izabrana dela

izabrana dela

понедељак, 28. фебруар 2011.

THE KING'S SPEECH (2010)

**(*)
2+

iako imam samo nepodeljeno gnušanje prema oskaru uopšte a prema specijalno-za-oskara naciljanim filmovima naročito, i u principu ih izbegavam kolko god mogu (recimo, nikad nisam gledo CHARIOTS OF FIRE – nezamisliva mi je neinteresantnija tematika, ambijent, likovi i sve…), ipak ovaj konkretni film overio sam u okviru akcije 'recent trends in shameless oscar baiting', kako bih proverio da li je ofucani recept za mućkanje ovakvih tvorevina ikako promenjen. ukratko, zaključio sam da nije.
sve je tu, natociljano specijalno za golišavog ujka-oskara, uredno ispraćeno u skladu sa GHOUL'S GUIDE TO WINNING AN OSCAR OR TWO:
1) istorija (= jupi, kostimi!);
2) drama (i muškarci plaču!);
3) engleska (jer oni imaju istoriju);
4) excentrični ali simpatični likovi (zovite džefrija raša: on je sjajno skinuo vinsenta prajsa u HAUNTING OF HILL HOUSE, a pored toga, već je za pojas zadenuo jednog oskara);
5) telesna mana i/ili mentalna boljka (ovde: mucanje – ingeniozan izbor, budući psihosomatska, pa tako pokriva oba polja, i telo i psihu);
6) raskošni ambijenti (palate, katedrale, bogatunski prijemi, mrsne večere, ogrlice, sjaj da se dzveri polusvet;
7) epika (II svetski rat tek što nije!) prelomljena kroz liriku (intimna priča o dvojici međusobno po svemu udaljenih, a onda sticajem okolnosti približenih ljudi);
8) našminkana istorija (i kraljevi plaču!).
            znači, SVE je tu: konja koji pobeđuje ne treba menjati, ispravno razmišljaju prevejani oskar-mešetari, braća švajnštajn, a to znači da su napravili vrlo precizno odmeren koktel materijala koji ne može da omane, i koji im je, evo, doneo 4 glavna oskara (scenario, reditelj, film i glavna muška uloga).
            međutim, pravi konji u svemu ovome samo su oni što naivno preživaju oskarovske mućkalice, nesvesni šta im je, iza svih tih preliva, nadrobljeno u zobnice iz kojih poslušno žvaću. srećom, tu sam ja da to razotkrijem, jednom za svagda!
            gledalačka stoka pada na kostime, raskoš, palate, epski zamah, kraljeve, prinčeve, nadbiskupe i ostalu gamad nakićenu svojim krvavim zlatom;  
stoka, takođe, dopušta da se njome manipuliše na afektivnom planu kroz priče o kojekakvim retardima, autistima, invalidima, mucavcima, i sličnima (varijacije ovog pravila: oslobođeni crni robovi ili već tako neki crnci na udaru rasizma; izmučene žene, nebitno da li su 'primorane' da se oblače kao dečaci ili se falusu svete tako što ga odsecaju; homosexualci, u klozetu ili izvan njega, sida opcionalna ali svakako pomaže; i, naravno, kad sve to zakaže, tu je uvek garantovani uspeh sa dežurnim žrtvama, jevrejima, koji su, kao što je poznato svima koji se o istoriji obaveštavaju u holivudu, jedini masovno stradali u II svetskom ratu - sloveni, cigani i ostali neka sami snimaju filmove o svojima!);
najzad, stoku je relativno lako zaslepeti odličnim glumcima, dobrom kamerom, scenografijom, muzikom, efektima kakve samo veliki budžet može da kupi… tako da, nakon što provede dva sata u samo za nju kreiranom svetu, ona izađe zablentavljena, verglajući dudalakićevske fraze o izvanrednoj glumi, sjajnom smislu za detalje istorijskog perioda i sličnome – a zanemarujući (budući nesvesna!) kojoj storiji, i kojoj ideji iza nje, ceo taj šminkeraj služi!
            o čemu je, dakle, KING'S SPEECH?
            KING'S SPEECH je a) besramna apologija monarhije (ovde: engleske) i b) zaslađena verzija engleskog (i uopšte zapadnjačkog) odnosa prema hitleru tik pre nego što je ovaj postao previše bezobrazan i gramziv pa su bili prinuđeni da svog kolegu i sličnomišljenika lupe po prstima.
            jednom prosvećenom gledaocu na početku 21. veka nepojmljivo je da neko snima film o kojekakvim kraljevima – imbecilnom praistorijskom konceptu koji je trebalo da umre zajedno sa srednjim vekom, ali je misteriozno (?) preživeo do današnjih dana – a da se pritom rojalizam ama baš ni u najmanjem detaljčiću ne ironizuje ili ikako dovede u pitanje! taman posla! kralj može da bude polusenilna karikatura nesvesna gde joj je dupe a gde glava, ali on je IPAK kralj, te stoga dok ne crkne, mora da potpisuje artije koje nije u stanju ni da pročita a kamo li razume; a kad on ode u večna lovišta, njegov naslednik ima da postane novi kralj, bez obzira što nesrećnik žestoko muca i što su njegovi pokušaji da se obrati naciji na hipodromu (konji!), a kasnije preko radija – živa k… k… ka-atak…klizma ro… ro… rooo-jalizma. i čitav zaplet ovog dražesnog oscar-annointed filma omogućen je isključivo tom kvakom-22, da ovaj jadnik MORA da bude kralj, mucao ne mucao, zato što ga je napravio malopre pomenuti senilni idiot (u svojim relativno bistrijim danima), te ga stoga za to mesto preporučuju ne nekakvi lični kvaliteti, nego isključivo sveta krv, sveti gral u njegovim plavim žilama…
KING'S SPEECH se prema svim tim primitivnim pravilima, propisima i ritualima kraljevanja odnosi sa udvorničkim pijetetom koji kao da je direktno dirigovan od strane kraljevskog p.r.-a: sve je to toliko ukusno, fino, normalno, razumno, lepo i krasno, te neupitno postavljeno čak i pred najblatantnijim apsurdima, jer čak i uprkos manjim nedostacima (ludi kralj! picoljubivi nesposobni princ! njegov mucavi bata!...) to je sistem koji funkcioniše, je li, uz malu pomoć ponekog proletera (enter: džefri raš!) koji dođe da suflira mutavom i mucavom papagaju kako da rulji pročita govor koji mu je neko drugi napisao.
i tu je manje bitno što je mucavi kralj zapravo jedna prazna ljuštura koja zrači arogancijom isključivo zasnovanom na njegovoj 'plavoj' krvi i ni na čemu drugom; i nebitno je što se on, u jednom trenu, na krajnje razumne i dobronamerne savete svog logopeda, brecne ovako milozvučnim opaskama:
"Don’t instruct me on my duties! I’m the son of a …. King… the brother of a king. You’re the disappointing son of a brewer! A jumped-up jackeroo from the outback! You’re nobody."
eto kako to zvuči kada, na pokušaj proletera da ga krsti, kralj prdi.
a ako mislite da je ovo jedna od onih DINASTIJA-situacija, kad se neko istrese na sebi bližnjeg najgorim rečima, a onda se sekund kasnije trgne i kaže: "oh. sorry. I didn't mean that!" – varate se. naš kraljević ostavi prosjaka za sobom i zakuca mu na vrata tek danima (ili nedeljama?) kasnije, kad ga muka natera da opet dopuzi do njegovog praga i cmizdri za pomoć ( "p… p… po---omozi m… mi…").
pritom, njegove prve reči na vratima glase:
"Waiting for a king to apologize, one can wait rather a long wait."
jaooo, to je tako šarmantno i slatko, zar ne? baš su šašavi ti kraljevi! "mighty ornery lot. it's the way they're raised", što bi reko haklberi fin – koji, btw, onako nedorastao i country simple usred 19. veka, ima 200 biliona puta zdraviji odnos prema kraljevima i vojvođanima nego li što ga imaju, danas u 21. veku, braća švajnštajn i njihovi bezlični odradeci koji im konkoktuju ove odvratne bljuvotine, uključujući akademiju oskarovskih nauka i umetnina koja OVO ovenčava nagradama, kao i stoku koja to nekritički guta! hej, mora da je mnogo dobro kad je dobilo oskara!?
baš zato niko danas ne ekranizuje haklberi fina niti druga dela marka tvena (kralja među piscima), ali se ekranizuju odurne kraljo-eulogije i apologije u kojima možemo da naiđemo i na otužne bljutavizme poput ovoga: "Does the King do what he wants, or does he do what his people expect him to do?" suzne žlezde mi presušiše od plakanja nad tužnom, teškom i tragičnom sudbinom kraljeva engleskijeh! šta, mislili ste lako je biti kralj? pogledajte (i poslušajte!) KING'S SPEECH pa da vidite šta je muka! "tortures of the damned, I tells ya, tortures of the damned!"
ipak, vrli kralj – uz pomoć džefrija raša, koji je gornju uvredu sebi i svom ocu otresao sa sebe kao šačicu peruti i, umesto da ovog mucavca otera u tri pizde materine, pokorno ga je i odano nastavio da tretira i trenira kako bi od njega napravio savršenog papagaja za narod (kurac), što sve kulminira u srcedrapateljnoj (ali odlično režiranoj – ni leni rifenštal ne bi bolje! plus savršeno odglumljenoj – za više oskara!) sceni u kojoj više-ne-mucavi kralj čita, lajv, preko radija, objavu rata hitleru. ta objava je toliko puna lepih misli i sentenci, sa toliko divnih civilizacijskih principa, osećaja dužnosti, samopožrtvovanja i još 300 najpoželjnijih ljudskih osobina, oličenih u kralju i njegovom miroljubivom narodu (kurcu) da nepažljivi gledalac UMALO da zaboravi da je ta ista engleska, godinicu dana pre toga, koketirala sa hitlerom kao sa 'faktorom stabilnosti' u evropi i all around divnim mladićem.
kako, tačno, zvuči taj kraljev govor? evo kako (spremite maramice – ili kofu za bljuvanje):

In this grave hour, perhaps the most fateful in our history, I send to every household of my peoples, both at home and overseas this message spoken with the same depth of feeling for each one of you as if I were able to cross your threshold and speak to you myself.
For the second time in the lives of most of us we are at... at war. Over and over again we have tried to find a peaceful way out of the differences between ourselves and those who are now our enemies. But it has been in vain.
We have been forced into a conflict.
For we are called, to meet the challenge of a principle which, if it were to prevail, would be fatal to any civilized order in the world. Such a principle, stripped of all disguise, is surely the mere primitive doctrine that might is right.
For the sake of all that we ourselves hold dear, it is unthinkable that we should refuse to meet the challenge.
It is to this high purpose that I now call my people at home and my peoples across the seas, who will make our cause their own. I ask them to stand calm and firm, and united in this time of trial the task will be hard.
There may be dark days ahead, and war can no longer be confined to the battlefield. But we can only do the right as we see the right and reverently commit our cause to God. If one and all we keep resolutely faithful to it, then, with God’s help, we shall prevail.
 
(šmrc)
sve ovo je režirano tako da se gebelsov kostur kezi u grobu i šapuće. 'bravo, dečice, bravo, lepo vas je dedica naučio, he he he, prevazišli ste me!' – naime, gledalačka stoka je prezauzeta saspensom vezanim za to dal će onaj tupavi mucavac da sjebe nešto u čitanju ovog texta i obruka se pred nacijom koja netremice čuči uz aparate radio prijemnika, pa stoga ne obraća mnogo pažnju na fraze koje se ovde prosipaju.
            dakle, stoko, za kralja i otadžbinu, uz boga pravde, sveti principi i civilizacijska dužnost nalažu nam da ratujemo sa ovim čikom sa brčićima, s kojim se pre samo godinu dana naš primarni minister, nevil čemberlen, srdačno zdravio u minhenu, uveren da je sa hitlerom postigao džentlmenski dogovor.
            ako je verovati bi bi siju, jedini razlog što su se ova dvojica tako lepo družili u minhenu je u miroljubivoj engleskoj politici – da se izbegava rat i slična sranja, da ne ginu ljudi bezveze i tako to. evo šta veli BBC:
"Like many in Britain who had lived through World War One, Chamberlain was determined to avert another war. His policy of appeasement towards Adolf Hitler culminated in the Munich Agreement in which Britain and France accepted that the Czech region of the Sudetenland should be ceded to Germany. Chamberlain left Munich believing that by appeasing Hitler he had assured 'peace for our time'. However, in March 1939 Hitler annexed the rest of the Czech lands of Bohemia and Moravia, with Slovakia becoming a puppet state of Germany. Five months later in September 1939 Hitler's forces invaded Poland. Chamberlain responded with a British declaration of war on Germany."
            da, da… baš zanimljivo kako se OTIMANJE po sebi ne dovodi u pitanje – jer na tome su sve imperije zasnovane – ali odjednom borba protiv nemačke postaje stvar principa tek onda kad hitler za sebe zgrabi preveliki deo kolača, umesto da ga lepo podeli sa svojim kolegama po pljački – kraljevima i predsednicima kojekude. naravno, ne očekujte da vam ovaj šminkeraj prikaže tu seminalnu epizodu engleske istorije iz perioda koji pokriva ovaj film, sa deda-čemberlenom i hitlerom, jer ko čeka da mu za-oskara-naciljani film pokaže nešto challenging, pred njime je duuuugačko čekanje. mda...
            i tako nam KING'S SPEECH objašnjava da kraljevi ne rade ono što im ćune, kao što su to makijaveli, de sad i barouz opisivali, nego ono što narod (kurac) od njih očekuje; a da ratovi ne počinju zbog podele teritorija i sfera moći za nove pljačke i exploatacije, nego iz svetih i svetlih principa, iz božju pomoć, vo imja oca i sina i svjatago duha, amin!
            ko sve ovo proguta do balčaka – zaista je stoka koju i treba karati po proverenom pravilu: 'udri magare dok su mu noge u blato!'
            činjenica da je ovaj cinično konstruisani mehanizam za privlačenje oskara upalio, i na sebe nalepio 4 glavne figurice, predstavlja novo četvoroduplo dno u recentnoj ionako prokazanoj istoriji ove sve bezvrednije nagrade; koliko god da su i braća kojen, i finčer, i aronovski ove godine imali osrednje filmove, svaki od njih je PURE CINEMA u poređenju sa ovom rojalnom budalaštinom!
            crni su dani za film kao umetnost kad švajnštajni slave!

7 коментара:

gassalascajape је рекао...

Jao, sad moram sto pre da odgledam film da bih mogao da ti kazem gde nisi u pravu. :D

Mada kad to nisam uradio za Social Network jos....

Deveti putnik је рекао...

Ovakva posvećenost se ceni. Poštovati tekst u 06:35 je za svaku pohvalu, osim ako kojim slučajem nisu u nekoj daljoj vremenskoj zoni, naravno. :)

Što se tiče filma, slažem se u potpunosti sa tobom i tog palamuđenja o dinastiji i plavoj krvi i dodvorničkom odnosu prema istoj i sl., međutim mislim da je trebalo da oceniš i glumu ove dvojice, pošto smatram da je to svetla tačka ovog filma. Kolina lično nešto ne mirišem zbog svih njegovih nja-nja filmova (priznajem i ovo je jedan nja-nja film), ali je meni bio veoma dobar. O Džefriju da ne govorim.

Eto, tol'ko od mene.

PS nema pomena debelog bradatog ovog puta? a priča ide o oskaru, ccccc... :)

Dejan Ognjanovic је рекао...

još uvek sam, nažalost, u srpskoj vremenskoj zoni, a ovaj rivju je napisan još sinoć, proročki, pošto mi je bilo jasno da će ovo da se nakiti - mada nisam slutio da će pobeda biti OVOLIKO TOTALNA na sva 4 ključna polja!
već sam rekao u rivjuu da je deplasirano pričati o glumi i drugim 'filmskim' aspektima u jednom ovako cinično proračunatom zločinačkom produktu: to je kao da pišeš o NATO avionu koji te bombarduje, pa se baviš eulogijama tome od kakvog prvoklasnog čelika je napravljen, kolike brzine u vazduhu postiže, koliko spektakularno visoko može da se vine, koliko tona bombi može u sebe da smesti, koliko tehničara ga opslužuje i sve u tom smislu.

Overfiend је рекао...

Fenomenalno! Svaka čast na tekstu!

Subcomandante Markos је рекао...

Evo zbog ovakvih tekstova čitam gulov blog i raste mi moral...BRAVO MAJSTORE! Ko pažljivo čita može nešto i da nauči, ne samo o filmu koji se "obrađuje" nego i o zdravoj pameti i trezvenom razmišljanju koje, nažalost, srpskoj stoci (izvini mama i ja sam serbin) danas MNOOOOGO 'FALI!

MS

Biljana је рекао...

što se mene tiče apsolutno tačno sve što je napisano i još gore!

Biljana Maksić

octopustrash је рекао...

Sve je ovo iskusno zapakovano kao uvertira za 'vencanje veka'! Za one koji hvale glumu demonstrativna je epizoda 'Sok koridora' o nakazama. Odlicno seciranje oskarovskih tendencija.