izabrana dela

izabrana dela

четвртак, 22. децембар 2011.

FINAL DESTINATION 5 (2011)

**(*)      
3-
            FINAL DESTINATION serijal zaista predstavlja unikatan fenomen u istoriji filma: jedini je meni poznat koji se sastoji ne iz nastavaka nego ga čine, bukvalno, rimejk za rimejkom! Da, doslovno je tako: drugi, treći, četvrti, a evo sada i peti "deo" zapravo su potpuno identične reciklaže motiva, tema pa čak i same strukture (!) originala.
            Ne verujete? Evo kako to u praksi izgleda: 

- Grupa mladunaca na početku filma ide ka lokaciji na kojoj će se uskoro desiti nesreća sa masovnim pomorom ljudstva. Ovde - viseći most popuca naprasno, demonstrirajući usput da su američki mostovi gori i od srpskih, iako nisu bombardovani: ruše se uz pomoć jedne obične građevinarske bušilice za asfalt!

- Usput glavni junak ima viziju da će biti sranja, pa se u zadnji čas izmakne sa grupicom od 6-8 drugara;
- Sledi spektakularni set-piece filma i njegov glavni selling point, u kome desetine ljudi ginu na slikovite, krvave načine radi našeg uživanja u njihovim FACES OF DEATH stradanijima dok u sebi likujemo: "Ha ha, sucks to be you!"

            - Neplanirano preživeli idu na sahranu nevizionarima, i čude se kako to da su u zadnji čas umakli smrti;
            - A onda kreće drugi glavni razlog postojanja ovog serijala: serija zaginuća po principu "što ne platiste na mostu, platićete na ćupriji" – samo još maštovitije i krvavije. To u prevodu znači: spoj "nesrećnih slučajeva" iz THE OMEN serijala sa Pevac-Krelac mašinerijama i složenim uzrok-posledica fazonima (loptica u rupicu, rupica na svećicu, svećica na uzicu, uzica na teg, teg na vagu, vaga na polugu, poluga… itd.)

            - Već posle druge smrti glavnome postaje jasno da tu ima neki pattern, na čijem odgonetanju on/a provede još neko vreme, dok se mi zabavljamo još nečijom Looney Tunes Splatter smrću;
            - Pre ili kasnije pojavi se Negro-Candyman bombona, Toni Tod, da izvali par dubokogrlenih, mističnih upozorenja koja neće biti ni od kakve vajde nikome sem njemu samom, da unovči još jedan ček za epizodisanje u još jednom nepotrebnom rimejku originalne "ekskurzije" (i da se bar jednom godišnje pojavi u nečemu što actually igra u bioskopima, za razliku od uobičajenog mu direct-to-dvd geta gde pretežno čami);

            - Pred sam kraj sledi spektakularni pokušaj da se smrti umakne: sevaju munje i gromovi, gore vatre, padaju ogolele žice, ljudi lete kroz vazduh, dža i bu, a-bre i u-bre… i na kraju sve te komplikovane jebade učini se čak i da je uspelo: glavni/a ostaje živ/a.

            - A onda, u poslednjoj sceni – suprajz! Taman kad ste pomislili da je vreme za finalni poljubac i odlazak prema zalasku sunca i za čitanje odjavne špice kako biste memorisali novi buljuk hipertalentovanih mladih Holivuđana za koje nikad više nećete čuti – a ono, fuck! Eto još jedne spektakularne nesreće – ali kratkotrajne, jer su sve pare potrošene na onaj set-pis na početku – u kojoj antiklimakterično gine i glavni junak/inja!

            E, tek kad je i taj kliše zadovoljen, može da krene špica.
            Šta to čujem? Neko se žali da sam upravo spojlovao film?
           Hello! Ovo je FINAL DESTINATION FUCKIN' FIVE! Ako ste gledali bilo koje dve prethodne varijacije na tu temu, ovo je ISTO TO, samo sa drugačijim smrtima! Sve ostalo je NEPROMENJENO. Nema uvođenja novih elemenata u "mitologiju" (ne)izbežne smrti. Nema preispitivanja/rušenja uspostavljenih pravila u prethodnim nastavcima! Nema prikvela a ni sikvela. Nema "20 godina ranije, u malom seocu u Ajovi, započeo je čudan niz koincidencija koji će dovesti do…" Niti bilo ko u ovom serijalu (osim kameo Candymanovog namigivanja) pokazuje i najmanju svest da se bilo šta iz ranijih nastavaka već desilo nekome (znate ono, obavezna scena: idemo u biblioteku/na gugl i "istražujemo" niz čudnih smrti od pre dve godine, i slično). Jok. Ništa takvo. Svaki FINAL DESTINATION se pravi da nijedan pre njega nije postojao i da nam po prvi put prezentira apsolutno istovetno skrojenu "priču", a publika se iz nekog razloga isto tako pretvara da tu priču, baš tako skrojenu, samo sa drugačijim smrtima, nije već gledala prošle godine.
 

            I čemu onda sve to?
            Pa zbog tih scena poginuća, hiljadu mu tisuća! Jedino pitanje koje bilo koga treba da zanima jeste: da li su smrti u ovom rimejku dobre? Ukratko, jesu. Neke od najboljih već sam spojlovao fotkama uz tekst. Set pis na mostu koji se ruši dobar je – ne baš tako dobar kao čuveni lančani sudar u drugom delu, neprejebiv u čitavom ovom serijalu, a i šire – ali dovoljno je slikovit da samo zbog njega vredi ovo pogledati u bioskopu, u 3-D. Ostale smrti nisu onako preterano elaborirane kao nekada, možda su neke pomalo zbrzane, ali u načelu – solidno su osmišljene i realizovane (uz preterane količine CGI-ja, što je sada trend koji se podrazumeva i izlišno je, avaj, više i kukati nad time), dovoljno su zabavne da će zadovoljiti one koji su zbog njih ovde. A zašto bi inače iko ovo gledao? Zbog saspensa? Za koje "likove"? Zbog neizvesnosti? Po peti put?... 

            Devojka pada s mosta i nabode se na jarbol brodića ispod. Pokidana sajla raskomada crnju na mostu. Proliveni vreli asfalt sprži facu i gornji deo tela čoveku. Desetine tankih šipki proburazi momka. Drugoga dijagonalno preseče talasasti komad lima. Itd. A onda: jedna glava zdrobljena Budinom statuom. Jedno oko zasečeno laserom; dlan oprljen laserom; pad kroz prozor uz ispalo oko. Glava fizikalca nabodena na veliku kuku. Pola face odneto Francuskim ključem. Gimnastičarka koja se bukvalno – polomi kao lutka pri padu sa sprave…
            Zadovoljni?

            FINAL DESTINATION isporučuje solidne količine onoga što se očekuje; istina, već po peti put, ali šta sad oćete? Iznenađenja tu nema niti ga iko želi. Čak i usred sveg besramnog recikliranja, FD 5.0 je barem dovoljno pošten (i maštovit) da isporuči elementarnu dozu onoga zbog čega ljudi plaćaju kartu – odnosno, zbog čega mukotrpno skidaju filmove sa neta u znoju lica svog i izdvajaju dragoceno vreme života svojih za njihovo konzumiranje.

     FD 5.0 je idealan kao background noise za povremeno bacanje pogleda na ekran tokom Novogodišnjeg maratona; mudrima dovoljno.

Нема коментара: