izabrana dela

izabrana dela

среда, 04. новембар 2009.

SAJAM STRAVE - Horori Sajma Knjiga


Ovo dole je text koji je izašao u kulturnom dodatku POLITIKE u subotu, 31.10.2009. (baš na Halloween!)

U suštini, to je moj osvrt na najzanimljivije knjige horor žanra koje su se pojavile od prošlog sajma knjiga, i na ovom imale premijeru.

Tekst je izašao pod uredničkim naslovom KNJIGE ZA NOĆ VEŠTICA, i redosled izlaganja je u štampanoj verziji malo izmenjen (prvo su stavljeni domaći autori).

Ovo dole je, kao i uvek, uncut, as God intended it verzija texta.




SAJAM STRAVE - Horori Sajma Knjiga


Dejan Ognjanović


Noć veštica (31. oktobar) je vreme posvećeno zabavi kroz plašenje. Ove godine se zgodno poklopilo da termini održavanja Sajma knjiga "zakače" i ovaj datum, što je dobar povod da se osvrnemo na novije knjige posvećene jezovitoj tematici.


Za ljubitelje klasičnog horora nema boljeg izbora od zbirke dvadeset najboljih priča velikana stravične proze, Hauarda F. Lavkrafta Nekronomikon (Everest Media), kojoj će ovo biti sajamska premijera. Ova luksuzno opremljena knjiga, praćena opširnim uvodom i pogovorom, te bio-bibliografskim i drugim dodacima i napomenama ilustrovana je originalnim crtežima Nikole Vitkovića. Nekronomikon predstavlja nezaobilaznu lektiru za svakog čitaoca koji voli da se plaši – ali i da razmišlja o onome što ga plaši.


Još jedan klasik, ali nešto novijeg datuma, je Salemovo Stivena Kinga. Jedno od najznačajnijih dela ovog popularnog pisca dugo je bilo zaobilaženo od strane domaćih izdavača, ali sada je taj propust napokon ispravljen. Alnari izdaje ovaj roman o vampirima u jednom malom američkom gradiću, i grupici ljudi koja pokušava da se odupre njihovoj sve rasprostranjenijoj najezdi. U pitanju je, zapravo, modernizovana i amerikanizovana verzija klasičnog Stokerovog Drakule. Roman pripada ranoj, najboljoj Kingovoj fazi i u njemu se na superioran način ogledaju svi oni kvaliteti koji su mu doneli titulu "Kralja horora".


Ne treba, ipak, zaboraviti koji je narod svetu podario reč "vampir". Vampiri kolo vode u nekoliko novih knjiga domaćih autora. Pre svega, tu je novo izdanje romana Strah i njegov sluga Mirjane Novaković, ovog puta u ediciji "Fantastična biblioteka" izdavača Everest Media. Ovaj višeslojni, duhoviti alternativno-istorijski roman govori o Srbiji kojom Đavoli i neupokojeni slobodno šetaju i mešaju se u najvišu politiku.


Tu je, zatim, Lagunin bestseler Konstantinovo raskršće niškog pisca Dejana Stojiljkovića, koji je za tri meseca doživeo tri izdanja. Iako se ne reklamira kao horor, žanrovski se ovaj roman pre svega oslanja na noviju američku prozu strave. Preciznije, u pitanju je žanrovski melanž (para)istorijske fikcije, fantastike i horora koji se poigrava popularnim predstavama o vezama između nacista i okultnog, i govori o potrazi za mačem Cara Konstantina u Nišu pod nemačkom okupacijom tokom II svetskog rata. U zapletenom klupku tih zamešateljstava našlo se mesta i za vampire.


Ako su u pomenuta dva romana vampiri sporedni igrači iz senke, u knjizi Malteški šišmiš Ljubomira Damnjanovića (Tardis) oni su u glavnim ulogama. Niz komičnih spletki prati glavnog junaka, vampira, i njegovu suprugu, vukodlačicu, u još jednom popularno pisanom i pitkom spoju različitih žanrova (alternativna istorija, fantastika, SF, krimić, horor...). Kroz sva tri romana provlači se za Srbiju neizbežna sprega horora i politike, pa tako u Malteškom šišmišu, pored ostalih, nalazimo i Druga Tita kao jednog od "besmrtnih".


Da je horor već postao sastavni deo nove srpske proze pokazuje još nekoliko izdanja domaćih autora. Stravični motivi dominiraju zbirkom priča Poslednja velika avantura Pavla Zelića, objavljenoj u ediciji Matice srpske "Prva knjiga". Zbirka je na ovogodišnjem konkursu Matice srpske za dela autora mlađih od 30 godina odabrana kao jedan od tri najkvalitetnija pristigla rukopisa. Iako i tu ima upliva drugih žanrova, horor motivi su najprisutniji u ovim kratkim i pričama.


Slično se može reći i za dve tematske antologije koje priređuje Goran Skrobonja, ujedno i izdavač (Paladin). Ranije ove godine izašao je Beli šum, obimna antologija priča domaćih autora na temu televizije i njenih stravično-fantastičnih moći. Gotovo svi trenutno aktivni srpski pisci koji se bave fantastikom i hororom mogu se naći u ovoj zbirci, kao i u njenom neformalnom nastavku pod naslovom Istinite laži - Priče o urbanim legendama. Ova knjiga, izašla tik pred Sajam, bavi se postojećim i izmišljenim modernim mitovima iz ovih krajeva. Oni imaju veze sa trajanjem košave, hobijima Gorana Bregovića, kultnim Klubom studenata tehnike (KST), gradom Vršcem, beogradskim taksistima i lagumima, fantomima u prestoničkom noćnom prevozu, tajnama veštačkog jezera kod Zvornika, nasleđem rata u Bosni, partizanskim filmovima, somovima u jezeru Jarun, sektama u podzemlju velikog grada, staricom koju pojedu njene mačke, itd. Među autorima priča su i "magični" Zoran Ćirić, Ilija Bakić, Oto Oltvanji, Marko Pišev, Ivan Nešić i drugi.


Marko Pišev se može pohvaliti i svojom zbirkom novela Fotofobija (Treći trg) u kojoj se moderno i promišljeno reinterpretirani horor žanr prirodno stapa sa ovdašnjim okruženjem. Pišev je svakako najveća nada među mlađim piscima strave, a ova zbirka ga pokazuje u najboljem svetlu i zaslužuje najtopliju preporuku za ledene jesenje i zimske noći.


Pomenuti Ivan Nešić, prisutan u obe pomenute antologije, takođe ima i zasebnu zbirku kratkih priča, Jedan na jedan (Everest Media). Priče su malo manje mračne i žestoke nego u njegovoj prvoj zbirci, Rigor Mortis (1997), ali svakako predstavljaju jednog zrelog autora koji suvereno vlada žanrom i pripovedanjem. Čitajući Nešića čini vam se da je pisati žanr daleko lakše nego što zapravo jeste.


Najzad, ukoliko se umorite od ovoliko srpskog horora, tu su dve veselije preporuke iz ranga prevedene književnosti: Maks Bruks, sin kultnog reditelja komedija, Mela Bruksa, potpisuje Svetski rat Z, svojevrsnu istoriju budućnosti o svetu preplavljenom živim mrtvacima. Da se ta budućnost ne bi ostvarila, pomaže njegov duhoviti, nezaobilazni Priručnik za odbranu i zaštitu od zombija. Obe knjige izdao je Paladin.


Kao što se može videti iz ponuđenog, dostupan je širok dijapazon izbora, od sumorne i zlokobne strave Lavkrafta, preko nešto pitkije i puku približnije Kingove, pa do domaće strave u kojoj su obilate doze ironije i parodije često jedini način odbrane od svakodnevnog horora i zombi-političara.


Нема коментара: