izabrana dela

izabrana dela

недеља, 05. јун 2011.

Horor u osnovnoj školi


 Moja lična "zatrovanost" hororom potiče još od predškolskih dana, a definitivno je zapečaćena ciklusom horor filmova na tadašnjoj TVB, "Karika koja nedostaje", jula 1982. godine, kada sam bio na raspustu između II i III razreda. Ipak, moram priznati da me, u to doba, nije naročito zanimalo da pišem bilo šta u tom smislu – bilo priče, bilo "kritike", eseje (sastave) i slično. 

U to pred-tinejdžersko doba, pa i kasnije, više sam čitao stripove nego li knjige, pa me je zato više zanimalo crtanje – i svaki vizuelni prikaz horora, a pre svega film – o čemu svedoče moje tadašnje sveske i udžbenici.
 

O tome svedoče i neki moji pokušaji crtanja stripova iz tog doba, vrlo derivativnih, inspirisanih vampirskom epizodom Zagora (na svu sreću, ove sveščice nisu sačuvane!), ili filmovima koje sam mogao videti na TV-u do sredine 1980ih.

Ovo je kadar iz color splatter stripa koji sam radio kada sam bio u VIII razredu. Ne postoji zaplet – bilo je to puko ispipavanje mogućnosti crtanja u boji (hemijskom i flomasterima), primenjeno na detaljno sekiranje jedne kupačice u bazenu.

Kao što rekoh, pisanje horora i o hororu kod mene je došlo kasnije, u srednjoj školi, ali glavni povod za ovaj post zapravo su neka pisanija osnovnoškolaca do kojih sam došao preko kultiste Tonija, iz Babušnice, odakle potiču i mladi horor talenti koje ćete videti dole a mislim da je simpatično i zanimljivo predstaviti ih i ovde.

Kao prvo, tu je neimenovana učenica VII razreda, sa pesmom o strahu koja, kako Toni reče – i kako se i može logično pretpostaviti – potpuno odudara od ostalih đačkih pesama u zbirci ŠARENKRILA ZAPLOVILA.

Kao drugo, i još zanimljivije, ovde je kritički osvrt na Lavkraftovu priču "Pacovi u zidovima" od strane učenika VIII razreda, Nikole Miladinovića, objavljen u listu ĐAČKE ISKRE. Autor je, kao što će pažljivi čitalac svakako primetiti, očito tu priču čitao u NEKRONOMIKONU, uključujući tu i njegov kritičarski materijal. Pregenijalan je kontrast sa pisanijem odmah ispod njega, na istoj strani - potpuno prajsles jukstapozicija od sorte koja mene najviše oduševljava.
 

Naravno, bilo bi besmisleno i skroz promašeno raspravljati sa određenim kvalifikacijama iznetim u ovom mladalačkom tekstu, baš kao što bi to bilo i ukazivati na naivnost i neveštost mojih gornjih detinje-hororičnih crteža. Ono što je ovde više nego okrepljujuće jeste činjenica da je momak na pravom putu, u mestu i vremenu u kome se ponašanje i "razmišljanje" njegovih vršnjaka pretežno usmerava u banalnim, prizemnim pravcima koji me ispunjavaju beznađem i čemerom. Ovo je sasvim solidan tekst, za taj uzrast, i nadam se da Nikola na njemu neće stati, već da će nastaviti da izučava stravu i užas.

Dakle, čitajte Lavkrafta, izučavajte NEKRONOMIKON, pratite The Cult of Ghoul i hvatajte beleške, jer to je jedan od sve malobrojnijih načina da ostanete normalni u ovom sve nenormalnijem okruženju. Kids, DO this at home! Ghoul je tu da vas poduči, objasni, pokaže, prikaže... i jedino ga metak može (?) zaustaviti u procesu kontinuiranog obrazovanja srpske dece i omladine!

2 коментара:

Sandman је рекао...

Bravo za Nikolu! >)

Zo је рекао...

Odlična je pesma neimenovane učenice.
Šarenkrila morem krvi zaplovila :)