izabrana dela

izabrana dela

понедељак, 29. март 2010.

AUTOBIOGRAFIJA U KNJIGAMA


ili:
KNJIGE KOJE SU MI PROMENILE ŽIVOT
OK, podnaslov teme je bombastičan, ali neke od ovih knjiga jesu zaista suštinski uticale na mene, moja interesovanja, ukus, stavove, nazore itsl. Dakle, da budem jasan – ovo je u neku ruku autobiografski osvrt na knjige koje su MENI u nekom trenutku života bile – ili još uvek jesu – važne. To nije nužno lista NAJBOLJIH knjiga koje sam ikada pročitao, mada se sa njom umnogome poklapa. Ipak, mnoge izuzetne knjige pročitao sam nakon što sam već bio formiran kao ličnost, pa uz sve moje divljenje i poštovanje prema njima, nisu mogle da na mene utiču tako krupno, niti da mi znače toliko, kao neke druge – možda donekle i slabije – knjige koje sam čitao u ranijoj mladosti.
Ukratko, ovo su knjige posle kojih pogled na život više nije isti.
Redosled nabrajanja je manje-više slučajan (glupo bi bilo ovde praviti top-listu!), a uz svaki naslov je kratko obrazloženje.

BAMBI – F. SALTEN
Ubiše Bambijevu mamu! I još pola šume pride! Život je SUROV!
I danas pamtim koliko mi je šokantna bila surovost i gorčina ove knjige kada sam je čitao u, recimo, I ili II razredu ('za dušu' – nije bila u lektiri). Užasi lova, krv na snegu, vapaji ranjenih životinja... Ne, ako vam je Dizni prva asocijacija na ime Bambi, bićete šlogirani kad vidite knjigu od koje je ta boza za dečicu napravljena!


DEMIJAN – H. HESE
Ja nisam kao rulja – i to je DOBRO!
Iz današnje perspektive nemam neko naročito mišljenje o Heseu – ipak je to jedan prozelit koji konstruiše svoje likove i zaplete tako da budu glasnogovornici njegovih prilično simplicističkih i neutemeljeno optimističkih ideja. Ipak, nije ga loše čitati u tinejdžerskim godinama, ali i ostaviti posle toga.


PRVI BOL – KAFKA
DNEVNICI + PISMA – KAFKA
PRIČE – KAFKA
Pisanje sopstvenom krvlju; estetizacija košmara; pisanje o nemogućnosti pisanja; život nemogućeg života...
Najdivnija duša koja je sebe ikada izlila u pero. Pročitao sam skoro sve što je napisao, a posebna lepota je u tome što, praktično, i nema neke bitnije razlike između 'fikcije' (proze) i 'dokumenata' (dnevnici, pisma i sl.). Sve je to život. Tj. pisanje.
Njegov ZAMAK mi je i dan-danas najdraži roman, uz Barouzov GOLI RUČAK.

PRIČE – E. A. PO
Alfa i omega horora. Crnilo, mrak, klaustrofobija, smrt, neizbežnost, sumrak razuma, klimavost morala, nemogućnost bežanja od sebe.
Na ovome sam magistrirao. Nedavno sam ih iznova čitao, i prosto je zapanjujuće koliko su najbolje od njegovih priča još uvek moderne, i po stilu i po etitjudu i po idejama.


HOROR – LAVKRAFT, KING, BARKER
Po prvi put na srpskom, vrhunski Lavkraft, odlični Barker i vrlo dobri King.
U tadašnjoj SFRJ nije se imalo šta od horora čitati, bilo starog ili novog. Par prevedenih osrednjih Kingova koje su izdale dečje Novine (KUDŽO, POTPALJIVAČICA) čak i nisu bili zaista horor, a svakako ne naročito dobar. Ništa mi nisu uradile.
Ali ova zbirka, by Znak Sagite tj. Boban Knežević – jeste.
O, itekakao! Moj prvi susret sa nekim odličnim Lavkraftovim pričama (najzad! šlog! tačno takve kakvim sam ih zamišljao i priželjkivao!) i moj prvi susret sa odličnim Barkerovim pričama (a naročito 'Bluz svinjske krvi'! Hot damn! To je horor kakav sam oduvek želeo da čitam a niko ga oko mene nije pisao niti prevodio!). U toj trijadi, King mi je bio najbleđi, najtanji, te njegove pričice respektabilne, zabavne, ali ni po čemu lifechanging. Ali Lavkraft i Barker – bila je to ljubav na prvi pogled. Kasnije su izašle i svih 6 KNJIGA KRVI (izuzetne!), ali sam se od Barkera oprostio na nesnosno smaračkom EVERVILU, a Kingova remek-dela, ili barem odlične knjige, čitao nešto stariji i manje podložan oduševljavanju.


UŽIVANJE U ZLOČINU – M. DE SAD + J. AĆIN
Inauguracija katedrale zadovoljstava; filozofija amoralizma i ateizma.
De Sad OBJASNIO! A onda Aćin to dodatno osvetlio.
Ovo je bio moj prvi susret sa de Sadom – dakle, kroz pamflet, a ne prozu – mada ni on nije pravio veliku razliku između toga. Ipak, za razliku od Hesea, i likovi i filozofija su mu beskrajno dublji i zanimljiviji. O duhu i duhovitosti da i ne govorim. De Sad je prvi potpuno moderni pisac, u smislu da se danas može čitati svež kao juče da je pisao. Kasnije sam izučio i ostala glavna dela, i nisam bio razočaran. De Sade is the MAN!


JUDA ISKARIOTSKI + SEDMORO OBEŠENIH – L. ANDREJEV
Ultimativni nihilizam i beznađe.
Crnilo u kakvo samo ruska duša ume da zapadne.
Ove dve zbirke našao sam u antikvarnom obliku - SEDMORO OBEŠENIH je iz 1960-ih – i presrećan sam zbog toga. Većina Andrejevljevih knjiga danas se ne može naći nigde, a preštampana knjižica sa JUDOM čak i ne sadrži sve priče koje je originalno BIGZovo džepno izdanje imalo. dakle – pravac: biblioteka. Ako volite knjige koje vas suočavaju sa beznađem i besmislom života.

MUČNINA – SARTR
Autsajder iznutra; Pakao, to su svi drugi, i ja pride.
Francuski, mediteranski, cinični pesimizam, ali ipak okrepljujuće 'veseo', čak duhovit, u odnosu na Andrejeva.


PUTOVANJE NAKRAJ NOĆI – L. F. SELIN
Stvari baš onako kako jesu, bez uvijanja, a opet stilizovano. Vrhunci cinizma i mizantropije.
Jedan od 5 najvećih romana 20. veka, ako se ja pitam. Užas je retko kada bio ovako duhovit, i pogođen tačno u žicu. Nije ni čudo da je Selin suštinski uticao na Barouza, tj. da ga je ovaj isticao kao vrhunskog pisca.



GOLI RUČAK – V. BAROUZ
Pornografija u službi dokumenta; sex i droge kao istine o zavisnosti ljudske Samsare; crni humor kao crni izlaz crne egzistencije.
Kakav šok za mene: bio sam srednjoškolac kad u jednom RITMU pročitah da moj omiljeni reditelj, Kronenberg, sprema film po ovoj knjizi. Nikad čuo, ali ako je Kronenberg, to mora da je odlično. Uzeo sam je iz biblioteke naivno verujući da je u pitanju horor roman (ovo je bilo mnogo pre interneta, i vreme između otkrića nekog NASLOVA i saznanja ŠTA JE TO ZAPRAVO I KAKVO JE umeo je da potraje nedeljama, mesecima...). A ono – gej pornografija, narkomani, spektakulrani sadizmi, smehotresne groteske, ludila...
Dakle – za moj groš, ovo je najbitnija knjiga 20. veka u kojoj je spojeno sve ono što volim na jednom mestu – i horor i splater i body horror i metamorfoze i fantastika i mutacije i boleštine i neverovatno crn humor i pamet i ozbiljnost i šegačenje i sex i smrt i fikcija i autobiografija i nauka i ezoterija... sve sve sve.

