izabrana dela

izabrana dela

четвртак, 07. октобар 2010.

THE HOLE (2010)


**(*)
3-

savršen dabl bil: nakon rimejka danteove PIRANE evo i dantea lično, koji ustaje iz groba da bi isporučio – RUPU.
morao sam dobro da napregnem mozak da se uopšte setim kad je zadnji put dante proizveo nešto vredno pažnje – a da to nisu bile epizode MASTERSA, za TV, koje ionako, avaj, nisu baš bile na nivou koji se očekuje od jednog, je li, 'mastera'. samo da bih otkrio, kao što sam i slutio, da su prošle skoro pune 2 decenije od njegovog poslednjeg iole-horror-related projekta, bitter-sweet B-movie nostalgičnog MATINEA.
RUPA, na žalost, ima strukturu silazne spirale: počinje odlično, razvija se vrlo dobro, zapliće se okej ali ne naročito memorabilno, i raspliće se skoro-antiklimaktičnom, srednje-slabom završnicom. neću da ga spojlujem jer film ni izbliza nije toliko slab da bih mu to radio, ali – budite spremni na potonuće koje sam pomenuo. poslednjih 20 minuta su svakako najslabiji deo filma, dok su prvih 20-ak maltene najbolji.
set-up je super: odličan kasting i glumci, kao i solidni dijalozi, uspevaju da prodaju tu situaciju sa upravo doseljenom brižnom majkom i sa njenom dvojicom svadljivo-simpatičnih sinova u gradiću iz koga je normalnije da se neko odseli nego li da se doseli. da, kliše situacija, ali sitnim detaljima (uz pomoć glumaca) dante uspeva da tim likovima udahne dovoljno duše da ih ne posmatramo kao generičke pione na unapred postavljenoj i predvidivoj šahovskoj tabli (iako, strože gledano, oni to jesu). 
naravno da je odma prekoputa susetka baš godinica kao naš teen junak (how convenient!), i naravno da je ona slobodna (how science-fictional!) – to je ofucano pravilo muvi-lenda, prenapučenog zgodnim devojkama i ženama bez ikakvih momaka i muževa, dok takve iste u životu, naravno, nikad nisu slobodne. ali i to što ova curica nema dečka, i što je ovom našem 'na izvolte', i što tu smesta krene šema – donekle pije vodu jer dante stvarno veruje u te sub-spilbergovske neo-kaprijanske small-town šećerleme, a kad su odrađene sa dovoljno vere – nisu onoliko bljutave kao inače.
bez mnogo tupljenja dečaci otkriju rupu u podrumu – tačnije, zakatančeni šaht za koji brzo otkriju da je bez dna, a netom potom i da mrak iz njega služi kao ogledalo najvećih strahova stanara, koji im smesta budu zafrljačeni u lice. ovo nije spojler jer je prilično očigledno već u prvih pola sata, u kojima netom posle telegrafisanog podatka da se mlađi bata boji klovnova (PUH-LEEEEASE!) krenu prve manifestacije klovnovskog terora. oh, well, ako ništa drugo, lutak-pajac je creepy-fino dizajniran, mada zaista treba biti mlađi od 13 godina da bi vas ovo iole plašilo. ah, da – THE HOLE je PG-13 movie, pa zato ne očekujte da će strahovi stanovnika ove kuće biti materijalizovani u obliku sluzavih zubatih čudovišta sa pipcima koja će da siluju majku, otkinu glavu mlađem sinu i nabiju je u dupe starijem dok ovaj taslači lepu susetku. ništa blizu tome. ovo je ipak prepoznatljivi dante-land u kome se recikliraju konvencije B-horror amerikane (poor man's bredberi i king sreću down-on-his-budget spilburgera), u kome se ništa ZAISTA strašno ne dešava niti iko od nama dragih likova biva ozbiljnije ogreban. izvinte ako vam je to spojler - ali kome jeste, to znači da nije pazio dok je gledo ijedan dosadašnji danteov film.
da ne budem, po običaju, pogrešno shvaćen: ne zameram ja RUPI što se nije izrodila u krvožedni splatter sa sluzavim čudovištima iz podzemlja – hej, bio bih više nego zadovoljan da je proizvod bio jedan vintage anarhični pirano-gremlinski haos kakav dante najbolje radi. avaj, spielburger days are over, a sa njima i budžeti za takve radove: ovo je jedna daleko skromnija avantura, ograničena na jednu kuću, jednu avliju i bazen, par stagey lokacija van, i to mu je to. a rupa – eh, ona ostaje mračna veći deo filma, a kad na kraju odu u nju… pa, radi ONOGA, bolje i da nisu.
u drugoj polovini zbivanja postaju sve nedoslednija i nedorečenija i proizvoljnija – da ne spojlujem previše, reći ću samo da to ima poprilično veze sa likom, sudbinom i zaostavštinom lika duhovito zvanog 'creepy carl', ali, takođe, i sa načinom na koji se susetka oslobodi svog straha. pa i (mlađi) klinac, ako ćemo pravo… u tom delu filma scenarista postaje sve više lenj, a ono malo duha što je blistalo na početku sve je ređe, i zapravo teško mi je da pojmim drugu polovinu filma bez objašnjenja tipa ozbiljnog kresanja budžeta TOKOM snimanja ili nekog producentskog i sličnog mešanja, jer odbijam da prihvatim da su dante i ekipa u startu krenuli da rade ovaj film imajući na umu ONO (i samo ono) na kraju.
rastrzan između solidnih potencijala i njihovog prilično osrednjeg ostvarenja, THE HOLE je svakako zabavan i pažnje vredan filmić, ukoliko mu priđete sa smanjenim očekivanjima, ali suviše neujednačen, polovičan i nedorađen da bi mogao i da priđe klasicima zbog kojih dantea (još uvek) volimo. ima tu sporadičnih vintage-dante momenata – luckasto kuče za koje sam se nadao da će da ga izede mrak, fabrika rukavica koja se zove ORLAC (he he), spooky zapušteni luna-park po imenu FROLIC FUNHOUSE (sumnjam baš da je ovo svesna aluzija na ligotija, al ko zna?) a tu je i ludicruously unnecessary cameo by dick miller – kao raznosač pice! ej, čiča od 70 godina raznosi pice po kućama! pričaj mi o tome! ali kad već nije umeo da mu smisli smisleniji cameo, a bez njega ne ume da snimi film… (meni lično mnogo smešniji bio je kameo erika kartmana!)
oni koji žive u prošlosti svakako će dobiti svoju (razblaženu!) dozu so-80s fixa ovde, ali u 2010-oj ovaj produkt je ipak previše passe da bi funkcionisao kao nešto jače i dublje od nostalgičnog re-hasha drugih, luđih (THE GATE) ili barem živahnijih (THE CELLAR) filmića iz 'imam paklenu rupu u podrumu' pod-žanra. izlišno je reći da ovo i ne pokušava da priđe ezoteriji soavijeve SEKTE i njenog podrumskog prolaza za pakao i zadovoljava se time da bude površno-frojdovska detinjarija bez dovoljno energije i nadahnuća da svoje mrakove učini iole opipljivijim i relevantnijim.

Нема коментара: