PREVEDI ME NEŽNO (2. deo)

u okviru akcije 'Ghoulovi rani obdukcijski radovi', u kojoj je već objavljen 1. deo antologije imbecilnih distributerskih prevoda stranih filmova u srbiji, nastavljamo započeto – čime, nego: DRUGIM delom toga!

TAJNA SMRTONOSNOG PROKLETSTVA

Štagod mi mislili o Američkim producentima i distributerima, oni izgleda imaju posla sa sofisticiranijom publikom, koju ne osećaju za potrebu da maljem lupaju po glavi i pod nos joj guraju žanr, temu, trajanje i šta sve ne – sve to natrpano u naslov. Možda naša publika nije toliko gluplja od njihove, ali oni koji nam dovode američke naslove izgleda misle da jeste. Ako se proceni da je naslov suviše bezukusan – treba ga 'začiniti'. A začin su neizbežni epiteti: strah, ukleti, sablasni, duhovi, smrt(onosni), pakleno, šokantno, itsl.

    Zabava nastaje kada podli Ameri naprave film sa naslovom kakav, u prepevu, mi već imamo. Tako, ako je Lake Placid kod nas Strah iz dubine, šta je onda Deep rising? Sablasni okean, naravno. Shark attack se pretvara u Plavetnilo donosi smrt, ne zato što se prevodilac tog jutra naprasno probudio poetski raspoložen, već da bi se video-stoka asocirala na sličan film s ajkulama, Duboko plavo more. Ponekad ni sami ne paze šta rade, pa recimo film Anatomy 'pojasne' imenom Anatomija ubistva, ali onda njegov nastavak izdaju prosto kao - Anatomija 2 (bez ubistva).

 

O ČEMU SE TU RADI?

Kao što znamo, današnji video-mejdžori otpočeli su karijeru kao video-pirati. A najveći kvalitet svakog dobrog radnika u video klubu jeste da što jezgrovitije pruži odgovor na prvo i najbitnije pitanje mušterije: 'A o čemu se tu radi?' Tragove tog talenta nalazimo u naslovima koji nam (za razliku od previše suptilnih originala) u par reči kazuju šta da očekujemo. Komentari su izlišni:

 

SAMI SU KRIVI!

Da ne budemo potpuno nepravedni prema prevodiocima, ponekad je originalni naslov daleko od bilo kakve prepoznatljive fraze ili smisla, ili sadrži toliko opskurnu aluziju da preostaje samo – prepisivanje, ili opisni prevod. Tipičan primer je danas klasični Kjubrikov film: A Clockwork Orange, kod nas prikazivan kao Paklena Pomorandža. Čak ni ogromna većina Engleza neće umeti da vam kaže šta ovo znači (aluzija je na vrstu bombe, ali se u prenosnom smislu odnosi na glavnog junaka), pa zato mirne duše možemo da prihvatimo ustaljeni prevod kao sasvim OK.

    Još neki od tvrdih oraha:

 

MI NISMO ODAVDE, ili: Danas nismo inspirisani

Odsustvo mašte (ili zamor materijala?) ponekad ume da dovede do prevoda čiji najveći greh nije što je 'slobodan', već što je beskrajno banalan, neoriginalan i nemaštovit. Da i ne govorimo o neznanju i neupućenosti koji proizvode preklapanja sa već postojećim naslovima. To dovodi do njihovog umnožavanja, i konfuzije kod konzumenta, koji tek kod kuće otkrije da se iza naslova koji je iznajmio ne krije film koji je očekivao. Klasičan primer ovoga je našim prevodiocima omiljeno rešenje – naslov Sudnji dan nalepljen je na najmanje tri filma, od kojih se nijedan u originalu ni izdaleka ne zove tako: El dia de la bestia (zapravo, Dan Zveri), October 22 (očito, 22. Oktobar), Ressurection (t.j. Vaskrsenje).

     Još neki pretendenti na zlatnu medalju iz banalnosti:

 

MOMENTI NADAHNUĆA

     Da ne ispadne da naši prevodioci baš nimalo nemaju pojma, pomenućemo i neke od uspelijih prepeva – onih koji uspevaju da prenesu duh originala, ili ga čak i nadograde. Posebno zahvalnim za ovakve akcije pokazale su se komedije, a naročito parodije. Dakle, umemo i mi, kad se potrudimo!

 

I ONI NAMA KEVU

I Ameri (prevodilačke) konje za trku imaju! Među šačicom naših filmova koja je nekome bila zanimljiva za prikazivanje u belom svetu nalazimo iznenađujuću količinu slobodnih prevoda. Pitanje je samo – da li su njihovi autori bili naši izvoznici, ili američki distributeri?

    U svakom slučaju, zapažamo i među našima tvrde orahe za američke prevodilačke zube: njihov jezik nikada nije ulazio u tolike rodbinske finese kao srpski, pa tako, recimo, Braća po materi na engleskom krajnje rogobatno zvuče kao Maternal Halfbrothers. Engleski, takođe, ne uspeva da prenese duh srpskog Bubašintera u banalno-zvučećem The Bug Killer, niti je The Tough Ones pravi ekvivalent za endemske Delije, ili The Demolition Squad za naše Diverzante.

 

gluposti, a naročito prevodilačkoj, nema kraja - ali, ovo je kraj texta.