izabrana dela

izabrana dela

петак, 09. новембар 2012.

O ženama i seksualnosti – V. Barouz

             U okviru priprema za DAN VILIJAMA BAROUZA, evo podsećanja na jedan od njegovih intervjua na večno atraktivnu temu muško-ženskog rata. On je prvi put na srpskom izašao, u mom prevodu, u tematu časopisa GRADAC. Pošto je taj broj već neko vreme rasprodat, evo sada tog odlomka premijerno u kibersvetu, ekskluzivno na ovom blogu. Spremite se za neke eksplozivne, radikalne i (blago rečeno) kontroverzne izjave – toliko ekstremne da se sa nekima od njih (čak) ni ja ne slažem! 
Ipak, kao i uvek, Barouz pruža vrednu hranu za glavu, pa – da vidimo...

O ženama i seksualnosti

(Iz knjige razgovora The Job)
Preveo: Dejan Ognjanović

- Za Antonena Artoa, seksualnost je prepreka pomirenju muškaraca i žena. Šta vi mislite?

-- Ja nisam zainteresovan za to pomirenje. Ja u tome ne vidim prepreku; mislim da je čitava anti-seksualna orijentacija našeg društva u suštini manipulisana od strane ženskih interesa. Jer njima je u interesu da drže seksualnost pod kontrolom; na taj način one vise o muškarcu, ili mu se prikače, i onda on ne sme da radi ništa drugo. U tome je ukorenjeni interes ženskog pola, koji je anti-seksualan.

- U vašim knjigama ne postoje emocije između ljudi koji seksualno opšte.
 
-- Ne bih rekao da ne postoje emocije između ljudi koji seksualno opšte. U knjizi koju sada pišem postoji značajna količina emocije. Mislim da je ono što nazivamo ljubavlju zapravo obmana koju izvodi ženski pol, i da poenta seksualnih odnosa između muškaraca nije nešto što bismo mogli nazvati ljubavlju, već je to radije nešto što bismo mogli nazvati prepoznavanjem.

- Koji je simbolizam lezbijskih agenata sa penisima prikačenim na lica kojima ispijaju kičmenu tečnost?

-- Oh, ma to je u stvari samo malo naučne fantastike.

- Šta izaziva strah i zabrinutost koje neki ljudi osećaju kada se pomenu autori koje smatraju "pornografskim"?

-- Naravno, izaziva ih opšti strah od seksualnosti. To je strah koji se brižljivo gaji vaspitanjem i treniranjem, kojima suštinski upravljaju žene. Da ljudi nisu toliko zaplašeni seksualnošću, oni bi saznali više o njoj, a ako bi saznali više o njoj, to bi postalo značajna pretnja određenim skrivenim interesima.
 
- Kazali ste da je porodica jedna od primarnih prepreka ljudskom napretku. Zašto?

-- Na prvom mestu, to znači da decu odgajaju žene. Na drugom mestu, to znači da se svaka vrsta gluposti od kojih roditelji pate – bilo kakva neuroza i pomućenost – smesta prenosi na bespomoćno dete. Izgleda da svi veruju da roditelji imaju svako pravo da na svoju decu bacaju bilo kakvu sortu pogubnih budalaština od kojih i sami pate, i koje su na njih preneli njihovi roditelji, tako da je čitava ljudska rasa obogoljena u detinjstvu, i to se izvodi kroz porodicu. I više od toga, nacije i države su samo produžeci porodice, a ako neka formula drži svet u zatucanosti, to je formula koja se sastoji od nacija, država, koje su, kao što rekoh, produžeci bioloških porodica. Nigde nećemo stići sve dok se ta besmislena socijalna jedinica ne raspusti.
            Postoje brojni načini da se to uradi. Naravno, tu je najočigledniji, tj. da se deca na rođenju udalje od bioloških roditelja i da se odgajaju u nekoj vrsti državnih obdaništa. Ovo je često bilo predlagano, ali i tu opet morate da razmotrite koju vrstu treninga i okruženja imaju u državnim obdaništima.
            Još jedan predlog, koji je izneo Brajon Gajzin, glasi da deci treba plaćati da idu u školu. Drugim rečima, što dalje odmaknu u obrazovanju više novca dobiju. Tako bi od ranog detinjstva bila razbijena ekonomska zavisnost od roditelja tako da, recimo, kada momak diplomira na univerzitetu može da ima dovoljno novca da započne karijeru a da se ne oslanja na roditelje. Prava stvar koja drži decu vezanu uz roditelje je ekonomska zavisnost, i ona se mora slomiti.

- Bilo je već nekoliko pokušaja da se ukine porodica, ali nisu dali ploda. Zašto su propali?

-- Pa, kao prvo, nisu išli dovoljno daleko. Verujem da je Kina u tome domakla dalje nego bilo koja država, mada nisam imao priliku da se lično uverim šta se tamo dešava. Rusija se pretvarala da će to da uradi, pa ništa nije uradila po tom pitanju. Ista buržoaska porodica kakvu mi imamo izgleda da postoji i tamo. Naravno, žene su te koje imaju urođeni interes za postojanjem porodice. Očigledno je zašto svaki pokušaj napada na porodicu čini da im krene pena na usta.

- Šta bi bilo nužno da zameni porodicu?
 
-- Ništa. Ništa. Ne vidim ama baš nikakvu potrebu za porodicom. Na primer, počnete ovako. Veštačka oplodnja je danas, naravno, sasvim moguća. Dobro, odaberete donatore i žene, žene zatrudne, drže se u bolnici dok se beba ne rodi – nećete im dati da se šetkaju okolo jer svašta može da se desi detetu pre rođenja. Još jedna stvar od velike važnosti jeste da ne sme biti nikakve velike buke dok se dete rađa: niko ništa ne sme da govori, jer te reči u tom traumatičnom trenutku ostavljaju trajnu impresiju. Gospodin L. Ron Habard, osnivač Sajentologije, kaže da je tokom nečije nesvesnosti apsolutno kriminalno da bilo ko nešto kaže, jer se te reči upisuju u organizam i ako se kasnije ponovo stimulišu ili ponove, bol će biti iznova doživljen i one vas osakaćuju. Okej, beba je rođena, onda se prebaci u obdanište, ili šta već, i tamo se podiže. To je sve... Bez familije.

- Mislite li da ćemo dospeti, ili smo već dospeli do tačke stvaranja veštačkih bića bez posezanja za normalnim reproduktivnim procesima? Da li vam to zvuči poželjno?
 
-- Mislim da je sasvim unutar dometa moderne tehnologije, i to mi zaista deluje vrlo poželjno, jer bi to dovelo do elminisanja porodice. Ali istraživanja u tom pravcu su blokirana, naravno, zbog urođenih interesa, a naročito urođenih interesa ženskog pola; one imaju monopol na to sa bebama. Sad, ako biste mogli da proizvedete veštačka bića, mogli biste da ih proizvedete u određenom dobu starosti, i ne biste imali ceo taj bebeći period. Da, to mi zvuči vrlo poželjno.

- Koja veza postoji između droga i homoseksualnosti?

-- Ne postoji nikakva a da je ja vidim. Hoću reći, svaki organizam je podložan uticajima droga, ljudski ili životinjski; ne čini mi se da postoji neka veza između droga i homoseksualnosti ili heteroseksualnosti.

- A da li droge utiču na precepciju seksualnog iskustva?
 
-- Zavisi od droge. Neke od halucinogenih droga imaju izvesna afrodizijačka svojstva; pojačavaju svesnost, pa time mogu pojačati i svesnost seksualnog iskustva. Opijati su, naravno, potpuno antiseksualni. Ideje koje nalazite u idiotskoj štampi gde pričaju o narkomanima odgovornim za silovanja – (oni su nesposobni za erekciju, nemaju baš nikakvo interesovanje za seks: zavisnika od heorina seks zanima koliko i neki stari komad repe) – su apsolutno pogrešna predstava. Kokain i benzendrin imaju neka afrodizijačka svojstva. Sve sedativske droge su antiseksualne – alkohol, barbiturati, trankvilajzeri umanjuju seksualni impuls.

- Ej Džej je primoran da zove telohranitelje da ga odbrane od Amerikanki u teranju, koje ga spopadaju. Šta vi mislite o Amerikankama?
 
-- Mislim da su one možda jedno od najgorih ispoljavanja ženskog roda jer im je bilo dopušteno da odu najdalje. Celo to obožavanje žena koje je cvetalo na Starom Jugu, i u doba granice, kada ih nije bilo mnogo, još uvek je temeljni činilac američkog života; a celo to južnjačko obožavanje žena i belačke nadmoći još uvek je deo američke politike. Izgubili su Građanski rat, ali njihova politika još uvek dominira. Amerika je matrijarhalna, belački supremacistička zemlja. Čini mi se da postoji definitivna veza između matrijarhata i belačkog supremacionizma.

- Orgonska teorija dr Vilhelma Rajha se pominje nekoliko puta u vašim delima. Kakav joj značaj pripisujete?

-- Mislim da je to izvanredno značajno otkriće, možda ne tako značajno koliko je Dr Rajh mislio, ali je svakako nešto što zaslužuje opsežno istraživanje. A pravi dokaz njenog značaja je to koliko je surovo bila potisnuta od strane Federalne Administracije za Čistu Hranu i Lekove. Možete maltene meriti značaj nekog otkrića naporima da se ono potisne. Rajhova orgonska teorija je primer otkrića koje je bilo vrlo surovo potisnuto... Apomorfinski tretman zavisnosti od droge je drugi primer toga.

* * *

Нема коментара: