEKTE! "Crna ruža"

  

    U okviru akcije "Ghoulov vodič kroz sekte" evo podsećanja na prvu za koju sam ikada čuo. I ne samo to, nego ovde kačim i sam taj tekst u kome sam prvi put pročitao o "Crnoj ruži". Poznavaocima mog lika a naročito dela očito je da je ovaj tekst snažno delovao na moju mladalačku, maloletnu imaginaciju.
    Tekst je izašao u TV Novostima 1988. godine; dakle, imao sam tada 15 godina, završavao osmi razred osnovne škole, bio već duboko zabrazdio stazama horora i mračnjaštva, a inspirativni potencijali ovog članka naveli su me da ga sačuvam – i da ga čuvam sve do danas – kao jedan od prvih činilaca moje privatne Zbirke.
    Da, Zbirka koju sačinjava junak mog romana NAŽIVO zaista postoji – u mojim fijokama. Štaviše, kao što ćete videti u donjem tekstu, naziv kafića GARUDA (koji sam ja u romanu smestio u Prištinu), omaž je ovom tekstu i njegovom uticaju na mene. Da budem jasan: to nije goli plitkoumni omaž, nego vrlo promišljeni i smisleni činilac u značenju romana čiji glavni junak za zadatak ima da prevaziđe (transcendira) razne nivoe "stvarnosti": prozaična svakodnevica (majka sa decom koja se svađaju u liftu), upliv medija na percepciju svakodnevice kroz direktne vesti sa ratišta i oko njega (odlomci iz novina i vesti sa TV-a), senzacionalistički ili potajno kvarni novinski tekstovi za izazivanje moralne i druge panike, straha i nesigurnosti (priče o sektama, satanistima i sličnim urotama), nesvareni pučki odraz toga što se u medijima čulo (razgovor putnika u vozu ka Prištini), glasine i urbane legende i teorije zavere (Adrijanove priče u GARUDI i u BOLJEM ŽIVOTU), direktne ispovesti učesnika događaja (Goranova pripovest), lično svedočenje post-festum (Dejan u Goranovom kupatilu) i najzad, na kraju, lično svedočenje/suočenje sa stvarnošću, direktno i – NAŽIVO!
    Tekst, sam po sebi, zapravo nije iz današnje perspektive nešto spektakularno senzacionalan, jer u međuvremenu se svašta izdešavalo: poludeli vojnici kao spree-killeri u kasarnama (navodno povezani sa sektama poput Crne ruže), ratovi i klanice i ludila po Balkanu i njihov crni afterglow u vidu bezumnih zločina i perverzija svih vrsta u "mirnodopskim" uslovima poremećene i sjebane Srbije i sl. Od ovog teksta pa do danas imali smo prilike da pročitamo desetine feljtona i članaka u kojima se govori o satanističkoj zaveri, kao što je ovaj: VERSKE SEKTE - Crna ruža - Satanistički ritual žrtvovanja na grobljima, ili pak o vezi Crne ruže sa pripadnicima specijalnih jedinica (jer, Legija ima Crnu ružu tetoviranu na vratu!) koje se razotkrivaju ovde: Ko čuva Crnu ružu?
    Uostalom, možete pogledati i brojne video priloge o Crnoj ruži, poput ovog:

    Evo, dakle, ekskluzivno na ovom blogu, jednog od prvih pominjanja Crne ruže u predratnoj Srbiji 1988. godine – mnogo razumnije i objektivnije intoniranog od onih koja su usledila... Klikni na slike - ili još bolje SAČUVAJ ih - da bi ovaj sken bio čitljiv:

ENCIKLOPEDIJA HORORA: Književnost strave i užasa (3. deo)

        Evo i trećeg (od ukupno četiri) dela ove enciklopedije. Radi se o mini-pregledu horora u književnosti koji je priredio Mauro Bozeli; svojevremeno je izašao u specijalnom broju DILANA DOGA (MEFISTO), ali preveden toliko užasno da mnoge od tih brljotina tek sada zapažam. 
        Ovo što sledi dole je verzija teksta koju sam ISPRAVIO barem u faktografskom delu (mrzelo me da se bakćem još i lošim stilom prevodioca), pa tako u njoj nećete naći "Lovkafta", niti ćete videti priče sa naslovima “Insmautova maska”, “Čulhuov poziv”, “Strava u Danviču”, ili pak, kod Metisona, “Pored čoveka i žene” (za originalni naslov "Born of Man and Woman"!), niti ćete za poznatu Makenovu priču objavljenu tokom PRVOG svetskog rata pročitati da je "objavljena tokom drugog svetskog rata", kao što nećete, zahvaljujući mojim ispravkama, uzalud tražiti roman sa naslovom “Anđeo sa ISTOČNOG prozora”!
    Dakle, u ovoj verziji koju ekskluzivno kačim na blog, donje odrednice zapravo mogu biti od neke koristi – naročito onima koji tek počinju da istražuju klasike horora. Označio sam jarko zelenom bojom one naslove koji imaju moju naročitu preporuku.
 

KAFKA, FRANC (1883 -1924)

“Mirno živim u svom domu, ali vidim kako lagano i tiho neprijatelj probija put do mene”, pisao je Franc Kafka.
Za njega je literatura predstavljala način da pobegne od straha; jedino je igrajući se vlastitim snovima mogao da oseti da je zbilja živ. U pripoveci “Udarac o vrata“ Kafka iznosi stav da je egzistencija poput udaranja glavu o zid ćelije bez vrata i prozora, dakle bez ikakve nade u spas i dostizanje žuđenje slobode. Roman “Amerika” posvećen je temi gubljenja seksualne nevinosti, a u “Procesu” Jozef K. biva osuđen na smrt do kraja ne doznavši zbog čega je izveden pred sud i ko je onaj koji ga je optužio.
Opskurni osećaj krivice, enigmatska i nedostupna vlast, nerazumljive poruke služe Kafki da uobliči osnovnu ideju – PRAZNI, zastrašujući život najgora je moguća kazna za ljudsko biće. Sloboda je iluzorna, ona predstavlja tek drugi oblik ropstva, još apsurdniji. U pripoveci “Lovac Grahus” čovek koji ne može da umre večno plovi u čamcu bez kormila i vesala.

KEMPBEL, REMZI (1946 – )

Kempbel je u mladosti bio pod očiglednim uticajem Lavkrafta, osobito vidnim u zbirci pripovedaka “Stanovnik jezera”.
Druga antologija “Demoni na dnevnoj svetlosti” već je više lična – monstrumi ustupaju mesto konkretnijim strahovima, dekadentnoj atmosferi Liverpula i snažnom osećaju paranoje. Stil Remzija Kempbela u najboljoj je tradiciji britanskih priča o duhovima. Demoni se zavlače po mračnim uglovima između izrečenog i naslućenog, viđenog i neopipljivog, poput sublimiranih plodova mašte što, lagano, stiču istinsku moć da bi konačno doveli do jezivog finala. Narativna tehnika mu je u romanima znatno slabija, ali ipak vredi izdvojiti “Devojčicu koja je proždrala svoju majku”.

KING, STIVEN (1947 – )

Kao desetogodišnji dečak Stiven King je subotom popodne uživao u dvostrukim bioskopskim projekcijama naročito se radujući filmovima strave i užasa, poput “Čudovišta iz Crne lagune” ili “Zemlje protiv letećih tanjira”. Ta ga ljubav nikada nije napustila.
Savremeni kralj horora zapravo je opčinjen starim knjigama Lajbera, Merita, Lavkrafta i isto takvim filmovima i stripovima, što bez zazora priznaje. Užas predstavlja kao spektakl, egzorcizam istinske jeze. Kingova priča često je u kinematografskom stilu, a junaci su mu obični ljudi što iznenada postaju plen monstruma – “Telo”, “Izmaglica”. Vraćao se i tradicionalnim temama (“Salemovo”), međutim esencijalni horor King je stvorio u delima “Keri”, “Isijavanje”, “Škorpionova senka” (???!), “Mrtva zona”, "Mizeri", “Mračna polovina”.
Roman “Keri” opisuje devojčicu obdarenu telekinetičkim moćima; u “Isijavanju” posećujemo hotel nastanjen priviđenjima i ludilom. “Mrtva zona” prekrasna je elegija o izgubljenoj mladosti.
Poslednja Kingova dela zapravo su meditacije na temu literature. "Mizeri" govori o piscu koga kidnapuje tiranski nastrojena obožavateljka (gledali ste istoimeni film, zar ne?). Manje uspeli roman “Mračna polovina” priča je o autoru što mu preti vlastiti književni pseudonim. Zahvaljujući sjajnim odnosima sa ljudima iz sveta kinematografije, King je prodao na desetine miliona primeraka svojih knjiga, više nego i jedan drugi stvaralac iz oblasti strave i užasa naveden u ovom pregledu.

KVIN, SIBERI (1889 – 1969)

Kvin je sarađivao u čuvenom časopisu “Čudne priče”, koje su urednici automatski prihvatali za objavljivanje. Od stotinu novela o natprirodnom devedesetak je posvećeno istragama Žila de Grandena i doktora Troubridža, uvek u vezi sa monstrumima, priviđenjima, vukodlacima i drugim demonskim silama što su opsedale Harisonvil, imaginarni gradić.

LAJBER, FRIC (1910 – 1992)

Moderni horor karakteriše se svojevrsnom naučnom fantastikom, u čemu je Fric Lajber istinski majstor. Zapravo je, poput Bredberija i Metisona, četrdesetih i pedesetih godina bio prinuđen da, kako bi se održao na tržištu, zaogrće stravu i užas u naučnu fantastiku. 
Ekscentrik, šekspirijanski glumac, ljubitelj mačaka, autor satiričnog “sajens–fikšna” i herojske fantazije, Lajber je itekako umeo da čitaocima sledi krv u žilama. U priči “Snovi Alberta Morlanda” opisao je kosmičku partiju šaha sa demonskim stvorenjima koja bi se sigurno dopala Lavkraftu. U romanu “Conjure Wife” autor se ne usteže da ustvrdi kako su sve žene veštice, a remek–delo mu je roman “Naša gospa od mraka”.

LE FANU, DŽOZEF ŠERIDAN (1814 – 1873)

Irac Le Fanu prvi je autor strave i užasa koji je definitivno odbacio gotski stil, umesto jezivih dvoraca, mračnih tajni i ostalog, on u literature unosi savremeni ambijent i atmosferu. Le Fanu je istinski majstor za evociranje sitnih opsesija – zlih očiju što nas fiksiraju, odsečene šake koja hvata kvaku. Obdaren modernim ukusom, autor sugeriše da se željeni efekat postiže halucinacijama, posebnim stanjem svesti, možda šoljom “Zelenog Čaja” ili pilulama doktora Heselijusa.
Ipak, stvarni ili ne, užasi su smrtonosni. Le Fanuove likove od neizbežne sudbine neće spasti nedužnost – U “Slikaru Šalkenu” verenica glavnog junaka biva obećana demonu koji ne diše i nikada ne skida rukavice; protagonista “Porodičnog demona” postaje žrtva kreature koja mu je za petama i danju i noću; u “Karmili” devojčicu u vampire pretvara najbolja drugarica.
Ponekad su likovi, prema tradicionalnoj shemi, zli, pa ih stiže zaslužena kazna od osvetoljubivih priviđenja – “Sudija Harbotl ”, koji je sve optužene osuđivao na smrt, biva pogubljen po odluci porote duhova. U Le Fanuovim delima gotovo se uvek iz konkretne realnosti odjednom dospeva usred horora. Najimpresivnije scene pisac je posuđivao iz vlastitih snova – radio je dok ne bi zaspao, a potom se budio i nastavljao sa novim žarom. Tako je jedne noći i preminuo – od srčanog udara dok je iz snova crpeo inspiraciju.

LAVKRAFT, HAUARD FILIPS (1890 – 1937)

Još kao dečak Lavkraft se oduševljavao prošlošću, starim, pitoresknim zdanjima i uskim uličicama svog rodnog grada Providensa. Uživao je u sumraku na obližnjem brdu dok je umiruća svetlost stvari činila irealnim, poput sna. Panorama Nove Engleske transformisala bi se u onirički pejzaž iz fantastične literature.
Lavkraftov Pariz iz “Muzike Erika Zana” i imaginarni gradić Arkam iz “Snova u veštičjoj kući” u najboljoj su evropskoj tradiciji HOFMANA i MEJRINKA. Opisi prirode i njenih misteruja ukazuju na uticaj velšanina MAKENA.
Sjajni erudita, Lavkraft je odlično poznavao fantastiku (“Natprirodna strava u književnosti “, objavljen 1928. u čast velikog pisca M. R. Džejmsa). U Lavkraftovoj prozi često nailazimo na motive i tehniku starih majstora strave, međutim, amplificirane i podignute na kosmički nivo. Užas dolazi iz drugih svetova, drugih dimenzija, potiče od drugih rasa. Prevazilazeći zemaljske granice i ljudsku krhkost, autor se zapućuje u svemirski beskraj – “Senka nad Insmutom”, “Zov Ktulua”, “Danički užas”.
Inspiracija BIRSOVIM delima očita je svojom zadivljujućom imaginacijom obogatio literaturu elaborirajući kompleksnu mitologiju o bogovima, demonima i mračnim dimenzijama na osnovama “Nekronomikona” vlastitog alter ega ABDULA ALHAZREDA. Pedesetak Lavkraftovih pripovedaka predstavljaju neprocenjivu dragocenost horor žanra.
U privatnom životu Lavkraft je bio usamljenik, autsajder (poput junaka “Otpadnika“). Odbacivao je moderni svet ponašajući se kao puritanski džentlmen iz 18 veka. Nakon piščeve smrti Derlet i Vandrej prvi su put publikovali zbirku priča Hauarda Lavkrafta u ediciji “Arkham hausa”.

