izabrana dela

izabrana dela

субота, 21. август 2010.

HOW DO YOU SOLVE A PROBLEM LIKE LOLITA? (2009)


***
3+

ovo je jedan pomalo neobičan dokumentarac o nabokovu, sa glavnim ciljem da se pozabavi LOLITOM i drugim lolitama u nabokovljevim delima – a kažu da ih ima poprilično, i vrlo prominentnih, kroz ceo njegov opus (izbrojaše najmanje pet krupnih i bitnih, i još nekoliko epizodičnih). poprilično, zar ne? dakle, da li to znači da je nabokov bio matori pedofil? kao što i naslov ovog jednočasovnog filmića kaže, autor Stephen Smith se zaputio preko pola sveta da reši svoj i ne samo svoj problem: kako da se u društvu pojavi sa takvom knjigom, kako da je brani, a da i sam ne bude sumnjiv?

sad, što se mene tiče, ja tu uopšte ne vidim 'problem' za 'rešavanje' jer mi je navodna skandaloznost LOLITE transparentna kao jedan od onih slučajeva slepačkog nerazumevanja dela koje je zapravo izrazito moralno, sa jasnim anti-pedo etitjudom koji je na samom kraju romana maltene nacrtan (Smith na kraju citira taj deo kao krunski dokaz – po meni, krajnje ubedljivo). nabokov, kao veliki umetnik, i veliki zajebant, svakako je VRLO ubedljiv u deonicama u kojima pokazuje lolitu iz hambertove perspektive i kada obrazlaže svoju teoriju nimfetofilije, i u tome je poveći deo razloga za sumnjičavost dokonih i kratkovidih: 'aha, suviše uverljivo opisuješ tačku gledišta tog perverznjaka, umesto da se iz ugla sveznajućeg pripovedača – te ofucane alatke 18. i 19-vekovnog romana! – explicitno zgražavaš i podsmevaš mu se! znamo mi takve!'
u svakom slučaju, Stephen Smith je ovu lažnu dilemu oko LOLITE mudro iskoristio kao alibi da se malo švrćka po belome svetu o tuđem trošku, i da kao nešto istražuje vladimirov bekgraund. odlazi u švajcarsku, u hotel u kome je VN živeo, i od barmena saznaje da VN nikad nije davao napojnice, ali da su njegovo prisustvo i duh bili dovoljna nagrada svakome u njegovoj blizini; odlazi u njujork u sedište PLEJBOJA da sa knj. urednicom tog magazina proćaska o ne-erotičnosti VN-ovih 'sexy' scena; obilazi američke gradiće i dajnere i motele koji su fascinirali VN-a i u kojima je smestio dobar deo svog romana; posećuje itaku, univerzitet na kome je nabokov predavao književnost; ide i u london kod pisca martina ejmisa, velikog VN obožavaoca, da ga priupita o lolitama u ostalim VN-ovim delima. itd.

ali, od svega toga, najviše otkriva – naravno – odlazak u rusiju. jer, u početku je odgovor i poreklo svih stvari. nek priča ko šta oće, ali porodični, socijalni i svaki drugi bekgraund u kome si odrastao i došao do prve ljubavi i momaštva – to je koren svega. šta si mislio, osećao, znao, neznao, želeo, žudio do svoje 18-te – to ti je žig vo vjeki vjekov amin. neću da spojlujem onima koje sve ovo zanima, ali ta deonica u rusiji – nabokovljev porodični dom, i priča o njegovoj prvoj i neprežaljenoj ljubavi – objašnjavaju i LOLITU i lolite pa čak i njegovu fascinaciju leptirima (koja mi je, sve do ovog filma, moram priznati, delovala malo bezvezno i neobjašnjivo za jednog takvog čoveka).
nabokova, inače, volim iracionalnom ljubavlju; postoji sto stvari zbog kojih bih mogao da imam otklon prema njemu, da mi bude antipatičan, tuđ, dalek, da me nervira zbog ovog ili onog; a opet, njemu sam spreman da gledam kroz prste stvari zbog kojih za neke niže ne bih hteo ni da znam. ta ljubav je, čak, bazirana više na nekom mom osećaju nego li na pomnoj expertizi njegovog opusa. zbog moje proklete posvećenosti horroru (prvo žuri s magistarskim + piši knjige sa strane, sad žuri s doktoratom, i piskaraj sa strane…) nisam stigao da ga, za sada, apsolviram onoliko opsežno koliko bih voleo, i za sada sam čito samo LOLITU i PALE FIRE te 7-8 priča; ali oba ta romana su ne zna se koji je bolji, a slično važi i za priče. duh ispoljen u svima njima nesporno je i nesumnjivo duh genija, i tu svi ostali 'problemi' prestaju tj. tope se i iščezavaju u bistrini planinskog vazduha.

ovaj film uspeva da za kratko vreme, na dinamičan, koncizan, zanimljiv, uzbudljiv, neposredan i vizuelan način predstavi jednu složenu ličnost i njeno glavno delo – znači, ne na neki uštogljeni udžbenički način, kao video-lektira za korišćenje u nastavi nemaštovitih profesora, nego kao lična odiseja i potraga za velikim čovekom koji je, na svu sreću, nešto malo i slikan i sniman za života, i ti snimci njegovih pojedinih izjava pravi su dragulji u ovom dokumentarcu. a tu su i inserti iz kjubrikove LOLITE (ona druga se ni rečju ne pominje!) – filma koji, iako sjajan po mnogo toga, ipak nije uspeo da prenese svu složenost i lepotu romana. njihova neuhvatljivost i jeste jedan od glavnih aduta i dokaza da se radi o VELIKOJ literaturi, iz vremena pre nego što su filmovi definitivno zatrovali književnost i pretvorili je u prozaične he said she said plot-plot-plotove.

na par mesta ovaj dokumentarac je uspeo da me natera da zasuzim, što je ili znak da ubrzano starim, ili da je zaista postigao da približi svoj težak predmet na takav način da uhvati i njegovo srce i dušu, ili barem onoliko koliko je to ljudski i filmski izvodljivo.

Нема коментара: