izabrana dela

izabrana dela

петак, 04. јун 2010.

DILAN DOG – nove epizode

kratki autobiografski uvod:

DILANA DOGA sam prestao da kupujem još negde oko 40. broja redovne Dnevnikove serije, kada me je smorilo nekoliko zaista slabih epizoda. srećom, nedostajuće brojeve sam ubrzo potom dopunio, i u vreme kada su ratovi i sranja prekinuli taj niz, imao sam (skoro) sve nedostajuće brojeve do 59-og.

uredno sam ispratio i kasnije pokušaje vaskrsavanja DILANA DOGA na srpskom (kupovinu hrvatskih nisam ozbiljno razmatrao ni tada ni sada) – avaj, bilo je bar 2-3 pokušaja koja su neslavno 'pukla' posle samo po 3-5 brojeva. to me je dodatno obeskuražilo (kao i osrednji kvalitet tih 'novih' epizoda). kada je, najzad, veseli četvrtak krenuo sa voskresenijem bonelijevih strip junaka, pa među njima i DILANA, bio sam skeptičan. slutio sam da kuća sa tako smešnim nazivom ne može da opstane duže od prethodnih optimista, i da će i ovi da puknu nakon 5-6 brojeva. zato se nisam ni trudio da kupujem njihove DILANE, tim pre što sam posle svih tih stani-kreni-stani opet-kreni opet pokušaja skroz izgubio predstavu šta je ko objavio, kojim redom, šta je preskočeno i zašto, koji su, zapravo, ti brojevi po originalnoj numeraciji koji izlaze sada, i sve u tom smislu.

zbog toga, ne očekujte od mene sistematičan pregled bilo koje vrste. istina, pročitao sam neke, uglavnom slučajno nabasale 'hrvatske' DILANE koji su mi padali šaka, ali njihovi 'kvaliteti' nisu me naveli da se nešto unosim u opsežne finansijske i organizacijske gnjavaže sa nabavkom SVEGA toga. ništa od tih novih nije bilo ni prineti starim epizodama, i zato sam rešio da je bolje da batalim sve to i da se DILANA sećam po onim najboljim epizodama (prvih 40ak), a da se ovim kasnijim ne bakćem, bar ne opsežno, kolekcionarski.

ipak, kada sam bio angažovan da pišem propratne textove za DILAN DOG BOOK ediciju veselog četvrtka, vraćanje izvornom Dilanu zaintrigiralo me je da ipak proverim na šta liče ove sadašnje četvrtkove epizode. ljubaznošću šarmantnog urednika, skoro pa maloletnog DM-a, dobio sam nekoliko promo primeraka, pa ću se sada osvrnuti na njih ukratko – potpuno otvoreno i bez uvijanja a kamo li uvlačenja poslodavcu. evo kako se to meni čini.


NEPOŽELJNI GOST (br. 24)

piše: meda, crta: stano

zaplet:

dilan ima pacova u stanu. ali, umesto da to dovede do horor razvoja situacije, a la Of Unknown Origin (1983), to je za njega povod za nekakav besciljni delirijum u kome se spajaju stvarnost, san, vizije i koješta. ima tu simpatičnih epizoda, naročito kada ode u radnju da kupi običan, starinski telefon, a prodavačica insistira da mu uvali mobilni (za to vreme ga zajebava klinac što nema ni mobilni ni kompjuter u stanu, a majka ga kritikuje: 'nije lepo smejati se ubogima'). nije to sasvim nezabavno, ali nekako, cela stvar deluje usiljeno i nepotrebno. plus, daje vrlo malo prilike za memorabilne crtačke egzibicije starome stanu. nisu morali da ga zovu radi ovoga.

ocena: **(*)



POSLEDNJA KARTA (br. 25)

piše: barbato, crta: mari

prilično intrigantna priča o sudbini i preodređenosti - da, da, stalna tema u DILANU, ali ovde odrađena vrlo pametno i zanimljivo, sa unikatno živim i prijemčivim likom cinične tarotočitačice čije mušterije stradaju na bizarne načine, kažnjeni sopstvenim željama. crtež je takođe natprosečno dobar, možda na ivici da bude prestilizovan, ali taman je okej za (ipak) komercijalni strip. redak primer epizode sa nepredvidivim zapletom i zanimljivim likovima.

ocena: ****



PREDODREĐENE ŽRTVE (br. 27)

piše: meda, crta: fregieri

uspešne extrovertne gnjide prinose kao žrtve smušene stidljive introverte, kako bi bili još uspešniji. mada je zaplet na ivici karikature, a naročito njegovo usiljeno dovođenje u vezu sa drevnim paganskim ritualima, likovi, situacije i dijalozi su prilično živahni i vredni pažnje, a fregijerijev crtež je, kao i uvek, urađen mnogo bolje nego što je nužno – dakle, ništa otaljavanje i tezga, nego standardno meraklijski, s ljubavlju, sočno, vrhunski.

ocena: ***(*)



NASLEDNICI ZONE SUMRAKA (br. 29)

piše: masiero, crtaju: montanari i grasani

mejbel i dalje traži 'istoriju vojvode od argila', dilan se (po koji put više?) vraća u zonu sumraka kako bi se upleo u još više iritirajući vrtlog stvarnosti – sna – mašte – vizije – paralelne stvarnosti i koječega – sve to je smućkano na lenj, prežvakački način, bez trunke ikakve prave novine ili pravog razloga za (po)vraćanje u ovu orgiju jebo-lud-zbunjenog vaskrsavanja i raspadanja i trla-baba-lan da nekako popuni 96 strana. apsolutno couldn't care less!

ocena: *(*)



VELIKO ĐUBRE (br. 30)

piše: de nardo, crta: biljiardo

vrlo sočan i komičan dilanov susret sa bajom koji izgleda 'savršen' mamac za žene – bogat, zgodan, duhovit, sa epp blistavim osmehom na licu... i naravno, neko toliko 'savršen' i 'pun razumevanja' mora da bude bolesni ubica! ovde je veći naglasak na likovima, odnosima, vrcavim dijalozima i zabavnim situacijama, a manje na explicitnom 'hororu' i splatter scenama, ali dobro je tako. nemam većih zamerki, sem na crtača čiji mi stil nije baš po volji (mada, može da prođe).

ocena: ***



en generale, ovako, na malom uzorku, primećujem u novim epizodama manju sklonost splatteru, napadnoj auto-referencijalnosti iz ranijih epizoda (kroz obrade poznatih horor filmova i priča, ili barem aluzije na scene i detalje iz njih) kao i, mestimično, veću zrelost u profilisanju likova i prilično zanimljiva produbljivanja dilanovog lika – pa čak i značajno bolje gručove šale od poslednjeg puta kad sam proveravao!

toliko, za sada.

Нема коментара: