AFTER THE DAY BEFORE aka MÁSNAP (2004)

*** 

3

ovo je najbolji dosadan film koji sam u skorije vreme gledao.

ili možda najdosadniji dobar film koji sam gledao.

zato, oprez: ovo ima moju preporuku, ali ne očekujte triler hudanit rolerkoster kakav ovlašni pogled na fabulu radnje može u nečijem umu da prizove. imajte na umu da se ovde radi o MAĐARSKOM filmu, što podrazumeva sasvim drugi donos prema storitelingu i ritmu nego u vašem uobičajenom holivudskom filmu.

dakle: stranac dolazi u nekakvu ruralnu zabit, usred leta. kao, dobio u nasleđe kuću koju kroz ceo film nikako da nađe (ima samo fotografiju, ali ništa u stvarnosti ne odgovara njoj – šta god mu neki govorili o tome). pri samom dolasku, iz prikrajka rašomoniše scenu u kojoj nekakav neprijatni brka upadne u napuštenu kulu (?!) i iz nje iščupa prelepu mađaricu i počne da se dere na momka koji se, očito, s njom tamo ljubavisao. svaki normalan čovek u tom trenu automatski staje na stranu mladog romea i njegove julije. tek kasnije u filmu, bez fanfara i pompe, onako uzgred, saznamo da su ovo dvoje zapravo brat i sestra, a ovaj brka im tatko.

MÁSNAP je 'ispričan' (ako je to uopšte prava reč) napadno nelinearno. zaplet je kao lavirint (koji pomenuta lepotica 'rešava' dok čuva ovce), odnosno kao spirala rečnih puževa (od kojih ona pravi ogrlice). parčići, fragmenti, delići slagalice javljaju se pred našim očima, ali gde tačno pripadaju, šta je tu pre a šta posle – to nije baš najlakše razrešiti, a u krajnjoj instanci, nije ni previše bitno (sem onima toliko zatrovanim holivudom da će morati opsesivno da datiraju svaki jebeni komadić, svaku scenu u filmu; ok, koga ne mrzi, može da lejbeluje svaki kadar, ali odsustvo linearnosti je ovde deo poente, pa je prilično promašeno krpiti nešto što je namerno i s određenim ciljem rasparano i izloženo baš na ovakav način).

MÁSNAP je film ugođaja, atmosfere, i u tome je izvanredan. naročito imponuje umeće s kojim reditelj uspeva da naizgled prozaične i čak LEPE ambijente, pod suncem, u zelenilu, bez gotskih magli, golih stena (ok, nešto malo na kraju), kiša i blata, sivila i sličnih efekata – učini prožetim pretećim potencijalom ZLA koje svakog trena može da iskoči iz senke drveta, iz kukuruza, iz obične seoske kuće… u tome mu grdno (suštinski) pomaže vrhunski dir. fotografije, gabor medviđi, inače majstor koji je naslikao sve najbolje i najlepše filmove bele tara. znači, prva liga.

ovo žanrovski gledano NIJE HOROR, ali svejedno poseduje zlokobnu, preteću atmosferu i nekoliko genijalno creepy scena koje su creepy pored ostalog baš zato što nisu žanrifikovane i svedene na konvenciju. takva je, recimo, scena na tavanu – nije neki spojler ako kažem da se u njoj ništa posebno ne DESI: ali ono što se vidi, slutnje i nagoveštaji toga, vrlo su potentni i košmarni. takva je, takođe, deonica u kojoj ovaj naš (neimenovani) zanoći na farmi bizarnog dueta majka-ćerka, gde se ne zna koja je od njih luđa – da li teen curica (preslatka) koja od ovoga traži da joj ubije majku, ili pak njena spooky keva koja se ograđuje od ćerke. a tu je i vrlo fina, skoro arđentovska upotreba spooky dečje lutke, obešene o kaiš i sa probodenim okom…

inače, SVI u ovom selu se dernjaju jedni na druge – to je takva orgija mizantropije i svinjoljudstva da to doseže gotovo HUNDSTAGE proporcije (ko ne zna: u pitanju je skoro nesnosno mizantropski austrijski film koji ima ghoul's seal of approval – potražite ga, ako mrzite ljude: HUNDSTAGE je prava poslastica!). svi muškarci u selu su ili pijana brutalna stoka koja se iživljava nad svima oko sebe, ili žene u različitim stadijumima sjebanosti i/ili veštičarstva.

MÁSNAP je jedan sasvim solidan spoj kafke (ZAMAK: čovek dolazi u sumanuto izolovano selo i nikako da pronađe ono što traži, ali se zato maje i ukrug vrti sa nekim bizarnim seljanima i njihovim uzajamno kontradiktornim pričama i nedokučivim odnosima) i kamija (STRANAC: otuđeno-bezosećajni, pasivni 'junak' koji ubija, reklo bi se, ne iz drugog razloga no 'zbog previše sunca'), filovan sa solidnom dozom austrougarske trejd mark mizantropije i nešto malo skoro-pa-horora (da li sam pomenuo odsečenu ovčju glavu u torbi? da li sam pomenuo da ovde ima i neko offscreen ubistvo, ili dva?...)

sad, iskren da budem, početna tvrdnja o dosadi ovog filma je možda ipak malkice preterana: on jeste zahtevan za gledanje, & takes its sweet time, i možda je malkice repetitivan (ali čak i to je, donekle, opravdano mozaično-lavirintskom strukturom) – ali svakako vredi tog truda za svakog strpljivijeg gledaoca spremnog da mu se prepusti. MÁSNAP mi lično imponuje i iz sasvim subjektivnog razloga – naime, veoma mi je privlačna premisa 'horora' koji se dešava usred leta, u zelenilu, u sunčanim, lepim danima, u izolovanom selu, sa grupicom 'pomerenih' likova: zapravo, baš to je ambijent i atmosfera i etitjud mog narednog romana, ZAVODNIK…

PS: MÁSNAP je rimejk kratkog filma (35 min) koji je autor, atila janjić, potpisao cele dve decenije ranije - A MÁSIK PART (1983). i on je dostupan, ali bez titlova, međutim, ako ga pogledate POSLE dugometražne, nove verzije, uglavnom se može pohvatati šta je tu bilo jezgro. mora se reći da je sniman na drugim i siromašnijim lokacijama, da je vizuelno znatno manje sofisticiran, a da je naracija uglavnom linearna (uz nešto elipsi koje nisam baš siguran da je dijalog 'pokrio'). no, kome se duža i bolja verzija dopadne, može da overi i ovu kraću – solidna je.