Zjapeće rupe i nevaspitane ulice

 

Šetajući ovih dana ulicama moga grada pogled svakako vam mora biti uperen na dole; jerbo će te verovatno prostim rečnikom najebati!

Direkcija za izradnju je očigledno u potpunom rasulu i rupe na trotoarima se ne krpe više. Da! Istina je - ako već do sada niste primetili, vaš dobrovoljni izveštavać vam šalje dobronamerno upozorenje - čuvajte se uganuća i preloma. A da stvar bude još apsurdnija, u bolnici je primetno pomanjkanje gipsa - reče mi jedan prijatelj.

I tako eto pre neki dan, šetam ja - srećom danju - i naletim na zjapeći otvor koji je bilo teže preskočiti nego obići. Sklon teorijama zavere, odmah sam povezao: ovo mora da je neki dotični predsednik kućnog saveta ostavio otvoreno; ne bi li krao komšijama turšiju i zimnnicu. Ali kupus bi se već dosad usmrdeo! Onda mora da su neki šaljivi klinci. Tja; pa i mi smo to kao mali činili. Bili smo i gori! Ali ipak, ni mi ne bismo otvorili rupu tamo gde neko danju prolazi. I šta sad - NIŠTA. Misterija se nastavlja......

I onda kasnije tog istog dana, šetajući glavnom gradskom ulicom, nastavili smo put prema pružnom prelazu. Udišući tako svež vazduh (kakav svež!), pogled mi slučajno odluta ka nebu i krošnjama retkog gradskog nam zelenila. Naravno pomislili ste sada: " Budalo! Gledaj bre dole!", ali ono što ugledah me je malo reći zbunilo. Nisam ti ja baš neki iskreni ljubitelj religije i pravoslavlja, ali bih se mogao zakunuti da sam bio siguran kako se piše ili izgovara ili whatever, Hilandar. Ipak - ako ste do sada sumnjali u nepismenost gradske vlasti - razloga za skeptičnost više nemate. NO COMMENT!