Čitanje jedne odrednice Rečnika književnih termina,
Tanja Popović, Logos art,
Beograd 2007.
Nedavno je iz štampe izašao Rečnik književnih termina, autorke dr Tanje Popović, profesorke Filološkog fakulteta u Beogradu. Više od dve decenije prošlo je od prvog izdanja prethodnog takvog poduhvata (priredio dr Dragoljub Živković), pa se u prvim najavama moglo pročitati da su u novi rečnik uključene „mnogobrojne novine“ vezane za savremene tendencije književne kritike i teorije književnosti. „Mi živimo u sajberepohi,“ rekla je Popovićeva. „Zato je važno što prvi put u jednom ovakvom rečniku imamo termine sa Interneta, jer nam je upravo Internet bio jedan od najvažnijih izvora tokom istraživanja.“ Ako je već tako, ima li bolje odrednice da proverimo ove tvrdnje od one koja govori o - naučnoj fantastici? Na prvi pogled, reklo bi se da novi rečnik donosi krupan korak napred u odnosu na odavno zapostavljeni termin.
Naučna fantastika je u domaćim teorijama književnosti po pravilu bila otpisivana kao „trivijalna književnost“, a odrednica u Živkovićevom rečniku, iako ne bez marginalne upotrebljivosti, imala je niz problematičnih tvrdnji (npr. proglašavanje Lukijana iz Samosate, iz 2. veka nove ere, za prvog pisca naučne fantastike). Pored toga, napis u starom rečniku beznadežno je zastareo, jer se okončava pominjanjem autora koji su bili „najaktuelniji“ u vreme detinjstva sastavljača rečnika, odnosno - Žila Verna i H. Dž. Velsa. Da je sredinom osamdesetih postojao Internet, autori odrednice bi možda i doznali da su neki ljudi čak i u XX veku pisali neke vrlo značajne i uticajne SF romane; no, sajberspejs je tada postojao samo u SF romanima, pa od dvadesetovekovnih autora (od Čapeka i Lema preko braće Strugacki i Kurta Vonegata do Ursule Legvin i Vilijema Gibsona) - kod dr Dragoljuba Živkovića nema ni pomena. Ako je odrednica Rečnika iz 1985. zvučala kao da je napisana 1905, pogledajmo da li i koliki napredak donosi nova, iz 2007.
Problemi počinju već od same definicije. U prvoj rečenici se, na strani 465, tvrdi da je „NAUČNA FANTASTIKA, pojam doslovno preveden sa engleskog (science fiction, SF)...“ Dovoljno je elementarno poznavanje engleskog, makar i ono koje danas svako pokupi surfujući Internetom, da se vidi netačnost ove tvrdnje. Floskula „science fiction“ doslovno znači „naučna proza“, ili slobodnije, proza koja se bavi naukom i njenim (mogućim i nemogućim) otkrićima. Ima indicija (videti ALEF br. 9, str.3) da je taj izraz u srpski došao iz ruskog, a ne iz engleskog jezika; u svakom slučaju, očigledno je da srpski termin nije ni prevod, ni doslovni, već samo naš ekvivalent izraza „science fiction“.
Problemi tu ne prestaju, jer se u nastavku rečenice tvrdi da naučna fantastika „označava hibridan žanr koji kroz spoj nauke i fikcije razrađuje uzbudljivu fabulu.“ Zaboga, koji to žanrovi sačinjavaju ovaj „hibrid“? Žanr nauke i žanr fikcije? Ako takvi žanrovi negde i postoje, oni se ne pominju u šturoj i uopštenoj odrednici o terminu „žanr“ (str. 794), u kojoj se govori o odi, lamentu, rondu i kanconi, ali se ni slovom ne pominju popularni žanrovi (krimić, SF, horor, vestern...), a kamo li „žanrovi“ nauke i fikcije!
„Visok naučni nivo, velika količina obrađene građe, kao i stilska i jezička preciznost“ koji su nam obećani u najavama ovog izdanja dovode se u pitanje i tokom ostatka ovog teksta: o kakvoj to „stilskoj i jezičkoj preciznosti“ govorimo kada pročitamo da „u n. f. vreme događanja je budućnost ili neko drugo ne-sadašnje vreme“? Koliko li tih stručno nazvanih „ne-sadašnjih“ vremena, pored budućeg, još uopšte ima?
Precizan ili ne, ali Rečnik nam ne objašnjava kako je „naziv sajberpank (cyber-punk), nastao spajanjem kibernetike i panka“. Zar plod tog spoja ne bi trebalo da se zove kiberpank?
Moderni čitaoci, a posebno mlađi zaljubljenici u kompjuterske video igre, hvataće se za kosu kada vide da dr Tanja Popović njihovu omiljenu pasiju čak dva puta u ovom tekstu pejorativno naziva „video igricama“.
Problematična je i transkripcija nekih od ključnih imena u svetu SF-a, pa tako čuveni urednik i tvorac kovanice „science fiction“, Hjugo Gernsbek, ovde postade „H. Džernsbek“ a jednog od najvećih (i najpoznatijih!) američkih pisaca fantastike, Reja Bredberija, u novom Rečniku prekrstiše u „Bredburi“. Nikad čuli!
Odrednica o SF-u se može pohvaliti i ozbiljnijim, teorijskim problemima. Na primer, Popovićeva se odriče sumnjive tvrdnje iz starog rečnika o rođenju SF žanra pre osamnaest vekova, ali to čini jednako neubedljivim „argumentom“: „tematska definicija n. f. krije jednu zamku - ako bismo se slepo oslanjali na predloženo određenje, onda bi i Hiljadu i jednu noć, potom delo satiričara Lukijana Istinita istorija, u kome se opisuje putovanje na Mesec, ili Šekspirova Bura spadali u žanr n. f. Zbog toga se u teoriji i istoriji n. f. primenjuje isključivo na dela nastala u XX veku i na poneka ostvarenja iz XIX veka (npr. Ž. Verna ili H. DŽ. Velsa)...“ U jednom ozbiljnom rečniku ovo bi moralo biti daleko bolje obrazloženo. Zbog čega navedena dela nisu naučno-fantastična, a Vernova i Velsova jesu? Koja je uopšte differentia specifica ovog žanra? Na to ključno pitanje nam se ne pruža čak ni nagoveštaj odgovora. Ako definisanje SF-a preko njegove tematike i motiva krije zamke, pa ga se ne smemo slepo držati, gde su onda jasnije ograde i putokazi za zbunjenog teoretičara koji će uzeti ovaj rečnik kao svoj vodič? Dr Popović ova pitanja krije ispod tepiha u nadi da ih, zasenjeni njenim korišćenjem Vikipedije, nećemo zapaziti.
Navedenih dubioza ne bi bilo da su autori preciznije definisali pojam žanra, a naročito da su -u svojoj težnji da načine moderan rečnik za XXI vek - preciznije odredili žanrovsku (popularnu) književnost, kao jedan od ključnih fenomena druge polovine XX veka. Ima li ikakve razlike između kancone, ronda i naučne fantastike? Na šta, zapravo, mislimo kada kažemo ‘žanr’? Koje vrste žanrova postoje? Šta su hibridni žanrovi? Šta su meta-žanrovi? Postoje li još neke kategorije podele? Šta je sa vrstama, modusima, pod-žanrovima? Odrednica o GENEALOGIJI (str. 237-39) papagajski ponavlja davno poznate stvari o Platonu i Aristotelu, ali za nju XX vek i popularni žanrovi kao da se nisu desili.
A šta je sa srodnim žanrovima? U novom rečniku ne postoji odrednica o hororu, žanru koji je iznedrio jednog od najčitanijih pisaca XX veka, Stivena Kinga. To je tim apsurdnije jer se horor pominje u odrednici o SF-u kao srodan žanr, ali se nikakav nagoveštaj distinkcije žanrova ne uspostavlja, niti se objašnjava kako i zašto je jedan gotski horor roman (Frankenštajn), zajedno sa Stokerovim Drakulom, svrstan u preteče SF-a. U tom pogledu je ovo izdanje veliki korak nazad u odnosu na Živkovićev rečnik, u kome je postojala odrednica „roman strave“. Dragiša Živković je ispravno „roman strave“ (ono što bi se modernije nazvalo „hororom“) odredio kao širu kategoriju u okviru koje je „gotski roman“ samo manji podskup. Kod Popovićeve je „roman strave“ samo sinonim za „gotski roman“ (str. 244-45), prema čemu ispada da nakon XIX veka više nije ni postojao. Ovaj značajan teorijski zaokret ničim nije obrazložen, već je kao i većina drugih problema u tretmanu fantastičnog pisma - prožet nenaučnom proizvoljnošću.
Šlag na torti od neutemeljenih tvrdnji je i to da je naš „najpoznatiji savremeni pisac u ovom žanru Zoran Živković“. Autorka je nesvesna toga da se naš nagrađivani pisac uporno u intervjuima (s razlogom!) brani od etikete SF-a, jer njegova vrsta fantastike zaista nema nimalo sličnosti sa naučnom fantastikom. Koja ga to konkretna dela čine piscem „u ovom žanru“ - ne navodi se, niti se može navesti, jer SF-a tamo nema!
Nije lako odrediti korene ovakvih grešaka jer, za razliku od prethodne verzije rečnika, ova nova nema odabranu bibliografiju ispod svake odrednice, što joj dodatno oduzima na naučnoj težini. Budući da je dr Popović „upravo Internet bio jedan od najvažnijih izvora tokom istraživanja“, možda je najuputnije ne držati se slepo njenih konfuznih određenja, nego zaroniti u sajberspejs (kiberspejs?) u potrazi za suvislijim odgovorima. Uprkos glazuri „modernosti“ u vidu polusvarenih imena i termina pokupljenih sa Interneta, odrednice novog Rečnika vezane za gotik, fantastiku i SF kasne za svetom bar 30 godina.
Prvobitno objavljeno u: BETON br. 28, str. II/III (Danas, 18.09.2007.)
Нема коментара:
Постави коментар