izabrana dela

izabrana dela

недеља, 30. август 2009.

INTERVJU: ALEKSANDAR RADIVOJEVIĆ

U nedelju 30.08. izašao je u BLICU intervju sa ALEKSANDROM RADIVOJEVIĆEM.

Onlajn verzija nalazi se ovde: http://www.blic.rs/kultura.php?id=108425

Zbog prostora, a možda i nekih drugih razloga, neka pitanja su sasvim izbačena ili su odgovori na njih skraćeni. Ako uporedite potpunu i skraćenu verziju, moći ćete i sami da dođete do nekih zanimljivih zaključaka o tome šta je (ne)poželjno javno pisati i govoriti u Srbiji danas.

Ipak, pošto je politika bloga CULT OF GHOUL sadržana u maximi 'NE JEBEMO ŽIVU SILU', exkluzivno ovde možete da pročitate neuštrojenu, potpunu, skoro duplo dužu verziju ovog intervjua!



1. Koliko će i čime Srpski film zaista šokirati publiku u Srbiji koja se nagledala svega u realnom životu?

To se polako pretvara u lažni argument poricanja u nipodaštavanju novih, žestokih i preko potrebnih tendencija u domaćoj kinematografiji. Kao - "realnost vas demantuje" ili "sve smo grozote videli uživo, red je da se sada bavimo devojčicama koje prodaju hrizanteme", "pošto smo preživeli užas, bolje da se sada ne bavimo ničim". Pristalica sam mišljenja da je film kao dramska celina emotivno snažniji od svih ostalih vizuelnih medija, i da se moze usaditi u gledalačku podsvest daleko dublje nego bilo šta iz TV-dnevnika. Pravo filmsko iskustvo spaja realnost prizora i nadrealnost sopstvene prirode i kao takvo, ubija svaku suvoparnu dokumentarnost naših života u koju se film kao umetnost danas programski, neznalački gura.

Zato mislim da ce SRPSKI FILM biti popriličan šok, između ostalog i zato što je današnja anestezirana publika zaboravila šta je pravi kinematografski šok, i apriorno ga odbacuje kao mogućnost. Inače, ŠOK kao efekat je bio poslednja stvar kojom smo se reditelj Srđan Spasojević i ja bavili praveći ovaj film. Namera je bila da ispredemo jednu ubitačnu, ekstremnu i opipljivo istinitu, otelotvorenu metaforu o ćorsokacima pokušaja normalnog života na ovim prostorima.

Najviše će šokirati ono što publika podsvesno prepozna kao sličnost sa vlastitim životom, metaforično pretočeno na platno. I rekao bih da smo u nekim stvarima otišli prilično daleko, pogotovu u odnosu na današnje svetske standarde u bavljenju mračnim temama.


2. Da li je Srpski film žanrovski samo horor ili u njemu ima eksplicitnih scena vezanih za XXX produkciju? Da li će Srpski film ohrabriti druge filmadžije u Srbiji da vise eksperimentišu i budu hrabriji u izboru i obradi tema?

Naš film je trans-žanrovski - on samo polazi od žanra i čini mi se da zalazi u nešto mnogo dublje, mračnije i opasnije. Film je vezan za pornografiju samo nominalno, jer se naš junak time bavi - taj posao je ovde tretiran kao i svaki drugi, normalni posao s tim što Žika Todorović ne odlazi u kancelariju s aktovkom, već na bazen sa polnim organom u ruci. Da se ponovo vratim na metaforu - pornografija ovde predstavlja svaki pošteni posao kojim se možete baviti u Srbiji, a koji je spušten na rudimentarni nivo pornića - jebi i budi jeban kako bi, nekako, preživeo.

Erotske scene u filmu su tretirane kao oruđe napetosti, a ne seksualnog nadražaja - to je borba za goli život sa kojom svi možemo da se identifikujemo. Što se tiče inspiracije za druge filmadžije - teško je inspirisati nekoga kome ne daju da snimi sopstveni film, pogotovu ako želi da čačka po zabranjenom voću i rovari po kolektivnoj podsvesti koju kao narod tako vešto ignorišemo i guramo u zapećak. SRPSKI FILM moze dragoceno da figurira kao materijalni dokaz da je I OVAKO NEŠTO ipak moguće snimiti u Srbiji, uprkos svemu i svima. Gde postoji volja, postoji i način.


3. Šta misliš o aktuelnoj filmskoj produkciji u Srbiji?

Ovdašnji filmski "establishment", ako se to može tako nazvati, nam je prećutno stavio do znanja kakvi se filmski projekti danas smatraju javno i društveno "poželjnim". U pitanju su mlake pričice o beslovesnim prostacima sa margine koji sede na nekoj tarabi, pijuckaju loše pivo, takmiče se u pljuvanju u dalj i filozofiraju o životu u memli. Takvo polazište loše shvaćenog "českog" filma se potom obogaćuje pretencioznim, spontanim citiranjem komunističke poezije koja svemu tome dodaje posebnu dozu kvazi-intelektualne bljutavosti. Slični dosadni i jednolični projekti se svesrdno podržavaju i predstavljaju okosnicu ideje kako bi srpska filmska javnost volela sebe da predstavlja svetu i ostatku države.

S druge strane, tu su evropski filmski fondovi oko čije se milostinje svi kolju, a koji uslovljavaju svoju socijalnu pomoc fašistoidnim nametanjem uzusa političke korektnosti, misleći da će time kulturno prevaspitati ovu sredinu. Dakle, ti fondovi prilaze svom poslu iz vaspitne umesto iz estetske perspektive i time dodatno obogaljuju već beskičmenu domaću kinematografiju. Eto, jedan ovdašnji filmski zvaničnik prenosi nove tendencije euro-fondova sledecom kafkijanskom rečenicom - "Sada su u modi čovekoljublje i dugi kadrovi…"

E, pa ako onim pljuvačima sa tarabe dodate neku babu koja plačno doziva svoje izgubljeno unuče, sve to snimate mobilnim telefonom sa snajperske distance, na dobrom ste putu da i oni tamo i ovi ovde finansiraju vaš projekat. Naravno, tu od punokrvne, srčane i zaista uzbudljive kinematografije koja se na direktan, a stilizovan način obračunava sa aktuelnim trenutkom ne može biti ništa. Sve dok ne počnu masovno da se podržavaju niskobudžetni, beskompromisni projekti mladih reditelja bez svesnog kreativnog ograničavanja od strane autoriteta, ne možemo imati vitalnu filmsku produkciju. O sramnoj situaciji srpskih bioskopa da ni ne govorimo.


4. Kako komentarišeš činjenicu da neki producenti skupih filmova koji su dobili novac od države za njihovo snimanje duguju glumcima honorare?

To je uobičajena stvar u ovim krajevima, gde je i život ekskluzivna stvar nedostupna svakome, a kinematografija je tek posebna vrsta perverzije. I meni se još uvek duguje, što se trudim da prihvatim džentlmenski, za razliku od mnogih koji odmah posežu za uterivačima. Mada, pitanje je koliko je ležeran pristup mudra stvar u sredini u kojoj se srž i osnova svakog filmskog projekta –SCENARIO- smatra tek nekom dosadnom hartijom bez koje nažalost ne možeš da snimaš film, a koju ispisuju ubogi jadnici, daktilografi koji će se prodati za crkavicu što se udeljuje tek kada se svi ostali, važniji zbrinu.


5. Šta se događa sa filmskom kritikom u Srbiji?

Naši filmski čelnici su uspeli da ubiju tu disciplinu - pisana reč je otišla u bescenje, a kritičarska, kao najštetočinskija je spala i ispod tog nivoa, tako da je sada i zvanično besmisleno zamerati se besplatno. Prava kritika je oterana u zbegove internetskih blogova, a blogerima, što je totalni apsurd, I DANAS prete neki naši "umetnici". Filmska kritika je, čak i u nekim vrlo uglednim nedeljnicima sa tri slova u nazivu, dostigla takav nivo skandaloznog javašluka u nepoznavanju materije da mi ne bi bilo čudno da uskoro krenu da regrutuju ljude sa ulice u kritičare.


6. Kako bi trebalo da izgleda zanimljiv i sadržajan filmski festival u Srbiji?

Domaći festivali su se pretvorili u hermetizovane vašare čije laureate možete nepogrešivo pogađati po principu koji sam gore opisao. Po tom receptu ćete uzeti pare u kladionici i od tog novca pre snimiti svoj nezavisni film nego pomoću javnog fonda. Unapred se zna ko je poželjan, a ko autsajder. To je zatvoreni krug filmova koji se lokalno proizvode a ne gledaju se ni ovde ni napolju, bez obzira na to da li su ih ko-finansirali stranci, ili ne. Stranci te filmove napolju koriste samo kao overu socijalne pomoći, a ovde se isti nagrađuju kao potvrda tzv. afirmativne struje kojoj težimo kao društvo.

Npr. više nego ubedljivo najsuperiorniji film prethodne godine- ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE Mladena Đorđevića, sada na ovdašnjim festivalima dobija isključivo "specijalne" nagrade, verovatno za "specijalne" ljude, sa "specijalnim" potrebama. Žiriji prave recept "azila za retardirane" u koji će se smeštati svi budući sveži i žestoki, "neposlušni" mladi filmovi izvan te glavne, afirmativne struje. Filmovi "opasni po društvo". Pitam se kako bi danas prošli vinovnici našeg "crnog talasa" poput Žike Pavlovića pred ovakvim žirijima. I javni progon je prijatniji od javnog ignorisanja, kojem je današnja filmska javnost jedino vična.

U ovakvom produkcionom beznađu danas je teško organizovati pristojan festival domaćeg filma, sve dok ne procveta tzv. "mladi i nezavisni" film koji bi onda mogao imati sopstvenu smotru, daleko od glavnotokovske kaljuge. Moguće je, pak, napraviti kvalitetan festival stranog "off" filma - dakle novije japanske, južnokorejske, francuske, španske, pa i američke itd. produkcije žestokih, provokativnih i originalnih filmova redovno ignorisanih od strane velikih svetskih festivala, a i našeg FESTa koji samo brižljivo prepisuje strane festivalske kataloge.

Povremeno se šalim sa prijateljima kako bi trebalo organizovati "FESTIVAL DOBROG FILMA" u Jagodini, gde bi se prikazivali isključivo DOBRI filmovi bez obzira odakle dolaze. Nagrada bi bila "ZLATNI PALMA", dakle u zlato izlivena glava Dragana Markovića-Palme, gradonačelnika Jagodine, koji bi sigurno imao sluha za dobar festival, za razliku od nekih drugih.


7. Kojeg scenaristu bi izdvojio kao talentovanog i hrabrog u Srbiji?

Bilo bi neukusno da krenem da nabrajam svoje mlade prijatelje koji već godinama bezuspešno pokušavaju da izguraju neke svoje sjajne projekte u ovom užasu, pa će ovo pitanje ostati bez odgovora.


8. Šta mislis o novom filmu tvog oca Kako su me ukrali Nemci?

Biće to jedan veoma subverzivan film, iako to možda tako još uvek ne deluje, na prvi pogled.


9. Šta se dešava sa Šok koridorom?

Uniformno dosadni, prepisivački, strogo informativni, politički korektni i anti-autorski karakter domaćih televizija danas je ubio mogućnost postojanja bilo kakvog stava, tako da je i TV-egzistencija KORIDORA nemoguća. Svake dve nedelje u Domu Omladine održavamo filmske tribine Koridora-uživo, koje su posećenije nego domaći bioskopi. Ulaz je besplatan, očekujemo vas!


10. Preporuci našim čitaocima film koji si skoro pogledao.

MARTYRS - Mučenici Pascala Laugiera su jeftin, žestok, deliričan i nezaboravan novi francuski film koji bi, da ima pravde, harao po najznačajnijim svetskim festivalima, otimao nagrade, a izveštavali bi o njemu i u našem TV-Dnevniku. Kako je i poslednja trunka ukusa, osećaja i suštinskog poznavanja filma istrebljena iz svetskih filmskih krugova koji se sada više bave nakaradno shvaćenim dobrotvornim radom i ispravljanjem socijalnih razlika kroz filmski medij, primite ovo tek kao najtopliju ŠOK KORIDOR preporuku.


11. Da li će se po nekom tvom novom scenariju uskoro snimiti neki film?

Trenutno su u igri dva moja scenarija - natprirodni triler sa elementima horora i crne komedije - DOBROVOLJNI DAVAOCI DUŠE ili PRIVATE NUMBER- koji će režirati Vladimir Mančić, i MAČORI IZ SLIVNIKA, psiho-triler u režiji Darka Nikolića koji će producirati Viktorija Film, a u njemu će se glumački sučeliti Sergej Trifunović i Nebojša Glogovac. Ti filmovi bi, ako sve bude kako treba, trebalo da budu realizovani tokom iduće godine.

Нема коментара: