GOOGLE KREMBILI

             K'o juče da je bilo kad sam zadnji put kačio tužno-smešne gorko-slatke imbecilno-lude pretrage sa Gugla kojima su neki nesrećnici došli do mog bloga, a evo, za mesec i pô već se nakupilo dovoljno materijala za novi post. Bilo je ovo dugo, toplo leto, izgleda, i mnogima je vrućina udarila u glavu – ili u neke niže delove tela.  

Ja se unapred izvinjavam na ružnim rečima i ružnim implikacijama nekih fraza koje ćete videti dole, ali ružna nam je psiha, opšti kretenizam vlada i šta se tu može? Ovo dole nisam ja napisao, nego samo iskopirao iz svoje blog-statistike (zajedno sa svim nepismenostima i greškama originalnih tražilaca).

Ne pucajte u mesendžera! Pucajte u krembile koji su OVO tražili od Gugla!

gde se može naći materijal đavolja koža

bushy virginas

na kom sajtu mogu da gledam film promateus

tezge gde se prodaju srca za vasar

kako da priprema eroticnu atmosferu

antihristov hram knjiga

porno film o zeni koja je u zatvoru i jebe se sa djavolom

zasto u filmu zona mrtvih pricaju na engleskom

pas i zena u pornic se jebu

maloletna pusi kurac bratu film

porno film psi jebu gazdarice

video zapisi kako psi jebu gazdaricu

masovna jebačina pornić

porno filmovi kada žena jebe muškarca

jedenje dece

ZVUK koji smeta svinjama

tipovi zenidbi u junackim pesmama

 

porno fimovi moje taste

strani horor filmovi sa bernandincem

volim te svaki sekundu mog zivota

spektakularno jebanje

filmovi sa objasnjenjem

ni po babu ni po stricevima cela pesma

zombi koji jede cvece

sobe u stilu leteceg tanjira

 

trejsli lords u najboljim danima

najbolji kamion na svetu

pornci baba kako napadaju decu da ji jebu

kako se zove bioloski polni organi u biologiji

kako odgledati erotski film

zasto je kod nekih zena salo opusteno a kod nekih cvrsto

horor filmovi brda koja govore

film pederi duhovi

 

porno hvatanje majke na delu

sta je anatomija

porno animal gvozdeni konj

ljudi koji imaju decu a pederi su

 

porno filmovi coveka sa najvecim penisom

ženski polni organi slike NUDE

tipovi usmina

otac jebe cerku srpski porno zbog losi ocena

 

zasto se zove srpski film

sta je to paranormal aktiviti

muskarac stoji na vratima

kako ubiti coveka veljko bulajic

 

domaci horor film pop koji cita molitvu u krugu ona ustane i kruzi oko njega

meaningful guy tattoos

crnac sa kovrdžavom kosom

porno slike golih muškaraca različite narodnosti

goli muskarci s kurcem

pogresna strana zivota

fore za zezanje

ko sluša grupu paradise lost

seksi vidjo klip kako se karju

sisate devojke tokom sexa

srpski porno film doziveo ovacije u zagrebu

najperverzniji porno film ikada

film picnic at hanging rock govori o

zasto bebe zvacu

u filmu klip je koriscen vestacki penis

postoji li igde film crna zorica

covek jebe kera porno film

objasnjenje engleskih vremena

DOBAR KURAC

 

domace xxx slike sa podacima

zona zamfirova scena iz turskog kupatila

kolika je vrednost originalnog primerka мајн кампф

zagrebacka narodna knjizara knjige o vesticama i magiji od dejana ognjenovica

goli muskarci koimase vidi kurac

sto muskaraca jebe jednu zenu video

bik na kravu pornici

slike golih muskaraca koji jebu

tijana jevtic fake nude

stariji francuski film o nimfomaniji za gledanje

krugovi u zitu srbija

praistorijski film u kome dvoje idu i jednog napadne džinovski crv

horor filmovi sa sexi nasiljem

porno filmovi nabijanje predmeta u guzu

istiniti porno dogadjaji

najbolji pičići na porno kastingu

eksperimet da budem nevidljivi

relja popovic bez majice

kako se prave bebe

žene gole pičke kao prave žene i one fine pičke

masakri od zombija

apstraktna zmija

порно со смислом

zasto ljudi posecuju luna park

Jebajne ne puno letnica

tajanstveni dogadjaji

animal toube 29 crnci sa velikim penisom jebu

do koje godine se moze jebati

da jebe oca

koje izdavacke porno kuće prave porno filmove sa radnjom

pokazao kurac

алиен 5 део

zene kojima se vide sise i picke

kako skinuti porno film sa google

smesne slike djindjica

kako inkarnirati svoje mrtve

crna magija sa pacovima

fil o serifu koji siluje djevojku

 

crnac i belac

zubi blagi uzas

sve sa govnima

keš šta se rimuje

seks i jebanje igrice u kojima jebes zene

seks sa crncima u beogradu

RITES OF SPRING (2011)

**       

2+

            Ja zaista nisam od tih što broje metke prilikom filmskih pucnjava, niti stalno upoređuju tamošnja dešavanja sa nekakvom kvazi-realnošću spolja: zadatak umetnosti jeste da stvori svoju sopstvenu, UBEDLJIVU realnost, da me u nju uvuče, i da me makar tokom trajanja dela (čitanja knjige, gledanja filma…) ubedi u to da ona, na nekom nivou, ima nekakvog smisla. Budalaština pod naslovom RITES OF SPRING ne uspeva u tome ama baš nimalo.   

Lenjo napisani scenario spaja nespojivo, preko rupa u zapletu lepi stare tapete i novine misleći da šupljine niko neće primetiti (ili ga neće biti briga), zasenjen šarenim lažama preko, i ladno tera dalje sa svojim nelogičnostima, besmislicama i niđe veze "koincidencijama". 

Nekakvi zlodeji kidnapuju (ili, što bi neki Srbi rekli, kindapuju) jednu curicu i odvedu je u nekakvo napušteno skladište. Međutoa! Ova ruševina se, sasvim slučajno, nalazi baš pored farme na kojoj jedan jedini usamljeni solitarni individualni samostalni poljoprivredni proizvođač, bez ičije pomoći, postiže da obrađuje gigantsku farmu (ej, ima li neko ovde pojma kol'ko rabote zahteva jedno onoliko kukuruzište, da ne pričam o kući i okućnici!) pa još, povrh toga, taj isti farmer, sam-samcit, u životu održava one-man-cult obožavajući nekakvo He Who Walks Behind The Rows demonobožanstvo pozajmljeno od KLINČURIJE KUKURUZA!

Tu počinju imbecilnosti koje ću probati što konciznije da nanižem. Šta se ovde od nas očekuje da progutamo?

1) Neopisivo moronska ideja kulta sa jednim jedinim obožavaocem! Molim vas, moj um hvata vrtoglavica pred kretenoidnošću tog koncepta bez presedana u istoriji religija! Čuo sam za Your Own Personal Jesus, ali OVO je apsurdno! Čuo sam i za Jedan Čovek – Jedan Glas, ali Jedan Čovek – Jedan Bog je debilno, barem na način prikazan u ovom jadnom izgovoru za film. Mogu da potpišem ovo: samo potpuno moždano defektna osoba može ovaj kretenizam da dovodi u bilo kakvu rođačku vezu sa filmom THE WICKER MAN (original, 1973) – a internet je pun moronskih rivjua i blurbova koji čine baš to. To je kao kad bi lenji rivjueri svaki trećerazredni slešer opisivali kao PSYCHO meets HALLOWEEN! A nije da se ni to ne dešava…

Koliko slep i glup treba biti pa ne videti da je kult iz WICKER MANA zasnovan na postojećim paganskim praksama i verovanjima, i da na tom izolovanom ostrvu možemo, uz podnošljivu dozu suspenzije neverice, da prihvatimo da jedna čitava ZAJEDNICA tako nešto praktikuje. To isto ne možemo da uradimo ovde, zato što je a) one-man-cult imbecilnost, a b) ovo se čak i ne dešava na nekakvom dalekom ostrvu, nego posred kontinenta zvanog Severna Amerika, usred uređenog društva, civilizacije, pored autoputeva, policije i velikog skladišta na dvesta metara od tog horor-gazdinstva...

2) Taj čiča i taj Bogo-Demon su nekako, početkom 1980-ih, sklopili pakt: Ja tebi ljudsku žrtvu, ti meni plodnu letinu. Pošteno! Jer, kako izgleda, neki Ameri su toliko zatucani da nisu čuli kako se poljoprivredni prinosi danas mogu zaštititi i poboljšati malko modernijim načinima od fuckin' ljudskih žrtava! In this day and age... Pa još kao da je sablja za vrat: kukuruz ili smrt! Nema drugog načina da se sastavi kraj s krajem i zaradi za 'leba, nego jedino tim kletim kukuruzom, klečao na njemu doveka, dabogda!

3) Ali to nije sve: osim Bogo-Demona, tu je još jedan član pakta, umiljato nazvan Wormface - možda zato što mu po faci umotanoj zavojima (?!) gamižu crvi. Koja majka OVO rodi, kad kako i zašto – ne se znaje. Koje biologije ili koje demonologije je ovaj crvljivko deo – ne se znaje. Zombi? Demon? Monstrum? Mutant? Ko bi ga znao! Kažu da ambiciozni scenarista i reditelj sprema trilogiju, pa je neke ključne informacije rešio da osmisli i prikaže u nekom od nastavaka, za one koje do tada još bude bilo briga.

Anyway, ovog stvora farmer drži u podrumu ambara (da, ovo je toliko imućna farma da čak i ambar ima svoj podrum!), zatočenog, spremnog, a svrha mu je... Ehhh, izgleda da OVO služi samo za to da juri pobegulje koje trapavom farmeru uspeju da umaknu sa žrtvenika. Dakle, taj čiča ne samo što nije čuo za ono čudo što ubija muharike, a ima ga u svakoj poljoprivrednoj apoteci, nego nije čuo ni za jebenog psa-čuvara! Talk about doing everything THE HARD way! Umesto da prska kukuruz protiv gamadi, on kolje devojke nekakvom demonu (kojeg, btw, u filmu nikad ne vidimo: samo lepo dizajnirano strašilo koje ga, valjda, predstavlja), jebo ga kukuruz u vr' guzice da ga jebo kad mu je tol'ko do njega stalo! Umesto da čvršće vezuje te popišulje da mu ne beže, i da za svaki slučaj čuva neko pseto u blizini, dok ih ne gleda, ne, on mora da drži nekakvo crvljivo čudo u podrumu da se stara za njegove brljotine! Treba li uopšte reći da će taj Wormface prvo čiču da sredi, pre nego što krene na popišulju-pobegulju? 

4) U filmu nam se jasno stavlja do znanja da čiča primenjuje ove, malo je reći zaostale, metode gajenja kukuruza već 30 godina unazad. Kako baš niko iz komšiluka nije uspeo da poveže "nestale" devojke iz bliže i dalje okoline još od ranih 1980-ih baš sa tim dirty old manom, kako za trijes' godina nikakvi pajkani ne zakucaše na vrata njegove štale i ambara da ga priupitaju za te cure? Eh, pa znate kakva je policija, trapava, boli njih da rešavaju slučajeve nestalih devojaka, više vole da jedu krofne i makljaju već uapšene crnce, to su sve Vigamovi i Dačićevi đačići tamo. Dakle – suv realizam!

5) A pošto smo već progutali sve ovo gore, progutaćemo, je li, i to da naša junakinja umakne farmeru i pobegne baš u obližnje skladište u ruševinama, kako bi tu Crvoliki krenuo da tamani otmičare.

Eeeeee, sve ovo gore bi još nekako i bilo svarljivo da barem ta kreatura uradi nešto zabavno sa tim topovskim mesom, da tu sad krene neki nadahnut splatter – ili ajde, čak i nenadahnut splatter, jebi ga, kriza je, teška vremena, daj šta daš, samo neka lije krv i nek se kidaju udovi. Ali, ne! Nema čak ni toga. Umesto toga imamo kretensku blink'n'miss "akciju" tokom koje ta crvljiva mumija (sa sekirom!) izgleda neverovatno patetično i nezastrašujuće, a jurnjava sa njom kroz puste hodnike izaziva samo zevanje i poglede na časovnik...

A kad smo već kod časovnika, i ja provedoh previše vremena baveći se ovim bezvrednim filmom. Nadam se da ste stekli dobru sliku o njemu iz gore rečenog i slikama oslikanog, jer nemam nameru da još dugo trošim vreme na ovu budalaštinu.

Za kraj još samo ovo, da ne ispadnem totalni hejter: Da, napravili su nekoliko dobrih postera za ovaj film; Da, naslov je primamljiv; Da, Wormface ZVUČI kao nešto što bi moglo biti zanimljivo; Da, THE WICKER MAN poređenje uvek deluje navlakački i izaziva uslovni refleks grabljenja ka upoređenom naslovu (ali podsećam: poslednji put je s tim klasikom bio upoređen KILL LIST, pa vi vidite).

Da, sve to lepo zvuči, u teoriji – pakovanje je lepo skockano, samo još da ima nešto unutra, u paketiću koji su tako lepo dizajnirali! Sam film je sve ono što rekoh iznad, pa možda i još malo gore. Istina, nije sasvim negledljiv u smislu dosade. Kratak je i relativno dinamičan, slike mrdaju prilično brzo, ali sve je to krajnje glupo i nebitno, sem za utucavanje višaka vremena kod najdokonijih – i, naravno, za proučavanja i analize nas, doktora horora, dok odmaramo mozak od težih stvari…

"Strah ima svoju sezonu", je li? Koješta! Strah je, kao i glupost, zimzelen (evergrin).

LOVELY MOLLY (2011)

**(*)  

2+

            Još jedan u nizu poludupastih pokušaja jednog od tvoraca BLER VIČ PRODŽEKTA, Eduarda Sančeza, da pokaže kako, navodno, nije "one hit wonder", odnosno "one trick pony". E pa – jeste! Ništa što su posle VEŠTICE potpisali njeni reditelji, bilo da govorimo o Miriku ili Sančezu, ne prelazi crtu nebitne osrednjosti at best. Istina, od svega toga, MOLI je najbliže nečemu polurelevatnom i skoro pa vrednom gledanja (barem za daj hard horor fanove), ali ne primajte se mnogo na kritike koje ovo dižu u nebesa kao ne znam koliko duboku i ozbiljnu horor dramu, umerite svoja očekivanja, i možda vam ta FF storija o potonuću jedne slabo zanimljive žene u ludilo, usnoodgrizanje, jelenoklanje i, najzad, ljubavno masakriranje, ne bude suviše loša. 

Što se mene tiče, postoji ovde ukupno JEDAN kratki kadar koji bih nazvao simpatičnim i jezivim – evo ga ispod, zumiran, pošto je veoma mračan:

Zašto ta žena ludi – ostaje nedorečeno. Hintovi očinskog abjuza iz prošlosti nedovoljno su razrađeni. Zašto bi trebalo da nas bude briga? Pa, eto tako, zato što je glumica dobra (okej, to priznajem) i što junački ogoljava i dušu i telo (uključujući full frontal, mada u sceni koja će biti erotična samo ovima što tragaju za "pas jebe ženu" videom). Šteta što svoj talenat nije darovala nekom boljem scenariju, tj. filmu.

Kraj je dvostruko bezvezan – sledi SPOJLER:

1) Kao prvo, besmislen je transfer ludila i mraka na njenu sestru – osim ako nećemo da dotad metaforički tretirane "demone prošlosti" odjednom doživimo kao stvarno-postojeće entitete, što je prilično kretenski twist, naročito u svetlu dotadašnjeg naglašavanja psihološke dimenzije, mučne prošlosti, realizma, itd.

2) Kao drugo, sve i da se ne bavimo mnogo konotacijama i značenjima, poslednji kadar je izrazito nepametan. Koliko glup ili ludački hrabar treba reditelj da bude pa da svoj film okonča istovetnim kadrom kao genije nedostižan Sančezu (pa i mnogo jačim igračima) – naime, Džon Karpenter, u PRINCU TAME? 

Dobro, ovde osoba ne poseže za ogledalom nego za otvorenim vratima i mrakom iza njih, ali frejming je sličan, situacija je slična, pokret je isti, i ovde se kadar naglo reže kad ova posegne prema mraku, pre nego što ga "pipne". Zaista nije pametno ovako se igrati sa ikoničnim kadrovima ikoničnih filmova i prizivati podsećanje na nedodirljive (sic!) klasike, jer rezultat ne može biti mnogo bolji od pucanja u sopstvenu nogu. Sasvim nebitno da li je u pitanju svestan ili nesvestan "omaž": još je neoprostiviji ako je nesvestan, jer ipak je PRINC TAME obavezna lektira, ne može se TOGA biti "nesvestan"! Krajnji učinak tog kraja je u svakom slučaju isti: postigao je samo da nas podseti kakav smo jad i nebitnost gledali do sada, umesto da smo još jednom reprizirali PRINCA TAME, pa Anti-Bog da nas vidi!

ZAVODNIK: moj novi roman

             Pre par nedelja počeo sam, najzad, da pišem novi roman. Deset godina je prošlo od prethodnog. Mnogo... Ali, ako ste voleli NAŽIVO, nadam se da ćete oceniti da se ovoliko dugo krčkanje ovog teksta u mojoj glavi isplatilo!

            Znam da nije uobičajeno da se ovako najavljuje početak pisanja, pre nego što je roman uopšte gotov, ali sada, kad sam napisao skoro jednu trećinu knjige, mogu da otkrijem bar ponešto, bez straha od uroka, baksuza i kletvi mojih bezimenih protivnika (nameless assholes). Ovo nije promotivni tekst, jer "proizvod" koji se najavljuje još nije ni gotov ni spreman za prezentaciju. Ali, zato blog postoji, pored ostalog i da se neke stvari najave nezvanično, iz prve ruke, pre nego što stvar bude spremna za "ozbiljnije" medije. Ova obznana ima pragmatičan smisao obaveštenja za što više prijatelja i čitalaca bloga istovremeno, tako da ne moram da odgovaram ponaosob svakome ko me ovih dana pita šta radim, šta to pišem, kako ide, o čemu se radi, kakav je to tačno roman i slično... 

Ispod su odgovori na neka od najčešće mi postavljanih pitanja ovim povodom.

Sve ilustracije u ovom postu odabrane su kao vizuelni ekvivalenti lokacija, atmosfere, ugođaja i tematike koje sugerišem u romanu. Slike sa sela u sepija tonovima potiču upravo sa mesta koje je inspirisalo ovaj roman. Napravljene su tokom nekoliko različitih poseta tom selu; mnoge je načinio moj prijatelj i blogosaradnik, Marijan (uključujući ove na kojima mi društvo pravi Mladen PORNO BANDA Đorđević). Tome su pridodati kadrovi iz donekle srodnih filmova i nekoliko slika ruskog klasika, Mihaila Nesterova, čiji će smisao biti jasniji jednom kad knjigu budete imali u rukama. Kliknite na fotke da ih vidite veće i detaljnije.

"Korica" koju sam okačio takođe služi samo kao ilustracija pravca u kome se kreće moje razmišljanje i ugođaja knjige koji želim da nagovestim, a nikako kao finalna verzija spremna za štampu – jer faza štampe još je, u ovom trenutku, daleko. Zec je još u šumi... Ipak, evo otprilike kakav Ghoulash možete očekivati.

 To što je danas ZAVODNIK začeto je beskrajno davno u nekakvim mojim prebiranjima misli i memorija vezanih za selo Špaj gde su mi živeli deda i baba po majci. Ono je na priličan način uticalo na moje zanimanje za horor: tu sam čuo svoje prve "horor" priče (od babe), a ono i po sebi nudi zanimljiv horor ambijent (dedina kuća bila je bukvalno prekoputa groblja, koje je tu nasred sela). Inače je selo u brdima, daleko od puteva, usamljeno, pusto, okruženo šumom, i u međuvremenu bukvalno opustelo (šačica staraca ostala u gomili starih kuća u raspadanju). 

Dakle, prvobitno je to trebalo da bude priča iz ugla dva dečaka koji tu provode raspust, i koji doživljavaju neke vrlo bizarne (u krajnjoj instanci, morbidne) i nedvosmisleno fantastične stvari: ne bih spojlovao ta dešavanja jer su prilično originalna, i možda jednog dana napišem i TU priču, sa tim zbivanjima. Od toga je ostalo relativno malo, sem ideje da upotrebim taj ambijent i ugođaj leta, sunca, senki, samoće, sa likovima dece u spoju sa nečim bizarnim i (možda) onostranim... 

U suštini,  ZAVODNIK koji sada pišem govori o profesoru engleskog koji dolazi u jedno zapušteno, polumrtvo selo jugoistočne Srbije tokom leta, u julu mesecu, da drži časove bratu i sestri koji avgusta imaju popravni. Oni žive s babom, roditelji su im mrtvi, a profesora angažuje ujak (biznismen koji nema vremena da se bakće tom decom). Kad ovaj dođe u selo, otkriva da ta deca kriju tajnu nekako povezanu sa njihovim mrtvim ocem, i sa mestom zvanim "Zavodnik", oko izvora gde se ide za vodu (za + voda = zavodnik). 

Ima ovo grdnu neku moju nadgradnju i svakako neće da bude "fan fiction" ili ejpovanje klasika, nego moj pokušaj ozbiljnog apdejtovanja priče o duhovima (uslovno govoreći: jer u "ghost story" ima i drugih entiteta, ne samo duhova... kad ih uopšte ima...) u jednu autentično srpsku morbidno jezivu sredinu. Formula je sledeća: Ognjanović + H. Džejms + M. R. Džejms + A. Maken + Nastasijević, sa filmskim senkama Kadijevića, Avatija i Viljaronge!

Eto, hoću da napišem jedan stravičan, jezovit roman – za plašenje, a ne za grozu. Znači, biće to vežba iz understatementa, atmosfere i suzdržavanja od body horror šokova za kojima sam do sada u svom pisanju češće posezao (pa su neki počeli i da me identifikuju samo s takvom vrstom horora), a s druge strane to je moj vrlo neskromni pokušaj da napišem pravi domaći roman strave i užasa, za košmare, nelagodu i nemirne noći!

Slede ČPP (Često Postavljana Pitanja) i odgovori na njih:

- Da li je ZAVODNIK nastavak NAŽIVOG, odnosno ima li bilo kakve veze s tim romanom?

            Nije nastavak ni u kom smislu reči, ni direktan ni indirektan.

       NAŽIVO će svoje proširenje dobiti kroz 1) zbirku priča iz "sveta" tog romana, i 2) kroz roman PROKLETIJE, ali ta zbirka neće biti spremna pre 2014, a roman neće pre 2015.

            Istina, pošto se dešava u okolini Niša, i pošto sve to ja potpisujem, biće nekih sitnih "migova" u pravcu NAŽIVOG koje će najpažljiviji čitaoci primetiti, ali oni nisu od velike važnosti za zaplet, niti je čitanje NAŽIVOG neophodno za razumevanje ZAVODNIKA (poželjno je samo kao podrška autoru).

- Koliko je ZAVODNIK sličan ili različit od NAŽIVOG?

            ZAVODNIK je veoma različit od NAŽIVOG: mada ga nisam zamislio kao totalni antipod, on to po mnogo čemu jeste. Evo kako:

            - NAŽIVO se bavi hororom sadašnjeg i blisko prošlog; ZAVODNIK se bavi uplivom nešto dalje, implicitne prošlosti na sadašnjost;

            - NAŽIVO je smešten u urbano okruženje i bavi se urbanom tematikom; ZAVODNIK se dešava na selu i bavi se ruralnom tematikom;

            - NAŽIVO je smešten u vrlo precizan vremenski period (avgust 1995); ZAVODNIK se dešava u nepreciziranoj sadašnjosti koja je umnogome vanvremena;

         - NAŽIVO se dotiče aktuelne društveno-političke i istorijske tematike; ZAVODNIK je lišen eksplicitnih pozivanja na bilo šta takvo (iako je zaplet, na simboličkom planu, itekako otvoren za određena /večito/ aktuelna pitanja /nacionalnog, i inače/ identiteta, tradicije, itd);

            - NAŽIVO je smišljeno ispunjen citatima, referencama i aluzijama na pop-kulturu (naročito film); ZAVODNIK je u tom smislu krajnje sveden, biće možda 3-4 citata u celoj knjizi (mada će biti nekih skrivenih aluzija...);

            - NAŽIVO je roman pun mučnih scena, neprijatnih i grozomornih prizora, porno scena i psovačkog jezika; ZAVODNIK nema tih eksplicitnosti, pisan je takvim jezikom da može da uđe u lektiru za osnovnu školu (iako su prisutni nimalo naivni nagoveštaji...);

            - NAŽIVO se bavi okultnim i ezoteričnim; ZAVODNIK se bavi folklornim, sujevernim, mističnim...

            - NAŽIVO je roman koji se može, ali i ne mora, smatrati hororom; ZAVODNIK je žanrovski znatno čistiji, očigledniji horor roman (mada će i on, nadam se, biti intrigantan čitaocima koji nisu ljubitelji ovog žanra, jer će moći da se identifikuju sa lokacijama i situacijama koje su maltene arhetipske za sve stanovnike ovih krajeva);

             - NAŽIVO preispituje modernu horor prozu i njene veze sa drugim savremenim medijima (film); ZAVODNIK se vraća praiskonskim korenima horora (bajka, legenda, mit).

            Sličan je, pored ostalog, po tome što, kao i NAŽIVO:

            - ima pomalo otuđenog i ekscentričnog junaka (mada, ne toliko kao u NAŽIVOM);

            - pisan je iz prvog lica, sa svim što uz to ide;

            - bavi se pitanjima nacionalnog i ličnog identiteta, tradicije, prošlosti/sadašnjosti, itd.

            - ne prati nikakav trenutno postojeći trend u srpskom žanrovskom pisanju.

- Koliki je obim knjige?

            U ovom trenutku ZAVODNIK se još piše, ali budući da imam precizan sinopsis, prema ovome koliko sam dosad napisao, rekao bih da će ZAVODNIK biti nešto duži od NAŽIVOG, ali ne previše. NAŽIVO u štampanom izdanju ima oko 240 strana. Mislim da ZAVODNIK neće imati više od 300.

- Kad će knjiga biti gotova, odnosno kad će moći da se čita?

            Ovim tempom, ako sve bude išlo glatko kao do sada, i bez nekih vanrednih, nepredviđenih katastrofa, prvi draft bi mogao biti gotov već negde oko Halloweena, ili ranije.

            Posle toga tekst mora da odleži bar dve nedelje. Onda ću još jednom da prođem kroz njega, očistim i sredim šta nađem za shodno, i pod uslovom da ne osetim potrebu za nekim radikalnim izmenama, poslaću ga na nekoliko pouzdanih adresa da čujem reakcije prijatelja koji se takođe bave pisanjem ili stvaranjem.

Ako se oni budu složili s mojom procenom da je u pitanju najbolji horor roman ikada napisan na srpskom (pritom mislim: čist horor roman, a ne roman horor-katastrofe, horor-trilera, horor-akcijaš, krimi-psiho-noar horor-SF i sl.) onda ću videti ima li izdavača spremnih da za taj tekst ponude meni prihvatljive uslove.

          Ako takve nađem, ZAVODNIK bi mogao da se pojavi do leta, ili najkasnije do jeseni tj. beogradskog Sajma knjiga 2013.

Ali, o tom potom. Drž'te mi palčeve i ne menjajte kanal 666.