izabrana dela

izabrana dela

среда, 14. новембар 2012.

Vilijam Barouz među Srbima (audio)

Kao što je ovde već bilo uredno najavljeno, u petak, 09. novembra 2012. u Domu omladine Beograda održan je DAN VILIJAMA BAROUZA. Tom prilikom učestvovao sam na tribini pod naslovom Vilijam Barouz među Srbima. 
Bila je to 3-Dejan tribina, jer su uz Dejana Ognjanovića na njoj učestvovali još i Dejan Ilić i Dejan D. Marković. Moderator je bio Predrag Azdejković.
Moderator, inače istaknuti gej-aktivista, nije se mnogo mešao u svoj posao, i dopuštao je razna vrludanja i gubljenja učesnika, a pošto se nije naročito spremio, nije ni mogao da ih usmerava ili podstiče kad negde zapnu ili da im dobaci potpitanje kad mu ovi uopšte ne odgovore na to što ih je pitao.
Dejan D. Marković, autor je novog prevoda romana QUEER (Rende). Niko nije našao za shodno da pomene prvi prevod tog romana (PEŠKO, Četvrti talas, Novi Sad, 1991): ja sam bio na ivici toga, ali sam svoje zločeste kredite potrošio na nešto što mi je bilo važnije, pa nisam hteo da pominjanjem-potpitanjem oko toga nepotrebno dolivam ulje na vatru i pojačavam svoj imidž bad boya.
DDM je tribinu više doživeo kao promociju ovog izdanja, i obilato se služio čitanjem spremljenog materijala (definicije reči "queer" iz najmanje 3-4 izvora, i još neki citati), ali se slabije snalazio u pitanjima izvan te materije. No, barem je najavio da do kraja godine Rende treba da izbaci njegov prevod još jednog Barouza – tačnije, zajednički (minorni) roman starog Bila i Džeka Keruaka: And the Hippos Were Boiled in Their Tanks
Dejan Ilić, iz Fabrike knjiga (izdavač GRADOVA CRVENE NOĆI i MESTA MRTVIH PUTEVA), otpočeo je izlaganjem rečima da on ništa ne zna i ništa nam pametno neće reći i da je došao tu samo zato što je prevodilac tih knjiga bio sprečen. Posle se ispostavilo da je ipak imao šta da kaže, makar to bilo i malko predimenzionirano insistiranje na Barouzovom gnosticizmu. On je, takođe, bio zaslužan za jedan freak-out momenat kada je prilično neprimereno bučno i violentno reagovao na zapravo sasvim razumno i smisleno pitanje koje je iz prvog reda postavio pisac Marko Pišev. Ja sam bio prinuđen da uskočim u odbranu, ne zato što mi je Marko prijatelj, nego bih isto reagovao i da je na udaru napada bio neki totalni neznanac.
Snimak ovog zabavnog i dinamičnog razgovora o Barouzu, u trajanju od 80-ak minuta, usnimio je moj verni diktafon, i sada ga ekskluzivno možete skinuti i poslušati na ovom blogu.
Slušajte, zabavljate se i hvatajte beleške!

            Inače, poseta je bila izuzetna: tribinska sala beše krcata, popunjena do poslednjeg mesta i publika je s pažnjom, zanimanjem pa čak i povremenim komentarima i pitanjima reagovala na razgovor. A posle tribine, druženje sa prijateljima nastavljeno je u obližnjoj kafani (koju neću imenovati dok ne plate reklamu), gde sam se založio uz crnogorski Vranac i dimljene butkice zapečene u sosu od rena, i time povratio deo energije sagorele tokom tribine... Sve originalne fotke (c) Horla TomaHawk
 

1 коментар:

Pletora је рекао...

Iznenadio sam se da čujem snimak ove tribine. Hvala.
Mihajo koji sa Ilićem priča o osvajanju slobode, ako se dobro sećam...Moram vas ispraviti: na 7.33 kada gospodična Dejan prevodilac pita da li je neko čitao knjigu, kao da je Barouz neotkriven, poprilično iznerviran njegovim samopromovisanjem pobunio sam se rekavši da sam je pročitao, samo ne u prevodu "Rende' želeći da mu stavim do znanja da nisam zaplašen i impresioniran njegovim figurativnim mlataranjem pištolja. I da u prevodu čiji je naslov Peško.