Đorđe Kadijević: VIDEO!

Prošle nedelje sam bio zajedno sa Đorđem Kadijevićem u Vrnjačkoj banji da, u okviru Festivala filmskog scenarija, publici predstavim našu knjigu Više od istine: Kadijević o Kadijeviću.

Organizator ovog događaja, Biblioteka „Dr Dušan Radić“, usnimila je ceo ovaj događaj, pa sada možete pogledati kako je to izgledalo i šta su pričali Kadijević, Ognjanović i lepo nadahnuti Ivan Velisavljević.

Kako Kadija danas gleda na „Crni talas“? 
Kakve veze imaju Kadija i Dejvid Linč? 
Kakva je bila recepcija ove knjige? 
Da li je kod Kadije sve crno, ili ima neke transcendencije? 
Kakvu bizarnu psiho-tiradu je na kraju večeri izručila na Kadiju jedna starija posetiteljka, a kako je on na to odvratio?

Sve to i još mnogo toga možete videti OVDE:

Ili ako tako više volite, na LINKU.
A evo i nešto ekskluzivnih, profi fotografija koje su načinili i sa nama podelili dobri ljudi iz biblioteke... Hvala im na fotkama kao i na video zapisu.

Dr Ghoul pokazuje nedavno u Nemačkoj izašli DVD/Blu rej LEPTIRICE 

 

 Inače, ovo gostovanje je bilo vrlo prijatno a veče se može nazvati uspešnim: bilo je preko 60 posetilaca u prepunoj sali, neki su morali da stoje sa strane i u bočnim prostorijama, 

slušali su civilizovano i s pažnjom, i mada se nisu pretrgli s pitanjima (samo jedno – a i ono, ehm, videćete ako vidite...) kupili su tri primerka ove ne baš jeftine knjige tako da je meni sada ostao samo još jedan. 

A vi drugi – samo čekajte... Pa će posle da bude: „Jao, što li sam čekao, što je ne uzeh onda kad je primeraka još bilo, ovo ono...“

Domaćin večeri, pesnik Srđan Čeperković (aka „Herman Štern“) bio je veoma entuzijastičan oko celog ovog dešavanja, pa nam je pokazao i neke slikovite lokacije u Vrnjačkoj banji.

Vila ili dvorac Belimarković

Neke smo obišli svi zajedno, a neke sam naknadno posetio kad su pojedini od gostiju već bili otišli.

Šub-Nigurat u postavci vile B.

Zapravo, prava ghoulovska ekskurzija sa Srđanom usledila je čitavog narednog dana – ali to slikovito ludilo ostavljam za zasebnu blog poslasticu. Drhtite od nestrpljenja jer niste svesni kakve slike slede!

Gul i Gaga (Nikolić)

Polomljene naočare i dalje nisu popravljene, pa Gaga još uvek nosi monokl

Inače, samo dva dana nakon ove večeri u V. banji, Kadija je dobio jedno veliko priznanje u Raškoj! Evo detalja:

Традиционална манифестација Pашке духовне свечаности, која ове године обележава 25 година, отворена је у Дому културе Рашке, поздравном речју председника општине Игњата Ракитића, беседом академика Светислава Божића, првог добитника признања „Стефан Првовенчани“, као и концертом Радеза Шербеџије, Мирослава Тадића и Ивет Холзворт. Овогодишњи добитник награде „Стефан Првовенчани“ за изузетан допринос националној култури је Ђорђе Кадијевић коме ће признање бити уручено у недељу 19. августа на затварању манифестације.

Ivanless photo by Dejan Dabić

У образложењу жирија речено је да је Ђорђе Кадијевић већ шест деценија делатно присутан на нашој културној сцени, подједнако успешно у неколико стваралачких дисциплина.

- Самосвојан и увек делујући са маргине, он оваплоћује ону врсту аутора која је у свакој култури, а напосе нашој, најређа. После студија уметности, Кадијевић се најпре определио за новинску критику, а као критичар недељника НИН свих ових година до данас следио је стазу врхунских претходника међу којима су Миодраг Б. Протић и Лазар Трифуновић. Уз све то, објавио је велики број есеја, студија, монографских скица које свеукупно обликују аутентично тумачење ликовне уметности у нас. 

У годинама осипања изложбених простора, Кадијевић је покренуо независну „Галерију 73“. Други важан део Кадијевићевог стваралаштва везан је за филм и телевизију. Највећа широка признања задобио је серијом „Вук Караџић“ у којој је отац наше писмености сагледан у светлу своје епохе. Ова серија је добила Гран-при европе на телевизијском фестивалу у Риму, а аутор је награђен признањем „Бели анђео“ којим је Српска православна црква изразила захвалност за аутентичан приказ цркве у тим олујним временима – став је жирија.

Za kraj, svi vi koji niste gledali Kadijino nedavno gostovanje kod onog džibera i trovača, Marića u emisiji „Dobro jutro, Srbijo“ na TV „Happy“ – možete i to pogledati!

Kako izgleda kad zadrigli idiot koji inače pretežno druguje sa polusvetom (uključujući tu i kvislinškog nam „precednika“) i truje narod rijaliti đubretom, u emisiju za promenu dovede intelektualca i zapne s njim da priča o VAMPIRIMA – pogledajte OVDE:

U PLANINAMA LUDILA – knjiga je izašla!

            Dr Ghoul & Orfelin obeležavaju Lavkraftov rođendan, 20. avgust, objavljivanjem njegovog remek-dela, romana U PLANINAMA LUDILA u novom, ultimativnom izdanju! Da, knjiga je izašla iz štampe, prvi pretplatnici su je već dobili, a vi ostali – ne znam šta čekate?

            U pitanju je potpuno novi prevod koji je pažljivo uradio vodeći domaći eskpert za horor i Lavkrafta, dr Dejan Ognjanović; prevod je rađen prema definitivnoj verziji teksta koja je prvi put objavljena u trotomnoj knjizi H. P. Lovecraft's Collected Fiction: A Variorum Edition (edited by S. T. Joshi, Hippocampus Press, 2014); ovaj prevod sadrži brojne fusnote koje pobliže pojašnjavaju niz imena i termina koji se tu javljaju; 

osim ovog kratkog, ali nezaobilaznog romana strave i (naučne) fantastike, koji zauzima nekih 150-ak strana, ova knjiga sadrži i dodatak u vidu čitave podugačke novele „Sena iz drugog vremena“ („The Shadow Out of Time“), koja se sa svojih 80-ak strana smisleno nadovezuje na ovaj roman; 

Redaktura postojećeg srpskog prevoda te novele izvedena je uz konsultacije definitivne verzije teksta koja je prvi put objavljena u knjizi The Shadow out of Time (edited by S. T. Joshi and David E. Schultz, Hippocampus Press, New York, 2003).

Ovo izdanje, takođe, sadrži iscrpne i stručne NAPOMENE dr Dejana Ognjanovića na 15-ak strana, koje sa više detalja i slika obogaćuju razumevanje ovog aluzijama nabijenog romana i prateće novele. Na kraju, kao što ste već navikli, nalazi se i detaljan, stručan POGOVOR dr Ognjanovića, u kojem možete naći sve što treba znati o intencijama, postignućima, interpretacijama i kontekstu relevantnom za naslovni roman i prateću novelu. Na početku, na kraju, u sredini i svuda uokolo nalaze se predivne, originalne, specijalno za ovu knjigu rađene ilustracije našeg velikog umetnika, Ivice Stevanovića, koje su maltene dovoljan (ali nikako jedini!) razlog po sebi da sebi pribavite ovo izdanje.

Sve što sam imao reći za blog o ovom izdanju – već sam kazao OVDE. Bacite pogled i podsetite se.

Sad mogu dodati samo još to da je knjiga napokon izašla iz štampe, da izgleda fenomenalno, i da na naslovnoj strani sadrži veliki doprinos Ivice Stevanovića svetskoj Lavkraftologiji, pošto je ovaj veliki, davnašnji fan tog pisca i tog romana otkrio, tik pred štampu, da se Lavkraftov otac zapravo zvao LEOPOLD, te da je stoga našem omiljenom piscu, koga smo do sada znali kao Hauarda F. Lavkrafta, srednje slovo zapravo „L“ i da ga od sada pa nadalje imamo zvati Hauard L. Lavkraft. L kao LUDILO!

Ima li boljeg načina da se u ovim sparnim i vrelim danima rashladite nego da odete, putem ove knjige, do Južnog pola, i da se u tamošnjem snegu i ledu ježite i hladite U PLANINAMA LUDILA dok vam se proključali mozak ne smrzne od snega i strave!?

A onda, ako vam bude baš mnogo hladno, u istoj knjizi otidite do vrele australijske pustinje na oporavak i aklimatizaciju, ali ne sedite na direktnom suncu nego u „Seni iz drugog vremena“!

Cena, samo kod Orfelina, iznosi 900 din za jedan od najboljih horor romana svih vremena PLUS ekstra novelu i sve ono ekstra što gore nabrojah.

VIŠE OD ISTINE u Vrnjačkoj banji

         Iz Banje u Banju! Iz Niške u Vrnjačku! Ovog petka sam zajedno sa Đorđem Kadijevićem u Vrnjačkoj banji da, u okviru Festivala filmskog scenarija, publici predstavim knjigu Više od istine: Kadijević o Kadijeviću.

            Evo zvanične najave organizatora!

U petak, 17. avgusta u 19 časova, na našu veliku čast vrnjačkoj publici predstaviće se Đorđe Kadijević, jedan od najznačajnijih srpskih reditelja i scenarista mnogobrojnih filmova, od kojih je najčuveniji Leptirica (1973).

Povod za njegovo gostovanje je knjiga "Više od istine; Kadijević o Kadijeviću" čije autorstvo deli sa Dejanom Ognjanovićem.

Đorđe Kadijević je utemeljio jugoslovenski film fantastike, sa akcentom na horor, dok je književnik Dejan Ognjanović prvi u Srbiji (i regionu) koji je odbranio doktorsku disertaciju u celosti posvećenu poetici horora.

Ne plašite se, nego dođite i razbijte strah!

Na promociji knjige osim Kadijevića i mene, govoriće i filmski kritičar i teoretičar Ivan Velisavljević, a moderator će biti pesnik Srđan Čeperković (aka „Herman Štern“).

Dakle, salon Biblioteke „Dr Dušan Radić“

petak, 17. avgusta

u 19 časova.

Unikatna prilika da svi zainteresovani iz ovog kraja i bogate okoline vide i čuju ovog velikana – pa i da nabave ovu knjigu s njegovim potpisom. 

Cena je i dalje 1.900 din. do isteka zaliha, koje se polako primiču kraju i mislim da ćemo na ovogodišnjem Sajmu knjiga u oktobru definitivno rasprodati ovu knjigu, rađenu u tiražu od samo 500 primeraka. 

Dakle, ne oklevajte, ne kenjajte, nego kupujte ovo blago dok ima! Ko ne uzme sada, kajaće se doveka!

TERRIFIER (2017)

***

3+

Terrifier je sveta jednostavnost urađena kako valja: ludi klovn (koga nikad ne vidimo bez maske) teroriše neke zgodne mlade cure tokom Noći veštica (ali bez brige, ubije i nekoliko slučajnih prolaznika, epizodista i kojekakvih levih smetala). 

Nema podzapleta, nema podteksta (mada se i samo to nemanje može tumačiti kao podtekst!), nema smisla, poente, satire, metafore, referenci na stvarni svet. Ovo je, prosto, film koji se čitav dešava u Movie Landu, i uopšte ne pretenduje na „realizam”, niti na refleksiju današnjice u Americi, ili išta slično.

To je čist slešer-splater, ogoljen do srži: maskirani manijak bez motivacije + raskalašna omladina koja biva kažnjena zbog svog hedonizma + devičanska „finalna cura“ + jedinstvo mesta, vremena i radnje (sve u jednoj noći, sa vrlo malo sažimanja, maltene u realnom vremenu, u cugu).

Dakle, isključi mozak jer ti ovde neće trebati, i otvori četvore oči: lepe i zgodne cure, od kojih samo jedna pokazuje sise, i to ne baš u mnogo erotskom kontekstu; tj. tik pre nego što je preseku golu napola, od ribe do glave (mada, ko sam pa ja da sudim šta je kome erotsko! nek cveta 'iljadu morbidnih cvetova)!

Plus, krvopljus urađen meraklijski, sa preterivanjem kojem retki danas teže a još ređi ga postižu, naročito na nivou kvaliteta efekata maske, koji su ovde skoro pa vrhunski (kreirao ih sam reditelj, Damien Leone). 

I posebno moram naglasiti – ako je nekog CGI-ja bilo, to je možda samo za tzv. enhancement, nikako za glavne stvari. Ako nešto snažno mrzim to je kompjuterski nacrtano šikljanje i prskanje krvi! Ne, bato – ovde prava tekućina šiklja. Ej-men!

Film je maksimalno kompaktan i ekonomičan: nema popunjavanja trajanja nekim debilnim „psihologizacijama“, upoznavanjima, dramama, beskrajnim blebetanjima – horor kreće ODMAH, a dve glavne curice upoznamo brzo, kratko i slatko, bez nepotrebne tupljavine, jer i one skoro smesta zaglave u nevolju zvanu Art Klovn (Art the Clown).

Plus, gluma je iznenađujuće odlična za ovaj nivo produkcije (very low budget!) a ponajviše se ističe pomenuti klovn koji em ima odlično koncipiranu i izvedenu creepy shit masku, 

em je besprekorno odglumljen, i to celim telom – znači, i mimika face i govor tela su vrhunski (što ne čudi jer glumac David Howard Thornton se ranije bavio pantomimom, i to se sjajno VIDI).

Terrifier nekritički, i prividno sasvim nesvesno, prepisuje tradicionalističku ideologiju slešera iz 1980-ih, koja se svodi na “Ko se jebe pre braka i uopšte partija (piće, droge, ludovanje) – biće zaklan; preživeće, možda, samo dobra devojka koja čita knjige, uči školu, a nevinost čuva za brak!”

MEĐUTIM – OVDE MORA DOĆI SPOJLER.

Ovo je postmilenijalistički, cinično-nihilistički slešer, u kojem ni nevinost ne pomaže, ni učenje usred Noći veštica, tako da tu ni dobra devojčica ne uspeva da preživi. Prethodno su dve raskalašne cure kažnjene, krajnje explicitno zbog svoje raskalašnosti: ona koja deluje sexualno „slobodnija” bude obešena naglavačke i rasečena od vagine do lobanje, u stilu Eda Gejna; 

ona lepša za svoju lepotu bude kažnjena tako što joj klovn višestruko izbliza puca pištoljem u facu i tako joj uništi lepe crte. A na kraju, naša curica-dobrica završi tako što i sama postane monstrum-ubica: unakažena i telesno i psihički, ona postaje nova babaroga. 

A o sveopštem nihilističkom izvrtanju stvari svedoči i činjenica da je ovde prolog – kako na kraju shvatamo – zapravo epilog.

Dakle – nema smisla, nema poente, nema svrhe, nema ni nagrade ni kazne, svi su govna, svi stradaju besmisleno, ni materinska ljubav ne pomaže, Chaos reigns, Evil lives!

 Na samom kraju dotad čudno ali relativno prihvatljivo neuništivi klovn i doslovno ispoljava natprirodne moći i vaskrsava, bez potrebe za objašnjenjem kako i zašto. Because Jason fucked you, that's why!

Sve u svemu, ovo je jedno prijatno gledalačko iskustvo za okorele fanove žanra, i samo za njih – bez ikakvih krosover potencijala: tim prijatnije što dolazi sa neočekivanog mesta i iz filma koji je malo falilo da preskočim jer mi je delovao kao još jedan u buljuku jeftinih budalaština. 

Ali ne, ovo je pravljeno sa dovoljno znanja, ljubavi i talenta, i sa lepo insceniranom nostalgijom za slešerskim 1980-im kakve zapravo nikad nisu bile – kao neki poor man's sub-Rob Zombie, sub-Tarantino-for-dummies, iliti kao film kakav bi kod nas Vanja Čanković pravio, kad bi mu se dalo.

A tolika svedenost i ogoljenost prosto priziva dokone teoretičare: zašto se klovn zove baš ART (umetnost protiv žanra?), zašto baš KLOVN (luda – Bahtin – karneval – Noć veštica...), zašto je tako protejski nestalan da to uključuje čak i rodno-polne igrarije (u jednoj sceni skine se go i pozira sa odsečenim ženskim sisama na svojim grudima – još jedan omaž Gejnu), zašto paralela muška šminka (= klovn) vs. ženska šminka (0 ljepotica) i da li je ovo mizogini film u kojem nafrakani muškarac kažnjava nafrakane žene zbog njihove nafrakanosti i zašto je ubica natprirodno neuništiv, zašto, zaštoooo... Eto vam filma, pa se igrajte i sa tim, ako vam je to volja.

A evo vam i kratkog (19 min), simplističkog ali zabavnog filma iz kojeg je ovaj razumno-ekonomično dugometražni (81 min) izrastao – OVDE.