izabrana dela

izabrana dela

петак, 26. октобар 2012.

ČUDNI SLUČAJ DOKTORA DŽEKILA I GOSPODINA HAJDA – R. L. Stivenson


             Pred ovogodišnji Sajam knjiga u Beogradu iz štampe je izašao novi prevod Stivensonovog klasika horora, ČUDNI SLUČAJ DOKTORA DŽEKILA I GOSPODINA HAJDA, delo izdavača, Bojana Bosnića. Ne samo što je prevod nov, nego se ova obavezna lektira – knjiga bez koje nijedna kulturna kuća ne bi smela da bude – po prvi put ikada na srpskom objavljuje u luksuznom izdanju.
            Ako je verovati Narodnoj Biblioteci Srbije, ovo je tek treći prevod ove klasične novele na srpski. Prethodne su uradili: 1)  Ljubica Popović + Milenko Popović; najčešće izdanje sa njime: RAD, biblioteka "Reč i Misao", s dobrim pogovorom Jovice Aćina.
             
2) Nikola B. Jovanović, u izdanju TISE (bez pogovora ili drugih dodataka). 
            Prevod Bojana Bosnića po prvi put prenosi ČITAV dugački originalni naslov ove novele (The Strange Case of Dr Jekyll and Mr. Hyde, 1886), a ne njenu skraćenu verziju – dakle, ČUDNI SLUČAJ DOKTORA DŽEKILA I GOSPODINA HAJDA a ne, kao do sada, DOKTOR DŽEKIL I GOSPODIN HAJD.
Oba prethodna masovno dostupna izdanja džepni su, skoro neugledni primerci, krhkog poveza i skromnog dizajna, nedostojnog jednog od klasičnih dela svetske literature, nevezano za žanr. Najnovije izdanje, iz 2012, kod izdavačke kuće Makondo, prvo je srpsko objavljivanje ovog dela koje mu pruža potrebno dostojanstvo. Kvalitet štampe, papira i poveza omogućavaju da knjiga izdrži višestruka čitanja i da može da posluži i vašoj deci i unucima, što je hvale vredna ambicija u ovo vreme kad se sve radi danas-za-sutra, kad se fušari i ošljari po principu "daj-šta-daš", "ma koga je za kvalitet briga", "zakini, zabrljaj, niko neće primetiti", "zgrabi lovu i beži" i slično. 
            Dakle, Makondo je DŽEKILA objavio u tvrdom povezu, sa crvenim platnom sa strane, i zlatotiskom na njemu. Posebnu draž pružaju originalne ilustracije jednog od vodećih srpskih umetnika fantastične i horor ilustracije, Ivica Stevanovića. 
Pored odlične kolor korice, on je uradio i pet unutrašnjih crno-belih radova u svom prepoznatljivom stilu (kolaž crteža i fotografija, fotomontaža i koječega). Pored toga, grafički je istaknut početak svakog novog poglavlja (vidi sliku).
            Sve je to odštampano na dobrom papiru, čijih je sto stranica čvrsto ušiveno i zalepljeno tako da potraje i do idućeg veka (ako čovečanstvo dotle izdrži).
            Na kraju knjige nalazi se moj detaljan pogovor o značaju i vrednosti ove novele, o kulturnoj klimi (viktorijansko doba), poetici autora (R. L. Stivenson), o njegovom osvrtu na svoje delo i o recepciji koju je ono doživelo kod savremenika i kod mnogo kasnijih generacija. Naravno, dr Ognjanović DŽEKILA smešta u kontekst razvoja poetike horora, i ukazuje na njegove prethodnike i potomke.
            Evo kako glase prvi i poslednji pasus mog pogovora pod naslovom Gospodin Hajd: stranac u sopstvenoj kući.
 
Nekoliko trajnih arhetipova horora dobilo je svoja upečatljiva otelotvorenja potkraj 19. veka, u doba viktorijanskog neo-gotskog romana. Ti arhetipovi prevazišli su granice žanra i dosegli nivo opštih kulturnih mitova, a potekli su iz novele Roberta Luisa Stivensona "Čudni slučaj dr Džekila i g. Hajda" (Robert Louis Stevenson, The Strange Case of Dr Jekyll and Mr. Hyde, 1886), romana Oskara Vajlda Slika Dorijana Greja (Oscar Wilde, The Picture of Dorian Gray, 1891) i romana H. Dž. Velsa Ostrvo doktora Moroa (H. G. Wells, The Island of Dr Moreau, 1896), a kulminaciju je trend doživeo u romanu Drakula Brema Stokera (Bram Stoker, Dracula, 1897). Ova četiri klasična dela objavljena su u Engleskoj u razmaku od jedanaest godina, u okviru talasa nastalog pod srodnim društveno-istorijskim, kulturološkim i estetskim uticajima. "Dr Džekil i g. Hajd" se pojavio prvi, i svojim velikim uspehom najavio je vaskrsenje horora u dužoj proznoj formi nakon više od pola veka.

(...)
To je usud zapisan u poretku stvari u koji je tadašnja nauka počinjala da prodire. Nevesela otkrovenja koja su doneli, prvo Darvin a ubrzo zatim i Frojd, inspirisala su i dobar deo fantastične i horor proze poznog 19. i čitavog 20. veka. Stivenson je bio među prvima koji su dali opipljiv i upečatljiv oblik novoj vrsti strahova – hororu koji nije više, poput klasičnog gotika, bio zasnovan na prevaziđenom sujeverju, već je bio ukorenjen u aktuelnim, savremenim saznanjima o prirodi sveta i čovekovom mestu u njemu. Paralelno sa folklorom i mitom, moderni horor svoje uporište ima i u nauci, a afektivni horor biva sve više spojen sa kognitivnim. Moderni horor nije samo proza emocije nego, sve više, i proza ideja, a knjiga koju držite u rukama jedan je od najboljih dokaza toga. Uspeli amalgam klasičnog i modernog, arhetipskog i savremenog, bajkovitog i naučnofantastičnog, racionalnog i košmarnog, sproveden majstorskim Stivensonovim pripovedačkim umećem, učinio je "Čudni slučaj dr Džekila i g. Hajda" jednim od trajnih klasika horor književnosti.

* * *

            Knjiga će u prodaji biti oko 1.000 din, a na Sajmu je možete s popustom kupiti na štandu Makonda po ceni od 700 din.
            Na tom mestu, ako se tu zadesite u subotu 27.10. (Hala 4, štand Makondo, 14h - 15:30h) možete naživo da sretnete umetnika Ivicu, da vam potpiše knjigu i nešto nacrta u njoj, a možete i da dve ilustracije iz knjige kupite u formi digitalnih otisaka A3 formata, s posvetom.
            Takođe, Makondo se predstavlja u Strip sali iste te subote, ali u 19 h.
            Ovo je samo početak.
U okviru svoje edicije "Liga izuzetnih džentlmena" Makondo planira da na sličan način objavi i neke druge klasike fantastike i horora, a ja ću biti tu da ih propratim adekvatnim prilozima (pogovori, napomene, biografije i sl).

2 коментара:

sivka је рекао...

Savršeno!

Dejan Ognjanovic је рекао...

POLITIKIN ZABAVNIK br. 3207, petak 26.07.2013, ima na str. 44-46 članak o Robertu Luisu Stivensonu, sa naslovom „Utvara starog greha“. Potpisuje ga Mirjana Ognjanović, a težište članka je na noveli „Doktor Džekil i mister Hajd“. Zapravo članak ima i promotivnu dimenziju, jer se insistira, naročito u četvrtom stupcu na str. 44, na podacima da je prošle godine, u izdanju zemunske izdavačke kuće „Makondo“, izašlo novo izdanje „Džekila i Hajda“, naime, novi prevod na srpski jezik; prevodilac je bio Bojan Bosnić, a pogovor je napisao naš poznati ekspert za horor, Dejan B. Ognjanović poznat u fandomu i kao Gul (Ghoul). Pred kraj članka, na str. 46, drugi stubac, Ognjanović pominje strah od srozavanja na animalno...
U istom ovom broju PZAB, na str. 10-13, imate jako bogato ilustrovan članak sa nadnaslovom „Čudovišta u svetlu nauke“ i naslovom „A šta ako stvarno postoje?“ Objašnjavaju se zombi, Minotaur, zmajevi, Levijatan, vukodlak i „čudovišta budućnosti“...