SLUČAJ ČARLSA DEKSTERA VORDA (+ NATPRIRODNA STRAVA U KNJIŽEVNOSTI) – LAVKRAFT
Okultizam i natprirodno kao suština pravog horora.
Svaka čast Poovim i Kingovim psihoima, ali – natprirodna strava je domen istinske imaginacije a Lavkraft to ovde dokazuje i u teoriji i u praksi. Njegov esej je, u to vreme (1990) za mene bio koliko prosvetljujući toliko i frustrirajući: desetine i desetine naslova i imena za koja nikad nisam čuo, ili koje znam samo po imenu, bez ikakve šanse da ih pronađem i pročitam, bilo u prevodu ili u originalu... Nepojmljivo klinčadiji koja danas prvi put čuje neko ime, izgugla ga i poskida s neta sve što ima od njega, a sutra je već 'expert' za njega. Prošlo je poprilično godina nakon ove BIGZove knjige dok mi u šake nije pao prvi Machen, Blackwood, Ewers, Dunsany, M.R. James itd.
I dan danas je taj esej beskrajno pronicljiv, pametan i validan, a roman o Č. D. VORDU sadrži neke spektakularno moćne i zlokobne deonice.


U PLANINAMA LUDILA – LAVKRAFT
Poetika nezemaljskog, neljudskog, vanvremenog. Fascinacija strave.
Ledena lepota i strava; filozofija i splatter; alien landscapes, alien minds, alien creatures... Najgenijalniji horor roman ikada, barem po snazi i ogromnosti kosmičke vizije.


CRAWLING CHAOS – LOVECRAFT
As the Master wrote it (na engleskom) + prvi susret sa remek delima COLOUR OUT OF SPACE + THE CALL OF CTHULHU + inicijacija u Creation/Annihilation Press + Midian Books.
Tek 1995. godine, januara meseca, jedan prijatelj išao je u London i otuda doneo HPL OMNIBUSE, tek tada sam prvi put pročitao najveća HPL remek-dela u kraćoj formi.


ĐAVOLOV REČNIK – E. BIRS
Mračna strana humora. Cinizam otvorenih očiju.
Prava literatura za početak raspada zemlje i građanskog rata i klanice.
Bila je inflacija. Knjiga je bila preskupa i mom studentskom standardu nedostižna. Ukrao sam je iz jedne knjižare u Nišu. Ne kajem se.
Birs je sve OBJASNIO! Dve decenije kasnije priredio sam temat u GRADINI o njemu....


UBIK – F. K. DIK
Stvarnost? KOJA stvarnost?
Prvi susret sa Dikom bio je i najjači. Pročitao sam mu bar još tuce romana, ali nijedan me nije pomerio iz mesta i bio oličenje suve genijalnosti kao ovaj, uprkos tome što dr Zoća spojluje twist na zadnjoj korici knjige.



SUDAR – DŽ. G. BALARD
Perverzija? KOJA perverzija?
Ovo mi je bilo previše smarački na prvi pokušaj – ne nemoralno, šokantno ili bolesno, nego suviše repetitivno. Ipak, kada je Kronenberg najavio da sprema film po tom romanu, stisnuo sam zube, pročitao sve – i bio oduševljen. Samo nekoliko godina nakon prvog pokušaja – bio sam zreo za ledeni nekro svet Dž. G. balarda.


LEVA RUKA TAME – U. LEGVIN
WOW! SF može da bude OZBILJAN!
Sumorna zimska atmosfera i topla ljudska priča bili su pravo otkrovenje za moj mladi um.
To me je navelo da pročitam sve Ursuline knjige iz one edicije sa smeđim koricama, ali jedino mi je još ČOVEK PRAZNIH ŠAKA bio dobar, mada naporan sa svojim femino-komunizmom. Ovo ostalo mi je isparilo iz mozga.

ANTOLOGIJA SVETSKE FANTASTIKE – R. KRSTAJIĆ
Fantastika je najbolja kad nije naučna!
Kakva riznica belosvetskog blaga, i odmaka od zamorno jednolične američke fantastike.
Oduvek sam davao veliku prednost evropskoj (umetničkoj) fantastici nad američkom (pejperbek), a ovaj izvanredan izbor zaista sadrži neke od najvećih dragulja čiste fantastike – i horora – u srpskom prevodu!


UTKANI SVET – K. BARKER
Fanastika je najbolja kada je horor! + Kakva raskoš 'morbidne' mašte, kakav pandemonijum genijalnih, slikovitih, perverzno-prelepih ideja!
Mesecima posle toga sam na dosadnim časovima u Gimnaziji crtkao Šrajka, Imakolatu i njene ektoplazmatične sestre, zbogomčiće i druga čuda odavde.
Barker nikada nije napisao ništa blisko ovome. Avaj.


TRAGOM ATLANTIDE - PERSI H. FOSET
Naslov je malkice zavaravajući, to nema mnogo veze s Atlantidom, Foset je tragao za izgubljenim gradom "Z" u džunglama i prašumama južne amerike, i ovi putopisi otuda, sa obiljem slikovitih anegdota i zapisa savršen su counterpart Herzogovim džunglovitim filmovima: to je GOLI ŽIVOT –brutalnost, bezobzirnost, smrad, truljenje, klijanje, sebičnost, tragedija, apsurd, crni humor, besmisao, komedija,...
VRHUNSKI zabavno, pametno, poučno, slikovito...
PARADISE LOST – MILTON
Čitan na engleskom, ne priznajem prevode, mada je Đilasov vrlo dobar, takođe je bio vrlo bitan, zbog predivnog portreta LUCIFERA, tako da je i to imalo značajnog uticaja na mene, kao i dolepomenuta knjiga:


AGONIJA ROMANTIZMA (tj. TELO, SMRT I ĐAVO U KNJIŽEVNOSTI 19. VEKA) – M. PRAC
Knjiga koja me je nepovratno bacila u ambis DEKADENCIJE: od bajrona preko bodlera i lotreamona sve do usimensa i vajlda (uključujući i opskurniju ekipu elaboriranu u pregenijalnom specijalu časopisa DELO, posvećenom DEKADENCIJI u umetnosti)...



Mnogo su na mene uticala i pisma i dnevnici ljudi kojima sam se divio: Bodler, Flober (da! iako njegove romane ne ljubim preterano, pisma su mu melem na ranu!), Žid, već pominjani ali nikad dovoljno hvaljeni Kafka, kao i mnogo kasnije, Niče, Po, Lavkraft (čija su pisma apsolutni sine qua non i non plus ultra! To vredi svoje težine u zlatu, i ovog puta NE PRETERUJEM!)...


OSTALE KLJUČNE KNJIGE:


S ONU STRANU DOBRA I ZLA – NIČE
PARENEZE I MAKSIME – A. ŠOPENHAUER
SVET KAO VOLJA I PREDSTAVA – A. ŠOPENHAUER
MIZ O SIZIFU – KAMI
ZLI DEMIJURG – E. SIORAN
SLUČAJ I NUŽNOST – Ž. MONO
POL I KARAKTER – O. VAJNINGER
TERTIUM ORGANUM – P.D. USPENSKI
BUDISTIČKA MISAO – S. STOJANOVIĆ
KNJIGA LAŽI – A. KROULI
KULTOVI SENKE + MAGIJSKI PREPOROD + A. KROULI I SKRIVENI BOG – K. GRANT
SVET ZAGONETNIH SILA – DŽ. FERLI & S. VELFER
NAJVEĆE SVETSKE SABLASTI I DUHOVI
NAJVEĆE SVETSKE MISTERIJE
NAJVEĆE SVETSKE UBICE
ANATOMIJA LJUDSKE DESTRUKTIVNOSTI – E. FROM
ANTINOMIJE ŽIVOTA – J. STOJANOVIĆ, J. VESEL, J. STRIKOVIĆ
PSIHOLOGIJA UBISTVA – K. VILSON
KNJIŽEVNOST I ZLO – Ž. BATAJ
ČUDOVIŠTA KOJA SMO VOLELI – R. MUNITIĆ
SVETLO U TAMI – (prir.) N. PAJKIĆ, D. JELIČIĆ
CRONENBERG ON CRONENBERG
EROS IN HELL – J. HUNTER
KILLING FOR CULTURE – D. KEREKES, D. SLATER
THE AURUM HORROR ENCYCLOPEDIA – P. HARDY

Sve su ovo knjige koje sam čitao zaključno sa 1996. godinom.
Onakav kakav sam bio tada, i sada sam; ono što sam mislio i verovao tada, mislim i verujem i danas, uz manje i neophodne korekcije i modifikacije i dodatke, ali temelji koji su postavljeni do tada više nisu bilo značajnije drmani stvarima koje sam čitao posle toga, već samo ojačavani i dograđivani.

19 коментара:

vilja је рекао...

Opet si pogrešno otkucao Imakolatino ime :)
I Šrajk je onaj bodljikavi metalni baja iz Hiperiona. Mislio si na Šedvela valjda...

Očekivala sam da ti se i OKRETAJ ZAVRTNJA nađe na listi...

Dejan Ognjanovic је рекао...

sve si u pravu.
starim - a pišem o knjigama koje sam čito pre 20-30 godina! :(

OKRETAJ ZAVRTNJA me nije impresionirao u mladim danima. tek pod stare dane otkrio sam njegovu genijalnost. ipak ta novela zahteva određenu zrelost, i životnu i čitalačku.

gassalascajape је рекао...

Znaci to je to, do dvadeset trece sta si procito si procito. Znaci ja imam jos nekih sest meseci fore da procitam nesto bitno, i to je to. :/

Dejan Ognjanovic је рекао...

meni je takav bio horoskop: ne mora da znači da će i tebi! možda si ti od onih što sporije shvataju! ;)

Milos Matijasevic је рекао...

Dostojevski?

Dejan Ognjanovic је рекао...

hm, da, zaista bizarno da sam ga ovde izostavio. svakako mi je mnogo značio, naročito IDIOT i ZLI DUSI. možda ga ovde nisam naveo jer sam pre samih dela prvo čitao studije o njima (npr. POVEST O MIŠKINU), pa su mi one na neki način premijerno otkrile njegovu misao.

matoji је рекао...

Mislio sam da ćeš izdvojiti "Zapise iz podzemlja". Ova novela od stotinak strana je neverovatno moderna za svoje vreme i preduhitrila je egzistencijalistički nihilizam Sartra, Kamija itd. za skoro jedan vek.

octopustrash је рекао...

Zanimljivo da međ' beletristikom nema nijednog domaćeg autora.
No, možda kao sasvim nova tema ili proširenje već postojeće (mini) lista po tebi naših najrelevantnijih ostvarenja?

Dejan Ognjanovic је рекао...

domaći prozni pisci na mene nikada nisu imali značajniji uticaj: postoje ljudi koje cenim, poštujem, mestimično čak i volim - ali nijedan koji bi mogao da se meri sa gorenavedenima. ovdašnji mentalitet naprosto ne može da porodi jednog kafku, barouza, selina, bernharda, de sada, lavkrafta, poa, andrejeva...

marijus84 је рекао...

Poštovani Dejane, izvini zbog malog skretanja s teme (ovo je bila najskorašnjija diskusija, pa ti se zato ovde obraćam). Naime, već neko vreme pratim tvoj (odlični) blog i moram priznati da me prilično iznenađuje odsustvo ikakvog komentara (bar koliko sam ja uspeo da primetim) na već poobiman opus Bruna Dimona (Bruno Dumont), koji, kako mi se čini, obiluje pravim pikanterijama za tvoje kritičko pero. Voleo bih da čitam tvoju analizu nekog od njegovih "slatkiša za oči" (Twentynine Palms, Humanite, Hors Satan…), za koje meni nedostaju znalački kapaciteti da ih analiziram, ali sam na jednom intuitivnom nivou, prosto kao gledalac, njima potpuno fasciniran. Eto, samo sam želeo da ti obratim pažnju na to, možda nepravedno zapostavljeno ime (siguran sam da ga znaš, ali mi je potpuno neverovatno da se na blogu ne pojavljuje). Mislim da bi tvoja kritika tu bila dragocena...

Pozdrav od jednog Nišlije i velika ti hvala na svemu što radiš.

marijus84 је рекао...

Setih se nešto.

Ćitajući tvoje komentar, npr. Valhale ili Vinjana, primetio sam da ceniš kad se pejzaž u filmu pojavljuje kao zaseban lik (ili ospoljenje njegove psihe) a ne kao puki dekor. Evo jednog isečka iz Dimonovog intervjua u kome odgovara na pitanje kako koristi pejzaž: "Landscape is a rhetorical and poetic way to represent what is invisible to the eye. I can't get into Camille's mind. But cinema can penetrate the spirit, through shots of landscape. We are inside Camille and Paul as they walk up the mountain; we are in the interior space of the person. No landscape in film is "real'! It is all metaphor. All of it!"

Nazirem možda neku vezu između tvog i Dimonovog shvatanja pejzaža u filmu. Mislim da je Dimon u tom smislu izvanredan.

Poz još jednom...

Dejan Ognjanovic је рекао...

da budem iskren, nisam ljubitelj dimona niti uopšte bilo kakve 'naturalističke', poludokumentarističke estetike. iako zapažam pokušaje da tretira krajolik na opisani način, moram reći da mi njegovi filmovi nisu dovoljno rewarding (nemam dobru srpsku reč) - ne daju mi dovoljno zauzvrat onome što mi uzmu: predugi su, predosadni i nedovoljno involving (jbg)! a opet, ima tu nešto... okačiću uskoro moj prikaz filma HUMANOST. gledao sam i 29 PALMI, ali nije mi se naročito dojmio i malo toga mi je ostalo u sećanju. ipak, skinuo sam i HORS SATAN i u nekom trenutku mazohizma i optimizma pokušaću da ga odgledam.

octopustrash је рекао...

Blasfemija :)
Elem, da izlicitiram nekoliko (meni veoma dragih) domaćih klasika koji će nekome možda biti primamljivi za čitanje:
- Žitije Petra Koriškog (bez obzira na srednjovekovni bogougodni štimung ima dovoljno mesa: incestuozni aspekt, te pustinjakova borba sa demonima po principu: sam protiv svih)
- Luča Mikrokozma (Njegoševa metafizička promišljanja oslonjena,između ostalog, i na gnosticizam; neizbežne paralele sa Miltonom; Adam prvobitno na strani Satane!)
- Bespuće (skrajnuti klasik V.Milićevića kao domaća anticipacija egzistencijalne mučnine!)
- Dnevnik o Čarnojeviću (kako ne voleti roman koji počinje sa rečenicom: - Jesen. I život bez smisla.)
- Nastasijevićeve pripovetke (na Blogu već predstavljene, a u iščekivanju Zavodnika)
- neizbežni Pekić (Vreme čuda, Novi Jerusalim, Besnilo)

Dejan Ognjanovic је рекао...

LUČU imam u planu.
nastasijevića veoma poštujem zbog nekoliko kratkih priča, a tek treba da mu zavirim u sabrana dela u 4 toma koja sam pre par godina kupio.
pekićevo BESNILO sam nedavno reprizirao, i to je vrlo dobra stvar; za ove ostale romane još se nakanjujem, imam neki otpor, ne da mi se... deluje mi kao jedan od onih pisaca previše opterećenih društveno-političko-istorijskim (kao i većina srpskih, uostalom) – previše zaglibljenim u to, bez distance koju imaju, npr. takođe angažovani selin ili barouz.
ovo BESPUĆE ne deluje loše, pogledao sam malo onlajn – ali daleko je to od kamija ili sartra, koliko mogu da vidim. ipak, hvala na preporuci. nekad, možda...

coa је рекао...

J. K. Huysmans ? Posebno me zanima sta mislis o Là-bas.

Dejan Ognjanovic је рекао...

ne mogu ti u ovom trenutku reći nešto suvislo o toj knjizi jer mi, iz nekog razloga, nije ostavila tako dubok trag u svesti kao NASUPROT (iako je tematika meni lično zabavnija). možda zbog explicitnije propagnade katoličanstva, ne znam. morao bih da repriziram TAMO DOLE.

MogWai је рекао...

Knjiga Psihologija Ubistva, Kolina Vilsona, je zapravo Order of Assassins: the psychology of murder ? da ?

Dejan Ognjanovic је рекао...

tako je!

MogWai је рекао...

Hvala !