izabrana dela

izabrana dela

понедељак, 27. јануар 2014.

CALAMITY OF SNAKES (1983)

             Prvog dana kada sam pokrenuo ovaj blog, pre punih pet godina, požurio sam, možda malo brzopleto, da ga smesta napunim sadržajem, kako bi ljudi koji tu dođu smesta imali gomilu toga za čitanje. U prvih par dana postojanja bloga na njega sam izručio brdo rivjua, prethodno kačenih na internet forume. Jedan od njih bio je posvećen apsolutno predivnom filmu koji je povod ovog osvrta – Calamity of Snakes. Ako niste na ovom blogu od prvog dana, i ako se niste bavili proučavanjem njegove arhive (VELIKA GREŠKA!!!), onda vam je možda promakao moj rivju. Evo ga OVDE.

            U okviru akcije proslave pet godina Kulta Gula, oglasio se jedan od saradnika koji su, u ta pradavna vremena, povremeno takođe na ovom mestu objavljivali svoje tekstove – čuveni i legendarni Aleksandar Janjić (aka Harvester, aka Čovek Bez Ukusa), poznat pored ostalog i po svojoj opsesiji zmijama, kao i po svojoj nedovršenoj noveli "Užasno prokletstvo" (coming soon!) koja govori o zmijama. On je sada, u čast starih vremena, napisao svoj sopstveni, samo za ovaj blog ekskluzivni rivju filma, i imam zadovoljstvo da vam ovde predstavim i taj njegov tekst, koji se nastavlja na gorelinkovani moj.

Ono osnovno je već rečeno gore u tekstu – ovo je vjerovatno jedini (ili bar jedini za koji ja znam) životinjski horor koji ISPORUČUJE. Npr. u njegovom zmijskom kolegi The Killer Snakes prvih pola sata je odvojeno za dosadnu dramu u kojoj glavni lik sakuplja svoju zmijsku armiju, drugih pola sata na mediokritetske scene ubistava snimljene u takvoj pomrčini da se jedva išta vidi i tek u posljednjih pola sata imamo dva ili tri momenta gdje lijepo vidimo više od tri i po zmije na jednom mjestu. Slično važi za The Bite, Slugs i razne druge niskobudžetne filmove koji nisu loši, ali u principu nam ne daju u potpunosti ono po šta smo došli.
Ovde nije tako. U Calamity of Snakes ima NEHUMANO mnogo zmija. Ima ih toliko mnogo da će vam podmiriti sve zmijske potrebe do kraja godine. U prvih pola sata imamo nekoliko (doduše prekratkih zbog kasapske montaže) vrlo solidnih masovki koje nagovještavaju veliki potencijal, a dotični se u potpunosti realizuje u posljednjoj trećini (drugih pola sata je nažalost ekstremno dosadno i ništa se ne dešava).
Tih pola sata na kraju je zmijski ekvivalent one rasturačke završne akcione scene iz Džonvuovog Hard-Boiled – stotine i hiljade (pravih!) zmijurina raznoraznih fela jurcaju po novootvorenoj zgradi, upadaju u krevete, kupatila, kuhinje, ujedaju, prekrivaju sve živo i to sve izgleda potpuno spektakularno. Ja inače u stvarnom životu zmije ne podnosim (smatram da je postojanje bilo čega što može da se kreće po zemlji a nema noge suprotno zdravom razumu) i kad vidim jednu blizu sam da se onesvijestim – s druge strane, posmatranje ovolikog broja tih gmizavaca sa bezbjedne prostorno-vremenske razdaljine mi je fascinantno.
Imate recimo scenu u kojoj zmije gmižu kroz hodnik i ima ih toliko da su bukvalno prekrile i pod i zidove. Kao scena iz nekog košmara. Onda glumci (pitam se koliko su bili plaćeni za ovo) koji su nemilosrdno bačeni među stotine zmija koje ih u potpunosti obavijaju i ujedaju i gmižu po njima, mislim strašno. Mislim da čak ni Open Water, u kome prave ajkuletine plivaju oko glavnih glumaca, nije bio toliko stresan za snimanje. Dobro, ja pretpostavljam da se ti ljudi manje boje zmija od mene, al opet – kome normalnom može da bude svejedno kad gomila tih gmizavaca gmiže po njemu? Fuj.
U svakom slučaju, a godinama sam čekao da ovo kažem, Calamity of Snakes diliveruje ZMIJSKOST za čistu desetku i nakon gledanja konačno me je zmijoželja minula. Na tome sam zahvalan. Pored toga, bitno je istaći da ovo nije "normalan" zmijski film (šta god to bilo). Ovo imate potpuno sumanute scene kao kad se neka budaletina kungfuiše sa džinovskom boom koja je valjda predvodnik zmijske agresije, pa onda imate ubrzane scene kad neka debela ženturača ždere neke kolače, pa onda na kraju opet džinovska zmija koja skače po vatrogascima i sl., znači ladno izmiješana slepstik komedija sa životinjskim hororom. Dodajte tu i potpuno blentavu englesku sinhronizaciju prema kojoj je Kung Pow: Enter the Fist ozbiljan film i jasno vam je bar približno kako sve to izgleda.
Nažalost, sve ove sjajne osobine pokvarene su kretenskim nasiljem nad životinjama koje postiđuje i ostavlja u prašini čak i onaj nesretni Kanibal Holokaust. Nema ovde specijalnih efekata – ubijanje zmija bagerom (!), njihovo sječenje mačevima, mlaćenje lopatama, spaljivanje i sve ostalo potpuno je autentično, a kad se ima u vidu da tako stradaju bukvalno stotine a možda i hiljade životinja, nije teško doći do zaključka da je ovo zapravo najkrvaviji film svih vremena. Kao da to nije dovoljno, ima scena u kojima režiser sa perverznim uživanjem spuca krupan plan prepolovljene zmije koja se grči u agoniji svojih posljednjih trenutaka. Već prva scena u filmu je epski masakr nad zmijama u nekoj rupi i to je potpuno odvratno.
Grozim se tih životinja, ali ovako ih ubijati samo zbog nekog tupavog filma je nepodnošljivo kretenski i cijelo vrijeme sam želio da tog krmka koji je snimio film odalamim lopatom po tikvi. Na kraju krajeva, te scene su zapravo potpuno nepotrebne i njihovo izbacivanje ništa ne bi škodilo filmu. Prava zvijezda ovde nisu kreteni koji komadaju zmije već same zmije koje u svojoj gmizavoj odvratnosti i do tada (i od tada) neviđenoj masovnosti gmižu okolo i zavode teror. 
Pod preplavljen zmijama - to je suština svega i to dobijamo u ogromnim količinama. Ako kojim slučajem niste ovako nježna duša kao ja, obavezno pogledajte Calamity of Snakes, ovo je film kakav sigurno više nikad neće biti snimljen. Ako ste sažaljivi prema životinjama, zaobiđite. Koliko god da sam uživao u scenama kad zmije napadaju, toliko sam tugovao zbog besmislenog nasilja nad njima.

            Evo i božanstvenog trejlera za one koje moj i Janjićev tekst nisu ubedili!


5 коментара:

wellthatisgr8 је рекао...

I to baš na moj rođendan :D Osećam se počastvovano!

Petar Novaković је рекао...

Ima li šanse da uradite review Begotten-a?

Dejan Ognjanovic је рекао...

bojim se da je slaba šansa. nedavno sam ga reprizirao s tim naumom, ali sam shvatio da je film izrazito nezahvalan za klasičnu analizu - to je svojevrsno iskustvo, a ne priča, i besmisleno je nametati mu 'značenje' itsl. ovaj film je izvan reči, pa je takva i njegova 'kritika'.

Petar Novaković је рекао...

Hvala na odgovoru.

Man from Valley је рекао...

Zmije i ljudska opsednutost njima. Šta je to što ove beznoge rođake guštera navodi kod ljude na horor? Kakva je to naša podsvest iz koje izviru strahovi vijugavih gmizavaca, šta nas je to u prošlosti toliko uplašilo da se raznosi dalje, da moramo da instiktivno skočimo od svakog šuškanja u lišću? Vodimo poreklo od stare grupe gmizavaca a preživele dinosauruse od K/T eventa smo dokrajčili kraduckajući im jaja i krijući se u glodarskim rupama, od kad je krenula radijacija sisara. Da zmije imaju noge, niko se ne bi opterećivao njima. Sve mora da je makar približno antropomorfno da ne bi bilo bizarno.