понедељак, 26. јануар 2009.

300: The Movie

**(*)

2+

Režija: Zak Snajder

Uloge: Džerald Batler i još 300 nekih.


Film 300 govori o sukobu mnogo većem od bitke između dve armije ili dva naroda: radi se o ničem manjem od sukoba civilizacija – pa čak, može se reći, i metafizičkih principa!

S jedne strane je Sparta: mala, ali ponosna i slobodoljubiva. Militaristička disciplina jedini je način da se očuvaju tekovine slobode i pravde. Otud je najveća zamisliva slava – služiti Sparti. "Nema tu mesta za mekoću i slabost: samo tvrdi i snažni preživljavaju", kliče Leonida, spartanski kralj. Da bi osigurao tvrdoću i snagu, ovaj ponosni narod pribegava primitivnoj verziji eugenike (kasnije usavršene u Hitlerovoj Nemačkoj), što vidimo već u prvoj sceni: bebe koje ne obećavaju da će izrasti u razvijotke i kvalitetne polutke za topovsko meso državnog ratnog mehanizma smesta se bacaju niz liticu, da ne jedu 'leba upotrebljivijim, jačim bepcima. Te odabrane bebe izrastaju u mišićave muškarčine koje šetaju okolo u kožnim gaćama: vrućina u toj Grčkoj, oduvek bila; a i da se bolje vide oznojeno-mazni mišići. Čitavo društvo ustrojeno je da služi ratnoj mašini: da biste stekli bolju sliku o Sparti, zamislite vojnog instruktora iz FULL METAL JACKET-a kako maršira sa svojim polugolim regrutima dok ovi pevaju: "Ko to kaže, ko to laže da je Sparta mala? Nije mala, nije mala, stoput ratovala!" Ono što je Kjubrik (DOKTOR ČUDOLJUB, PAKLENA POMORANDŽA) kritikovao, Zak Snajder (rimejk ZORE MRTVACA) uzdiže kao ideal.

Ali nije sve u sili i oružju: ovi snagatori najvoliju slobodu! Svaka peta reč u dijalozima filma je "freedom". Npr: "Cena slobode je – krv!" viče Leonida. On, inače, stalno viče; ne zato što je ljut, nego "takva mu vreva". Jaka pluća, izvežbana tvrdom vojničkom disciplinom. Spartanci najavljuju novo doba (nju ejdž) – "doba slobode!" Neće slobodu samo za sebe, no i za sve ostale. Oni sebe vide kao baklju svetlosti u mraku varvarstva.

Kad smo kod varvara: to je onaj drugi element u pomenutom sukobu civilizacija. Ako Sparta sebe predstavlja kao svetionik slobode i pravde i zdravog razuma, na sasvim suprotnom polu nalaze se njihovi potencijalni osvajači. Gnusni i ogavni Persijanci totalni su antipodi svega lepog i časnog: oni su nastrani (umesto zdrave heteroseksualne mačo-kulture oni su, recimo, polno fluidni), umesto zdravog razuma oni nude misticizam (Satanizam), umesto slobode – tiraniju! Njihov kralj, Kserkses (kasnije reinkarniran kao zmija-ljubimica u 'Alanu Fordu') izgleda kao perverzna dekadentna transgender nakaza, našminkani pederljivi mišićavi tetovirani frik sa milion body-piercinga na svom razvratnom telu. Umesto da viče punim plućima (ispunjenim spartanskim vazduhom slobode), on pati od sindroma začepljenog grla karakterističnog za karikirane filmske zlikovce, tako da je njegov govor spoj glasova Fredija Krugera i Darta Vejdera. Kserksesov logor je leglo razvrata i bluda najizopačenije vrste: satansko leglo u kojem vidimo jarce (Satanine mezimce), Panove frule (Satanin instrument), nakazne lezbejke, pedere i evnuhe... ukratko, bagru koju bi svaki pošteni 'Obrazovac' ne trepnuvši spalio napalmom.

Iranci, današnji potomci Persijanaca, uzalud su se bunili da "to nije baš tako bilo". Holivud zna bolje. Uostalom, film je baziran na STRIPU: ne očekujete valjda istorijski autentičan prikaz od... jednog stripa?

Nego, šta hoće ti Persijanci? Kaže nam Leonida: "Da zgaze jedinu šansu ovoga sveta za razum i pravdu!" To se mora naglasiti: nije ovo rat za ovozemaljska blaga, za zlato, za teritorije, za naftu... Ne! Ovo je rat dijametralno suprotstavljenih principa. Sparta je jedina nada da svet postane razuman i pravedan. To znači rat do uništenja, bez mesta dogovoru. To lepo zapaža Leonida: "Oni se neće zaustaviti dok naše jedino sklonište ne budu ruševine i haos!" Zato im ovaj kralj kreće u susret, u nešto što će kasnije američki stratezi nazvati "pre-emptive strike", a što bi se po leskovačkim stratezima reklo: "tepaj gi dok ti nesu ušli u avliju".

Zapravo, Iranci su pomalo promašili temu u svojim pritužbama, budući da 300 uopšte ne govori o sukobu njihovih čukun-čukundedova-vračeva od pre dva i po milenijuma, već o jednom malkice aktuelnijem. Eno ga, u dnevnim novinama.

Ako to do sada nije već jasno, oslušnite dirljivi govor kojim kraljica Gorgo, verna Leonidina ljuba, u Skupštini brani principe za koje ginu njen muž i odabrana Legija specijalaca (njegova lična telesna straža koja umesto crvenih beretki ima crne speedo gaćice!). Ovaj govor je u potpunosti dodat filmu, nema ga u stripu (a vi razmislite zašto):

"Ja nisam ovde da predstavljam Leonidu: njegova dela govore glasnije nego što bi moje reči ikada mogle. Ja sam ovde umesto svih onih glasova koji se ne mogu čuti: glasova majki, ćerki, sinova – tri stotine familija koje krvare za naša prava, upravo za one principe na kojima je ova prostorija (tj. Skupština – prim. D.O.) sagrađena. Mi smo u ratu, gospodo. Moramo da pošaljemo čitavu spartansku armiju da pomognemo našem kralju u očuvanju ne samo nas samih, već i naše đece. Pošaljite vojsku za očuvanje slobode. Pošaljite je zbog pravde. Pošaljite je zbog reda i zakona. Pošaljite je zbog razuma. Ali najvažnije, pošaljite našu vojsku zbog nade – nade da naš kralj i njegovi ljudi nisu protraćeni na stranicama istorije – da bi nas njihova hrabrost povezala zajedno, da bismo se učinili jačim putem njihovih dela, i da bi vaše odluke danas reflektovale njihovu hrabrost."

Ova tirada eksplicitna je apologija rata u Iraku, i poziv familijama hrabrih ratnika stacioniranih u daljini da izdrže, a široj zajednici da podrži svoje junake, i da ih pošalje još, jer oni se, tamo daleko, bore za njih, za njihovu udobnost, za njihova prava, za njihovu slobodu, za njihovu naftu – za to da mogu do supermarketa da odu svojim kolima, a ne gradskim pervozom, biciklom ili pešice. Putem njihovih dela, u Iraku, svi Amerikanci se čine jačim, kaže Gorgona. Bez njih, preplaviće nas bliskoistočne horde nerazumnih, neslobodnih i nepravdoljubivih!

Ovaj republikanski politički pamflet upakovan je sa profesionalnošću i tehničkom kompetencijom na koje ne vredi trošiti reči. Kompjuterizovane šarene laže –putem kojih se film već dodvorio milionima nepovratno retardiranih konzumenata stripova i video-igrica – ne treba da malo pažljivije gledaoce spreče da od drveća vide šumu: šumu simbola i aluzija koji uopšte nisu naivni. Ovaj film oslikava utopiju po meri Džordža Buša, Mela Gibsona, R. Li Ermija, 'Obraza' i Tome Nikolića. Vrli novi svet Pravde za one koji prežive Totalni Rat, i Slobode za one koji se pokore Vojnoj Mašini.

Kada persijski glasnik Leonidino ponašanje opiše kao "ludilo", ovaj ga šutne u bunar i drekne:

"Ludilo? OVO JE SPAAAAARTAAAAAAAAAA!

Očito, ludilo za jedne je utopija za druge.

15 коментара:

  1. sve je to lepo rečeno... a kad je u pitanju i ona druga čisto zanatska strana tj. filmski jezik kojim je ova nakaradna priča upakovana ja sam imao problem sa preteranom stilizacijom svega koja dovodi do monotonije, sa sterilnim kompjuterskim pozadinama, sa onim izluđujućim slow-motionom na svake 2 sekunde... ukratko, i 2+ je prevelika ocena što se mene tiče, pre će biti 2- (mada mi je bioskopska projekcija ovog filma ostala u lepom sećanju, ali to je već neka skroz druga priča...)

    ОдговориИзбриши
  2. Potpuno nisam saglasan sa ovakvim mišljenjem. Prvo, ovo sa republikanskom propagandom je kompletan promašaj teme. Čak i da je sam Zak Snajder namjerno pravio eksplicitnu apologiju agresije na Irak, to je potpuno nebitno. Za mene je ovo film o makljaži Spartanaca i Persijanaca i ništa više od toga. Oću da kažem sljedeće - ove primjedbe ideološke prirode su irelevantne i ne bi smjele da utiču na konačnu ocjenu.
    Što se stilizacije tiče - meni ona uopšte nije smetala. Jes' da su stvari povremeno malo mutne (moguće i da je bilo do snimka), ali u principu meni se sviđa kako ovo izgleda.
    I konačno - video igre su zakon! Baš sinoć sam dva sata igrao Left 4 Dead. Nas četiri preživjela smo se krvili po nekoj bolnici sa gomilom agresivnih inficiranih (neko bi ih pogrešno nazvao "zombijima) i na kraju smo uspjeli da dođemo do krova i uđemo u helikopter koji nas je odveo u spas.

    ОдговориИзбриши
  3. pa to i kažem: neko ko je odrastao na igricama, poput zaka snajdera ili alexandra malog, može neosetno da primi ideju Nas i Njih, Crnih i Belih, Dobrih i Zlih, Pravednih i Pokvarenih i da mu sva retorika vezana za taj sukob bude nešto najprirodnije na svetu.
    time je dotični (neosetno) pretvoren u ZOMBIJA - prvo inficiran, pa umrtvljen, pa vaskrsnut kao šuplja školjka kojoj su beskrajni časovima provedeni u pucačini Nas protiv Njih savršena virtuelna priprema za potencijalni bliskobudući sukob. Nebitno je da li će konkretni alexandar poželeti da bude Veliki Osvajač i porobljivač (oslobodilac!) Onih Drugih, za sada je dovoljno da svoje duhovne potencijale traći na simplifikovane pucačine i trešine.
    Velikom Bratu su potrebni takvi zombiji. Neki će da se odazovu na poziv otadžbine, neki će da ostanu u svojim podrumima i da pucaju na virtuelne neprijatelje, ali obe opcije su sjajne za njih; važno je da niko ne razmišlja previše. Zato se i prave te igrice, i ti filmovi-po-igricama-i/ili-stripovima...

    ОдговориИзбриши
  4. pusti sad dečake... pričamo o filmu i njegovim konotacijama!

    ОдговориИзбриши
  5. Đavola! Pričali smo na početku o filmu, a onda si ti uletio sa svojim sumanutim teorijama zavjere o tome kako Buš i kompanija kroz filmove i video igre vrbuju budući vojni kadar.

    ОдговориИзбриши
  6. a moje sumanute teorije ti si ubedljivo raspršio rekavši "oh, dečače..."?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. E, moj Dejane. Niti znas engleski ("Oh, boy" ne znaci "Oh, decace"), niti si se otarasio ultra-levicarskih misaonih sablona koji u skoro svakom americkom filmu vide desnicarsku alegoriju, komentar na tekucu politiku, ili promociju kapitalizma.

      Избриши
    2. koliko glup, prepotentan i promašen treba da budeš pa da dođeš na blog nekoga ko je doktorirao engleski jezik i književnost kako bi mu objasnio šta znači "oh, boy"? pa evo, tačno ovoliko glup kao što ispade ovaj "ikonoklasterfak".

      Избриши
  7. 300 od desetog minuta nisam gledao drugačije od filmova brata i sestre Wachovski, Tarantina & Rodrigueza i brojnih naslednika i sledbenika. Dakle, kao delo koje se obraća proseku proseka, da ne kažem i luzerskoj publici, ali svakako sa neizbežnim kompleksom više vrednosti i slabosti prema uber-cool prizorima.

    Ono što 300, bar u mojim očima, jedva održava na površini jeste njegova blaga subverzivnost. I pored sve mnogo puta opisivane artificijelnosti film je ništa drugo do udaranje u američke ratne bubnjeve. Usudio bih se da kažem da militarizam prikazuje kao nešto kul, ali jezikom gorespomenutim. Dakle, ciljna grupa je sve samo ne militaristička. A cenim sve što kod post-matriksovaca produbljuje jaz između realnih potencijala i viđenja samog sebe u iskrivljenom ogledalu ložačkih filmova. Makar to bio i 300. Dosadnjikav film, BTW.

