izabrana dela

izabrana dela

понедељак, 26. јануар 2009.

BLIND TERROR aka SEE NO EVIL

**(*)

3-


ne znam kako mi je do sada izmicao ovaj film, budući da ima gomilu visokoprofilnih imena: radio ga r. flajšer (BOSTONSKI DAVITELJ), pisao iskusni b. klemens, muziku komponovao e. bernštajn, snimao džeri fišer a gl. ulogu igra mia farou.


1 od mogućih razloga što mi je ovo dugo bilo ispod radara je i činjenica da filma uopšte nema u inače sveobuhvatnoj enciklopediji horrora fila hardija!


u svakom slučaju, radi se o lepo uslikanom filmu čija je osnovna boljka što odličnu premisu nije pametnije razradio.


fanovi dilana doga prepoznaće u finalnoj deonici filma direktnu inspiraciju za početak epizode OČI ZLA (br. 8) –koja je, uzgred, mnogo bolja u svom fahu (kao strip) nego li što je ovo kao film.


znači, slepa devojka (farou) na imanju u engleskom kantrisajdu gde se zabavlja jahanjem konja umesto jahanjem svog (bivšeg?) momka dok skriveni ubica pobije celu njenu familiju dok je ona vani, a ona prespava celu noć i provede veći deo jutra u kući punoj leševa, ne primetivši to. a onda, ubica shvati da je u kući ispustio narukvicu sa svojim imenom (uvek nešto!), pa se vrati, i sad ona mora da mu umakne a da ne razbije nos o neki zid itsl.


znači, kao slasher verzija WAIT UNTIL DARK, što je super kao premisa, ali u egzekuciji ta situacija nije izmužena dovoljno.


moja glavna zamerka je užasno banalna i naivna ideologija (što se odražava i na žanrovsku učinkovitost): naime, psiho ubica se dovodi u DIREKTNU (toliko smešnu da je to na ivici parodije!) vezu sa vremenom nasilja u kome živi, kao njegov pasivni produkt. u bukvalno prvom kadru vidimo ga (tačnije, njegove čizme sa zvezdama, pošto je ovo whodunit) kako izlazi iz bioskopa u kome je upravo odgledao double bill THE CONVENT MURDERS i THE RAPIST CULT (prilično sam siguran da ovi filmovi ne postoje, ovaj drugi svakako ne, ali lepo zvuče u umu scenariste kao slika vremena!). on prolazi pored izloga u kojima se deci nude IGRAČKE-TENKOVI I MITRALJEZI, novinski naslovi KRUPNIM SLOVIMA VRIŠTE O BEZUMNIM ZLOČINIMA i u drugom izlogu, na TV-u, daje se neki NASILAN film (a sve to uz PRETERANO MELODRAMATIČNO-BUČNU MUZIKU)!


pa kako onda da čovek ne poludi i ne reši da pobije celu familiju čoveka čiji mu je auto isprskao čizme!?


nikako, eto kako! society is to be blamed!


sad, ne samo što je ovo izneto na način koji neumoljivo podseća na NAKED GUN, nego se direktno odražava i na hororičnost: taj psiho je užasno patetičan, nezastrašujuć, BANALAN, prozaičan – i fizionomijom, i motivacijom i kakogod, on je prosto jedan bedni smrdljivko, a kad se na kraju otkrije i njegov identitet, ispadne da je njegov zločin još neubedljiviji...


film je poprilično reakcionaran i u drugim svojim aspektima: njegov glavni sabplot se poigrava rasističkom implikacijom da su za zločin krivi cigani koji se zadese u tom kraju, a čak i kad se na kraju ispostavi da nisu, žig ostaje (uostalom, ciga-ubica bi svakako bio LOGIČNIJI, smisleniji i motivisaniji nego onaj za koga se na kraju ispostavi); još gore, lik koji tumači mia farou je tipična plačljiva pasivna patetična pre-1978 ženica koja nemoćno cvili u rukama zlikovca čekajući svog hi-mena da je iz njih izbavi i u svojim snažnim rukama odnese u svetliju budućnost. ipak, moram da pohvalim miu, jer je junački uspela da oživi i iole zanimljivim učini prilično slabo napisan lik koji bi u manje sposobnim rukama delovao skoro-parodično.


tempo je dobar, nema gnjavaže, to se sve kreće vrlo podmazano i glatko, zanimljivo, ima solidnu dozu uzbuđenja i svakako vredi gledanja.


zbog pomenutih nedostataka, ovo je idealan kandidat za rimejk.

http://www.imdb.com/title/tt0067727/

Нема коментара: