izabrana dela

izabrana dela

понедељак, 28. новембар 2011.

WRECKAGE (2010)


*(*)    2-

            Zahvaljujući mojim fantastičnim paranormalnim i abnormalnim parapsihopatološkim moćima uspeo sam da proniknem u brainfartstorming dijalog u kojem je nastao ovaj WRECKAGE. Sada ga ekskluzivno prezentiram na ovom blogu. Napominjem da je ovaj dijalog u potpunosti autentičan i da mi se javio u snu pa prema tome – nema laži, nema prevare!

John Mallory Asher (reditelj): Hej, Dejv, slušaj. Ima tu, blizu mene, nekakav auto-otpad koji mi je pao za oko dok sam šetao u blizini i razmišljao o idejama za filmove. Sto mu hrčaka, pa ovo mesto se samo nudi! Zamisli, za ovih preko 100 godina filma niko se još nije setio da napravi slešer koji se skroz dešava među gomilom zarđalih krntija! Zamisli te mogućnosti! Malopre sam razgovarao sa čičom koji to čuva, kaže da ga možemo imati za 100 dolara za noć. Mislim, otpad, ne čiču.

David Frigerio (scenarist): Hej, Džone, alal ti patka! Oduvek sam voleo izazove, a horor koj' se zbiva na auto-otpad zvuči mi k'o prava stvar. Za kad ga 'oćeš?

reditelj: Može li da bude gotov do sutra popodne? Iduće noći bih počeo snimanje.

scenarist: Ma ima da bude, ti znaš da sam ja profi. Će ga napišem večeras, posle utakmicu. Imaš li neki posebni prohtevi, želje i čestitke?

reditelj: Ništa specijalno: da liči na svaki drugi slešer ikada snimljen, ali da bude originalan po tome što se zbiva na otpadu. Znači, smisli neki razlog da grupa zgodne omladine zaglavi na otpadu usred noći, i onda neka ih neko tu kolje do zore. Naravno, ubaci neki prolog, pošto ti jebeni slešeri iz nekog razloga uvek imaju nešto što se desilo 20 godina ranije.

scenarist: Kao šta, na primer?

reditelj: Pa otkud ja znam, ti si scenarist, smisli nešto.

scenarist: Aha, evo, javlja mi se. Pazi ovo: imaš dva klinca koji gledaju crtaće na TV. Njihov očuh je sirovina, dere se na njih da to ugase. Oni neće. Nastaje pozorište u kući, svađa, keva diže dževu…

reditelj: To, porodična drama! To mi daj!

scenarist: I dok očuh mlati jednog klinju, njegov bratić dohvati pištolj odnegde i… hm, recimo da upuca očuha. A onda i kevu, eto tek tako. Što da ne?

reditelj: "Što da ne?" Genijalno! Sviđa mi se ta motivacija. Kao što onaj slešer gik kaže u VRISKU: "It's the millennium. Motives are incidental!" To je sad moderno!

scenarist: E, i pazi ovu foru: tog klinca od kojih 7 godina smesta, sa lisice na ruke, odvedu u ludaru. A s ovim drugim ne znamo šta je. A onda, 20 godina kasnije, čujemo da je onaj pobeg'o.

reditelj: Super - već vidim u glavi scenu: čuju se sirene, reflektori blješte, a ovaj trči od bodljikave žice prema šumi. Nije bitno KAKO je uspeo da pobegne, to neka publika sama u glavi dopuni, mi ne želimo da ubijamo maštu gledaocima, zar ne? Fill in the blanks! A i ovako je lakše za nas.

scenarist: Naravno.

reditelj: Dobar ti je taj prolog. A pazi, mora da ima i neki epilog, odnosno preokret u njemu. Znaš ono, kad mislimo da je sve gotovo, a ono ispadne…

scenarist: Si, šefe. Šta kažeš na ovo: ubica je zapravo onaj drugi bratić, sada odrastao. Naravno, mi ne znamo da je to on sve do kraj filma. Zapravo je to jedan od glavni likovi, pa nam nije čudno što ga nikad nema u blizini baš dok nekoga ubijaju.

reditelj: Wow! Znao sam da si ti pravi čovek: kako se samo seti toga?! A zašto je on ubijao te ljude?

scenarist: Pa kažem ti: što da ne? "Eto tako". Na kraju ispadne da su oba bratića bila ludačke ubice od samog starta, a da je ovaj što nam je izgledao k'o siledžija ustvari bio u pravu. Sve to ne bi bilo da je ovu malu žgadiju odma' razmazao po patos.

reditelj: Okej… Zvuči razumno. Sad, što se tiče drugih elemenata. Pošto je ovo mračna i jeziva priča, gledaj da ubaciš neki comic relief lik, da može publika malo i da se nasmeje.

scenarist: Tačno znam šta ću. ima da ubacim lik retardiranog čuvara otpada. Retardi su tako smešni! Ima ovde kod mene jedna bebi-siterka iz Srbiju, i pokazala mi je snimci nekog njihovog šou-mena, Amidžića. Poslaću ti jutjub link za njegov hit na koji Srbi otkidaju, nešto kao "Medo Brundo", il' tako nešto. E, ovaj lik u OTPADU ima da izgleda i ponaša se k'o taj retardirani Srbin. Videćeš – it's a laugh riot!

reditelj: Ha ha, ja se već kidam od smeha. Baš su šašavi ti Srbi! Sjajno. Samo, bojim se da to nije dovoljno. Naime, strah me je da ovaj horor ne bude suviše mračan i strašan – mislim, come on, cela noć na auto-otpadu, it's the stuff nightmares are made of! Možeš li da ubaciš još neke otkačene i blesave likove da malo olabaviš tu nepodnošljivu tenziju?

scenarist: A be, bate, jel smo ljudi il smo Srbi? Nema problema, samo reci. Hmmm… Ova moja bebi-Srpkinjica mi je takođe, sva razduševljena, puštala klipovi iz neki šou koji je tamo u nji'ovoj vukojebini strašno popularan. Zove se KURSADŽIJE. Ne mo'š verovati kol'ko je to smešno! Dakle, ubacujem u film nekol'ko trapavih i tupavih pajkana po uzoru na taj show.

reditelj: Divno! Ko bi rekao da ti Srbi imaju smisao za humor. Kad sam gledao onaj SRPSKI FILM, posle nedelju dana nije mogao da mi se digne!

scenarist: Tačno znam šta govoriš, Džone. Ne brini, ima bata-Dejv da ti napiše jedan lagan i lepršav scenario koji neće ljude mnogo da uznemirava. Nasilje će da bude blago, više nagovešteno nego prikazano. Malo krv prsne tamo-vamo, i to je sve.

reditelj: Čitaš mi misli! Ionako nemamo para za budget a kamo li za efekte! Nego, pazi, nisam ti kazao glavnu stvar. Možda ćemo imati zvezdu u filmu!

scenarist: Zvezdu? Neko poznat actually 'oće da igra u tvom debi filmu?

reditelj: Nogekako! Znaš seriju BREAKING BAD? Nije loša, samo je mnogo razvučena, samo nešto keeeenjaju i tako to. E, ima tamo taj Aron Pol, igra Džesija, mladog bandoglavog pomoćnika glavnog junaka. Dobar je mali. Moramo da ga nahvatamo dok je još jeftin, dok nije našao dobrog agenta, a posle kad se proslavi još više, prodavaćemo ovaj film na konto njegovog imena.

scenarist: Superiška. Samo, dal' si siguran da će on pristane da igra u naš slešer? Baš preneki dan sam čito njegov intervju, evo slučajno mi je baš pod rukom ta stranica gde kaže: "There've been some big studio films that have come my way that I just didn't think were the right direction for me to go in. I really believe that if you want some sort of longevity in this business, it's all about picking the right roles. Finally, this is the first time in my career I'm able to work [based on] the roles, and not to survive, so I'm just trying to be picky. I just want the right project. I'd rather not work than work on something that I'm not so unbelievably excited about. Maybe that's the wrong choice, but I don't really care, to be honest. I just want to do something, even if it's just a small little indie, that really makes me excited, that's very story-driven, character-driven and doesn't need those big explosions or car chases."

reditelj: Ništa ne brigaj. Mi svakako nemamo pare ni za jurnjave ni za eksplozije, dakle, ovo je prava stvar za njega. To samo znači da moraš da se potrudiš da mu napišeš ulogu koju neće moći da odbije, nešto što će da bude izazov, da mu proizvede to neverovatno uzbuđenje, da shvati da je ovo jedan ozbiljan, story-driven, character-driven slešer.

scenarist: Hmmm… Šta kažeš na ovo? Za njega ću da napišem lik omladinca koji stalno podjebava sve oko sebe – jedan od oni' kreteni što postoje samo na film, jer da neko u stvarni život neprestano ismeva baš svakog oko sebe, odavno bi popio šljagu. Tu vidim priliku da ubacim razne cinične i vickaste opaske kakve taj Pol neće može da odbije.

reditelj: Nije loše. A biće još bolje ako naročito zajebava svoju devojku. Budimo iskreni, svi potajno ili javno mrze svoje devojke i žene: e, taj njegov lik bi mogao to neprestano da ispoljava. Neka koristi svaku priliku da joj ga spusti. Npr. ona hoće da se uda za njega, a on koluta očima pred drugarima i kaže nešto tipa "Jednom sam je jeb'o bez kondoma, i sad mi se prilepila za ceo život!"

scenarist: Bwahahahaha! Sjajno. Taj lajn obavezno ubacujem u scenario. Narod će da odlepi na ovo: pa koji muškarac nije bar jednom u životu pomislio tako nešto?!

reditelj: Dobro, ali pazi. To možda ne bude dovoljno da se ovaj zakači za ulogu. Da budemo sasvim sigurni, neka njegov lik na kraju ispadne ubica. Znaš kakvi su ti glumci, najviše vole da igraju loše momke. To mu je prilika da ispolji svoj široki dijapazon glumačkih mogućnosti, da pokaže da može da odigra transformaciju, od simpatičnog šovinističkog neslanošalećeg drkadžije kakve svi mi volimo pa do odvratnog psihopatskog ludaka koji ubija bez razloga samo zato što ga očuh-siledžija nije na vreme zgazio dok je mogao!

scenarist: Jebote, Džone, pa ovo će biti scenario šekspirovskih razmera! Tragedija, komedija, drama, slešer, retardirani humor, mizogine pošalice, nepredvidivi preokret, tupavi pajkani, krv… i da ne zaboravimo: unikatno stravoužasna lokacija auto-otpada! Mislim da imamo u ruke pravi moderni klasik!

reditelj: Odnosno, imaćemo ga kad ga napišeš.

scenarist: Ma, rekoh ti da ne brigaš. Već ga imam u glavu. Samo još da to nakucam večeras. Ujutro kad otvoriš mejl, će da vidiš gotov scenario, spreman za snimanje!

reditelj: Sjajno, Dejv. Imam odličan osećaj oko svega ovoga. Karpenter je zreo za penziju, a javlja mi se da bih baš ja mogao da ga odmenim! Ovaj WRECKAGE ima da bude stuff of legends!


--- I tako je i bilo. Scenario je napisan za jedno veče, usnimljen za 5-6 dana, izmontiran za još toliko, i… šta još reći? Da li je zaista potreban ESP da procenite vredi li ovo 80 minuta vremena?
Read my lips: W.R.E.C.K.A.G.E.

4 коментара:

matoji је рекао...

Ovaj tvoj tekst gore je dobra osnova za scenario nastavka. Odnosno bio bi to film u filmu, nešto kao New Nightmare, s tim da su u odnosu na I deo identični radnja, mesto i vreme, a jedina razlika je ugao posmatranja, jer je fokus na dešavanjima iza kamere.
Moj predlog za doradu scenarija filma Real Wreckage je sledeći: Tokom snimanja naš lepotan - glavni glumac postaje svestan amaterizma i aljkavosti koje demonstrira filmska ekipa i u njemu se gomila bes, posebno prema scenaristi i reditelju od kojih najviše i zavisi njegova uloga. Provala besa nastaje nakon zatvorene projekcije prvomontirane verzije filma, kada on uviđa da će mu distribucija filma uništiti karijeru, pa golim rukama ubija ovu dvojicu. To mu nije bilo dovoljno, pa im raspori trbuhe i pojede džigericu. Naravno loš scenarista i loš reditelj mu pokvare stomak, pa počne obilno da povraća sve dok se ne uguši u moru krvi i izlučevina. E ali tu nije kraj.
Poslednja scena je za anale horora: U kadru je glava Kristofera Lija u close up-u i u duploj ekspoziciji sa scenom masakra, koja otegnutim dubokim glasom izgovara sledeće: Read my lips: R E A L W R E C K A G E!

PS.
Naravno K. Lija ne bi angažovali već bi montirali neku njegovu sliku i sinhronizovali tuđi glas, ali bi njegovo ime stavili na čelo liste glumaca, a kadrom sa njegovim likom napunili trejler što bi naravno kasnije uticalo na gledanost. Ne verujem da će Kristofer da nas tuži - već je jednom nogom u grobu, a nama se smeše grdne pare od scenarija, odnosno meni bar 20% kao koscenaristi.

čedomir-psiho bio-preparat је рекао...

mister, nudim se biti po(sa)vremeni dopisnik tvoga bloga.nudim unutrasnje organe.ne znam sta ces raditi sa njima.pisao bih o suodnosu ludila sa ljudima i zivotnom sredinom,kao i razlicitim shvatanjima toga,kao sto je naznaceno u prici antona pavlake cehova CRNI MONAH.Pozdrav.

Dejan Ognjanovic је рекао...

iznutrice ne volim ni kad su životinjske a kamo li ljudske (eventualno, malo, u kavurmi). no, smislićemo nešto drugo. možda imaš materijala za pihtije? pošalji svoj magistarski rad na rečenu temu pa ćemo videti da li zadovoljava stroge kriterijume ovog bloga. neverovao ili da, ali za koji dan je na blogu planirana prezentacija CRNOG MONAHA!

Dejan Ognjanovic је рекао...

Čedomire, zahvaljujem na tvom prilogu, ali ta vrsta tekstova ne spada u koncepciju ovog bloga, mada internet je širok i trpi sve, pa ćeš verovatno na njemu naći i neko neprobirljivije mesto za njegovo plasiranje nego što je THE CULT OF GHOUL. Pozdrav, D.