izabrana dela

izabrana dela

среда, 04. фебруар 2015.

THE DUKE OF BURGUNDY (2014)

                             

***(*)
4-

Ovo je za mene film godine i praktično jedan od dva kolor filma iz 2014. koji se apsolutno, definitivno, po svaku cenu života ili smrti MORAJU gledati u bioskopu (drugi za pod obavezno bioskopisanje jeste, baš kao i ovaj, retro-fetišistička Euro-idolatrija, STRANGE COLOUR OF YOUR BODY'S TEARS: imaćete priliku za to na predstojećem FEST-u). 
Na svu sreću, moj instinkt me je i ovog puta dobro poslužio i naveo da u ili-ili izboru, pred kojim sam se našao na nedavnom Festivalu autorskog filma, odaberem upravo OVAJ film za gledanje na velikom platnu. Bio sam u Beogradu samo jedan dan, i zbog takvog rasporeda projekcija na taj dan mogao sam da pogledam ili ovo, ili LEVIJATANA; nisam otišao tamo gde je nagrnula rulja, na višestruko rasprodatog Rusa, nego na daleko komotniju, znatno slabije posećenu projekciju VOJVODE OD BURGUNDIJE. I nisam se pokajao. O, ne.
Da, ovo je pure cinema – toliko čist da će smoriti, ugnjaviti, iznervirati, frustrirati i izludeti mnoge gledaoce naviknute na konvencionalan storiteling. Internet je prepun blogova i foruma gde se ventilski prazne oni koji se nisu konektovali s ovim filmom; nažalost, takvih ima i na respektabilnim sajtovima kao npr. na Quiet Earth čiji je rivjuer za ovaj film neki čobanin, budala. Evo ga na slici, to je ovaj desno:


Što se mene tiče, ovo je 100 minuta filmofilskog sladostrašća, uživanja u zvukovima i slikama toliko raritetnog kvaliteta da se ovo skoro nema sa čime uporediti.
Zapravo, padaju mi na um samo dve recentne referentne tačke: jedna je Striklendov prethodni masterpis, BERBERIAN SOUND STUDIO, a drugi je prethodni film tvoraca već pomenutog STRANGE COLOUR... – naime, AMER. A opet, obe ove referentne tačke pripadaju teritoriji đalo horora (makar i na svoj idiosinkratičan način), dok THE DUKE, ehm, recimo da tu ne spada zaista – mada... hmmm... poseduje određeni creepy vibe i nesumnjiv gothic ugođaj, ali vintage gothic a ne pozerski, emo, površni gothic na koji je danas maltene naizbežno prvo pomisliti kad se ta reč pomene...
Što se tiče starijih referenci, one pripadaju podjednako hipno-ugođaju ponekih scena u vintage Džes Franku koliko i SM nadrealizmu Bunjuela (Striklend ističe LEPOTICU DANA kao jedan od direktnih uzora ili bar inspiracije za ovaj film).

U suštini, ovo je rekreacija vintage Euro šmeka iz 1970-ih toliko duboka i pogođenog DUHA (a ne samo slova, tj. slike), da u poređenju s ovim što Striklend radi sa Italo i uopšte Euro nasleđem (kako u hororu, tako i u trileru, soft-core dramama i drugim podžanrovima i amalgamima kakvi su cvetali tih plodnih godina, uključujući istočnoevropski gotik, češku i poljsku fantastiku...), dela belgijskog para Katet-Fronzani (AMER + STRANGE COLOUR...) deluju samo kao dekorativne vežbe iz obožavanja nekakvih filmskih studenata – što bi reko naš narod, "window dressing" – koje ostaju na površini.
Striklend ne samo što ide u dubinu, ne samo što Euro arty-trash rekonstruiše iznutra, nego u tom procesu uspeva da napravi nešto samosvojno, hipnotičko, zasenjujuće i opsesivno u ravnima i dimenzijama do kojih se ovi belgijski dekorateri još nisu vinuli.
O čemu se tu radi, pitate se sve vreme vi? Oh, ali to je nebitno: odnosno, ako vam kažem zaplet u dve rečenice, to neće čak ni nagovestiti ŠTA je ovaj film, zaista; čak će možda i da vas odbije, kao što ni meni nije zvučao naročito spektakularno privlačno kad sam prvi put čuo "o čemu se tu radi" (ali sa Striklendom kao rediteljem gledaću BILO ŠTA, pa i sportsku dramu, i mjuzikl, i MALOG UDA 2 ako ga on bude režirao!). 
Ali, OK, ako se baš mora: sado-mazo odnos između dve žene u jednom seoskom letnjikovcu u centru je pažnje slobodno shvaćenog zapleta, pri čemu naglasak NIJE na soft-core seksploataciji (ne, nema golih sisa niti drugih ogoljenih atributa) nego na psihologiji tog odnosa koji se secira sa svom strašću jednog sakupljača insekata. Zapravo, ovo se najkraće može opisati kao jedna divna, unikatna, neobična, pomalo mračna ljubavna priča. A može i kao horor film koji nije, zaista, horor.
U srži odnosa ove dve žene jeste FANTAZIJA, i to je ono što Striklend ne samo shvata, nego i filmofilski prikazuje nalazeći savršen objektivni korelat za opsesivno-fetišističko stanje svesti tako što minuciozno gradi svesno izdvojen, zaseban, paralelni svet totalno nezainteresovan za patetične nivoe "stvarnosti", jer to je prava zaljubljenost, i prava opsesija: egzistencija u paralelnom, skoro autističkom svetu izgrađenom u potpunosti oko objekta žudnje gde je sve podređeno njemu (odnosno njoj).
Bilo da vas hipnotiše svojim psihološkim uvidima ili svojim senzacionalnim formalnim kvalitetima (podsećam: VOJVODA je dobio Zlatnog Ghoula za najbolji film, za režiju, najbolju kameru i muziku i za glavnu žensku ulogu) ovo je film unikatnog senzibiliteta i ugođaja namenjen samo najvećim sladokuscima.
 Ali KAKO ovaj čovek kapira taj ugođaj, kako ga fascinantno ubedljivo PRENOSI, kako pažljivo i pametno gradi rekonstrukciju tako da deluje TOLIKO "autentično" kao da se radi o zaboravljenom biseru iz epohe od pre četiri decenije misteriozno iskopanom iz neke arhive i restaurisanom danas – KAKO to radi, kako uspeva, odakle mu taj kung-fu, kako je OVO uopšte moguće – ostaje misterija! I to samo jedna od manje bitnih vezanih za ovaj divan film.

Predajte mu se, prvom prilikom, i plačite što ga niste gledali u bioskopu onda kad ste mogli. 

5 коментара:

Nenad Smiljković је рекао...

Pa di da ga gledam u bioskopu, kad oko mene u radijusu od 150km nema nijednog bioskopa? Ziveo YIFY i ostali torrent pobratimi.

Nenad Smiljković је рекао...

Pe par večeri sam pogledao The Fly, posle deceniju i kusur pauze. Dobar je to film, malo više cepa u naučno-fantastični horor, jer ni u naučnoj teoriji nema još naznaka za teleportaciju. Kad sam ga ovako, zrelije pogledao, ocenio sam da je nekako brzo izdešavan, bukvalno su tih 90ak minuta proleteli, možda je to i suština dobrog horora, jer horore delim na one koje odgledam u jednom dahu i one koje povremeno pomerim miša da vidim dokle se sam stigao na tajm liniji, pa vraćanje na neke kadrove da vidim neki bag i slično.

Elem, hteo sam dodati da i Sleepy Hollow tematika je dobra polazna tačka horora, ali je onaj nesrećni Walt Disney komično predstavio, na šta se i Johnny Deep nadovezao. Inače u filmu scenografija je besprekorna, gledao sam ga više puta samo zbog one morbidno oblačne klime u selu i okolini, ne sigurno zbog fancy grimasa Johnny Deepa.

Dejan Ognjanovic је рекао...

ovaj masterpis je najzad dostupan za gledanje na malim ekranima (nije to najprikladniji format za ovu FILMČINU, ali jbg.)

Man from Valley је рекао...

Jeste, YIFY ga je nedavno ovaplotio na svom piratskom sajtu.

Bogdan Stojakov је рекао...

Hvala na rivjuu! Mene lično vizuelno veoma podseća na Altmanov Images- ranojesenji koloriti vrtova, kamera koja se gubi u daljinu kao i celokupan feel fotografije.