понедељак, 31. март 2014.

Izašao ZAVODNIK!!!


            Danas je svet ugledao moj drugenac! Zdrav i prav, svih 276 strana na broju; 
dugačak 20 cm, širok 12,5 cm, debeo 1,5 cm. 


Tiraž od 500 primeraka u mojim je rukama. Od toga je oko 150 komada već rezervisano, i pretplatnicima će stići u narednim danima.
Za one koji su do sada sumnjali, ili su prosto bili oprezni i čekali da knjigu vide naživo – najbliže tome, za sada, su fotke koje ovde kačim. Kao što možete videti – ZAVODNIK je sada realnost. Deal with it!!!

Deset godina posle kultnog romana Naživo, Dejan Ognjanović se vraća s novim romanom strave pod naslovom Zavodnik. Zaplet romana tiče se profesora iz grada, koji se, ubrzo po svom dolasku u jedno zabačeno selo na jugoistoku Srbije, suočava sa mračnom tajnom natkriljenom nad dvoje učenika, bratom i sestrom o kojima se brine, naizgled, samo njihova baka.

Otkrijte kakve horor potencijale nudi paganska zaleđina srpskih narodnih verovanja, kakve tajne kriju polusrušene kuće, stara groblja, u korov zarasle njive, duboke šume, brda i mračne pećine u zabačenom, opustelom selu u brdima jugoistočne Srbije. Uverite se kako izgleda horor roman koji zaista izaziva jezu. Pripremite se za stravu kakvu niste osetili još od slušanja bakinih strašnih priča, od detinjih košmara i prvog gledanja Leptirice...
Iskren da budem, nekoliko ljudi i žena kazalo mi je da će sačekati da knjiga izađe i da će je onda kupiti, samo zato da bi je uzeli po nešto većoj ceni, i TAKO je podržali. Cenim i taj gest, kao i sve dosadašnje pretplatnike. Dakle, od danas pa nadalje ZAVODNIK je u prodaji isključivo kod mene i preko mene. Ove knjige neće biti u knjižarama.
Naprosto, sistem distribucije i naplate dugovanja od strane knjižara i distributera previše je zamoran i ponižavajući da bih se time baktao. Osim toga, želim da maksimalno ukinem bilo kakve posrednike i medijume između mene i mojih čitalaca: zašto biste plaćali marže, procente, rekete, takse, namete, mostarine, drumarine, PDV-e i ostale gluposti? Ta minorna poštarina od 50 din je nužno zlo za one koji me ne mogu uhvatiti naživo – mada, biće prilike i za to, u narednim mesecima.
Prva promocija ZAVODNIKA desiće se u Beogradu, 14. aprila, u Muzeju Kinoteke. Više detalja o tome – ovih dana. Što se tiče ostalih gradova, još se vode pregovori, ali prilično su izvesni: Kragujevac, Negotin, Novi Sad, Banjaluka, Podgorica, Ljutomer... Ako vi, dragi čitaoče, radite u nekoj kulturnoj instituciji u Srbiji koja ima volju i budžet za promociju ove knjige, ili poznajete ljude na takvim mestima, i želite ZAVODNIKA naživo – javite se radi dogovora: ja volim da putujem!
Svi koji žele da ZAVODNIKA naruče, od 1. aprila važe sledeći uslovi:
(uzgred, ove cene su nešto veće nego što sam planirao zbog toga što je FPS (Fašistička Pošta Srbije) drastično podigla cene - konkretno, slanje tiskovine je u unutrašnjem saobraćaju skuplje oko 40% a u međunarodnom - oko 80% nego što je bilo do juče!)
1 primerak = 610 din (u ovu cenu je uračunat ptt za sve adrese u Srbiji)
2 primerka = 1.150 din (sa uračunatim ptt-om)
3 primerka = 1.600 din (sa uračunatim ptt-om)
Za ex-Yu zemlje, cena je 14 E (sa uračunatim ptt-om)
Za ostalo inostranstvo = 10 E + ptt (zavisno od zemlje/kontinenta)
Zainteresovani neka pišu na mejl dogstar666 at yahoo dot com radi dogovora.


Iskoristio bih ovu priliku da naglasim dve stvari vezane za činjenicu da je ZAVODNIK objavljen kao samizdat, odnosno da pobijem dve najčešće predrasude vezane za to.
1) Knjiga mora da ne valja čim je autor sam izdaje: da je dobra, izdao bi je neki "ozbiljan" izdavač.
Koješta. Glavni razlog što ZAVODNIKA izdajem sam jeste baš to što sam siguran da imam odličnu knjigu u rukama, knjigu dovoljno kvalitetnu i atraktivnu da privuče čitaoce, i ne pada mi na um da je poklonim na tacni nekome ko će mi uzeti preko 90% prihoda – a da za nju istovremeno uradi vrlo malo ili nimalo (u smislu plasmana, reklame, organizovanja promocija i medijskih nastupa).
Drugim rečima - "ozbiljan" izdavač je redak zver u džungli zvanoj Srbija danas. Nije baš da ih nema uopšte, ali to malo što ih ima, ili nisu orijentisani na ovu vrstu proze (horor) ili nisu za nju voljni da ponude tako dobre uslove kakve mi je dao Ghoul Press – ili ih ja do sada još nisam otkrio (slabo verovatno).

2) Samizdat = amaterizam, neprofesionalnost, neozbiljnost.
Nekada je ova formula zaista bila validna skoro u potpunosti; istina je da i danas, naročito u Srbiji, samizdati najčešće podrazumevaju skribomane-amatere koji nemaju poznanstva i veze u izdavačkim kućama pa zato moraju sami, za razliku od skribomana-amatera koji svoja nedela uspeju da plasiraju preko nekih "izdavača" (što im ne znači mnogo, sem da su svoju skribomaniju i amaterizam uspeli da pečatiraju kvaziozbiljnošću koju listanje nekoliko stranica brzo rasprši). Takođe, samizdati kod nas - ali ne i u svetu! - često znače: nelektorisan, neredigovan tekst pun pravopisnih i štamparskih grešaka; lošu jeftinu štampu i neukusne, rudimentarne, estetski siromašne korice.
Što se tiče ZAVODNIKA, u pitanju je profesionalno urađena knjiga na svim zamislivim nivoima:
- autor romana je višestruko objavljivani pisac koji iza sebe već ima jedan roman (u dva izdanja) i petnaestak priča objavljenih u uglednim domaćim časopisima i antologijama;
- lektura i korektura: tekst romana je – pored autora, koji je na njemu radio godinu i po dana – u rukopisu pomno iščitalo desetak ljudi iz struke: pisci, kritičari, profesori (uključujući dvojicu koji su diplomirali srpski jezik i književnost i bave se lekturom). Sugestije i korekcije svih ovih čitalaca uvrštene su u finalni tekst.
- slog i prelom: ovaj posao uradio je iskusni Žarko Milićević, koji se time bavi već mnogo godina unazad, u izdavačkoj kući Tardis, i drugde;
- korice: dizajn (po mom nacrtu) i izvedbu prednje i zadnje korice potpisuje Tijana Jevtić, koja za taj posao ima diplomu i, što je važnije, talenat – kao i iskustvo, jer se grafičkim dizajnom profesionalno bavi;
- štampa: knjigu je odštampala najbolja niška štamparija, SVEN; višegodišnje iskustvo, kvalitet, pouzdanost, povoljne cene... Oni su se vrlo dobro pokazali sa štampom II izdanja mog prvog romana, NAŽIVO, i mogu reći da su i ovog puta uradili odličan posao. U vreme kada mnoge knjige izgledaju kao da su fotokopirane ili printane na kućnom kompjuterskom pljuckavcu, ZAVODNIK je lepo i jasno odštampana knjiga sa oštrim kontrastima crnih slova na belom papiru, bez sivila i bledila i mrlja i fleka kakve možete naći u mnogim knjigama iz današnjih knjižara.
Dakle, ZAVODNIK je u svakom smislu profesionalno i kvalitetno urađena knjiga – u šta se i sami od danas možete uveriti!
Jedva čekam da čujem vaše impresije, komentare, primedbe i sve ostalo. Poželjno je da ih ostavite ovde, u komentarima na blogu, kako bi ih videlo više čitalaca; ali ako baš želite da to ostane samo i jedino između vas i mene, u četiri oka, možete mi pisati na mejl. Ukoliko rešite da pišete ovde na blogu molim vas samo da ne pominjete nikakve spojlere (pa čak ni izokola, kroz sugestije, jer ipak ovde dolaze verzirani čitaoci koji će lako da prozru vaše aluzije) odnosno ne pominjite ništa što bi moglo da umanji iznenađenje i uživanje čitalaca koji tek treba da padnu u zagrljaj ZAVODNIKA!
Ali pišite – pišite bez oklevanja! 

41 коментар:

  1. E pa nek je sa srećom i da bude još bolji od prvenca! A ti požuri sa slanjem pa ćeš čuti komentare vrlo brzo. ;)

    ОдговориИзбриши
  2. Hoces li prodavati knjigu na promociji u Kinoteci?

    ОдговориИзбриши
  3. hvala na lepim željama! pošto se ova knjiga oslanja isključivo na "word of mouth" propagandu - ako vam se ZAVODNIK dopadne, proširite priču, preporučite knjigu - odnosnno njenu kupovinu, među poznanicima i prijateljima!
    da, naravno da će se ZAVODNIK prodavati i u kinoteci, posle promocije, kao i na svim drugim promocijama koje se budu dešavale u narednim mesecima.

    ОдговориИзбриши
  4. Deluje kao kombinacija Lolite i Luisovog Monaha. Šalim se, jedva čekam da bacim pogled.

    ОдговориИзбриши
  5. Bravo Ghoule!

    Narocito skidam sesir za ovo samoizdavasvo koje dozivljavam kao neku tvoju verziju sklapanja projekta kakve vidjam + pratim na Kickstarter/Indiegogo platformama za finansiranje i pomaganje kreativnih projekata i akcija (crowdfunding)!

    vidimo se u Kinoteki 14-og

    ОдговориИзбриши
  6. Oduševljen sam već nakon pročitanog prvog poglavlja, na čijem kraju sam osetio blagu, ali istinsku jezu. Sve vreme sam imao osećaj da se nalazim u koži Profesora - njegove reakcije na (sjajno opisano!) ruralno okruženje u potpunosti razumem. Ne sećam se kada me je poslednji put neki roman ovoliko brzo uvukao u svoj svet. :)

    ОдговориИзбриши
  7. OBAVEŠTENJE PRETPLATNICIMA: knjige šaljem onim redom kojim ste se javljali i naručivali. proces je prilično zamoran i spor - pakovanje i adresiranje 150 paketa + posvete itd. uzima mnogo vremena. do sada sam poslao otprilike polovini vas, možda i malo više. samo još malo strpljenja - naročito vi koji ste se među poslednjima javili!

    ОдговориИзбриши
  8. Želim ti da nekome dovoljno veštom prodaš prava za ekranizaciju i da se onima koji više vole da gledaju nego da čitaju (mada bi trebalo da pročitaju) nakostreše sve dlačice na telu. "Zavodnik" je do vrha ispunio sva moja očekivanja - imam osećaj da mi se jeza uvukla ne samo pod kožu, nego i u kosti...

    ОдговориИзбриши
  9. Upravo stigao "Zavodnik", a baš sam se pitao hoće li me ukakiti da stigne pre vikenda kada imam najviše vremena za čitanje :-)
    Gule, super je posveta, hvala :-)

    ОдговориИзбриши
  10. I mene je poštar danas obradovao, evo već sam na polovini, neka čeka diplomski... Biće verovatno sutra i recenzija. Za sada obećava poprilično. :)

    ОдговориИзбриши
  11. Stigao "Zavodnik" i već je pročitan. Odličan, punokrvni, horor roman. Oseti se atmosfera "Leptirice", "Daničkog užasa" i Barkerovog "Bluza svinjske krvi", taman toliko da "zamiriše" i to sam tačno i mogao da očekujem prateći Tvoj rad... Znam da je preuranjeno, ali već očekujem neki novi roman. Sve najbolje u životu "Zavodnika" koji te čeka!

    ОдговориИзбриши
  12. Lepo si objasnio razliku "Zavodnika" i tvog prvenca. Dok sam čitao "Naživo" osećao sam se na momente loše, kao da me neko neko bije, taj roman je sirov i surov u ogoljenom prikazu najnižih (ne)ljudskih strasti i bolesti koje su meni strašnije od svega. "Zavodnik" je drugi tip horora, koji svakako više volim, i naročito mi se sviđa kod njega što vuče inspiraciju iz naroda i njegovih predanja, mitova i legendi. I sama lokacija gde se odvija radnja je odlično izabrana, a opisi tolko uverljivi da sam jasno stvorio u glavi sliku kako same kuće i okućnice tako i celog sela, što meni ne uspeva baš često. Dalje ne bih komentarisao zbog onih koji nisu čitali roman, mogu samo da kažem da je na momente stvarno jeziv i meni prekaljenom horor veteranu; sinoć sam jedva zaspao, boreći se sa nekim upečatljivim slikama kao i nelagodnim osećajem da je Mihajlo tu pored mene...

    ОдговориИзбриши
  13. Pročitao sam, još u nedelju, jer "Zavodnik" je pitak roman za čitanje, zanimljiv je, i po meni, daleko bolji od "Naživo" koji sam jedva izdržao do kraja, pre svega zbog previše morbidnosti kad je moj ukus u pitanju. :-) Ono što mi se kod "Zavodnika" nije dopalo je kraj, nekako mi je sve ispalo zbrzano, mada se ovde ogradjujem da je do mene, pošto sam od uzbudjenja možda i prebrzo čitao pa tako nešto i propustio. U svakom slučaju, u "Zavodniku" ima materijala da mu se vraćam s vremena na vreme, pa će mi verovatno drugo, treće čitanje dati i odgovore na neka pitanja koja su me ostavila zbunjenog.

    ОдговориИзбриши
  14. Evo malo su mi se slegli utisci, pa da se oglasim. Stvarno nisam detaljno upoznata pa ne bih da tvrdim da od Glišića naovamo nije bilo pokušaja u srpskoj književnosti da se reanimira folklorna fantastika; ovaj roman svakako predstavlja takav pokušaj, i to vrlo uspešan. Pored sjajno strukturirane kompozicije, više nego zanimljive fabule i veoma lepo naslikanih likova, ono što je meni kao čitaocu ponajvećma pružilo zadovoljstvo jesu suptilnost i uzdržanost u pripovedanju jedne priče koja se deklariše kao priča strave, i koja to bez sumnje jeste. Za razliku od romana „Naživo“ (izgleda da je poređenje potpuno nezaobilazno ) koji je imao nameru da šokira i protrese po svaku cenu i sa čijih stranica sve vrišti, pljušti i udara ravno šakom u glavu, „Zavodnik“ pruža jednu finiju formu horora u kojem se ono stravično i jezivo nalazi u slutnjama, magnovenjima i senkama pod mesečinom koje zamagljuju vid i ostavljaju junake (ali i čitaoce) u limbu neizvesnosti i pitanja: jesam li zaista nešto video? Ovaj roman će probuditi strahove koje ste mislili da ste prerasli, ali na način tako prefinjen i odmeren da ćete mu smesta oprostiti košmare (ja jesam).
    Iako smeštena u zabit jugoistočne Srbije i divno obojena dijalektom, ova priča predstavlja nešto univerzalno prepoznatljivo i zaista zaslužuje da dobije prevod na druge jezike. Mnogo više od nekih drugih horor romana koje sam čitala, „Zavodnik“ ima potencijal da se dopadne i onima koji nisu izričiti ljubitelji žanrovske književnosti.

    ОдговориИзбриши
  15. ZAVODNIK je izuzetan roman i po mom mišljenju budući klasik. Magija kojom nas uvuče u sebe do kraja ne popušta. Seting je majstorski dočaran, opisi živi i potpuno uverljivi. Likovi su građeni sa puno brige, od glavnih do sporednih. Horor scene su valjano tempirane i istinski jezive. Pun pogodak je ukorenjenost romana u domaćem folklornom hororu. NAŽIVO se na majstorski način bavio drugačijim hororom Srbije, a ZAVODNIK je otišao možda i korak dalje i ponudio nam temu koja se retko obrađuje kod nas, pogotovo u novije vreme. Višeznačnost romana i njegova lepota ostavljaju prostora za ponovna vraćanja. Bilo bi sjajno kada bi se ovo delo adekvatno ekranizovalo. Sve čestitke!

    ОдговориИзбриши
  16. "Bilo bi sjajno kada bi se ovo delo adekvatno ekranizovalo." Slažem se; ništa me ne bi više radovalo - samo kad bi na ovim prostoriam postojao reditelj dovoljno talentovan i suptilan da uhvati i prenese sve ove finese + da ima osećaj za ruralno, što je prilično teško, jer većina njih su beogradčići othranjeni na medu i mleku...

    ОдговориИзбриши
  17. PročitahZavodnika poodavno, ali nikako da nađem vremena i da sednem i zapišem utiske. Knjiga je svakako i više nego ispunila sva moja očekivanja. S obzirom da sam odrastao na selu, često šetao sam po šumi i grobljima, nisam baš toliko osetio hororičnost knjige, ali sam bio veoma oduševljen naracijom i samom pričom, kao i crnim humorom koga ima počešće. Bukvalno sam se pet minuta smejao na komentar kod slušanja pesama sa radija. I naravno, rasplet radnje u poslednja dva dana knjige me je držao napetim, i kada sam dosao do poslednje stranice, okrenuo je i video da posle toga ide samo beo papir, ostao sam da zurim ispred sebe dobrih pola sata i vrtim u glavi šta se to desilo. Jednom rečju ja sam "oduševljen" Zavodnikom!
    Nadam se da će biti još ovakvih knjiga, i sa nestrpljenjem ih očekujem! Ovo je nešto što stvarno treba učmaloj srpskoj književnoj sceni.

    ОдговориИзбриши
  18. Upravo sam pročitao Zavodnika i to neposredno nakon Naživog, pa mi se neminovno nameću poređenja ova dva romana.
    Za početak da generalizujem i da kažem da mi je Naživo bolji roman od Zavodnika, iako mi vise godi psihološki horor, koji je prisutan u Zavodniku. Evo i obrazloženja.
    Naživo sam čitao kao II dopunjeno izdanje, koje je u stvari „šesta baš baš finalna verzija“, kako stoji u Pogovoru autora. Razlika između poslednje i prve verzije je, kako sam Gul kaže, pre svega u redukciji uvodnog dela, koji je prethodno bio „razbrbljano refleksivan“. Pretpostavljam da je upravo zbog višestrukih, višegodišnjih korekcija teksta postignuta maksimalno ekonomična naracija, koja čini roman utegnutijim, kompaktnijim i stoga lakšim i tečnijim za čitanje. Mislim da takav zahvat možda treba da doživi i Zavodnik, jer su nagoveštaji strave presuptilni u prvih stotinak strana, tako da sam na kraju prve trećine knjige, gde se javlja i malo više nepotrebnih digresija, počeo da gubim koncentraciju, pa pomalo i interesovanje. Međutim, drugi deo knjige, i pogotovo završnica su konkretniji. Fokus je konačno stavljen na misterioznu vezu porodice Mojsilović sa pokojnim Mihajlom, što je centralni motiv, bilo nadrealne strave ili začudne realnosti. Rasplet je nabijen dinamikom i pomalo nagao (nedorečen), dok je sam kraj efektan.
    Ova moja primedba na „presuptilnost“ je možda prestroga, jer je vrlo teško tokom čitavog romana balansirati na granici natprirodno-prirodno i istrajati do samog kraja u zavaravanju čitalaca da li čitaju fantastičan ili realističan roman. Zbog ovog insistiranja na dvosmislenosti posebno je teško izazvati i intenzivnu stravu, jer autor za svaku fantastičnu pojavu mora da ima i racionalno objašnjenje, koje amortizuje strah kod čitaoca.
    Za razliku od Naživog u Zavodniku glavni lik-narator je povremeno sam sebi protivrečan i često su mu mišljenja i postupci nepredvidljivi. Sa druge strane, možda je i ova primedba donekle prestrogo izrečena, s obzirom da se profesor, kao urbani tip, nalazi u ruralnoj sredini okružen neukim seljacima, a pritom mu se dešavaju i uznemirujuća nadrealna iskustva, što ga sve zajedno pomera iz ravnoteže i čini da posumnja u sopstveni razum.
    Ja sam prethodno naveo neke od mogućih mana, čisto dobronamerno, a posle svega ću da zaključim da je Zavodnik ipak vrlo dobar roman. Stil i naracija su zreliji nego u Naživom, opisi sela i seoskog života su uverljivi, dijalozi perfektni, i što je najvažnije za horor roman, priča je suptilno jeziva od početka do kraja, sa konstantnom blagim porastom intenziteta jeze kako idemo prema kraju romana.

    ОдговориИзбриши
  19. Тог дана кад је била промоција у Кинотеци сам читав дан пио и пред промоцију био прилично деструиран. Међутим, морао сам да одем, да узмем свој примерак, срце ме је вукло ка новом сочиненију писца који ме је одушевио романом "Наживо".

    Пишев је током своје говоранције на промоцији употребљавао поштапалицу "просто", што ме је нервирало, јер ја кад то чујем, одмах ми дође да дрекнем: Шта бре ту сереш, да ниси ти неки еуропејац или невладник!? Некакав много урбан лик? Шта се ту фемкаш, говори српски да те цео свет разуме! Доле ЕУ, живела Србија! Међутим, нисам био толико пијан да изазовем скандал, опростио сам Пишеву, јер не само што је први пут био у тој улози, него је човек и одличан писац, написао је, да ме простите, просто сјајну збирку прича тајанства и страве "Фотофобија".

    Након завршене говоранције сам се некако скупио да пристојно купим књигу, да не засерем нешто у том процесу јер, рођаци, није ми баш било добро и мало ми се вртело и увртало. Све је прошло ОК, јавни превоз није долазио у обзир, па сам сео у такси и рекао мајстору да вози умерено брзо и без цимања. Одлично је возио, свака му част.

    Покусао сам супу из кесице код куће и то ме скоро скроз повратило, тако да сам одмах прионуо на књигу: и она ме је потпуно растрезнила, толико ме то заинтересовало, толико ме је шчепала, да сам постао, што се оно каже, примеран читалац и еуропејац, и у складу са еуропским вредностима, одустао сам од идеје да се те вечери макар мало посвађам са женом, ето тако, без неког посебног разлога. Него сам му га дао по читању, баш онако својски, са апетитом, што би рек'о наш народ, било је то просто сјајно читалачко искуство: изванредни описи конфигурације терена, насеља, начина живота и менталитета, дијалози уверљиви са аутентичним српско-шопским заумним језиком који, нажалост, многи од читалаца нису чули, па га у себи читајући погрешно акцентују, тако да немају у глави ту мелодију и тај ритам који мења фреквенцију можданих таласа. Мени је башта (нагласак на другом слогу, у преводу - отац) из тог краја где се дешава радња, мало јужније одатле, тако да знам о чему се ради и колико је Гул то верно, са пуно детаља описао и записао. Пуно детаља, а ниједан сувишан! Човек као да је економиста, економика радње и израза му је беспрекорна.

    Све је на свом месту у овом роману, ништа није вишак, а и мањка нема, просто је феноменалан овај урадак кога сам прочитао у два даха - јер, ипак сам морао након 80. стране да заспим због мањка енергије настале услед благог тровања. Ништа страшно, пробудио сам се к'o нов, доручковао и прионуо са задовољством и ударничким еланом на читање и тако фурао до краја и закључио да је роман - до јаја.

    Жену терам да прочита "Наживо" и "Заводника", а она увек каже да хоће, али никако да почне. Али зато може да чита тамо неке вампирске саге у седам наставака и две 'иљаде страна! И да троши паре на те кубике 'артије! Следећи пут кад се напијем, оштро ћу то да јој замерим и искористим као повод за свађу, кад већ супу мужу не кува и не послужује га, па да могу да кажем да је супа млака и преврнем тањир.

    ОдговориИзбриши
  20. matoji, pa ti si potpuno zbunjen ovim mojim nedelima! :) prvo kažeš da je "Naživo bolji roman od Zavodnika" a na kraju zaključiš – "Stil i naracija su zreliji nego u Naživom, opisi sela i seoskog života su uverljivi, dijalozi perfektni, i što je najvažnije za horor roman, priča je suptilno jeziva od početka do kraja, sa konstantnom blagim porastom intenziteta jeze kako idemo prema kraju romana"! :)
    pošto si sam sa sobom lepo prodiskutovao i sam sebe korigovao i relativizovao sopstvene kritike (u čemu se ja potpuno slažem s tobom br.2!) – šta drugo reći nego – jedni su mi zamerali što nisam bio još suptilniji, tvrdeći da su mi neki motivi preočigledni! drugi, brojniji, pak kažu da je to ipak previše suptilno... ne znam. ja ne bih rekao. javi se kad po drugi put pročitaš zavodnika, videćeš da je tada bolji!

    ОдговориИзбриши
  21. zo rane: ovo je toliko prosto da prosto ne znam šta da kažem! šalim se, sve si u pravu što si rekao, osim to za 'prosto'; nije lepo da mi tako zezaš prijatelja i gosta na promociji. sad očekujem komentar i od tvoje žene. obavezno joj kaži da je ovo vampirski roman – nećeš je (mnogo) slagati!

    ОдговориИзбриши
  22. Prvo sam bio skeptičan prema Naživom, pa prijatno iznenađen nakon što sam ga pročitao. Narednih nedelju dana, pripremajući se da uzmem u ruke Zavodnika, vrtelo mi se Naživo po glavi postepeno otkrivajući svu svoju višeslojnost, metaforičnost u brutalno iskrenom obračunu sa devedesetim godinama. U trenutku kada sam počeo da čitam Zavodnika bio sam oduševljen Naživim, što je moja očekivanja prema ovom novom romanu podiglo u nebesa.

    Zavodnik je, međutim, sasvim drugačiji roman. Više je u žanrovskim konvencijama, a i čini mi se nema ambiciju da bude alegorija nečega, slikovita refleksija vremena u kojem živimo. Pre će biti da je bezvremen, apolitičan, introvertan, zatvoren u idu, u strahovima, jednom rečju čist žanrovski roman. E sad, ja sam sklon da u nekom delu tražim i "metaforičnost i simboliku i socijalni angažman i jebač...", kako reče Zo Ran pre neki dan u jednom komentaru. Iako ovo možda iz njega alkohol govori, potpuno se slažem sa izrečenim.

    NAŽIVO prevazilazi žanr i po meni predstavlja najbolju moguću alegoriju devedesetih u Srbiji. Jednostavno, torture porn i okultno je idealno sredstvo da se metaforično prikaže degradacija, psihička i fizička tortura uslovljena totalitarizmom, stranim imperijalizmom, debilizmom i ostalim izmima.
    Torture porn kao alegoriju koristili su kasnije i Srpski Film i Porno Banda jednako uspešno i upravo ih ta kritika društva kroz simboliku torture porn - gore podžanra horora izdiže iznad obične eksploatacije, u šta ih, nažalost, i dalje mnogi, koji površno čitaju i gledaju, svrstavaju.

    Svi drugi romani o ovom mračnom periodu novije srpske istorije (koje i nisam čitao), a koji ne koriste torture porn simboliku, su pljuvanje u lice svim stradalim, ubijenim, obogaljenim, opljačkanim, obeščašćenim, jer potcenjuju njihov preživljeni bol i muku; Oni i ne žele da iskupe žrtve, već kalkulišu prema prohtevima široke mediokritetske publike, a potcenjuju zdrav razum svih nas. Namiguju vlasti kroz politički korektno pisanje očekujući razne benefite. Sve u svemu običan pozeraj.

    Da se vratim na temu i da još jednom zaključim. I samo zbog mudovitosti, ako ni zbog čega drugog, stavljam kultni roman Naživo ispred Zavodnika. Ni zbunjenost me u tome neće omesti, kao ni u potvrdi onoga što sam već rekao za Zavodnika. Da je to vrlo dobar roman, pogotovo u žanrovskim okvirima.

    ОдговориИзбриши
  23. verovatno bi bilo bezveze da ti autor šapuće na uvo kako da mu roman čitaš i šta bi trebalo da vidiš u njemu ali... recimo da ima i u ZAVODNIKU "metaforičnosti i simbolike i socijalnog angažmana i jebačine" - samo su malo dublje sakriveni. NAŽIVO je, možda, malkice i previše transparentan u tome - naslovi iz novina, tv dnevnik, vesti, citati, explicitne reference na tadašnje vreme i istorijske događaje... takvih referenci nema, u eksplicitnom obliku, u ZAVODNIKU - on, možda, zavodi, svojom prividnom bezvremenošću, bajkovitošću, vezom sa folklorom i legendama... ALI! ali, možda je u njemu itekako prisutna slika srbije danas i njenog rastrzanog, nesigurnog, šizofrenog identiteta, odnosa prema tradiciji, prošlosti, korenima, kolevkama... OR SOMETHING! ;)

    ОдговориИзбриши
  24. Presuptilno... Ipak, ja volim da dam malo vremena pročitanom da odleži, što ovaj put nisam učinio, pa ću stati na ovome, a onda jednog dana, možda i nakon drugog čitanja, javljam se ponovo;)

    ОдговориИзбриши
  25. ZAVODNIK u KRAGUJEVCU: sreda, 14. maj, SKC ("Kutija šibica"), 19h; Učestvuju: Danko Kamčevski, doktorand na departmanu Anglistika na FILUM-u, i Dejan Ognjanović, autor.

    ОдговориИзбриши
  26. Мало сам се зезао описујући свој доживљај промоције и агрегатно стање у коме сам присуствовао :)

    Али, да су су Пишев и Огњановић одлични писци, то се нисам зезао.

    Читајте Фотофобију, Наживо и Заводника, то су праве ствари!

    ОдговориИзбриши
  27. Evo i da ja iskucam koju rec na temu Zavodnika.

    Odmah se vidi da je sama ideja dobro promisljena i olslikava bas ono sto si najavljivao, studiju strave, sirov strah od nepoznatog, i tezu da je mnogo strasnije ono sto nam se ne servira na tanjiru, vec ono sto ostaje obavijeno senkama,odnosno u ocima i mozgu posmatraca.

    Naracija je dosta sigurna, dinamika romana mi je legla, unutrasnji monolozi su sasvim fino utkani u realna desevanja. Sam pejzaz dosta verno opisan, selo je ravnopravan lik sa svojim malobrojnim stanovnicima (ljudskim, zivotnjskim, a mozda mitskim ili natprirodnim), pririoda koja je preko dana gostuljibiva, nocu postaje steciste senki, tako da sa te strane sve cestitke.

    Sto se tice samog profesora iz cije lobanje posmatramo dogadjaje i cije misli dobijamo na uvid, doziveo sam kao osobu koja vapi za afirmisanjem sto u zivotu sto u profesionalnom domenu, jedinku iz onih generacija koja je odrasla zamisljajuci kako se sve stvara radom i trudom, dok godinama postaje svedok kako ga drustvo i celokupne prilike svog okruzenja i nase sive stvarnosti demantuju, pretvarajuci ga u cinika i u nepresunog izvora krepkog humora. S te strane mi je njegov lik bio prilicno konzistentan, zaticemo ga kako se raduje odlasku na selo, maltene ubedjen kako ide na vrstu odmora, da bi tamo doziveo bliski kontakt trece vrste, sto sa blizancima cije ponasanje ne moze do kraja da pojmi, sto sa nizom sumjivih dogadjaja koje ne moze racionalo da pojasni. Motivacija mu je realna, sam odlazak na selo i rad sa osnovcima vidi kao izazov, sansu da suvoparnu teoriju pedagogije primeni u praksi, a kasnije da prekoraci odnos ucenik-profesor u nameri da decu emancipuje. Tu dozivljava sudar kulture-tradicije gde njegovi stavovi bivaju uvek poklopljeni sto narodnim mudrostima babe Grozde, sto ispadima buntovnih blizanca koji su se naizgled sasvim utopili u zivot/odumiranje sela.

    Lik Grozde prilicno uverljiv, predstavlja arhetip zene sa sela, jednu spregu pravoslavlja- sujeverja sa dozom paganizma, ali uspeva da godinama sama vodi domacinstvo i da se zrtvuje zbog unuka kada za dodje vreme, u svakom slucaju respektaiblni lik.

    Suma sumarum ovo je pravi primer romana, koji ti uzvraca onoliko koliko u njega ulozis (izbegavajuci davanje odgovora na ono najmrskije pitanje "sta je pisac hteo da kaze"), pogotovo sto se vidi tvoje uzivanje dok si ga pisao, vesto zonglirao igrajuci se folklorom i mitovima, i nasim mentalitetom. Po mom misljenju najveci kvalitet teksta je i to sto ako potpuno prenebregnemo fanstasticne dogadjaje, odnosno pripisemo ih profesorovoj masti ili halucinacijama, roman ne gubi na jezi i prilicno uznemirujucoj atmosferi kojima odisu poslednja poglavlja.

    Sve cestitke i mogu reci da sa radoscu ocekujem objavu Poetike horora.

    ОдговориИзбриши
  28. hvala ti na ovom 'malom' osvrtu! drago mi je da te je knjiga podstakla na reakciju ove vrste, tim pre što vidim da si dobro skapirao većinu stvari koje su mi bile najvažnije.
    zanimljivo mi je tvoje gledanje na roman, kao i svako razrađenije, detaljnije, a naročito kad dolazi od nekoga koga uopšte ne poznajem, ni naživo, ni sa neta - bare, do sada. javi se slobodno i nekim drugim povodom, ako te nešto ovde inspiriše.

    ОдговориИзбриши
  29. Prvo, roman mi se MNOOOOOOOOOOOOOOOOOOOGOOOO sviđa, ali mnogo, FENOMENALAN JE! Baš onako po mojoj mjeri! I bio si u pravu, to jeste ljubavni roman, roman koji govori o prevelikoj ljubavi majke prema sinu, o prevelikoj ljubavi tog istog sina prema svojoj djeci, o prevelikoj ljubavi bake prema unucima i o prevelikoj ljubavi djece prema svom ocu... Ljubav koja vodi u patologiju i ludilo. Svi se likovi svim silama trude da nekako ožive i zadrže svoj "predmet" obožavanja. Uradio si ono što, po mom skromnom mišljenju, treba da uradi horor žanr svojoj publici, a to je da probudi saosjećanje. Nekako, koliko god to bilo uvrnuto, nisam mogla a da se ne saosjećam sa babom Grozdom i njenom željom da zadrži unuke, oživi sina, znajući koliko bola i muke stoji iza svega toga... Ili sa Biljom koja na stravičan način brani ono što ona misli da je grob njenog oca, ili sa Milošem koji u snu priziva oca... Sve su to scene koje izazivaju samo saosjećanje i osjećaj da bolje razumijemo nečije postupke. Svaka ti čast na tome!!!!! Onda, jako si plastično oživio narječje i uopšte ambijent jedne takve ruralne sredine u kojoj se još samo sunce rađa i priroda buja, divlja... Sve je baš onako kako treba - DIVAN ROMAN!!!!!!!!

    ОдговориИзбриши
  30. Na godisnjem odmoru u omanjem mestu na Grckom primorju konacno sam smogao vremena da procitam do kraja Zavodnik-a. Pod utiskom zavrsetka knjige koju sam skoro pa u jednom dahu progutao, u sitne sate izadjem ispred svog apartmana i upalim kompjuter - da malo razbistrim misli i naravno cestitam neke rodjendane i lajkujem slike beba po fejsu.

    Kao u nekoj Stokerovoj prici, u ovoj kasabi pred ponoc muzika prestaje, a svi se zurno razilaze svojim kucama... valjda u zelji da u spokoj svojih smestajnih objekata dodju pre no sto ih sustignu vestice koje se vec nad njima vijantaju, i cekaju znak za start u vidu dvanaestog odzvona sa crkvenog zvonika, te za to vreme zagrevaju i razigravaju svoje metle, slepe miseve, kazane, kucice na kokosijim nogama i druge letece naprave.

    Interesantno je i da internet nesto iza ponoci pocne da se ponasa kao da postoji... To je valjda zato sto sve te vestice preko dana moraju da se kriju od sunca pa po na netu vasceli dan razmenjuju recepte na bazi zaba krastaca i drugih prirodnih sastojaka - pa kad konacno izadju na ulicu da proluftiraju svoje dronje (sta god da nose od odece, na vesticama to uvek izgleda nekako kao da visi), onda i turisti konacno mogu malo da razmene mejlove i sl.

    I dok tako sedim na terasi svog prizemnog apartmana koji je samo ogradom od 40-ak cm visine odvojen od ostatka ulice, cituckam komentare na ovom blogu i ispred sebe vidim kako kroz noc prolazi omanji copor ovecih pasa lutalica - prizor kakav u dosadasnjih 10 dana nisam jos video u ovom mackoljubivom krajoliku. Sedim nepomican u pustoj ulici, razmisljam o prolaznosti zivota, pa potom sta da uradim, pa onda "sta bi Profesor uradio na mom mestu?", i konacno shvatim da to nisu cista posla da bas sad nadju da se skupljaju tu gde ja zavrsih Zavodnika i... i odmah odlucih da to stavim u svoj inace veoma kratak komentar ovog neverovatno dobrog romana.

    Ghoul-e, nestrpljivo cekamo sledeci. Ne daj da opet toliko cekamo do narednog romana!

    ОдговориИзбриши
  31. Procitao sam Zavodnika pre nekog vremena i hteo sam da ti prenesem svoje utiske.
    Roman mi se jako dopao; prica je dobra, ritam mi je skroz legao, atmosfera, saspens, jeza,.... jedino sto, kada bih trebao nekome da ga preporucim u smislu "procitaj ovo jako je strasno i jezivo" ne znam koliko bih bio "objektivan".
    A bio mi je jeziv do te mere da sam jedne noci palio svetla svuda za sobom, a to mi se nije desilo od detinjstva.
    Razlog za moju "neobjektivnost" je taj sto me je ceo seting i vecina jezivih scena sredisnjeg dela romana pogodio u zicu.
    Naime, moja majka je iz okoline Vlasotinca, iz sela u planini, koje biva sve vise napusteno, tako da dosta toga nisam morao da zamisljam... kuce, puteve, sumarke, livade; mirise trave, sena, balege, zemlje, sume,... sve se to vratilo dok sam citao.
    Profesorove nocne avanture u dvoristu su mi ubedljivo najjeziviji delovi price, a poklapaju se s mojim iskustvom iz detinjstva (naravno bez natprirodnog faktora), kada sam posle dedine sahrane ostao sam sa majkom i babom u toj kuci izdvojenoj od sela, samo par stotina metara od groblja.... mokernja u gluvo doba pored poljskog klozeta (ni ja nisam smeo da nocu da udjem u njega), igre senki u pomrcini, pogleda zakucanog na stazu koja vodi do glavnog puta, iznad kojeg je groblje i strepnje da ne ugledam dedu koji se vraca kuci.

    Uzivao sam uprkos iskrenoj jezi, ali to je i svrha horor prica.

    Naravno da preporucujem svima koji vole horor, kao jednu od najjezivijih prica koje sam procitao, uz napomenu da sam dosta toga iz price i sam proziveo.

    ОдговориИзбриши
  32. ma pusti bre 'objektivnost' i slobodno ovo preporučuj svakome kome misliš da treba - dok još ima knjige! ostalo je još samo 100 komada, a predstoji SAJAM KNJIGA + još 3 promocije u idućih mesec dana (smederevo, subotica i bela palanka). dakle, ko do sad nije nabavio ZAVODNIKA, neka se ne premišlja još dugo...

    ОдговориИзбриши
  33. ZAVODNIK je ušao u širi izbor za NIN-ovu nagradu za roman godine (među 30 naj-naslova). inače, od 01. januara važi nova cena od 700 din (sa uračunatim ptt-om).

    ОдговориИзбриши
  34. Сада када је ушао у ужи избор за НИН-ову награду, цена "Заводнку" скаче. Биће све вреднији и вреднији... Зато пожурите и набавите свој примерак.

    Да ли је ово први пут се колац чистокрвног жанровског дела забија у срце домаће миметски оријентисане књижевности?

    ОдговориИзбриши
  35. strogo gledano, nije ZAVODNIK ušao u 'uži' nego u 'širi' izbor. videćemo kako će se stvari nadalje odvijati. budimo realni - tražimo nemoguće!

    ОдговориИзбриши
  36. А, да, ја сам пожурио. Сад ће још да га сужавају. Сада наступа клање и крвопљус - романи ће се између себе борити до смрти.

    ОдговориИзбриши
  37. Свака част Дејане!!

    Мало ми је сад тешко да се навикнем на "Дејан" уместо "Гхоул", али шири избор захтева одређено поштовање према аутору дела. А ако добијеш и награду - мораћемо да се навикавамо и на "господина Огњановића" ;0)

    ОдговориИзбриши
  38. dakle, ipak ništa od NIN-a.ZAVODNIK je ušao u top-30 ali ne i u top-11.
    hvala svima na podršci itd.

    ОдговориИзбриши