Kaza: ARHE & LAJLA

Izdavač: Stalker, Beograd

Prevod: Dragan Milojević

Dizajn: Ivica Stevanović

Broj strana: 120

Boja: kolor

Format: 210 x 297

Povez: tvrdi

Štampa: Publikum

Cena: 2.950,00 din. (puna)

--- 2.360,00 din. (na akciji, kod izdavača, do 10. februara)

 

Šta kaže izdavač?

Od začetka magazina Metal irlan, 1975. godine, Kaza (autorski pseudonim francuskog strip-autora Filipa Kazomajua) prepoznao je u njemu svetionik koji će obeležiti njegovu epohu. Hram kontrakulture u kom će moći da razvija svoje ideje iz oblasti naučne fantastike, ali i da dozvoli sebi lirizam, simbolička tumačenja, poetske ilustracije, duboku kontemplaciju… i da se vrati arhetipovima.

Ova knjiga je integralno izdanje koje predstavlja Kazina najistaknutija dela iz osamdesetih. Reč je o dve zbirke kratkih naučnofantastičnih priča, prvobitno objavljivanih u legendarnom strip-magazinu, koji se tematski kreću u zonama ekstrema – od karikaturalnih, anegdotalnih i lascivnih eskapada do egzistencijalističkih minijatura. Bez obzira na dijapazon stvaralačkih postupaka koji vešto varira od priče do priče, autor u njima, u duhu epohe, traga za prapočelom, svrhom i ishodištem, zazivajući Erosa, Hronosa i Tanatosa.

 

Detalji, zavir, narudžbina, ovde:

https://stalker.rs/prodavnica/zona/arhe-lajla/

 

 

Šta kaže Ghoul?

 

S najvećim uživanjem sam pročitao ovaj strip album – ako je „pročitati“ uopšte pravi izraz. Ali, s druge strane, ovo nije ispravno ni „progutati“ – proguta se neki Boneli, recimo, gde vas vozi priča, šta će dalje biti, cepaj stranu za stranom, Zagora jedu mravi, dal će preživeti, kako će se spasiti itsl. Kaza se ne „guta“ (iako mu ime zvuči kao da je iz stiha „to kaza pa ga smaza“) – Kaza se gustira. S guštom. Kao vrhunski specijalitet, a ne fast fud.

Znate onaj stari vic, koji sam više puta ponovio na ovom blogu: „Šta radi Mađarica između dva Slovenca?“ „Smeta!“

E, pa, moje načelo, glede stripova, glasi: „Šta radi tekst u stripu?“ „Smeta!“

Dobro, ja to malo preterujem da bih naglasio poentu, ali zaista, ako bismo stripove grubo podelili na one u kojima dominira vizuelno, s minimumom texta (Korben, Minjola, Bizli, Mebijus), i na one razbrbljane, u kojima sam izgubljen na „Hello!“ kad vidim ogromne oblake gustog teksta s grdnim celomudrenim monolozima i dijalozima i filozofijadama (školski primer toga: PREACHER), moja preferencija je jasna i nedvosmislena: SLIKU MI DAJ u vizuelnom mediju, a reči mi prosipaj u romanu ili priči! Ne volim blebetanje čak ni kad je strašno pametno i vickasto, tamo gde mu nije mesto (u vizuelnom medijumu).

Kaza mi sve slikom kaza! Dobro, ne shvatite ovo prebukvalno: ima u ovom albumu, posle 2-3 epizode čiste od ijednog slova, i nešto teksta (i to vrlo vrednog pažnje!), ali slike, ah te slike… Divota!

Kaza potiče iz tog razularenog perioda 1970-ih i 1980-ih kada su dotadašnje višedecenijske stege nad svekolikom komercijalnom umetnošću, pa tako i stripom, popustile po pitanju prikazivanja golotinje, erotizma i nasilja, i kad su ti trendovi, u SF-u naročito, dodatno bili pod uplivom psihodelije koja se u pop-kulturu ubrizgala još 1960-ih, ali je punu plimu i poplavu donela u 1970-im.

Prosto je neverovatno da je neko kao Kaza toliko dugo bio nedostupan na ovim ex-Yu prostorima, jer sad kad ga vidimo ovako u bloku, u komadu, u čak dva krupna komada spojena u jedan album, koji čine dva poduža stripa i nekoliko kraćih, on se ukazuje kao gradivni blok tog fundamentalnog poglavlja istorije fantastičnog stripa.

To je vreme kada je stečena sloboda da se, s jedne strane, slobodnije mogu prikazivati sise, guze, i poneki stidljivi penis (u Francuskoj!), ali i krvoproliće, komadanje tela i razne telesne mutacije, pipci, creva i gnusobe; a s druge strane, da se experimentiše s naracijom tako da se ona ili svodi na golu sliku, s minimumom texta (a ponegde i bez ijednog slovca), ili da se akcija umnogome zamenjuje kontemplacijom, čak prilično smelim filozofijadama (smelim i samim sobom, jer do tada je važilo: "Šta će filozofija u stripu?", ali smelim i dodatno, svojim konkretnim uobličenjem, „ko razume, shvatiće“ opskurantizmom i misticizmom).

Kaza mi se u tom kontextu ukaza kao umetnik u čijem se radu susreću, prožimaju i sapostoje (ali i anticipiraju, uticajem svojim najavljuju) najraznorodniji vizuelni umetnici tog, i blisko za njim sledećeg vremena: i zato on mestimično asocira i na dalekog prethodnika, Maksa Ernsta, ali i Virdžila Finlija, i na savremenike i kolege Mebijusa i Jodorovskog (mislim na vizuelnost filmova potonjeg, kako nastalih tako i nesuđenih, ali i na tematsku preokupaciju sexom i mistikom i krajnjim životnim i kosmičkim pitanjima), i na Gigera, ali se u njemu sad otkriva uzor i nekih domaćih umjetnika, npr. Boba Živkovića, čije su SF ilustracije iz 1980-ih i 1990-ih nesumnjivo, očigledno bile nadahnute Kazom.

I mada je ovo sve žanrovski pre svega SF, svakom širokoumnom ljubitelju horora prijaće i snažne naznake Lavkraftijane, npr. u kosmicizmu multi-eonske pripovesti ARHE koja skače kroz vekove i milenijume kao apstraktnija, meditativnija varijanta „Senke iz drugog vremena“, ali ima oživljenih senki HPL-a i u valjanju u kalu telesnosti i gnjecavih mutacija koje asocira na „Dagona“ i „Insmut“, u AKSOLOTLU; a tu je i skoro eksplicitna varijacija na Klarka Eštona Smita i njegovo žaboliko božanstvo Tsatogvu u finalnoj priči ovde, ŽABA (koja, istovremeno, podseća i na Lavkraftovu venerijansku SF horor priču „U zidinama Eriksa“).

 

Tu su, takođe, i vizuelno i tematski slobodne adaptacije mitova o Luciferu (PROKLETI) i o Lilit (LAJLA), koji su u korenu svekolike fantastike, i svetle i mračne i hororične, izvedene sažeto, duboko i vizuelno explozivno. Kaza se igra svime time, ali sa znanjem i umećem istinskog umetnika koji ima nešto na pameti i ne stidi se povremene pretencioznosti, sa onom samouverenošću i slobodom razuzdanosti tipičnijom za 1970-te i 1980-te nego za današnjicu. Njegova nadobudnost je uglavnom utemeljena i opravdana sumanuto ambicioznim pričama, koje su tim više zadivljujuće što su genijalno koncizne: šta on sabije u 10 strana, ili manje, nekima bi trebalo bar 100, a da opet ostanu plitki, i još ugnjave. Ne i Kaza.  

Tamo gde se susreću mistika, erotika, fantastika i Raj za oči, čeka vas Kaza.

Prema tome, ne bih dalje gomilao reči; ako vam ove koje napisah nisu dovoljne, i ako slike kojima ih ilustrujem ne govore rečito po sebi, stvarno ne bih imao šta dalje da dodam.

Osim ovog post-skriptuma.

 

P.S. STALKEROV 4. ROĐENDAN!

Kažu iz Stalkera: „Ulazimo u petu godinu, sa maštom sve razuzdanijom, kako i dolikuje tom uzrastu. Sa takvim delovanjem postaje očito da smo došli do godine raspleta, one koja će u mnogome odlučiti buduću sudbinu i dalji kurs Stalkera. Stoga, dugujemo vam veliku zahvalnost na tome što ste svojom podrškom učinili da ovakav izdavač i u oblačnim danima opstaje. U skladu sa svim pomenutim, na sajt smo postavili veći deo ovogodišnjeg programa.

Kao što je već rečeno, očekujte neočekivano, čuda se katkad dosađuju.

https://stalker.rs/najave/

Uz ove najave nagoveštavamo i da su još bar dva naslova blizu realizacije i da ćemo ih dodati među najave kada se ugovori potpišu.

Rođendansko slavlje prati i akcijska prodaja koja će trajati do 10. 2. 2025.

Po povlašćenim cenama sa 20-30% popusta putem našeg web shopa možete kupiti sve naslove koje imamo na stanju.

Posebno naglašavamo da je u našem e-dućanu CC poštarina za sve kupovine preko 1.999 dinara i dalje besplatna.

https://stalker.rs/prodavnica/

Dobro nam došli na slavlje! 

P.P.S. U najavama (na gornjem linku) ja naročito ističem apsolutno veselje koje bi vam morala prouzročiti činjenica da Stalker ove godine NAJZAD objavljuje na srpskom LONE SLOANE integral mog mega-omiljenog Filipa Drijea, čiju sam vam NOĆ (takođe by Stalker), već hvalio OVDE.

Ja, kao fanatični obožavalac Drijea, naročito sam radostan što će Stalker objaviti INTEGRALNOG Sloana – dakle, svih 9 albuma (u dva velika toma). Naravno da sam pre nekoliko godina nabavio američko izdanje – ali njega čini samo trećina ovoga, odnosno 3 albuma, a to nešto šlajfuje i koči i pitanje da li će i kada izaći ostatak. 

E, zato ćemo ovu raskošnu divotu imati mi, na srpskom, pre Amera i dobrog dela sveta.

I zbog toga, nek nam je živ i zdrav i plodan Stalker još mnogaja ljeta!