LUIS, METJU GREGORI (1775 – 1818)

Prvi moderni fantastički roman “Monah” pojavio se 1796. godine izazvavši nečuveni skandal. U delu je reč o svešteniku Ambroziju koji se zaljubljuje u prelepu devojku i zapada u ambis pohote, degradacije i zločina, da bi na kraju skončao u istinskom paklu. Autorov jezik izuzetno je slobodan i bogat u oslikavanju erotizma, okrutnosti, nekrofilije, incesta. Naročito su uspele scene strave, kao kada je nedužna Agnes pokopana zajedno sa pokojnim sinom, i natprirodnog užasa (priviđenje okrvaljene opatice što se svake noći uvlači u Rajmondov krevet ).
Predstavljajući snažnu inspiraciju za takozvani CRNI ROMANTIZAM, “Monah” je, zapravo, teška optužba protiv represivnog društva, oličenog u španskoj inkviziciji, koje guši prirodne nagone – mladi ljubavnici neprekidno su proganjani, a Ambrozije biva proklet radi surovih crkvenih normi.
Luis je nakon očeve smrti nasledio plantaže na Jamajci gde je pokušao da poboljša životne uslove robovske radne snage. Obolevši od žute groznice, preminuo je tokom putovanja kući u Englesku.


MAKEN, ARTUR (1863 – 1947)

Lekar cinik izvodi operaciju na mozgu devojčice kako bi joj omogućio da vidi Pana, svet izvan granica pojavnog. Pacijentkinja, međutim, poludi i umire nako što je upoznala prekrasnu i perverznu Panovu kćerku. To bi, ukratko, bio sadržaj “Velikog boga Pana“ Artura Makena.
Pripadnik ezoteričnog društva ZLATNA ZORA, Maken je iskreno verovao da PRIRODA ima svoju skrivenu stranu, nepodnošljivo zastrašujuću – “Beli narod”, “ Teror ”.
Jedna od Makenovih najomiljenijih tema jeste regresija i destrukcija ljudskog tela i duha delovanjem malignih, bestijalnih sila. Od brojnih metamorfoza posebno je interesantna priča “Beli prah” u kojoj glavni junak strada pod uticajem nedefinisane hemijske mase. Bez obzira na bogatu produkciju, pisac je živeo u stalnoj oskudici. Tek mu je priča o vitezovima Svetog Đorđa što su na strani saveznika porazili nemačke trupe, objavljena tokom prvog svetskog rata, donela zasluženu slavu.


METISON, RIČARD (1926 – )

Pripovetka “Rođen od čoveka i žene”, objavljena 1950. u kojoj dete–monstrum zatočeno u podrumu govori o svojoj jezivoj sudbini, imala je gotovo šokantan uspeh. Uopšte, karijera Ričarda Metisona u stalnom je usponu. Pored, u određenom smislu, originalnih naučno–fantastičnih romana (“Ja sam legenda”, “Tri milimetra dnevno”, “Ja sam Helen Driskol”), radio je i scenarija za film i televiziju (epizode iz serije “Zona sumraka” – “Užas na šest hiljada metara” i “Osvajači”). Ne treba zaboraviti ni priče iz antologije “Šok” – ironične, okrutne, iznenađujuće, baš u stilu Ričarda Metisona.


MATURIN, ČARLS ROBERT (1782 – 1824)

Stenton, opsednut halucinantnim ludilom, Monkada, zatočenik inkvizicije, Valburg koji gleda vlastitu decu kako umiru od gladi, prelepa Imaleja, osuđena na smrt – tek su neki od likova, zarobljenici paklene ljudske egzistencije, što im misteriozni Melmot nudi slobodu. U zamenu su dužni da potpišu sporazum sa đavolom. Neočekivano, svi odbijaju. Demonska skitnica Melmot ipak, uporno, nastavlja da luta.
Čarls Robert Maturin, irski protestantski pastor revolucionarno nastrojen, autor je poslednjeg velikog gotskog romana “Melmot lutalica” koji u svom tkivu nosi sve fundamentalne teme žanra – poput tamnog ogledala razotkriva društvena zla.


MEJRINK, GUSTAV (1868 – 1932)

Roman “Golem” Gustava Mejrinka, objavljen 1915. godine, ne obrađuje klasičnu legendu o rabinu Levu i njegovoj statui od blata. Smešten u onirički ambijent nalik na onaj iz ekspresionističkih filmova, vodi čitaoca kroz dogodovštine Atanasijusa Pernata – susret sa sopstvenim dvojnikom, razgovori sa Golemom, konačno buđenje u ezoterijskom stilu.
Ostala Mejrinkova dela odlikuju se preovlađivanjem magijskog nad čistim hororom bez neophodne ravnoteže postignute u “Golemu” – “Valpurgijska noć”, “Anđeo sa zapadnog prozora”.

MERIT, ABRAHAM (1884 – 1943)

Novinar crne rubrike “Filadelfija inkvajerera”, pasionirani ljubitelj arheologije magije i folklore, Merit se bavio pisanjem romana melodramatskog zapleta, ali sa uočljivim tragovima horora – “Mesečev zdenac”, “Žitelji privida”. Posebno su mu interesantni trileri locirani u urbani ambijent – “Sedam koraka prema Satani”, “Gori, veštice, gori” (u kojem su glavni junaci fascinantne lutke–ubice madam Mandilip).

MOPASAN, GI DE (1850 – 1893)

Da li strah zbilja izaziva samo ono što ne poznajemo ili je i realnost potpuno nerazumljiva, s obzirom na to da je priroda čoveku podarila svega pet, relativno ograničenih čula? Možda stvarnost koju vidimo skriva nešto što apsolutno nismo u stanju da zamislimo niti dočaramo sebi ili drugima ? Ko smo, uostalom, mi ? Protagonisti Mopasanovog “Dnevnika ludaka”?
Gi de Mopasan, majstor realističkog žanra, sjajno se snalazio i u oblasti fantastike zahvaljujući, pre svega, minucioznoj deskripciji svih faza strave i užasa. U tom smislu posebno je interesantna grupa priča posvećenih gotovo kliničkoj analizi mentalnih poremećaja. Često već sam naslov pripovetke ukazuje na sumnju, uznemirenost. Strah je u junaku, ali i van njega. Najčuvenija Mopasanova novella “Horla” obrađuje temu nevidljivog monstruma koji bi mogao biti i obični simptom ludila. Autor na kraju uništava čudovište, međutim ostaje pitanje hoće li se ono, ipak, ponovo pojaviti.
Obolevši od sifilisa, Mopasan je preminuo u ludnici. 

NEZBIT, EDIT (1858 – 1924)

Šestogodišnju Edit Nezbit roditelji su, tokom posete Francuskoj, odveli u kriptu crkve Sen Mišel u Bordou da vidi mumificirane leševe. Za nju je to predstavljalo nezaboravno iskustvo i inspiraciju za pripovetke o nekrofiliji, preranom sahranjivanju i pokojnicima koji se vraćaju u svet živih – “Senka”, “Paviljon”. Druga specijalnost Edit Nezbit bile su priče za decu.

--- Kraj u sledećem delu ---

Dejan Ognjanović u ENCIKLOPEDIJI NIŠA

     Centar za naučna istraživanja Srpske akademije nauka i umetnosti i Niški kulturni centar objavili su krajem 2011. godine peti tom Enciklopedije Niša, posvećen kulturi, na kome je godinama radilo više od 60 saradnika.

     Peti tom Enciklopedije Niša objavljen je posle 15 godina pauze u radu na tom projektu
      Ono što ovaj tom razlikuje od prethodnih je metodološki pristup, i to što se u njemu našla oblast žurnalistike i arhitekture.

     Tako kažu zvanične najave: ja još nisam naživo osmotrio ovo izdanje, ali baciću pogled na njega kad okopne snegovi i gore ozelene. Do tada, dve stvari. Kao prvo, evo jednog kritičkog osvrta na ovaj KULTURNI tom NIŠKE ENCIKLOPEDIJE iz pera Nebojše Ozimića.

     Kao drugo, evo kako izgleda odrednica kojom sam predstavljen u ovom kapitalnom izdanju.

     A evo i čitkije verzije (klikni da vidiš veće):

     Iako sam lično bio kontaktiran da raščistim faktografiju, i uredno im poslao svoju tada-aktuelnu biografiju i bibliografiju, na misteriozan način uspeli su da u finalnu verziju teksta ubace čak tri brljotine koje svakako nisu bile u tekstu koji sam im poslao. Konkretno, u ENCIKLOPEDIJI stoji da pišem za sajt "Popbuks" (a ne Popboks), te da sam napisao knjige "Faustofski ekran" (sa dva F!) i – "U brdima heroji"!
    Inače, gornji sken ljubazno mi je poslao kolega pisac za koga u istom tomu ove enciklopedije stoji da je rođen – 1906. godine, iako odgovorno tvrdim da izgleda barem upola mlađe!

     Evo kako bi ta odrednica izgledala bez greške (inače, pisana je pre skoro dve godine, tako da nedostaju neki noviji momenti):

OGNJANOVIĆ (Branislav) DEJAN, filmski kritičar, pisac, prevodilac, esejista (Niš, 30.01.1973 - ). Živi u Niškoj Banji. Završio Gimnaziju Stevan Sremac u Nišu (1992), diplomirao na grupi Anglistika Filozofskog fakulteta u Nišu (1996), gde je i stekao zvanje Magistra filoloških nauka (2009). Na istoj grupi radio kao asistent na predmetu Američka književnost (1999-2009). Filmsku kritiku, eseje, književne prikaze i prevode objavljivao u književnim i stručnim časopisima: Gradina, Sveske, Plima plus, Ulaznica, Polja, Letopis Matice Srpske, Philologia, i u magazinima Niški analitičar, Pressing (Movie), Znak Sagite, Think Tank, Politikin Zabavnik, i mnogim dnevnim listovima. Njegovi eseji su u inostranstvu objavljeni u knjigama 100 European Horror Films (BFI, 2007), 501 Movie Directors (Quintet, 2007), 101 Horror Movies..., 101 SF Movies..., 101 Gangster Movies... i 101 War Movies You Must See Before You Die (sve četiri izdali Quintessence / ABC Books, 2009). Njegov esej o žanrovskom filmu u Srbiji objavljen u dvojezičnom izdanju Uvođenje mladosti / Youth Rising (Filmski Centar Srbije, Beograd, 2008), a kasnije i u internet magazinu KinoKultura br. 8 (na engleskom). Pisao na engleskom za sajtove Kung Fu Cult Cinema, Beyond Hollywood, Quiet Earth, kao i za svoj blog Cult of Ghoul.

Objavio knjige: roman Naživo (Prosveta, Niš, 2003); studije Faustovski ekran: đavo na filmu (Svetozar Marković, Zaječar, 2006) i U brdima, horori: srpski film strave (NKC, Niš, 2007) i zbirku eseja Studija strave (Mali Nemo, Pančevo, 2008). Priredio opsežnu zbirku priča H. F. Lavkrafta, Nekronomikon (Everest Media, Beograd, 2008). Priredio (sa I. Velisavljevićem) zbornik Novi kadrovi: skrajnute vrednosti srpskog filma (Clio, Beograd, 2008). Priredio temate o piscima E. Birsu (Gradina br. 25, 2008) i H. F. Lavkraftu (Gradac br. 171-172, Čačak, 2009) i izbor srpskih priča fantastike (Pressing, br. 47, Niš, 2005).

Nagrađivan: 1. nagrada za književnu kritiku (Gradina, Niš, 2004); 3. nagrada za esej (Ulaznica, Zrenjanin, 2005), 1. nagrada za esej (Ulaznica 2006), i nagrada na konkursu za neobjavljenu esejističku knjigu za ediciju Istok-Zapad (Zaječar, 2006).

KLOVN (TV, 2004-2009)

*****
5

    Kako li je jadan, čemeran i upadljivo glup život onih kojima filmska i televizijska zabava i pouka zavise samo od onoga što im Ujka Sem samelje, sažvaće, reciklira i u korita izruči!
    Ja TV ne gledam još od kraja prošlog milenijuma, a i made-for-TV produkte uglavnom eskiviram (život je previše kratak za ta sranja!) – čast izuzecima o kojima ću uskoro. A naročito me vrtoglavica uhvati kad vidim da neki produkt koji svi hvale ima više desetina epizoda razbacanih po 5-10 sezona, u kom slučaju obično sebi kažem: "Za vreme potrebno da se to odgleda radije bih pogledao neke dobre filmove." Ovo naročito važi za recentne *američke* TV produkte, koje moj digestivni trakt ne vari nikako, ili uz mnogo silovanja i zadrške. Da i ne govorim da imam otvoreno gnušanje prema američkim sitkomima – made-for-TV trileri, horori, akcije, SF još i đene-đene, ali od njihovih TV "komedija" dobijam samo poriv za bljuvanjem.

    Međutim, kada sam nedavno otkrio da je sjajni danski film KLOVN (2011), u kome sam veoma uživao prošle godine, zapravo zasnovan na TV seriji istih tih autora i protagonista, mojoj sreći nije bilo kraja. A kad sam još saznao da toga ima oho-ho: čitavih 6 sezona sa po 10 epizoda (24 minuta svaka), načas sam pomislio da možda ipak postoji antropocentrični, Ghouloljubivi BOG! Naime, kad/ako se i zadesi neka genijanost, ona obično bude u formi mini-serije: kao npr. masterpis nedostižnih razmera, takođe danski RIGET (KRALJEVSTVO), koji je svoju neprejebivost smestio u 2 x 4 epizode. Kamo lepe sreće da je od toga ispala mamutska RIGET-DINASTIJA; ali nije. Što je nešto bolje, to je verovatnije da će da pukne pre kraja. Kao što se desilo RIGETU. Kao što je bilo i sa TWIN PIKSOM. Kao što je i MALHOLAND DRAJV umro na pilotu (pa vaskrsnut, jedva, kao film). E, kad sam bio prosvetljen faktom da postoji celih 60 epizoda ove genijalnosti otkrio sam sasvim nova značenja reči sreća, radost & veselje!!!

    Neću da okolišim: KLOVN je nešto najduhovitije što sam gledao poslednjih godina – u vreme kada se čak i doskora pouzdani SOUTH PARK pretvorio u neduhovito i napadno "aktuelno" popovanje, dok usiljene SIMPSONE ne pratim već skoro punu deceniju. I ne samo to, nego bih mogao da potpišem da je ovo jedna od top-5 najduhovitijih serija koje sam ikada gledao, dakle u rangu MONTI PAJTONA, CRNE GUJE, SAUT PARKA i SIMPSONA (dok su bili smešni)! Ovo je prvorazredni LOL materijal: nema epizode da mi ne izmami bar nekoliko glasnih smehova (inače se vrlo retko naglas kliberim tokom gledanja bilo čega) a u nekoliko navrata i suze su mi vrcale niz obraze!
    Glavni junaci su dvojica popularnih danskih komičara koji igraju sebe (tj. svoje žestoko parodirane persone). Frenk je klovn iz naslova: klasična šeprtlja, nešto kao danski Vudi Alen (iz vremena kad je bio smešan), barem po fizionomiji, ali sa urednim poslom i stalnom devojkom s kojom zajedno živi u luksuznom domu. On je nešto kao Kartman koji je odrastao i uspeo da se nekako socijalizuje i da svoje ekstremizme uglavnom sakrije ispod površine, ali u suštini to je isti taj jedva-zauzdani ID – sebičan, samoživ, naivan, rasista, ksenofob, homofob, pun predrasuda, nesposoban, trapav, aljkav, lenj… i sa neodoljivom sposobnošću da u svakoj datoj situaciji uradi i/ili kaže najpogrešniju moguću stvar.

    Njegov ortak Kasper je zgodniji i prividno normalniji: u suštini, on je samo veliki i šuplji sistem za održavanje kurca, koji njime u potpunosti vlada. Mega-švaler i party animal, stalno juri za suknjama, samo gleda da nešto prevrne, da u nešto umoči, iako i on ima stalnu višegodišnju devojku (mnogo nadrkaniju i nervozniju i ljuću od Frenkove, trpeljive) od koje strepi kad je kraj njega, ali čim izmakne iz njene senke, to je Don Žuan na vijagri.
    Njih dvojica su partneri u šteti, s tim što je Kasper primetno (gledaocu ali ne i Frenku) sebičan i u svakoj prilici gleda da sebi ugodi po cenu Frenka, ostavljenog na cedilu. Frenk ume da bude svinja prema svima ostalima ali prema Kasperu je lojalan, često na svoju štetu. Kasper, kao društveno prilagođeniji (i ženama privlačniji), njegov je uzor i inicijator raznih pomodarstava u koja se onda i ovaj, nespretno, uvaljuje (konjske trke, igranje fudbala, lov, seksi kostimi, "the beer club"…).

    Zapravo, besmisleno je ovo prepričavati, jer zapleti kao takvi nisu nešto po sebi originalno, nego je smehotres u onome što ova dvojica sa njima rade! Humor je (pogađate, valjda – ipak ovo ima moj Pečat!) vrlo prljav, surov, crn, beskompromisan i subverzivan. Niko i ništa tu nije sveto! Sve je tu: zezanje na račun Muslimana, crnaca, gejeva, retardiranih i invalidnih; rak dojke njihove sekretarice povod je za nekoliko smehotresnih situacija; tu su hemoroidi; tu su velika govna; SIDA; tu su velike sise drusne striperke (Danska TV očito nema imbecilne američke ograde "dobrog ukusa" i ovde se PRIKAZUJU stvari koje u USA-TV produktima jedva smeju da se pomenu). Jedna od sporednih junakinja u kasnijim sezonama postane brain-dead biljka u kolicima, što izaziva neke od najluđih situacija u celoj seriji: kad nisam UMRO od smeha pred kraj božićne epizode u III sezoni!!! Po patosu sam se valjao pred kraj S03 E04 – reći ću samo: baba-čistačica + MEIN KAMPF + Frenk + puška!

    Sve je to rađeno onim danskim trejd-mark "dokumentarističkim" fazonom (isto kao i RIGET) – sa živom, trzavom kamerom, sa naglim zumovima i montažnim seckanjima, a naturalistička gluma pomaže da humor čak i u ekstremnijim momentima deluje ubedljiviji od uobičajenog američkog sitkom šegačenja i kreveljenja. Vredi još pomenuti da se kao gosti javljaju i neki drugi veliki Danci (kao oni sami) – npr. Mads Mikelsen ima cameo u jednoj epizodi (mada ga nisu upotrebili UOPŠTE; bukvalno se prošetao kroz 3-4 kadra), Lars fon Trir se pojavi u jednoj kratkoj sceni u restoranu (takođe, bez naročite fore oko toga) a daleko najzabavnija je epizoda u kojoj se javlja Ole Bornedal (NIGHTWATCH), kome su ovde pripisali da boluje od epilepsije i od toga izmuzli nekoliko dobrih fazona.

    Naravno da ovo nije samo goli isprazni humor, nego da tu postoji ozbiljan podtekst – pre svega u vidu najsurovije satire na muško-ženske odnose koju sam igde video. Seksom-opterećeni muškarci-dečarci (nikad odrasli!) ispadaju neverovatne džukele i svinje – ali nisu ni žene pošteđene; jer, niko ovde nije! Ispod svih tih fora i fazona nazire se vrlo konzistentna i slojevita obdukcija nesigurne, krhke muškosti na pragu milenijuma koja konzumerizmom, lutanjem od jednog pomodarstva do drugog, od jedne vagine ka drugoj, od jednog kluba ka drugom, pokušava da popuni svoju prazninu i kreira nešto nalik identitetu u stalno-menjajućim perspektivama današnje multi-kulti afluentne ali u dubini ipak trule Danske (i Zapadane Evrope uopšte).
    Kao i sve genijalne komedije, i ova funkcioniše na više nivoa, i zavisno od toga šta i koliko donesete u nju, toliko  i takvoga ćete iz nje dobiti. Ima tu sasvim dovoljno prepoznatljivih kalambura i šegačenja i kreveljenja i sirovog humora sa sranjem i prdenjem i eksplozijama u facu i padanjem na nos da zadovolji i najneprobirljivije – a opet, ako ste posmatranju, analizi, psihologiji i filozofiji skloni, zapazićete ovde mnogo toga pametnog, rečitog i… poučnog!

    Dakle, ne časite ni časa: skidajte ovo dok još ima odakle i dok anti-piratska stoka nije zatvorila i poslednje ventile za nas kojima se ne daje trećina plate (if any!) za box-set originalnih DVD-a ove serije. Trenutno postoje aktivni Rapidshare linkovi na warez.bb forumu, a postoji i odličan torent sa ugrađenim engl. titlovima. Veličina je 20 Gb za 60 epizoda: da, jeste veliki izdatak, prostorni kao i vremenski, ali verujte: KLOVN apsolutno VREDI svaki MB prostora na hardu i svaki minut vremena posvećen gledanju nečeg zaista unikatno duhovitog! Hell, pa cela jedna genijalna sezona ove genijalne serije može se odgledati za vreme koje je potrebno smarač-Finčeru da reciklira (ionako vrlo negenijalni) švedski film od pre nekoliko godina! Ukratko, Danci su, kao i obično *objasnili*!
    Ja rekoh svoje, a vi vidite šta vam se isplati.
    Ako niste sasvim sigurni, pogledajte prvo KLOVN: THE MOVIE, pa ocenite da li vam ti likovi i ta vrsta humora odgovaraju. Mada, onaj kome ovo ne odgovara mora da je zalutao na ovaj blog tražeći "najveći kurac na svetu" ili "pas jebe ženu video", jer inače ovo je PO SVEMU ghoulish materijal za čist Pečat Preporuke!