    Zapazio sam i to da je uber-cool Leonida zapravo ispada luzer, i to sve više kako se film vuče ka neumitnom kraju. Nije ni zamakao za ugao, a žena mu se potpuno nepotrebno kresne sa nekim dripcem. U početku dobro smišljena taktika borbe u klancu mora zarad publike biti napuštena, te krljanje krene ispred a samim tim i prvi gubici. Na samom kraju, Leonida i pored pripreme u naizgled beskrajnom sloumoušnu (sasve naratorom) ne uspe da ubije Kserksa, dok njegova vojska postavljena u "kornjaču" čeka da se iz nje uber-cool izvuče ne bi li uber-cool bila masakrirana. Čitav taj final stand je uber-cool luzerijana. Ne bi li se publika lakše identifikovala, valjda.

    Čini mi se da su sjajno uklopljene one unakažene žene iz harema; setio sam se 120 dana Sodome, kada se razvratnici u jednom trenutku bace na obrađivanje one četvrte, najgrđe, pripovedačice - iako im je na izvolte hrpa prelepih devojčica. Baš kao što na to De Sad cokće i komentariše dokle može da dovede dekadencija i prezasićenost, tako glavom vrti i američki gledalac i misli kako onom Ahmedinedžadu ipak treba jebati mater, atomkama ako treba.

    Ovo sam, uz neke izmene, preneo sa ZS. Zapazio sam da je Miloš na ZS dao ocenu 1+, što znači da nije mnogo promenio stav. Rispekt.

    Sve u svemu, 300 je veoma problematičan koji jednostavno ne može da se gleda van političko-vojnog konteksta, a to samo po sebi ne valja, tim više što je veoma manjkav i kao sam film (videti Milošev prvi komentar).

    ОдговориИзбриши
  8. Okej, izgleda da sam ovde u definitivnoj manjini. Srećom, od trenutnih diskutanata ja sam najljepši.

    ОдговориИзбриши
  9. sve ti verujemo, harv, samo nemoj opet da kačiš onu fotku sa onom devojčicom da bi nam tu tvrdnju dokazivao!
    najlepši si, svakako!

    ОдговориИзбриши
  10. ma daaaj! politicku propagandu do te mere providnu kao sto je ova u "300" moze da ne vidi samo onaj ko odbija da je vidi. cak i kad bi se izuzela propaganda (sto je nemoguce jer bode oci u svakoj sekundi filma), ova kinematografska sramota mogla bi da se okarakterise u najboljem slucaju kao jos jedna maximalno zatupljena "dobri-protiv-zlih-lepi-protiv-ruznih" crno-bela naivna pricica.
    a upravo to sto slezemo ramenima i kazemo: "to je samo film" cini nas delom voajerske civilizacije oguglale na sve, pa onda lepo mogu da nam serviraju sta hoce i da mi to progutamo sve slezuci ramenima.
    al aj' posto su svima mrske teorije zavere, da ponudim (bar po meni) najbolje tumacenje ovog vrsnog umetnickog dela koje sam do sad cula:
    naime, ovde se radi o epskom i herojskom pokusaju 300 misicavih spartanaca (kojima je omiljeni hobi da se nauljeni i goli rvu po prasini i nalaze svaku priliku da se medjusobno vacare - bez zenskinja naravno - nazivajuci to sportom)da zaustave pokusaj penetracije miliona perverznih maloazijaca. sve to iz patriotizma, jer oni, kao svi domoljupci sirom sveta, to rade samo medju sobom i zato herojski srljaju u smrt da bi izbegli tu nasilnu tudjinsku penetraciju. ma jel'te? a sto su onda tudjinske silovatelje docekali onako nauljeni i razgaceni? armed&ready,a? :P
    ghoule, nemoj samo da mi kazes "that's your personal projection". :D

    ОдговориИзбриши
  11. Ta propaganda je još očiglednija kada se uma u vidu da ništa od toga i nema u stripu. To pokazuje da su sve te scene planski smeštene u film.
    Strip je neuporedivo manje spektakularan i ako mogu tako reći, čistiji od filma. Kraljicu vidimo u jednoj ili dve table dakle nema ništa od onog govora i lupetanja pred onim većem staraca. Svi fantastični elementi sa onim deformisanim likovima i spodobama se takođe vide samo u filmu.
    Tako da jeste ovo zasnovano na stripu ali bi bilo neuporedivo bolje da nisu dodavane te nove idiotske ideje.

    ОдговориИзбриши