izabrana dela

izabrana dela

понедељак, 24. септембар 2012.

GRABBERS (2012)

**       
2+
            Jedini način da uživate u ovome, ili barem da vam se prilično dopadne, jeste da niste baš mnogo horora u životu pogledali, a naročito onih o invaziji koječega (puževa golaća, svemirske sluzi, pijavica, drkavica, mrdalica, muzgavica...), jer GRABBERS je jedan bedasto nemaštovit filmić rađen prema B-Movie Alien Invasion For Dummies 101, prva strana, prvi pasus… bez trunke nadgradnje ili značajnije varijacije, sem u detaljima previše sitnim da bi se zbog njih još jednom gazilo ovom davno raskrčenom i utabanom stazom.
           Dakle, u pitanju je još jedna B-invazija. Naglašavam ovo B; dakle, ne govorim sad o pompeznostima Bay-Emmerich nivoa, koje imaju veći budžet za kifle i kroasane za prigrist' tokom snimanja nego što ova sirotinja ima za ceo film. Ako ste gledali barem dva low-budget prežvakavanja ove teme, ne samo što će vam svaki element, svaki jebeni korak ovde biti krajnje predvidiv, nego će vas frustirati asocijacijama na desetine drugih, beskrajno boljih filmova koji su ove fore razgazili i odavno obradili s mnogo više duha (NIGHT OF THE CREEPS, TREMORS), talenta (BLOB rimejk) ili barem živahnog palp splater bezobrazluka (SLUGS).
            Sav "duh" ovde svodi se na dosetku da su vanzemaljski puzdravci alergični na alkohol, pa je zato jedina kolko-tolko sigurna zaštita – da se čovek uljoska ko majka, da se letvoše do uneređenja, da se obeznani ko stoka od rakijštine, e ne bi li možda bio zaobiđen u ovoj petparačkoj invaziji. Kažem, možda, zato što se jedan tako nadao, pa ga alien istina nije pojeo, ali ga je toliko odalamio pipkom da je odleteo u susedni okrug i završio slomljenih kostiju; znači, ne mnogo milosrdnije nego da ga je ovaj odma' na licu mesta izgizao sa svojim zubima (enter Radovan).
            Dakle, sve je ovde deja vu: nešto svetlucavo (meteor?) padne u okean; oni najbliži tom mestu (ribari na brodiću) smesta stradaju od strane subjektivne kamere (tj. ne vidimo od čega); onda se bar 40 minuta ne dešava ništa bitno sem sitnih nagoveštaja – "nešto" je iskasapilo kitove; "nešto" je pojelo čiču; nešto je snelo jaja na plaži. Ovo poslednje je famozna Čehovljeva "okačena puška" za predvidivi twist na kraju. Šta, mislili ste da su alieni pobeđeni? Patka! Evo, u zadnjem kadru, jaja im se izležu, bwahahaha! Ehm, to je bilo ofucano još u KRILATOJ ZMIJI braće Koen, 1983. godine (enter A. Žiljak).
            Glavni "junaci" su pajkan i pajkanka koja stiže kao ispomoć u to irsko mestašce na obali (ili beše ostrvo?). Isprva on, kao, ne može da je smisli, neprijatan je, ali vremenom – pogađate? pa naravno, videli smo ove otrcane fore već milion puta – među njima se ljubav zgodi & rodi. On je, inače – pogađate? – mrgud zato što ima propali brak iza sebe, muči ga sjećanje na bivšu dragu ("bila mi je jedna topla zima...") i bla bla blaaaa... 
I tako njih dvoje provedu pola filma istražujući "misteriju" čije rešenje mi od početka znamo, a kad najzad dođe vreme za obaveznu fazu "opsada" – svi ljudi na jednom mestu: ovde, u kafani – i kad s pravom očekujemo da dobijemo pay off za dotadašnje strpljenje, i to u vidu masakra, splatera, set pisova, fora i fazona, dobijemo samo kilavi dosadni mućak od poludupastih zaboravljivih scena. 
Ništa se bitno ne uradi od toga što se ovo sve zbiva u Irskoj, zemlji čuvenoj po ljubavi prema vatrenoj vodi, zamalo pa uporedivoj sa srpskom. Ništa se pametno ne napravi od toga što naši bezlično dosadni rutinski junaci moraju da budu mrtvi pijani tokom borbe sa monstrumima (ehh, šta bi Đejms Kamerun s ovim radio, da je još u svojoj PIRANA 2 fazi, umesto što pakuje AVATARA 2...). Čak, na kraju, aliene i ne poraze pomoću alkohola, nego mnogo banalnije, eksplozivom u kamenolomu...
Alieni su u kompjuteru nacrtane zubate vagine okružene pipcima, donekle preslikane od onih iz DEEP RISING, ali realizovane sa daleko manje mašte, talenta i para, i skoro bez imalo praktičnih efekata. Teško da neko više od mene voli ova lavkraftoidna pipkasta čuda, ali a) ona se u filmu vide vrlo malo, ne znam dal sve zajedno imaju više od 2 minuta skrin tajma; b) to malo što se vide, ne urade ništa vredno pamćenja; c) milioni pipak-hentai opcija, ili druge pipak-akcije koje ovaj koncept nudi – ostaju neiskorišćeni. Recimo, scenaristi se igraju sa alkoholnim aluzijama reči 'grabber', ali sasvim ignorišu da ta reč može značiti i onoga ko 'vata ženske za sise i dupeta... Ali ne, ovi pipci su fini, kulturni, dolaze iz neke mega-napredne civilizacije... Takođe, njihov efekat po ljudstvo je zanemariv u smislu nekog inventivnog body horrora. Otkinuta glava je vrhunac gnusobe koju su patetični tvorci ovoga umeli da smisle. 
Prema tome, GRABERI se sasvim slobodno mogu zaobići jer ne pružaju skoro nimalo zabave bilo kom iole probirljivom i žanrovski verziranom gledaocu – mada ne sumnjam da će biti onih koji će se valjati od smeha na prizore ljudi (i žena) žestoko nalivenih alkoholnim pijaćama. Ako baš smatrate da je strašno smešno gledati osrednje glumce kako se teturaju, zapliću jezikom, krevelje i pužu po podu, bolje dođite u Niš na glumačke Filmske susrete pa gledajte "bardove našeg glumišta" kako se oblokavaju po kafanama i ismejte se za sve pare. Ovi Irci su mala đeca. I za piće, a vala i za horor.

Нема коментара: