izabrana dela

izabrana dela

среда, 22. септембар 2010.

1001 FILM KOJI MORATE VIDETI PRE SMRTI (3. deo)


idem dalje kroz šnajderov izbor, i iz njega vadim komade mesa po mom ukusu, dok druge ostavljam po strani, za gladnije i manje probirljive dane, a poneke bacam smesta kao bezukusne, ili šta god.
dakle, period 1950-ih, još uvek blaženo i manje-više beslovesno doba na filmu sa gomilom naive i starostavnih nazora i estetike (western!), uz poneku suptilnu subverziju (hičkok) koja tek najavljuje istinsko moderno doba filma, koje kreće od 1960-te.
da vidimo:
Voyage in Italy (1953)
=?


* Tales of Ugetsu (1953)
= 3+
ovo mi je bilo malkice mlako i rasplinuto svojevremeno, al davno sam gledo, baš bih i mogo ponovit.


** Shane (1953)
= repriza se odavno sprema...


Beat the Devil (1953)
Johnny Guitar (1954)
On the Waterfront (1954)
Seven Brides for Seven Brothers (1954)
= mnjah.


Les Diaboliques (1954)
= 3
žešće precenjen film, all things considered. super za to doba, al skoro sav je u gimiku i nešto malo u glumi, nema ni bogat podtext ni bogate filmofilske potencijale za višestruka izučavanja ili bar uživanja kakve bi jedan klasik tog ranga trebalo da podstiče.


** Animal Farm (1954)
= da se gleda!


* Rear Window (1954)
= 4+
prvorazredni saspens klasik.


A Star Is Born (1954)
The Barefoot Contessa (1954)
= koga je briga? mene ne.


The Road (1954)
= uf bre, ne znam... trebalo bi, al neće mi duša...


* The Seven Samurai (1954)
= 4 a možda i više – valja ponoviti.


The Wanton Countess (1954)
Silver Lode (1954)
Carmen Jones (1954)
= ?


Sansho the Baliff (1954)
= uf bre, ne znam... trebalo bi, al neće mi duša... ipak sam ja čovek koji ne voli ni NARAJAMU...


Salt of the Earth (1954)
= uuu, zabole me za muke mexičke radne snage!


* Artists and Models (1955)
= 3-
vrlo solidan komad naizgled nevine razbibrige – mogo bi se ponoviti.


Guys and Dolls (1955)
Pather Panchali (1955)
= c.


Bad Day at Black Rock (1955)
= 4
ovo je odličan moderni 'vestern'.


* The Mad Masters (1955)
= valjalo bi.


Hill 24 Doesn’t Answer (1955)
= c.


The Ladykillers (1955)
= 4
vrh iling komedije. predobro.


Marty (1955)
= ovo mi bilo ok kao klincu, al ne znam baš sad...


Ordet (1955)
= trebalo bi, iz štovanja prema drejeru, al... nema žurbe.


Bob the Gambler (1955)
= no cigar.


Kiss Me Deadly (1955)
= 3+

*** The Man from Laramie (1955)
= e, ovo već miriše kao moja šolja vesterna.


* Rebel Without a Cause (1955)
= valjalo bi ponoviti, al ne žuri mi se.


The Phenix City Story (1955)
Smiles of a Summer Night (1955)
= ?


** Night and Fog (1955)
= otkad mi čuči na disku, sramota...


The Night of the Hunter (1955)
= 4-
sjajna, mada prezaslađena horor-bajka. deca i životinje kao paragoni nevinosti? cvrc! previše je to crno-belo, ali fotografija je genijalna kao i mičam u jednoj od svojih vrh-uloga.


The Sins of Lola Montes (1955)
= neka.


Forbidden Planet (1956)
= 3-
zastarelo kao i svi sf-filmi iz tog doba, ali... valjalo bi reprizirati da overim utisak.


The Burmese Harp (1956)
= jeste klasik i sve, al neće mi duša...


The Searchers (1956)
= 4+
skoro savršen film – ipak, previše se vuče u drugoj polovini, i rasplet je malkice how convenient. ipak, finalna scena je antologijska.


** A Man Escaped (1956)
= evo još jedne prilike da se zavolimo breson i ja.

Written on the Wind (1956)
= sirk? nema šanse.


*** The Man Who Knew Too Much (1956)
= da se obnovi, smesta!


Giant (1956)
All That Heaven Allows (1956)
= ne mogu pa to ti je!


Invasion of the Body Snatchers (1956)
= 3
lep je to koncept i sve, al je režija ravna, fotografija prozaična, sve je kao neki malo bolji tv film. razumem uticajnost (i zahvalnost za svakojaka soc-politička čitanja) ali ovo bre stvarno ne zaslužuje svu tu ljubav koju uporno dobija od kritičara (isto važi i za hoks-nibijevog STVORA, koji začudo nije na ovoj listi). kaufmanova verzija je duplo bolja.


* The Wrong Man (1956)
= trebalo bi, nekad, i ovo, mada ne očekujem mnogo.


Bigger Than Life (1956)
High Society (1956)
The Ten Commandments (1956)
= nema šanse.


12 Angry Men (1957)
= 3-
prevaziđeno.


** The Seventh Seal (1957)
= 4 a možda i više: da se obnovi!


An Affair to Remember (1957)
=?


* Wild Strawberries (1957)
= aha. ovo je onaj sa horor snom sa mrtvačkim kolima. valjalo bi videti sve to ucelo.


The Nights of Cabiria (1957)
= c.


Throne of Blood (1957)
= 4+
skoro vrh.


The Incredible Shrinking Man (1957)
= 3
fin, pametan palp.


The Unvanquished (1957)
= neka, fala, džipsi.


** Gunfight at the O.K. Corral (1957)
= čeka svoj red za reprizu.


The Bridge on the River Kwai (1957)
= 3+


Mother India (1957)
= c.


** The Cranes Are Flying (1957)
= da se gleda!


Paths of Glory (1957)
= 3
too obvious for kubrick (and for me). poruka je ok, al idući put nek je pošalje poštom.


Sweet Smell of Success (1957)
= neka ga.


** Man of the West (1958)
= još jedan men da se overi!


Touch of Evil (1958)
= 3
super forma, uninvolving sadržina; precenjeno.


Cairo Station (1958)
Gigi (1958)
= jok.


The Defiant Ones (1958)
= bojim se da je ovo malkice pregaženo vremenom i da mi ne bi leglo.


* Vertigo (1958)
= 5-
šta reći? skoro savršeno.


* Ashes and Diamonds (1958)
= valjalo bi mu dati šansu.


Horror of Dracula (1958)
= 3
ne volim hamer, ne volim njihove vulgarizacije horor klasika, i ovo je tek okej film, značajniji istorijski nego li po nekim trajnim (estetskim) vrednostima.


My Uncle (1958)
The Music Room (1958)
=?


* The 400 Blows (1959)
= pamtim ga kao tiho potresan – valja ponoviti.


North by Northwest (1959)
= 4+
vrhunska zabava (and then some).


Some Like It Hot (1959)
= 4+
vrhunska zabava (and then some).


Anatomy of a Murder (1959)
= malo mi je stvari dosadnije od sudskih drama. ne volim pozorište, čak ni na filmu.

Eyes without a Face (1959)
= 4
susret umetnosti i palpa na obdukcijskom stolu.


* Ride Lonesome (1959)
= odavno se nakanjujem da vidim zašto pajkićevci u nebesa dižu tog betikera – ovo mi zvuči kao solidna prilika za proveru.


Black Orpheus (1959)
= 2+
lepo zvuči, al u stvarnosti – udav.


Shadows (1959)
= couldn't care less i za džez i za imporovizacije i za međurasna prijateljstva.


The World of Apu (1959)
= neka ga.


Breathless (1959)
= 3-
poštujem, donekle, ali – couldn't connect to anyone/anything there.


Ben-Hur (1959)
= kad budem imao vremena za bacanje, možda i ponovim ovu hristijansku propagandu cum overblown epic.


Pickpocket (1959)
= neka ga, za sad.

* Hiroshima Mon Amour (1959)
= moraću da repriziram ovu prenadrkanu ezoteričnu poeziju da vidim ima li tu supstance.


Rio Bravo (1959)
= 5-
perfekcija, koliko se za jedan western može (a da nije anti-western).


The Hole (1959)
= koja je sad ovo rupa iz '59???


Floating Weeds (1959)
= neka ga, za sad.


Rocco and His Brothers (1960)
La Dolce Vita (1960)
Saturday Night and Sunday Morning (1960)
Shoot the Piano Player (1960)
The Adventure (1960)
The Young One (1960)
The Cloud-Capped Star (1960)
= ma jok.


* The Apartment (1960)
= 4- (možda bi malo poraso na reprizu?)


Spartacus (1960)
= 3


The Housemaid (1960)
= 3
pristojan triler-drama-moralitet (naravno, zastareo do danas) sa iznenađujućim saspensom (za to doba i za korejce) ali i sa previše melodramatično-senzacionalističkog palp elementa.


Psycho (1960)
= 5
nemam većih zamerki.


Black Sunday (1960)
= 3+
sjajan crno-beli poetično-atmosferični, neočekivano žestoki italo gothic.


Peeping Tom (1960)
= 5
remek delo i prvi zaista 100% moderan film – toliko ingeniozan da svojom smelošću i pameću i slojevitošću prevazilazi 99,9% filmova koji se danas prave.

8 коментара:

Shozo Hirono је рекао...

uf bre. ovde si se toliko obrukao, da ne moraš da žuriš sa sledećom listom. ili bar odgledaj neki klasik pre no što se izlaneš.

ne znam odakle da počnem...

ugetsu - stvar ukusa.

Beat the Devil (1953)
On the Waterfront (1954) - ej bre...

Les Diaboliques (1954)

= 3 - ovo je za u 4 oka!

The Seven Samurai (1954)

= 4 a možda i više – valja ponoviti. naravno da valja ponoviti.

Bob the Gambler (1955)

= no cigar - you've been smokin' those funny ones.

Kiss Me Deadly (1955)

= 3+ - ovo je premalo!

The Burmese Harp (1956)

= jeste klasik i sve, al neće mi duša... - gde će tu duša.

Invasion of the Body Snatchers (1956)

= 3 - premalo!

** The Seventh Seal (1957)

= 4 a možda i više: da se obnovi! NEGO ŠTA!

The Nights of Cabiria (1957)

= c.............ccccccc.

Sweet Smell of Success (1957)

= neka ga - hm, better not.

My Uncle (1958)?
hallo, jacques tati!!!

Black Orpheus (1959)

= 2+

lepo zvuči, al u stvarnosti – udav.
s muzičke strane - klasik!

Shadows (1959)

= couldn't care less i za džez i za imporovizacije i za međurasna prijateljstva.
ccccccc.

Pickpocket (1959)

= neka ga, za sad. better not!

* Hiroshima Mon Amour (1959)

= moraću da repriziram ovu prenadrkanu ezoteričnu poeziju da vidim ima li tu supstance.
šta li bi tek reko za moj omiljeni Last Year at Marienbad.

Floating Weeds (1959)

= neka ga, za sad. better not!

La Dolce Vita (1960)

Saturday Night and Sunday Morning (1960)

Shoot the Piano Player (1960)

ej breeeeeeeeeeeee!

son of man је рекао...

Hm, bas me cudi tvoj stav prema "Anatomy of a murder", jer ja drkam na te court-trial filmove, no tvoja stvar, ali mislim da gresis.

Sto se tice liste znaci VR'. vec sam turio 19 naslova na skidanje, i naravno 'anatomija ubistva' je na prvom mestu, hehe...

Dejan Ognjanovic је рекао...

šozo je malo neurozan. a i po običaju - konfuzan.
našo je za shodno da mi spočitava čak i filmove za koje sam lepo, iskreno priznao da su zreli za reprizu. ja se izvinjavam svima što nisam sve ove klasike gledo u ovom veku. takođe molim da još neko ovako kao ja skine gaće pred svima, i otvoreno prizna šta je gledo a šta nije, i kolko mu je od toga što je gledo - ostalo.
courtroom drame su ne samo vizuelno dosadne, nego i ideološki ogavne, jer počivaju na premisama da: a) postoji Pravda; b) da je cilj Suda da utvrdi Istinu i dodeli Pravdu po zasluzi; i c) da je dovoljno biti u pravu i slediti istinu pa da na kraju i Sud to spozna, kazni zlikovca i nagradi nevinoga, d) tako potvrdivši superiornost (američkog) pravosudnog sistema, koji možda malko škripi ovde-onde (kao i svaka mašinerija, bože moj, je li) ali na kraju ipak odvažni i istinoljubivi advokati i nepodmićena objektivna porota sve izvagaju kako treba i dodele pravičnu nagradu/kaznu.
PRC!

gassalascajape је рекао...

Ja sam dosao samo da kazem da Twelve Angry Men nije ni pod razno prevazidjen. Gledah ga relativno skoro, i jos uvek ostavlja ukus cistog aweseomenessa rezervisan za prave velicine.

Dejan Ognjanovic је рекао...

e pa džejpe, ako tako veliš, onda je možda stvarno tako. proveriću u neko doba dogodine.

Shozo Hirono је рекао...

ok, ajd ovako, a bilo bi poštenije i zanimljivije: napravićemo paralelne liste (sa ocenama), znači: film - d.o. ocena, s.h. ocena.

pošalji mi tu njegovu listu, koju ne bi bilo loše dopuniti filmovima iz te dekade koje je autor propustio, a za koje mislimo da zaslužuju pažnju.

djvaso је рекао...

Очигледна је мрзовоља гледе Henri-Georges Clouzot-а. Прво тек прелазна оцјена за „Le salaire de la peur“ па онда и за „Les diaboliques“.

Dejan Ognjanovic је рекао...

naprosto, mislim da je kluzoova NADNICA malkice zastarela, naročito u poređenju sa superiornim rimejkom, iako je po sebi svakako značajan i vrlo dobar film. slična je paralela, za mene, između zigelovih i kaufmanovih SNATCHERSA, gde je starija verzija precenjenija od superiornijeg rimejka.
bavin DIJABOLIK je beskrajno moderniji film od kluzoovih DIABOLIQUES (istina, nešto je malko i mlađi, ali nije samo do toga). DIABOLIQUES je svakako natprosečan primer dobrog saspens filma - za svoje doba.