izabrana dela

izabrana dela

понедељак, 06. октобар 2014.

POETIKA HORORA i lepota užasa


Kao što znate, za koji dan iz štampe izlazi moj Magnum Opus pod naslovom POETIKA HORORA. U pitanju je doterani tekst doktorata; knjiga je u finalnoj fazi izrade, sve se odvija glatko i po planu, imaćemo je u rukama za oko nedelju dana. Koristim ovu priliku da podsetim na PRETPLATU, koja traje još samo nekoliko dana – do subote 11. oktobra! Do tada je možete naručiti po apsolutno najpovoljnijoj ceni koju ćete ikada imati (1250 din, odnosno smiješnih 10 E za luksuzno opremljenu knjigu od preko 500 strana); puna cena po izlasku biće oko 1980 din. a na Sajmu knjiga će na nju biti neki popust, ali ne baš toliki kao u pretplati. Detalje o pretplati imate OVDE, pa pogledajte i učinite šta treba dok nije kasno.
            Nego, piše mi nedavno moj izdavač Orfelin i kaže: "Ne znam da li ti je poznato kako ljudi koji ne znaju značenje reči poetika, ni njenu etimologiju, tumače, prevode naslov tvoje knjige. Za njih je poetika nešto poetično, nešto lepo, a horor je – užas. Tako poetika horora postaje lepota užasa. Priznaćeš, veoma inspirativan prevod."
            Priznajem! Štaviše, ovaj nesporazum (or is it?!) kod pojedinih interesenata poslužio je kao okosnica jedne ideje koja već neko vreme tinja. Naime, zamisao Orfelina je da načinimo ediciju koja bi se zvala Lepota užasa. Ona bi se idejno i likovno-grafički vrtela oko Poetike horora kao oko neke vrste centra, matice: to bi sve bile vizuelno veoma osobene knjige. Ideja je da prva knjiga te edicije bude posvećena najboljim pričama Aldžernona Blekvuda ("Vrbe", "Vendigo", možda još ponešto + ilustracije + ozbiljan pogovor...). Sledeća bi mogla biti neka zbirka Ajkmanovih priča, potom Ligotijevih itd. Sve bi knjige morale biti opremljene opsežnim pogovorima kako bi se čitaoci upoznali sa životom i delom autorâ. Ako čitaoci pokažu sluha za ovu ideju, plan je da od te edicije, malo po malo, načinimo nešto nalik nekadašnjoj Nolitovoj biblioteci Orfej ("Među javom i međ snom").
            Za slučaj da posle svih najava nekome još nije jasno o čemu je ova knjiga – da li je o POEZIJI? o LEPOTI užasa...? o nečem petom? – reći ću ukratko, ovo: Poetika horora je studija koja definiše horor kao književni žanr i objašnjava nastanak i razvoj njegove poetike od gotskih romana 18. veka pa do bestselera s kraja 20. i početka 21. veka. U ovoj knjizi prikazuju se ključne faze i akteri, i analiziraju najreprezentativnija književna dela u kojima se ogledaju prelomne tačke u razvoju žanra, dok se sve vreme ukazuje i na njihov složeni međuodnos sa filmskim medijem i horor filmom.
            A za one koje i dalje buni reč "poetika", evo odlomka iz knjige koji se bavi upravo time!


Reč "poetika" potiče od grčke reči "poiesis" koja znači "aktivno stvaranje". Poetika bilo kog medija, kako to definiše Dejvid Bordvel, "izučava završeno delo kao rezultat procesa konstrukcije – procesa koji uključuje komponentu zanata (npr. praktični principi), zatim uopštenije principe prema kojima je delo komponovano, kao i njegove funkcije, učinke i upotrebe. Svako istraživanje fundamentalnih principa prema kojima je konstruisano neko delo u bilo kojem predstavljačkom mediju može da potpadne pod domen poetike." (David Bordwell, "Historical Poetics of Cinema", in: R. Barton Palmer (ed), The Cinema Text: Methods and Approaches, AMS Press, New York, 1989, p. 371.)
Istorijska poetika bavi se sistematičnim opisivanjem formi i stilova i kauzalnim objašnjavanjem promena u njima, odnosno analizira kako konkretna književna dela, tako i čitave opuse pojedinih pisaca ili žanrove, i pokušava da dođe do objašnjenja nihovog nastanka i funkcionisanja u datom kulturnom kontekstu. Istorijska poetika, prema tome, karakteriše se fenomenom koji izučava, konstrukcijskim principima i učincima književnog dela, i pitanjima koja se postavljaju o tim fenomenima: njihovoj konstituciji, funkcijama, posledicama i istorijskim manifestacijama. Još konkretnije, istorijska poetika pred sebe postavlja dva ključna pitanja:
1. Koji su to principi prema kojima su određena književna dela ustrojena i prema kojima postižu konkretne učinke?
i 2. Kako i zašto su se ovi principi javili i menjali u konkretnim empirijskim uslovima? (Videti: Bordwell, ibid, p. 371.)

Iz toga proističe da se istorijska poetika bavi kako "tekstom" tako i "kontekstom", i kroz izučavanje njihovih međuodnosa pokušava da odredi poetiku određenog pisca, pokreta ili žanra. Ona je zasnovana na pretpostavci da između teksta i konteksta postoji uzajaman, dvostrani odnos, odnosno da kontekst utiče na tekst, ali i da tekst, zauzvrat, menja dotad postojeći kontekst. U okvirima proučavanja žanra, to znači da svako novo delo u manjoj ili većoj meri menja i redefiniše svoj žanr, proširuje njegove okvire, što je u skladu sa određenjem žanra kao fluidne kategorije za koje smo se u ovom radu opredelili. Izučavanje književnog i istorijskog konteksta podrazumeva da pred autorom u svakom istorijskom trenutku postoji određena lepeza mogućnosti ili opcija ("žanrovski repertoar"), i da on može da bira opciju najprikladniju za postizanje svog cilja i učinka.
Reč je o činjenici na koju je ukazivao ruski formalista, Aleksandar Veselovski, da je pesnik vezan materijalom dobijenim u nasledstvo od prethodnih vremena, te je njegovo ishodište donekle već dato onim što je urađeno pre njega.
Svaki pesnik stupa u oblast gotove pesničke reči, on je interesovanjem vezan za poznate sižee, ulazi u kolotrag pesničke mode i javlja se u ono vreme kad je razvijen ovaj ili onaj pesnički rod. Da bi se odredio stepen pesnikove individualnosti, mora se prethodno propratiti istorija onog čime on barata u svom stvaralaštvu, tj. treba proučiti istoriju pesničkog jezika, stila, književnih sižea i završiti pitanjem o istorijskom redosledu pesničkih rodova, njihovoj zakonitosti i vezi sa društveno-istorijskim razvitkom. (Dejan Milutinović, "Žanr – pojam, istorija, teorija", Philologia Mediana br. 1, Filozofski fakultet, Niš, 2009, str. 18.)

Po Veselovskom, "u književnosti se nov sadržaj... koji pridolazi sa svakim novim pokoljenjem, utiskuje u stare obrasce, te forme nužnosti u koje se neizbežno izlio sav prethodni razvoj." (Aleksandar Veselovski, Istorijska poetika, Zepter Book World, Beograd, 2005, str. 543.) Istorijska poetika, dakle, izučava istorijski uslovljene mogućnosti koje u određenim trenucima postoje, kao i razloge i učinke izbora jednih umesto nekih drugih, takođe mogućih. Književna istorija vidi se kao svojevrsna borba između raznih stilskih, formalnih, pa i ideoloških opcija (u širokom smislu reči).
U toj borbi sudjeluju govorni i književni žanrovi, sociolekti, ideolekti i stilovi, različite retoričke strategije. One u svakom razdoblju oblikuju specifičnu konstelaciju odnosa koja ima svoje središte i svoju periferiju. To je ideologijski prostor u koji se svojim nastankom uklapa književni tekst. On je prisiljen u njemu se orijentirati, izabrati svoju temu, žanr, stil, 'riječ', a preko njih i svoga dijaloškog partnera. Povijesna p. radi na rekonstrukciji tako izabranog konteksta (kurziv autora) bez kojeg je nemoguće primjereno razumjeti djelo. Kontekst prema tomu za nju nije homogeno dan (kao fon za formaliste), nego dijaloški zadan, što znači da mu svaki pisac dijaloški replicira na svoj način, tj. polemičkim aktiviranjem ove ili one u njemu latentno sadržane tradicije. (Vladimir Biti, Pojmovnik suvremene književne teorije, Matica Hrvatska, Zagreb, 1997, str. 277-78.)

U istraživanju istorijske poetike horor žanra mogu se, na tragu određenja R. S. Krejna iz eseja "Kritički i istorijski principi književne istorije" (R. S. Crane, "Critical and Historical Principles of Literary History", in: The Idea of the Humanities Vol. 2, University of Chicago Press, Chicago, 1967, pp. 45-156.), razlučiti tri vrste faktora: prekompozicijski (izvori, uticaji, klišei, prihvaćene forme), kompozicijski (normalizovani principi kombinacije i transformacije unutar dela) i postkompozicijski (učinci, recepcija, različite reakcije u drugačijim kontekstima). Opredeljenje za ovakav pristup horor žanru potaknuto je potrebom da se on odredi na način koji bi bio zasnovan na objektivnim, književno-istorijskim faktima i na pomnom čitanju konkretnih, reprezentativnih dela čijoj se analizi pristupa iz ugla poetike datog žanra. Namera je da prikaz nastanka i razvoja horor žanra u ovom radu bude što manje obojen jednostranim, ideološkim bojama, što je u dosadašnjoj, kratkoj istoriji njegovog akademskog izučavanja bio preovlađujući pristup.



5 коментара:

VincentPrice је рекао...

Ghoule,
Možda nije mesto, ali imam jedno pitanje: kupio sam "Kralja u žutom" u izdanju Gavrana, pa na prvi kontakt vidim da si pisao recenziju što me je obradovalo. Nije mi jasno zašto te izdavači nisu koristili za promociju svog dela, verujem da bi to delovalo kao mamac za mnoge. E ono što mene zanima, ima li taj prevod tvoj approval?
Nadam se da ima, da ne bude kao u "Isijavanju" u Vulkanovom izdanju, gde Deni non-stop pominje VATRAM, a roditelji ga par puta pitaju "je li to nešto kao vatra ili kao vrsta ruma?" buhaha
Pozz

Dejan Ognjanovic је рекао...

to što me dosad nisu nigde pominjali je zbog neiskustva te grupice entuzijasta, ili tako nešto. svakako nije zbog nekog eventualnog razdora među nama itsl. nego ne umeju ljudi da promovišu i to što imaju. u pogledu prevoda - njega niti sam radio niti sam video, pa o njemu ne mogu da se izjasnim, ali znam da su ga radile kompetentne osobe i trebalo bi da nije loš. uskoro ću dobiti autorske primerke pa ću videti.

Dejan Ognjanovic је рекао...

piše mi izdavač: "Knjiga je odštampana i na stolu su mi presavijeni tabaci. Bibin će ih koristiti u nastavi (grafičkog dizajna) sa studentima. Sutra se završava plastifikacija korica i u subotu ih nose u Begrad, na UV lak. Znači, početkom sledeće nedelje imamo gotovu knjigu."
pretplata traje još tri dana, do subote.
po'itajte!

MogWai је рекао...

Pitao sam izdavaca u vezi pretplate - odnosno da li se mogu pretplatiti zainteresovani iz regiona, nazalost odgovor je bio, ocekivano, negativan... nisu se javljali od tada pa predpostavljam da je odgovor jos uvek isti...
Uglavnom, to je zbog suludi cjena postarine - ako cu knjigu placati duplo onda cu makar kupiti direktno od autora...

Pronasao sam par knjiga od istog izdavaca u ovdasnjim (online) knjizarama pa se nadam da ce se i PH kad-tad naci u njihovoj ponudi. Jos cu da vidim sta je najbolja opcija...

Dejan Ognjanovic је рекао...

zainteresovani iz regiona neka mi pišu direktno na dogstar666 at yahoo dot com: dogovor je moguć, naročito ako je lokacija banjaluka, ali postoje opcije i za druge države. pišite što pre jer imaću ograničen broj autorskih primeraka za ove svrhe.