izabrana dela

izabrana dela

четвртак, 09. јун 2011.

POETIKA HOROR ŽANRA – OBJAŠNJENA!


             U sredu 01.06.2011. stavljena je tačka na prvu fazu epohalnog "Projekta Doktorat" (izrada) da bi smesta započele pripreme za drugu, finalnu (odbrana). Prvog dana juna, dakle, arhiva UNIVERZITETA U BEOGRADU, tačnije FILOLOŠKI FAKULTET, odnosno Studijska grupa Anglistika, postali su bogatiji za moju doktorsku tezu pod naslovom ISTORIJSKA POETIKA HOROR ŽANRA U ANGLO-AMERIČKOJ KNJIŽEVNOSTI, kod mentora prof. dr Zorana Paunovića.
            U pitanju je kiklopska knjižurina od 466 strana (font 12, prored 1,5, osim u dužim citatima, gde je 1). To mu dođe 644 autorskih kartica (svaka od po 1800 znakova), ili Wordovim merilima, tu ima 173.246 reči, tj. 1.159.213 slovnih znakova (računajući razmake).
            Malo konkretnije, evo sadržaja rada:


1.  UVOD


2. DEFINISANJE OSNOVNIH POJMOVA I PROBLEMA

2.1 DEFINISANJE OSNOVNIH POJMOVA
2.11 Žanr, estetska namera i "Horizont očekivanja"
2.12 Romansa
2.13 Gotik / gotski roman
2.14 Horor
2.15 Istorijska poetika

2.2 DEFINISANJE PROBLEMA 
2.21 Horor u teoriji na engleskom jeziku
2.22 Horor u teoriji na srpskom jeziku

3. OD GOTIKA DO HORORA: NASTANAK ŽANRA

3.1 Rani gotik
3.11 Horas Volpol: Otrantski zamak - kulturna klima, intencija i recepcija 
3.12 Otrantski zamak i retorika horora
3.13 Tekovine ranog gotika

3.2 Pozni gotik
3.21 Meri Šeli: Frankenštajn, ili Moderni Prometej - kulturna klima, intencija i recepcija 
3.22 Frankenštajn: estetski i idejni dometi
3.23 Frankenštajn i poetika horora
3.24 Tekovine poznog gotika

3.3 Horor priča
3.31 Teme i motivi američkog gotika
3.32 Edgar Alan Po i poetika kratke (horor) priče
3.33 Tematski ciklusi Poovog opusa
3.331 Mrtva draga   
3.332 "Đavo perverznosti"
3.333 Kosmička strava
            3.34 Tekovine Poove poetike horora

4. KLASIČNA DELA HORORA

4.1 Priča o duhovima
4.11 Mesto natprirodnog u poetici Henrija Džejmsa
4.12 "Okretaj zavrtnja": intencija i recepcija
4.13 "Okretaj zavrtnja": estetski i idejni dometi
4.14 Tekovine priče o duhovima

4.2 Viktorijanski neo-gotski roman
4.21 Motiv vampira u književnosti pre Drakule
4.22 Drakula Brema Stokera: intencija i recepcija
4.23 Drakula: estetski i idejni dometi
4.24 Tekovine Drakule i neo-gotskog romana

4.3 "Čudne priče" kosmičke strave
4.31 Lavkraftova poetika fantastike i horora
4. 311 Lavkraftov odnos prema nauci i fantastici
4. 312 Lavkraft i tradicija horora: uticaji i razlike
4. 313 Lavkraftov stil
4. 314 Recepcija Lavkraftove poetike
4.32 "Boja izvan ovog svemira": estetski i idejni dometi
4.33 Tekovine Lavkraftove poetike

5. MODERNA HOROR KNJIŽEVNOST

5.1 Horor kao bestseler
5.11 Stiven King i poetika horora
5.111 Stiven King i horor tradicija
5.112 Poetika horora Stivena Kinga
5.12 Vidovitost kao moderni horor bestseler roman
5.13 Tekovine poetike horora Stivena Kinga

5.2 Savremene tendencije u hororu
5.21 Moderni gotik: Širli Džekson, Anđela Karter, Džojs Kerol Outs
5.22 Psihološki horor: Robert Bloh, Tomas Haris
5.23 Priča o duhovima: Robert Ajkman
5.24 Telesni horor: Klajv Barker
5.25 Kosmička strava: Tomas Ligoti

6. ZAKLJUČAK

7. BIBLIOGRAFIJA

            U suštini, to je rad koji a) definiše osnovne pojmove relevantne za temu; b) pre svega, definiše horor kao žanr, i određuje njegovu poetiku; c) prikazuje nastanak i razvoj te poetike, od engleskog gotskog romana sredinom i krajem 18. veka, preko klasičnih 19-vekovnih priča o duhovima i viktorijanskih dela, do "čudnih priča" iz prve polovine 20. veka i bestseler horora poznog 20. veka, uključujući i osvrt na najnovije tendencije u hororu s kraja 20. i početka 21. veka.
            Kao što se iz sadržaja može videti, poetika horora se izučava na primerima ključnih, prelomnih tačaka u istoriji horora, odnosno kroz analizu najreprezentativnijih dela, sa akcentom na: autorsku intenciju (izraženu u kritičkim spisima), odnos prema tradiciji žanra i dotad ustaljenim postupcima u obradi motiva i tema, te na kritičku recepciju, doneti pomak u poetici horor žanra i dalji uticaji na njega.
            Naravno da će ovo, u dogledno vreme, tj. kada se steknu povoljni uslovi, biti objavljeno u obliku jedne ili (radije) tri knjige, ali o tome je još rano govoriti.
            Odbrana se očekuje jesenas, negde oko Halloweena, nakon što referat o radu i komisija prođu kroz sve neophodne etape na fakultetu i univerzitetu tokom ovog leta i jeseni.
            Podsećanja radi, magistarski rad "Gotski motivi u delu Edgara Alana Poa" (mentor: prof. dr Dragana Mašović) odbranio sam na grupi Anglistika Filozofskog fakulteta u Nišu maja 2009. godine, čime sam stekao zvanje Magistra filoloških nauka.



* * *

            P.S. Da se ne bi neko zabrinuo za kvalitet ovog rada, a naročito zbog podatka da je urađen za (nepune) dve godine, što je zaista rekordno za jedan doktorat, pa makar on imao i 466 strana, evo, pokušaću bar donekle da raspršim sumnje (i tlapnje). Naime, postoji više faktora koji su pomogli da se ovaj rad završi brže nego što to inače biva. Ti faktori su:
            1) Iznimno dobar mentor – jedan od najcenjenijih i najistaknutijih anglista u zemlji, prof. dr Zoran Paunović, čiji su dostupnost, otvorenost, brzina i pozitivnost feedbacka zaista retki u domaćim okvirima (i svakako sušta suprotnost iskustvu koje sam imao sa mentorkom mog magistarskog rada);
            2) Višegodišnje bavljenje tematikom: teorijom (i praksom) horora intenzivno se bavim već nekih 15-ak godina, a moji do sada objavljeni radovi i knjige na tu temu poslužili su kao osnova za ovaj rad, u kome su dakako dalje prošireni i razrađeni;
            3) Obilje gotovog, već napisanog materijala – u vidu prve verzije magistarskog rada: naime, zbog neažurnosti i zlonamernosti mentorke, moj prvi prijavljeni magistarski rad ("Delo H. F. Lavkrafta u svetlu horor žanra") nije bio završen u roku. Devedesetak strana gotovog teksta koje sam imao u tom trenutku, a koje nisu ušle u moj drugi (odbranjeni) magistarski, i na kojima postavljam temelje definisanja horora kao žanra, značajno su poslužile u izradi doktorata, iako su u njega drugačije (a ne copy-paste) integrisane;
            4) Magistarski kao pripremni rad za doktorat – delovi teksta mog magistarskog, na temu gotika i Poa, takođe su integrisani u doktorat, odnosno prilagođeni njegovoj temi, s kojom prirodno srastaju i logično se uklapaju; slično važi i za moje intenzivno bavljenje H. F. Lavkraftom, kao jednim od obrađivanih pisaca u doktoratu.
            5) Svarena literatura – kao posledica višegodišnjeg bavljenje tematikom, te obilja gotovog, već napisanog materijala iz prve i druge verzije magistarskog, kao i drugih objavljivanih radova na temu horora, više od 2/3 relevantne sekundarne literature o hororu i teoriji žanra bio sam kvalitetno pročitao pre početka pisanja doktorata, a to znači da su najznačajniji delovi iz najznačajnijih knjiga već bili obeleženi, podvučeni, a u mnogim slučajevima i prekucani ili iskopirani i spremni za navođenje u radu. Isto važi i za analizirana prozna dela, meni od ranije poznata, pa ovim povodom, ciljano za rad, samo još jednom pročitana.
            6) Nezaposlenost – verujte mi da čini čuda po pitanju slobodnog vremena ako ste, tokom doktorata, kao ja, na Birou rada, kao nezaposleni!
            Sve to, uz obavezne doze fanatizma, posvećenosti i znanja, pomoglo je da se ovaj rad završi brže nego inače.
            U njegove kvalitete, ili odsustvo istih, najnestrpljiviji će moći da se uvere u biblioteci Filološkog fakulteta odmah nakon odbrane, jesenas, a oni kojima je to suviše daleko, moći će već za oko mesec dana da pogledaju Izveštaj komisije o urađenoj doktorskoj tezi, kada se ona nađe na uvidu javnosti.

10 коментара:

iva је рекао...

2009 magistarski, 2011 doktorat....nisi lijencario :)
svaka cast.

Nikola Popević је рекао...

Čestitke, prijatelju. Pa ovo je čak iznad očekivanja! Kapitalno delo.

Dejan Ognjanovic је рекао...

zahvaljujem. lažnu skromnost na stranu, ali sve ostalo što sam do sada napisao bledi pred ovim.

The Evil Gringo је рекао...

Congratulations on the completion of the doctoral dissertation. You have my best wishes for your oral defense.

Does your work focus on the differences between British and American horror? For instance, horror from the United Kingdom tends to be more rooted in a specific geographic area – while fear in the United States often trends toward wandering serial killers. In American horror, there is greater use of scenarios with authority figures (government and police) as villains – whereas the British tend to assign a more positive role to their law enforcement. Although we both resort to the same language, there are vast distinctions in how Brits & Americans are frightened.

Dejan Ognjanovic је рекао...

thank you. oral defense is a mere formality.
I must stress that this work deals with horror in LITERATURE whereas what you said is more obvious in FILMS. in any case, yes, i *do* deal with british/american differences, but mostly in the early stages of development (british vs american gothic). this issues is somewhat resent in later chapters as well, but not in as many details; i.e. only in the amount I felt necessary for the actual author/work and topics attendant to it.

Deveti putnik је рекао...

Pa, neka je sa srećom...

cutter је рекао...

hehe, oral.

Overfiend је рекао...

Whoa. This is, like, the ultimate EXPLANATION. Congrats!!! :-)

Zo Ran је рекао...

Eto, kad budeš postao Dr, moći ćeš i legalno da operišeš naživo :()

Dejan Ognjanovic је рекао...

ali ja to već radim, uveliko, u oblasti svoje expertize. evo, koliko sutra (subota) imaćete ovde na blogu moju spektakularnu operaciju jedne novele iz APOKALIPSE! ;)