izabrana dela

izabrana dela

субота, 19. фебруар 2011.

NEKI NOVI AZIJATI


u okviru akcije 'nije zlato sve što iz azije sija', predstavljam osvrt na nekoliko pristojnih, ali i osrednjih i slabih novijih filmova iz kine, japana i koreje. neke od ovih overih još pred kraj prošle godine, ali ne stigoh dosad da se njihovom efemernošću ovde pozabavim, sem indirektno.



DETECTIVE DEE AND THE MYSTERY OF THE PHANTOM FLAME
CHI, 10
***    3-
vrlo prijatan, vizuelno raskošan, zabavan, dinamičan kvaziistorijsko-fantasy spektakl iz kuhinje čoi hoka (poznatijeg neobaveštenim masama kao tsui hark). eye candy prvog reda – obavezno gledanje na velikom platnu: igra na FESTu!


KING OF THORN
JAP, 09
**(*)    3-
vrlo dobar anime, pametan (sem onda kad pokušava da glumi mnogo veću pamet nego što je ima), vizuelno nadahnut, videoigričastog zapleta koji pred kraj nepotrebno skrene u nepojmljiva filozofiranja i ezoterična WTF naklapanja i besmislene twistove  – ima tu nekih sjajnih horor scena, krvoprolića i lavkraftoidnih monstruma.


KANIKOSEN
JAP, 09
**      2+
sabu je smorio! nisam siguran šta je tačno teo sa ovim – da parodira naivnu marxističku literaturu iz 1930ih? zašto? ili da se sprda sa i dan-danas aktuelnom tj. nikad aktuelnijom temom potlačenog, porobljenog proletarijata koji krv pljuje pod mašinerijom zlog kapitalizma i jedva-zamaskiranog imperijalizma? wtf?! šta god da je teo, rezultat je jedan skoro nesnosno dugačak i uninvolving film u sumorno-odbojnom ambijentu podmornice, sa vrlo retkim i sporadičnim bleskovima specifičnog acquired taste crnog humora ili apsurda koji, ipak, nisu dovoljni da iskupe traume koje mi je naneo ovim sma—ra—nje—mmm.


YURIKO'S AROMA
JAP, 10
**           2
ovo je veoma hvaljen film, ali za moj groš, on pada i na exploatacijskom (pinku) nivou, jer su scene erot'ke (sem jedne, a i to je diskutabilno) vrlo nenapaljujuće – donekle zahvaljujući ne naročito sexipilnoj juriko – a pada i kao exercise in delightful japanese perversion & obsession, jer se opsesija naslovne junakinje mirisom znoja jednog školarca ne istražuje niti prikazuje na dovoljno zanimljiv i/ili pametan, ili bar vizuelno intrigantan način. come on, znaju to japanci DALEKO bolje od ove ne sasvim negledljive, ali ipak prazne i underwhelming tupljavine, snimljene izrazito nenadahnuto.


PSYCHIC aka HAUNTERS
KOR, 10
**(*)      3-
ovo počinje izrazito intrigantno – klincem koji ubija prvo svog zlostavljačkog tatka, a potom i majku, koja ne može više da trpi da za zbogomka ima sina koji mislima navodi ljude u svom obzorju da rade šta im on telepacki naredi. u tipičnom korejskom fashionu, svi aduti – vizuelni, režijski, emotivni itsl – ispucani su u prvih 15ak minuta, a ono što ostaje je tek još jedan high concept koji, u teoriji, ne zvuči loše, ali je egzekucija strogo kompetentna (što bi reko debeli degenerik: 'repertoarski film', i ništa više). tome dodati elementarnu apsurdnost: lik koji može da svakoga natera da radi šta ovome ćune – ide u banke da krade pare? pa koj će pare takvom nekom?! kad imaš moć da mislima upravljaš svakim živim čovekom ili ženom koga vidiš, dal ćeš stvarno da stojiš u redu iza neke kase da bi kupovao stvari koje ti trebaju?! kad možeš da snagom uma u krevet dovedeš koju god ženu poželiš, zar ti stvarno trebaju pare za cveće i bombone?!). vrhunac je kad ovaj mamlaz pare ne krade ni iz banke, nego iz nekakve sirotinjske radnje u kojoj se kao zaposlen momak zatekne jedan za koga ispadne da je jedini na svetu otporan na ove telepacke bljuvotine. i tako počinje dvoboj između njih dvojice – pun vrludanja, stranputica, gnjavaže i misguided skretanja, bez bilo čega memorabilnog sem ponekog detaljčića, ponekog kadra koji pokaže da ovaj reditelj može bolje, s boljim materijalom i ambicijom.


MIDNIGHT FM
KOR, 10
**          2
izrazito glup i tipično korejski nategnut 'triler' o ženici koja vodi poslednje izdanje svog ponoćnog programa, i o psihu na koga je uticala tim emisijama (pretvorivši ga u samoproklamovanog trevisa bikla, taxistu: prisutna je gomila površnih, glupih i nepotrebnih filmskih aluzija, valjda da se potkupe movie buffs da prime jedan suštinski efemeran i zaboravljiv proizvod). dakle, psiho joj upada u dom, ubija sestru-bebisiterku i drži pod nožem detence, dok nešto starija ćerčica umakne i krije se po kući. psiho traži da ova pušta pesme koje joj je on spremio, a ako odbije... pašće krv... yaaaawn! striktno mehanički 'zaplet' bez trunke logike, motivacije, emocije, ljudskosti, duha, ili barem neke exploatacije – potpuna debilana. naravno, pakovanje je sjajno, kamera super, režija napadna, ali gledalac iole razvijena ukusa slegnuće ramenima pred bogatim alatom ovog 'majstora': džaba mu sve kad mu fali tehnika.


THE HOUSEMAID
S. KOR, 10
**(*)  3-
užasno nategnuta drama-triler, uninvolving, sa nepotrebno ubačenim exploatacijskim skoro soft core sexom, sa psihologijom i motivacijom tankim i neubedljivim – bolje gledajte original iz 1960, u mnogo čemu bolji, ozbiljniji i napetiji film, sa više pameti i angažmana nego ovde.


THE MAN FROM NOWHERE 
S. KOR, 10
**(*)  3-
meni je apsolutno iritirajuće ovo korejsko POZIRANJE: imamo naslovnog junaka koji je strašno cool baja, je li, kako mali đo ki-ca zamišlja cool: dakle, ima emo frizuricu preko jednog oka, ledeni pogled, užasno malo govori, strelja očima, i stalno zauzima neke 'cool' poze kad stoji, kad bije, kad puca, to je sve kao za neki poster ili trejler da se namešta. naravno, njegovo ledeno srce će da se otopi kroz (non-pedo!) odnos sa devojčicom preko puta, koja je prikazana onako kako mali đo ki-ca zamišlja slatke male curice: znači, ona je mala, medena (not!), stalno govori slatko-piskutavim glasićem, prepametna je za svoje godine (not!), stalno nešto kenjka i cvili – i uopšte predstavlja jedan od najblatantnijih novijih primera nesnosno prezaslađeno šmirantsko patetične upotrebe odbojnog deteta za gudanje po gledalačkim srčanim violinama još od... recimo, MONTEVIDEA.
kad curici zli narko gangsteri ubiju kevu, a malecku otmu, preostaje našem uber-cool pozeru da je izbavi iz njihovih kandži, što kulminira žestokom pucnjavom u jednom klasično opremljenom okruženju prikladnijem za snimanje video spota o tome kako mali đo ki-ca zamišlja gangstere nego bilo šta što ima ikakve veze s mozgom. lepo to izgleda i dobro je režirano, ali za svaki korejski film to se maltene podrazumeva. džaba, kad je bljutavo manipulativno, klišetizirano i prazno do zla boga.

THE HOVERING BLADE
JAP, 09
**(*)  3-
dokaz da ni japanci nisu imuni na promašaj, mada je ovaj polu-gledljivi film barem promašen na iole interesantan način, tj. barem nije pokušavao da pravi šuplji našminkani pozeraj, nego dramu o ocu ubijene teen ćerke koji doznaje ko su ubice i kreće sam u osvetu. avaj, osveta je mlaka, mlitava, nezanimljiva kao i preeedugaaaačkeeeee deonice koje se bave njegovom patnjom i moralnim dubiozama, a bez uspelog involvementa ili saspensa ili drame, a kamo li novog insighta u tematiku već viđenu 200 puta dosad, mada retko kad ovako dosadno.


MAN OF VENDETTA
KOR, 10
**       2+
korejskom popu (katoliku) otmu ćerčicu. on se moli bogu. od njega, naravno, dobije kurac. osam godinica kasnije, zove ga kidnaper (ili, po srpski: kindaper). počinje yet another korejska igra mačke i  -yaaaawn - miša... sve je to glupo, usiljeno, neubedljivo, mehaničko i uber-hiper-mega patetično (kako vezano za ćerčicu, tako i za kasapski-nesuptilne aluzije na 'where is your god now' momente), a takođe predstavlja novi rekord u imbecilnom plottingu korejskog filma, sa tom kretenskom premisom o a) kidnaperu koji je punih 8 godina čuvao i ranio i ko zna šta jedno derle, bez pravog razloga; i b) o detetu koje je 8 godina provelo vezano za stolicu u jednom ćumezu, oteto od strane ko zna kakvog manijaka (ostaje prilično nespecifikovano šta je ovaj radio s njom, tj. šta mu je sve to trebalo tokom toliko moronski dugačkog vremena!), odvojeno od oca i drugova i normalnog života – a koje će, nakon što je celu svoju svesnu egzistenciju provelo samo u jednoj sobi, čim sretne svog taju, taticu, ćaleta, svog divnog ex-popa a sad siledžiju koji ne bira sredstva da izbavi ćeru jedinicu – čim ga ponovo sretne, je li, da postane slatka mala ljupka najnormalnija devojčica koja će da nastavi normalan (?) život s ćaletom, da ide u školu, zaljubljuje se i sve što treba kao da onih 8 godina s manijakom nikad nije ni bilo, tj. kao da je sve to bio samo jedan ružan film. poput ovoga.

Нема коментара: