izabrana dela

izabrana dela

уторак, 31. јануар 2012.

BRAĆA PO MATERI (1988)

Režija:
Zdravko Šotra

Scenario:
Zdravko Šotra i Jovan Radulović (prema knjizi J. R-a)

Ocena: neprocenjivo!
(kao film, 2-; kao zabava: 5)

Decenijama rukovođen zdravim razumom i izgrađenim ukusom izbegavao sam da odgledam ucelo film BRAĆA PO MATERI; dosta su mi bili parčići koje sam opažao povremeno na TV u vreme kada sam TV bar malo gledao. Video sam dovoljno da to ne želim da gledam.
Ipak, inserti koje sam pod stare dane gledo, pre svega u ŠOK KORIDORU, kao i parčići koje mi je Aca Radivojević (najveći živi obožavalac i napamet-znalac ovog trash klasika) puštao i/ili prepričavao i citirao stvorili su jednu novu vrstu očekivanja – filma koji je fakin hilerijus u svojoj trapavosti i nesvesti. Zato reših da dugo odlaganu nepravdu ispravim, i da najzad vidim čitav kontext u kome se napamet naučeni delovi i parčići i viđeni inserti zapravo nalaze.

    Pa, šta reći? Smejao sam se ovoj "ozbiljnoj drami" – o ustašama, Srbima u Hrvatskoj, klanjima, podelama, balkanskim usudima i sudbi kletoj - kao malo kojoj domaćoj komediji.
Glumačka kreacija Sonje Savić u ulozi potlačene žene koja se okreće – ne čašici, nego FLAŠI zaista je jedna od najvećih u istoriji našeg glumišta. Mislim, jedna od najvećih blamaža! Kakva jebano smehotresna karikatura!

Pa još u spoju sa njenim mužem koga igra Pera Božović, koji je ROĐEN da glumi (?) brutalno sirove kućevne silnike! Ovo je svakako jedan od najvećih, antologijskih glumačkih parova srpskog filma! Priceless! To kako je on 'vata za vrat i drmusa, a ona klima glavom kao šlogirana ćurka... Pa pokreti kojima nateže flašu... To je nešto neopisivo! Mada, šta pa ja kenjam i opisujem kad su ovaj film svi već gledali pre mene.

Ako neko nije, ne čekajte ni časa više. Film je sranje (gledano ozbiljno, kao film) – ali je zabavniji od većine naših 'klasika'! Uostalom, svedočanstvo toga je i sledeći podatak sa Imdb-a: Ratings: 7.4/10 from 300 users! 300 voters cannot be wrong! It's a frickin' masterpiece!
A ako vam treba dodatnih dokaza da se ovo MORA gledati, evo citata koje sam zapisao - nekih od najsmešnijih replika u istoriji srpskog filma:


(brat bratu) Ubio si vršnjaka. Vređao te, gazio. Vratio si mu kako samo naša krv može.

(pajkan maloletnom ubici) Šta uradi tako mlad, bog te jebo?

(potpis ŠOK KORIDORA- ominously:) Ljudi, svašta će biti!

(Voja dok vrši rekonstrukciju zločina na maturskoj večeri) E, deco, deco, i ko vas ima i ko vas pravi nek ide u božju mater!

(Irfan Mensur kao jedan od memorabilnijih i zlokobnijih ustaša u domaćem filmu) Otkud ja znam gde je Antiša? U moje se prkno nije uvuko!


(klinja, dok im Srbi iznose sve iz 'ustaške' kuće) Evo ti tvoje Gospe Sinjske!
(keva) Muči, srećo.

(tetka uči snaju kako se krsti po pravoslavnom običaju) Nemoj tako celom šakom ko lopatom!

(Oliveru Marković opseda duh 100-godišnje babe, i iz njenih usta dementno brblja dok metlom lupa stvari po kuhinji)
Hitleru, ajde na dvor!... Svaku noć dolaziš tu pa se zavlačiš!


(refren svake prave srpske domaćice) Ubiće me onaj moj zlotvor!

(Bjela o kulinarskom umeću Vesne Trivalić, koja je upravo ispekla kokoš iz koje nije izvadila ni creva ni govna)
Ćurko, pa ti ne bi znala ni mog Miška da ispečeš!


(kad seljak dobije, tj. ukrade pare)  Mi jedini u Kulini imamo šporet na drva i okrečenu sobu!

(pajkan opisuje scenu koju reditelj nije našao za shodno da inscenira) Ej, ovaj se obesio. Ispao mu jezik do muda!

(perceptivni klinja u vreme buđenja Maspoka) Evo prođe autobus pun fratara i časnih sestara!

(balkanski paranoični refren) Ja mislim da si ti nji'ova!

(klinja) Ajmo u Šmrekovo da vidimo šta rade.
(klinja 2) Ajmo.

(Pera, pijanoj ženi) A navađaš ga, navađaš – da bude isti ko i ti!


"Nisam ja Tesla!" kaže Pera Božović u genijalnoj intertextualnoj, metafilmskoj referenci koju će shvatiti samo najbistriji gledaoci – pošto je Pera zapravo igrao Teslu 10-ak godina pre te uloge! Inače, ova aluzija je savršeno plasirana da rasprši eventualnu tragičnost scene pogibije Mire Furlan –najgrotesknije 'ozbiljne' smrti u nekom srpskom filmu IKADA (ne računamo komedije, horore, i crnotalasovski apsurd i zajebancije Makavejeva) – dakle, Mira zagine tako što je ubije struja na mešalici za malter.


U gornjem opisu namerno nisam zalazio u cepidlačenja:
- Štimac po scenariju 'nema ni 20', a uprkos svom ogavnom bejbifejsu – ipak izgleda znatno matorije od toga;

- Sonja, pak, po scenariju igra ženu koja valjda ima bar 40 godina tokom većeg dela filma, ali razlika između nje sa 25 (kad je samo maloumna) i 45 (kad je dementna i pijana) je samo u tome što u potonjem slučaju ima vezanu maramu na glavi!

- Scenario se i ne trudi da obrazloži kako i zašto se kršni Laušević zagledao u očigledno retardiranu Sonju: to se, prosto – desi! Usud! Tragedija! O, sudbo kleta... itd.

- Ne trudi se ni da postigne neku konzistentnost ponašanja likova: isti onaj koji je rekao 'Ja mislim da si ti njiova!' i 'Ljudi, svašta će biti!' kasnije dođe kod iste te žene kojoj je to govorio – da je teši da će sve biti u redu!

- Ubistvo koje Štimac počini nije dramski motivisano time ko je i šta je: scenario nam uopšte ne pokazuje zašto su se oni biliji ostrvili baš na njega, pa taj zločin u kontextu cele priče deluje vrlo proizvoljno.


- Žarko Laušević kao lik praktično ne postoji: vidimo ga u JEDNOJ neprijateljskoj akciji, kad dođe da zapali dinarske šume (tom prilikom vozač mu je Goran Višnjić!), ali ništa se više ne kaže o njegovim (neizbežnim!) daljim vezama sa ustaškom emigracijom i njinim drugim aktivnostima! Sve se to pomete pod tepih uz veliko "Puj-pike, ne važi".

- Celi film stvara buildup prema susretu braće: 88 minuta oni razmenjuju audio kasete sa svojim naracijama, i sad čovek s pravom očekuje da će ta pregnantna drama, nabujala od emocija, ličnih i nacionalnih tragedija i čemera i derta da explodira u jebo-te-bog kulminaciji u kojoj se dešava ne znam šta, i ti kao normalan gledalac sad nagađaš kako bi to moglo da se uopšte desi, pošto se tokom filma potencira da Laušević ne sme da dođe u SFRJ zbog svojih ustaških veza i zločina. A onda se taj gordijski čvor mudro razmrsi tako što čovek koji ne sme da uđe u neku YU *ŠUMU* da lovi međede s Austrijancima, jer ga juri milicija – naprasno i niotkuda DOĐE U ZATVOR (MEČKI NA RUPU, HE HE) da zagrli svog bratića!

Hepi end! Šta je dalje bilo, da li su istog časa po kretanju špice pajkani počeli da mu pendrecima odvaljuju bubrege – nismo videli.
    U svakom slučaju, ovo je vintage ŠOTRA (čovek slavan po izjavi da on, kao reditelj, u svom postupku "ni na čemu ne insistira"), vintage srpski film (možda čak i glavni krivac što se SRPSKI FILM tako zove!), vintage treš tragikomedija, te stoga svakako zaslužuje gledanje i dalje izučavanje.

9 коментара:

Arno је рекао...

Sada mozda mali, nebitni off topic, ali sedim ti ja malopre u harvardskoj Widener biblioteci i ne znam da li znas - imaju tvojih knjiga.

Dejan Ognjanovic је рекао...

je li? lepo je to znati. a kojih? i kad si već tu, aj proveri da li imaju i BRAĆU PO MATERI Jovana Radulovića :)

Arno је рекао...

Ima roman 'Nazivo'.
Nema 'U brdima horori', sto je steta.

Imaju 'Braca po materi' (u magacinu doduse), hoces li da zatrazim, skeniram i posaljem?

Dejan Ognjanovic је рекао...

Braca po materi mislim da može da se nađe u knjiškom obliku, ne mora da se patiš sa skeniranjem. a jel ima NOVI KADROVI?

Arno је рекао...

Nema 'Novih kadrova', ali ce uskoro stici, cenim.

sufiks је рекао...

e, aj ne seri matereti!!!


insistiram na objavljivanju!
bojan božić.

Janez је рекао...

Ovaj film je ipak zasluzio vise od jedne recenzije polupismenog kriticara. Ipak se radi o jednom od poslednjih jugoslovenskih filmova. Lep pozdrav.

Dejan Ognjanovic је рекао...

šta je zaslužio, to je i dobio.

Bane Majkic је рекао...

Mislim da ipak nisi razumeo film. Ja, koji sam vezan za 3 drzave bivse Juge, sam taj film gledao drugacijim ocima. A sto se tice kraja, Lausevic je u zatvoru bas zato sto je dosao u SFRJ i sto su ga uhapislili. Video si valjda da dolazi sa grupom zatvorenika koje dalje sprovode u zatvor a njemu dopuste da se zagrli sa bratom.