izabrana dela

izabrana dela

недеља, 30. јануар 2011.

ENDHIRAN aka ROBOT (2010)


***        
3+

            moram reći da nemam nikakvu sklonost prema indijskom filmu, ali ovaj konkretni morao sam da overim – i nisam se pokajao. štaviše! 
ovo je na samoj ivici 'seal of approvala', a ne dam mu ga samo zato što principijelno ne mogu taj prestižni pečat da stavljam na nešto što je, koliko god bilo zabavno i blesavo, ipak mass-market produkt namenjen najnižem zajedničkom imenitelju – U INDIJI! – te je kao takav i estetski i ideološki suprotan onome što cult of ghoul suštinski predstavlja.
zaplet je predvidiv niz klišea o frankenštajnovskom naučniku koji zapostavlja super-hot cigančicu mladu kako bi pravio robota po svom liku 
– robot postaje superheroj, izbavitelj cure od krda siledžija u vozu i spasilac desetina staraca i dece iz spektakularnog mega-požara 
– ali zajeb br. 1 nastaje kada robotu usadi emocije, pa se ovaj smesta zaljubi u curu, a i ova vrtirepka u njega 
– a zajeb br. 2 nastane kada (da ne otkrivam sve detalje) bivši profesor, zavidan na uspeh svog ex-studenta (kao da je neki rod izvesnoj prof. dr dragani mašović), od čitija (tako se zove robot) napravi super-zlog čitija, a onda nastaje haos, lom i rusvaj teško zamisliv a kamo li opisiv!
ovo je najskuplji indijski film: 40 miliona $ u indiji očito može da kupi MNOGO, jer, ovaj ROBOT, da je sniman u USA da ovako izgleda ne bi bio ispod 200-250 miliona! no, taj podatak, kao i onaj da se radi o najgledanijem filmu u indiji, meni ne znači mnogo.
ali, ono što mi znači jeste da je veći deo tih para otišao expertima koje cenim:
- studio pokojnog i neprežaljenog stena vinstona kreirao je sve robot-efekte (kao što je i pravo, imajući u vidu da je vinston svoju imperiju izgradio na TERMINATORU);
- koreografiju borbi radio je legenda koja skače, juen vu ping;
- muziku radio sve hvaljeniji r.a. rahman (fala deniju bojlu na otkrovenju, bar meni).
što je najvažnije, kao što i ove fotke pokazuju – svaka para se vidi na platnu, i ovo je zaista hiper-super-mega-spektakl, raj za oči i uši, izvanredno režiran i prožet inventivnošću u vizuelnom dizajnu i u koreografiji akcionih scena da je to skoro svuda na nivou američkih standarda (žešće škripe jedino efekti vatre i robo-leta u sceni požara) 
 
u smislu ludačke WTF inventivnosti i momenata za koje ne mo'š verovati dal si budan il ti je neko metnuo drogu u piće dok si gledo novogodišnju grand paradu na pinku koja se produžila u pinkovski akcioni film - ovo je skroz van svake pameti i van svakog poređenja!
pevanje usred filma – indijski standard – ovde čine hiperproducirani mega-kič spotovi (na svakih 20ak minuta) nad čijim spektakularnim šljaštećim sjajem i preteranošću karleuša može samo da plače!
zvezda filma zove se SUPER STAR RAJNI (da, lepo sam reko; ime = SUPER STAR, prezime = RAJNI): izgleda da je to indijski bata živojinović iz najsjajnijih dana, uparen sa džejmsom dinom, džonom vejnom i brusom vilisom; u indiji je njegov kult treći po popularnosti, odma iza višnua i alaha.
 
na pojavu njegovog lika u indijskim bioskopima kreću vatromet, histerija, bacanje gaćica ka platnu i neredi koje moraju suzavac i policija da smiruju. 
naravno, nama, neiniciranima, on može da izgleda samo kao neki smešni dežmekasti duvač iz orkestra feata sejdića koji se maskirao u elvisa, ali u indiji je, kao što mu ime kaže, SUPER STAR!
e, sad, elitisti u meni može da smeta to što, kad robo baca po sobi doktorove comic sidekickove a ovi tresnu o zid, čuje se glasno cvrkutanje tičica;
mom prefinjenom sluhu mogu da smetaju rep, turbo-hindu-folk, mediteraneo-pop, electro-disco-pop i ostale sladunjave pesmice;
feministi u meni može da smeta lik doktor-robove ženske, praznoglave lutkice čija je jedina svrha u filmu da lepo izgleda, lepo igra i peva, da vrišti kad zatreba, i da upada u neprilike iz kojih je vade ostali ljudi i roboti – pre nego što se uda;
anarhisti u meni može da smeta što je (indijska) vojska predstavljena u pretežno pozitivnom svetlu (dobri doca je robota i namenio za indijske oružane snage…);
antiglobalisti u meni može da smeta deprimirajući stepen amerikanizacije indije koji se egzemplira ovim filmom i kroz ejpovanje majkla beja, braće i sestara vahovski & co. i kroz zaista odvratnu pop-muziku implementiranu u indiju...
 
...i kroz sveprožimajući šljašteći materijalizam i likova i same supstance ovog hi-tech filma (a i kroz relikte zlogukih britanskih kolonizatora, čije prazne fraze -na smešnom engleskom- mestimično iskoče usred indijanskog govora);
ali je zato eskapista u meni bio mega-podmiren ovom duplom dozom (preko 2,5 sata) zaista neverovatnog ludila i komendije – što namerne, što nenamerne – ove mame svih preterivanja na svakom zamislivom planu koje ozbiljno zalazi u oblast nadrealizma 
 
npr. u jednoj sceni robo juri komarca koji mu je ujeo dragu, raspravlja se (!) sa rojem komaraca tražeći ovoga, dok ga na kraju ne ubedi da dođe nazad i izvini se curi koju je ujeo / tačnije, ujeLA, pošto samo žene sišu krv, kao što je dobro poznato, ali nećemo sad o tome…
- ili kad, pred kraj, zli robo sebe 'klonira' u više stotina replika, i kad krene invazija zlih džipsi-elvisa!
- a šta tek da kažem o završnih pola sata i neverovatnim egzibicijama tamo kakve niko u holivudu ne bi smeo ni da predloži upravnom odboru i komitetu za odabir generičkih scenarija, a kamo li da to neko odobri i plati grdne pare da se snimi!
ENDHIRAN se, dakle, *mora* videti – dugujete to sebi! – jer je zaista one of a kind. smejao sam se, vrteo glavom, coktao, i vraćao sliku tokom celokupnog trajanja, i nije mi skoro nimalo bilo dosadno sve to vreme (sem u ponekim od ovih kič-spotova, ali čak i oni su zabavni na svom hiperproduciranom treš nivou). 

Нема коментара: