RITES OF SPRING (2011)

**       

2+

            Ja zaista nisam od tih što broje metke prilikom filmskih pucnjava, niti stalno upoređuju tamošnja dešavanja sa nekakvom kvazi-realnošću spolja: zadatak umetnosti jeste da stvori svoju sopstvenu, UBEDLJIVU realnost, da me u nju uvuče, i da me makar tokom trajanja dela (čitanja knjige, gledanja filma…) ubedi u to da ona, na nekom nivou, ima nekakvog smisla. Budalaština pod naslovom RITES OF SPRING ne uspeva u tome ama baš nimalo.   

Lenjo napisani scenario spaja nespojivo, preko rupa u zapletu lepi stare tapete i novine misleći da šupljine niko neće primetiti (ili ga neće biti briga), zasenjen šarenim lažama preko, i ladno tera dalje sa svojim nelogičnostima, besmislicama i niđe veze "koincidencijama". 

Nekakvi zlodeji kidnapuju (ili, što bi neki Srbi rekli, kindapuju) jednu curicu i odvedu je u nekakvo napušteno skladište. Međutoa! Ova ruševina se, sasvim slučajno, nalazi baš pored farme na kojoj jedan jedini usamljeni solitarni individualni samostalni poljoprivredni proizvođač, bez ičije pomoći, postiže da obrađuje gigantsku farmu (ej, ima li neko ovde pojma kol'ko rabote zahteva jedno onoliko kukuruzište, da ne pričam o kući i okućnici!) pa još, povrh toga, taj isti farmer, sam-samcit, u životu održava one-man-cult obožavajući nekakvo He Who Walks Behind The Rows demonobožanstvo pozajmljeno od KLINČURIJE KUKURUZA!

Tu počinju imbecilnosti koje ću probati što konciznije da nanižem. Šta se ovde od nas očekuje da progutamo?

1) Neopisivo moronska ideja kulta sa jednim jedinim obožavaocem! Molim vas, moj um hvata vrtoglavica pred kretenoidnošću tog koncepta bez presedana u istoriji religija! Čuo sam za Your Own Personal Jesus, ali OVO je apsurdno! Čuo sam i za Jedan Čovek – Jedan Glas, ali Jedan Čovek – Jedan Bog je debilno, barem na način prikazan u ovom jadnom izgovoru za film. Mogu da potpišem ovo: samo potpuno moždano defektna osoba može ovaj kretenizam da dovodi u bilo kakvu rođačku vezu sa filmom THE WICKER MAN (original, 1973) – a internet je pun moronskih rivjua i blurbova koji čine baš to. To je kao kad bi lenji rivjueri svaki trećerazredni slešer opisivali kao PSYCHO meets HALLOWEEN! A nije da se ni to ne dešava…

Koliko slep i glup treba biti pa ne videti da je kult iz WICKER MANA zasnovan na postojećim paganskim praksama i verovanjima, i da na tom izolovanom ostrvu možemo, uz podnošljivu dozu suspenzije neverice, da prihvatimo da jedna čitava ZAJEDNICA tako nešto praktikuje. To isto ne možemo da uradimo ovde, zato što je a) one-man-cult imbecilnost, a b) ovo se čak i ne dešava na nekakvom dalekom ostrvu, nego posred kontinenta zvanog Severna Amerika, usred uređenog društva, civilizacije, pored autoputeva, policije i velikog skladišta na dvesta metara od tog horor-gazdinstva...

2) Taj čiča i taj Bogo-Demon su nekako, početkom 1980-ih, sklopili pakt: Ja tebi ljudsku žrtvu, ti meni plodnu letinu. Pošteno! Jer, kako izgleda, neki Ameri su toliko zatucani da nisu čuli kako se poljoprivredni prinosi danas mogu zaštititi i poboljšati malko modernijim načinima od fuckin' ljudskih žrtava! In this day and age... Pa još kao da je sablja za vrat: kukuruz ili smrt! Nema drugog načina da se sastavi kraj s krajem i zaradi za 'leba, nego jedino tim kletim kukuruzom, klečao na njemu doveka, dabogda!

3) Ali to nije sve: osim Bogo-Demona, tu je još jedan član pakta, umiljato nazvan Wormface - možda zato što mu po faci umotanoj zavojima (?!) gamižu crvi. Koja majka OVO rodi, kad kako i zašto – ne se znaje. Koje biologije ili koje demonologije je ovaj crvljivko deo – ne se znaje. Zombi? Demon? Monstrum? Mutant? Ko bi ga znao! Kažu da ambiciozni scenarista i reditelj sprema trilogiju, pa je neke ključne informacije rešio da osmisli i prikaže u nekom od nastavaka, za one koje do tada još bude bilo briga.

Anyway, ovog stvora farmer drži u podrumu ambara (da, ovo je toliko imućna farma da čak i ambar ima svoj podrum!), zatočenog, spremnog, a svrha mu je... Ehhh, izgleda da OVO služi samo za to da juri pobegulje koje trapavom farmeru uspeju da umaknu sa žrtvenika. Dakle, taj čiča ne samo što nije čuo za ono čudo što ubija muharike, a ima ga u svakoj poljoprivrednoj apoteci, nego nije čuo ni za jebenog psa-čuvara! Talk about doing everything THE HARD way! Umesto da prska kukuruz protiv gamadi, on kolje devojke nekakvom demonu (kojeg, btw, u filmu nikad ne vidimo: samo lepo dizajnirano strašilo koje ga, valjda, predstavlja), jebo ga kukuruz u vr' guzice da ga jebo kad mu je tol'ko do njega stalo! Umesto da čvršće vezuje te popišulje da mu ne beže, i da za svaki slučaj čuva neko pseto u blizini, dok ih ne gleda, ne, on mora da drži nekakvo crvljivo čudo u podrumu da se stara za njegove brljotine! Treba li uopšte reći da će taj Wormface prvo čiču da sredi, pre nego što krene na popišulju-pobegulju? 

4) U filmu nam se jasno stavlja do znanja da čiča primenjuje ove, malo je reći zaostale, metode gajenja kukuruza već 30 godina unazad. Kako baš niko iz komšiluka nije uspeo da poveže "nestale" devojke iz bliže i dalje okoline još od ranih 1980-ih baš sa tim dirty old manom, kako za trijes' godina nikakvi pajkani ne zakucaše na vrata njegove štale i ambara da ga priupitaju za te cure? Eh, pa znate kakva je policija, trapava, boli njih da rešavaju slučajeve nestalih devojaka, više vole da jedu krofne i makljaju već uapšene crnce, to su sve Vigamovi i Dačićevi đačići tamo. Dakle – suv realizam!

5) A pošto smo već progutali sve ovo gore, progutaćemo, je li, i to da naša junakinja umakne farmeru i pobegne baš u obližnje skladište u ruševinama, kako bi tu Crvoliki krenuo da tamani otmičare.

Eeeeee, sve ovo gore bi još nekako i bilo svarljivo da barem ta kreatura uradi nešto zabavno sa tim topovskim mesom, da tu sad krene neki nadahnut splatter – ili ajde, čak i nenadahnut splatter, jebi ga, kriza je, teška vremena, daj šta daš, samo neka lije krv i nek se kidaju udovi. Ali, ne! Nema čak ni toga. Umesto toga imamo kretensku blink'n'miss "akciju" tokom koje ta crvljiva mumija (sa sekirom!) izgleda neverovatno patetično i nezastrašujuće, a jurnjava sa njom kroz puste hodnike izaziva samo zevanje i poglede na časovnik...

A kad smo već kod časovnika, i ja provedoh previše vremena baveći se ovim bezvrednim filmom. Nadam se da ste stekli dobru sliku o njemu iz gore rečenog i slikama oslikanog, jer nemam nameru da još dugo trošim vreme na ovu budalaštinu.

Za kraj još samo ovo, da ne ispadnem totalni hejter: Da, napravili su nekoliko dobrih postera za ovaj film; Da, naslov je primamljiv; Da, Wormface ZVUČI kao nešto što bi moglo biti zanimljivo; Da, THE WICKER MAN poređenje uvek deluje navlakački i izaziva uslovni refleks grabljenja ka upoređenom naslovu (ali podsećam: poslednji put je s tim klasikom bio upoređen KILL LIST, pa vi vidite).

Da, sve to lepo zvuči, u teoriji – pakovanje je lepo skockano, samo još da ima nešto unutra, u paketiću koji su tako lepo dizajnirali! Sam film je sve ono što rekoh iznad, pa možda i još malo gore. Istina, nije sasvim negledljiv u smislu dosade. Kratak je i relativno dinamičan, slike mrdaju prilično brzo, ali sve je to krajnje glupo i nebitno, sem za utucavanje višaka vremena kod najdokonijih – i, naravno, za proučavanja i analize nas, doktora horora, dok odmaramo mozak od težih stvari…

"Strah ima svoju sezonu", je li? Koješta! Strah je, kao i glupost, zimzelen (evergrin).