izabrana dela

izabrana dela

среда, 30. новембар 2011.

Ken Russell's THE RAPE OF CHRIST

            WARNING: Bushy vaginas and mindblowing blasphemy below!

            U nedelju 27. novembra umro je veliki engleski i svetski reditelj, Ken Rasel. Za mene lično, a i za sledbenike ovog bloga, najznačajniji pre svega zbog remek-dela THE DEVILS (1971), ali takođe i zbog ne manje ludačkih, smelih, originalnih, kontroverznih, gnusnih, morbidnih, perverznih, sladostrasnih, vickastih, luckastih, unikatnih filmova kao što su ALTERED STATES, CRIMES OF PASSION, GOTHIC i LAIR OF THE WHITE WORM. Kažu da je umro sa osmehom na usnama, zadovoljan što je na vreme pogledao SRPSKI FILM te naživo upoznao Aleksandra Radivojevića i Dejana Ognjanovića i uverio se da ima na kome ostanuti carstvo.

            Odlučio sam da svoj respekt ovoj legendi, koja nas je napustila pred sam kraj svog bogatog i plodnog života, iskažem na dva načina: jedan je da u narednim danima napokon odgledam njegove filmove o Maleru, Čajkovskom itd. koji mi godinama čuče na diskovima, kao i da repriziram neke od fantahororičnih mejdžora, čiji će rivjui ovde uskoro uslediti.

            Drugi je sadržan u ovom postu koji gledate, gde javnosti prezentiram užasno retke kadrove iz famozne scene iz filma THE DEVILS koja je izludela cenzore još u vreme pre odobrenja filma za prikazivanje. To je legendarna scena na koju ezoterici referišu kao "THE RAPE OF CHRIST scene". Ona je smesta isečena iz Raselovog cuta, i nikada nije bila ni u jednoj od mnogobrojnih postojećih (legalnih) verzija ovog filma.  

Nikada nije bila viđena u bioskopima. Ne postoji ni u jednom video ili DVD izdanju – izuzev JEDNOG, koje ja imam u svom posedu. Naravno.

U pitanju je nezvanično, da ne kažem butleg izdanje, na kome je trenutno najpotpunija postojeća verzija filma, u trajanju od 111 minuta. U američke bioskope išla je verzija od oko 104. Verzija koja se ponegde na netu može skinuti pod lažnom etiketom UNCUT traje 108

Ovo moje izdanje sadrži, dakle, najpotpuniju verziju THE DEVILS koja će ikada postojati. Ona zbog svoje divlje prirode nije baš najsavršenije slike, jer izgleda kao samo kao odličan VHS snimak, što je šteta za jedan ovako spektakularno predivno mozgoeksplodirajuće izgledajući film. Međutim, pored samog zaista UNCUT filma - *uključujući famoznu THE RAPE OF CHRIST scenu!* - na ovom izdanju (firma, ako je to uopšte postojeća i legalna, zove se ANGEL DIGITAL) nalaze se još i odličan dokumentarac HELL ON EARTH (2002) i nekoliko kraćih snimaka razgovora sa kritičarima koji su 1971. kenjali po DEMONIMA, kao i sa cenzorima, zabrinutim babama-krstašima, popovima i sličnima koji su izdejstvovali da se THE RAPE OF CHRIST iseče u potpunosti, a da se brojne druge scene poprilično skrate. 

Zahvaljujući toj engleskoj popovskoj i popoljubivoj moralizatorskoj gamadi uštrojen je (ali ne sasvim!) jedan od najmudovitijih filmova ikada snimljenih – ili, da budem precizan, NAJMUDOVITIJI film ikada napravljen za veliki studio, sa ozbiljnim budžetom, glumcima i ekipom. 
Hoću reći, super je biti ludački hrabar sa šačicom dolara ili evra i grupicom odanih fanatika, reskirati par stotina hiljada dolara i nepostojeću reputaciju, ali ovo što je Rasel uradio te 1971. godine (nakon što se dokazao kao respektabilan BBC reditelj + nominovan za Oskara za svoj bioskopski debi, WOMEN IN LOVE) može se, donekle, uporediti samo sa još dva, comparatively speaking "normalnija" i blaža filma...
 
...koja su (slučajno?!) izašla te iste godine: Kjubrikova A CLOCKWORK ORANGE i Pekinpoov STRAW DOGS: neprejebivni masterpisovi sva tri, od vrste ludačke smelosti kakvu danas niti možemo niti smemo očekivati od studijskih (pa čak ni od niskobudžetnih) filmova!

HELL ON EARTH je kratak (oko 50 min) ali slatak filmić o tome kako je engleski kritičar Mark Kermoud uspeo da locira filmsku traku sa cenzurisanim materijalima nakon što se decenijama verovalo da su ti materijali uništeni. 
 Tu se, pored drugih hitova, može videti i kratka scena sa samog kraja THE DEVILS, u kojoj grbava Vanesa Redgrejv prvo ljubi ostatke pocrnele butne kosti upravo spaljenog Urbena Grandijea, a onda i masturbira njome.
 Prikazuju se razgovori sa štrojačima iz onog vremena, odvratnom gamadi kojima nije trebalo davati mikrofone u ruke nego im ih sjuriti pravo u stisnute katoličke guzice. 
Tu među njima je, začudo, jedan pop vanredne inteligencije i etitjuda, koji potpuno kapira taj film, i smisao zloglasne scene THE RAPE OF CHRIST u njemu! Da ne poveruješ da ima i takvih popova: mora da nije pedofil! Slušajući ga umalo osetih nešto nalik respektu, ali se ipak suzdržah. Nemojmo preterivati, ipak je to pop.

Tu je, naravno, i sam Ken Rasel sa nekoliko kratkih ali vrlo jebitačnih izjava koje potvrđuju – za slučaj da je iko sumnjao – da je čiča ostao nesavitljiv, neprejebivo oštar igrač koji ne jebe živu silu, sve do samog kraja!

Hajlajt dokumentarca je snimak u kome Kermoud odlazi u Raselovu prilično skromnu kućicu u engleskom kantrisajdu i donosi mu na VHS traci upravo iskopani snimak pronađenog materijala, tj. isečenih mu scena iz THE DEVILS. Organizuje se masovno gledanje toga, kome prisustvuje i "otac Minjon" iz DEVILSa i još nekoliko Raselovih prijatelja.

A hajlajt tog hajlajta je kada Rasel, nakon odgledane scene THE RAPE OF CHRIST kaže: "Wow... Well, I can't think why they wanted to cut it except that it's probably one of the most mindblowing sequences ever... censored!"
 

Kao što se iz ovih retkih, okultnih kadrova može videti, u pitanju je kulminacija ludiranja "opsednutih" (histeričnih, napaljenih) opatica a vrhunac njihove orgije sadrži drkanje/lizanje velike sveće, paljenje stranica iz Biblije, ogoljavanje i "silovanje" užasnutog popa i – skidanje stilizovanog raspeća s kojim se bludne opatice lascivno poigraju, a naročito sa njegovim drvenim udom...

Ta scena je, očito, apoteoza katoličke blasfemije koju su, potom, tokom čitavih 1970-ih, potpuno uzaludno pokušavali da dosegnu kojekakvi trećerazredni italo-eksploatatori. Oni su, iz Raselovog semena, mutirali genetski inferioran pod-žanr nunsploitation...
...ali iako su na raspolaganju imali kurveštije kojima nije bio problem da rade još eksplicitnije i gadnije stvari, a cenzori im nisu dahtali za vratom, pa su nebesa bila limit za njine blasfemije – jadna mašta i još jadniji antitalenat tih italo-katolika nisu uspevali da priđu ni blizu uznemirujućoj frenetičnosti, besramnoj lascivnosti i nepatvorenom žaru koji je Rasel ugradio u ovaj film, a najdirektnije baš u ovu scenu. 
 

Nekakav daleki odjek svega ovoga može se, recimo, videti čak i u scenama iz Pakla u Bulajićevom ČOVJEKU KOGA TREBA UBITI – ali tu je blasfemija sasvim rekontekstualizovana, jer se u komunjarskom režimu podrazumeva ismevanje popova. 
To je jedna od retkih pozitivnih stvari u tom otherwise zlikovačkom sistemu, ali njena pozitivnost je vrlo relativna, jer se ne radi o principijelnoj mržnji prema crkvenjačkoj eksploataciji lakovernih i glupih, nego samo o borbi za prevlast nad dušama slabih i slaboumnih: praktično, borba između dilera dve vrste opijuma za tržište, Marks-droga protiv Hrist-droge, ništa više a kamo li uzvišenije.

Pored svojih nesumnjivih eksplo-momenata (golotinja, ultimativna blasfemija...) ova scena zapravo ima ključnu ulogu u filmu – ne samo što je dramaturški ona kulminacija ka kojoj Rasel vrlo pažljivo i pametno gradi prethodne ekscese (koji u sečenoj verziji postaju jalovi koktizing bez pravog pej-ofa) nego njena besramnost i gnusobnost imaju snažnu konotativnu dimenziju i strukturalni efekat kontrapunkta sa iskupljenjem Urbana Grandijea (Oliver Rid).

Naime, scena "silovanja Hrista" paralelnom montažom je ispresecana prizorima u kojima se Grandije, zabludeli ali sada pravoverni, pričešćuje u nekakvoj divljini, na putu nazad...
...ka svom ĐAVOLIMA opsednutom Ludenu – gde, za to vreme, orgijaju popovi, žbirovi, inkvizitori, egzorcisti i bulumenta državno-crkvenih instrumenata za manipulisanje i ovladavanje ruljom. 
 
A rulja ko rulja, ovom prilikom podbodena je na ove ekscese samo kako bi se stvorio izgovor za represivne mere koje će uslediti, i koje će se pre svega i najoštrije obiti o glavu samom tom čestitom Grandijeu, ali ubrzo i svim ostalim izmanipulisanim i blaženo neslutećim ovcama. 
 

Od njegove lomače (koju tupava stoka beslovesno orgijastički proslavlja) pa do rušenja zidina nezavisnog grada i njegovog stavljanja pod kontrolu ĐAVOLA direktan je put. A taj put, kao u čuvenom završnom kadru filma, vodi u spaljenu zemlju, u wasteland koji su Kralj i Kardinal (THE DEVILS iz naslova!) stvorili svojim podanicima.

Naravno, kratkovida i površna stoka među kritičarima i cenzorima nije primetila ništa od toga jer su im svi ti sisići i pičići (i krstići) toliko zamaglili um da nisu bili u stanju da vide – šta se tu zapravo dešava, kako je organizovano, koje veće celine je deo, koju funkciju unutar nje ima i kakvo značenje baš tu i baš tako - proizvodi.

Toj stoci je promaklo KO tu, zapravo, siluje Hrista, kako to čini i zašto. A sva poenta je baš u tome da Hrista siluju upravo njegovi navodni branitelji, popovi i sluge sistema (ovde: Kralj), koji su aktivno podbunili histeričnu žensku marvu, krstačama i pretnjama paklom zaglupljenu, da izvedu to SILOVANJE –
 
istovremeno dok onaj najvrliji i najčasniji među njima obavlja pričešće, ne među zidovima crkve (kultura), nego u prirodi (gde je, navodno, bog neosakaćen ovozemaljskim intervencijama).

Paralela sa SRPSKIM FILMOM je neminovna (iako ne želim da kažem da je to filmovi istog ranga, značaja ili čak umetničkog postignuća): baš kao što je ekstremnost NEWBORN PORN scene za većinu površnih posmatrača zasenila Ko tu scenu prikazuje, Kome, i Zašto, te kako ovaj Prvi a kako onaj Drugi reaguju na nju 
 
– isto tako je preživarima 4 decenije ranije promaklo Šta je to i Čemu služi scena "silovanja Hrista", jer su bili u stanju samo da vide preterivanje, blasfemiju i perverziju. Stoka će biti i ostati stoka, tako je zapisano, Amin. 
Za nju će predmetno-prikazivački plan estetskog dela zauvek ostati prvi i jedini, a sve ono između i iza biće joj nedostižno i nepojmljivo.

Posledica toga je: da THE DEVILS nikada nije prikazan u punom izdanju, onako kako ga je Rasel zamislio i napravio. Čovek je umro a da nije video svoj najbolji film u njegovom potpunom, neokrnjenom, neuštrojenom falus-u-oko sjaju. 
Od tog vremena mnogi kontroverzni filmovi postali su dostupni UNCUT – danas nije problem naći, sa svakom sekundom tu gde treba, ni CANNIBAL HOLOCAUST ni TEXAS CHAINSAW MASSACRE ni I SPIT ON YOUR GRAVE ni NEKROMANTIK...Hell, čak i SRPSKI FILM može se ponegde - u crkvopalećoj Norveškoj, npr. - kupiti UNCUT, ali THE DEVILS ne može ni tamo! 
A gledati THE DEVILS bez scene silovanja Hrista isto je tako (bes)misleno kao gledati SRPSKI FILM bez newborn porn scene...

Ali dan-danas, uoči kataklizmatične 2012. godine, NIGDE na kugli zemaljskoj ne postoji puno, UNCUT izdanje filma THE DEVILS. Niti će ga biti. 
 
Za iduću godinu je najavljeno dugo odlagano DVD izdanje – ali u njemu NEĆETE videti THE RAPE OF CHRIST. Zato, Ghoul časti i razotkriva narodu greatest hits iz ove zaista intenzivne, histerične, žestoke scene koja je javnosti prikazana ucelo samo u dokumentarcu HELL ON EARTH, odakle je umontirana u butleg verziju iz koje sam skinuo ove divne captures, u slavu Kena Rasela i na radost crkvomrzećeg naroda.

Ko zna – mlađi među nama možda i dožive istinski uncut THE DEVILS na DVDu ili već nekom nosaču filma u budućnosti – ali sumnjam. Jer, THE DEVILS je najljuća i najžešća i najbeskompromisnija osuda šurovanja vlasti sa popovima i najeksplicitniji prikaz kakvo ZLOZLA nastaje kada se ogavnoj sekti crnomantijaša dadne neograničena vlast! 

Mislite da preterujem? Pogledajte onda ovo ZLO dole – e, tako bi i ova jadna zemlja izgledala kad bi crnomantijaši došli na potpunu vlast! Православна држава
HELL ON EARTH, indeed! Za kralja, popove i otadžbinu!

E, baš zato što im niko nije brknuo kurčinom u oko tako direktno kao Rasel, što ih niko nije sa takvim (opravdanim) besom pojebao direktno u masne svilom i kadifom obavijene vlastoljubive guzice – baš zato ta stoka nikada neće dopustiti potpuno i sistematsko ogoljavanje svoje pošasti koje im je Rasel – anđeli šnjim! – tutnuo na tacni.

Počivaj u miru, Kene Rasele, časna starino!

6 коментара:

vilja је рекао...

Ovo ti je verovatno jedan od najboljih tekstova u poslednje vreme.
I hvala za eksluzivne skrinšotove...čak i ovako izvučeni iz konteksta izgledaju jako upečatljivo.

Arijel је рекао...

A to je taj balans postoji izmedju nas i UK :-)

Posto u Londonu, u krajnje mainstream prodavnici dvd-ova, moze da se kupi Srpski film, sasvim je logicno da u Srbiji, na ne bas tako mainstream mestu postoji ne cenzurisani The Devils.
(ima slika u postu: http://trillika.blogspot.com/2011/01/vise-lica-bajke.html)

pozdrav!

Dejan Ognjanovic је рекао...

da, prodaje se SRPSKI FILM u Londonu, kako da ne, ali SKRAĆENA, a ne UNCUT verzija...

Nave X Kathedral је рекао...

Imas li namjeru da svoju cjenjenu UNCUT verziju ovog remek dijela okacis na net i podijelis sa pratiocima ovog bloga?

Dejan Ognjanovic је рекао...

nemam takvu nameru jer se ne bavim time, niti imam vremena da to prebacujem u avi, sečem na parčiće, aploudujem itd. a verujem da nema ni potrebe za tim - ovaj dvd je odavno u prodaji, ja sam ga dobio pre 5 godina, valjda ga je do sada neko ripovao i okačio tu verziju na net.

Nave X Kathedral је рекао...

Problem je sto je uglavnom na netu kao UNCUT oznacena ova verzija od 108 minuta. A obzirom da u opisu cesto nema navedenog trajanja filma, onda nastaje zajebancija za nas sa sporijom internet konekcijom.