DILAN DOG, KNJIGA 22

Izašla je iz štampe najnovija knjiga kolekcionarske edicije za najveće ljubitelje Dilana Doga, u kojoj se, redom, od prve epizode pa nadalje, nižu avanture – po tri između svakih tvrdih korica. 

 Sve to imate u novim, odličnim prevodima, sa daleko boljom štampom nego u Dnevnikovim izdanjima (u kojima smo ih mi stariji prvi put čitali), i sa ekskluzivnim dodacima u vidu pratećih eseja u kojima aktuelne epizode komentarišu i analiziraju vrhunski poznavaoci serijala i horor žanra.

            Pošto su uredno objavili sve epizode koje je, do raspada SFRJ, objavio Dnevnik, dobri ljudi iz "Veselog Četvrtka" su došli u među-zonu u kojoj se nalaze neke neobjavljivane i neke (znatno kasnije) objavljivane epizode – dakle, iz perioda u serijalu koji je u ratnoj i sankcionisanoj Srbiji bio pokrivan haotično, sporadično, tako da čovek više ne može pošteno ni pohvatati ko je šta izdao, i koja je to po redu epizoda u numeraciji originalnog serijala, jer su kratkoživući Vanini i Horusi to objavljivali zbrda-zdola.

            Sadržaj 22. knjige čine sledeće epizode: "Partija sa Smrću" (pisao Claudio Chiaverotti, crtao Corrado Roi) i dvodelna horor avantura "Tajne Ramblina" i "Zver iz pećine" (pisao Tiziano Sclavi, crtali Montanari & Grassani). Potonje dve izdao je na srpskom Vanini pre 20 godina, a ako se ne varam, za "Partiju sa Smrću" ovo je srpska premijera. 

Ali, kao što rekoh, "Veseli Četvrtak" uvek daje VIŠE! A u ovom izdanju maloj ali odabranoj ekipi eksperata pridružio se i – Aca Radivojević! Da, počev od ove knjige čitaćete i njegove nadahnute tekstove o Dilanu.

            Evo, ekskluzivno za THE CULT OF GHOUL, a s dopuštenjem VČ Inc., kako počinje njegov prvi esej za ovaj serijal, inspirisan epizodom "Partija sa Smrću":

"Upečatljiva slika koja otvara već numerološki simboličnu, šezdesetšestu epizodu regularne serije Dilana Doga, „Partiju sa smrću”, prizor je čoveka koji igra šah sa Smrću.  To je, naravno, vrišteće ikonografsko opšte mesto, vizuelna vinjeta koja je zahvaljujući Ingmaru Bergmanu i njegovom Sedmom Pečatu postala neizbrisiva iz kolektivne popkulturne svesti.  Ono što čitavu stvar čini posebno zabavnom jeste fakat da je posezanje scenariste Klaudija Kjaverotija za tim univerzalno prepoznatljivim prizorom tek okidač, stilska odskočna daska za poniranje u originalno perfidan metafizički „slasher” impregniran neodoljivo slatko dekadentnim nihilizmom.

Kao što je redovnim čitaocima ove rubrike verovatno već poznato, Kjaveroti je generalnim konsenzusom publike i kritike obeležen kao dežurna tzv. „kurva za potkusurivanje”, čovek koji je „pojeftinio” matičnu Sklavijevu poetiku kontaminirajući je „bezumnim” krvoločnim i repetitivnim nasiljem tipičnim za horor filmove osamdesetih godina prošlog veka. Upravo epizoda koja zaključuje ovo izdanje predstavlja markantan dokaz moje tvrdnje da se kod ovog scenariste tu ne radi toliko o povlađivanju tada kurentnim žanrovskim trendovima koliko o veoma precizno osmišljenoj i gotovo hirurški egzaktnoj poetici nečega što bismo komotno mogli nazvati „ciničnim horor-dendizmom”."

Šta mu dođe pa to, taj cinični horor-dendizam? U čemu je razlika između Sklavijeve i Kjaverotijeve poetike? I kako se opšte-ocrnjeni Kjaveroti uopšte može braniti? Ko će to bolje da objasni nego opšte-ocrnjeni Radivojević u svom "sympathy for the devil" eseju?!

            A, čisto da družina bude na okupu, u ovoj knjizi možete čitati i moj doprinos – osvrt na dvodelno Sklavijevo pačanje u Tvin Piks serijal, pod vickastim naslovom "TWIN PIGS". Evo kako to počinje:

"Fanovi DILAN DOG serijala slažu se oko jednog: ova dvodelna epizoda jedna je od najboljih u serijalu. Odnosno, težak je promašaj i potpuno besmislena. Sklavi je u odličnoj formi i isporučuje detaljno skockan zaplet koji je i pametan i zabavan za čitanje. Drugim rečima, natrpan je i nepregledan baš kao i korica za prvu epizodu i opterećen usiljenim rastezanjima, ponavljanjima i zbrzanim, bezveznim raspletom. 

Montanari i Grasani su na svojim vrhuncima, crtaju k'o matori, razbijaju te ruralne predele, drveće, šume, planine. Istina, scene krvoliptanja su im standardno loše, čerečenje je zbrkano i nejasno (eh, gde je Kasertano da prolije krv i pokida meso kako treba?!) a vrhunac/dno je dizajn samog monstruma koji, onako jadan, bolje da nije ni izlazio iz pećinskog mraka na svetlost punog meseca.

I svi su, naravno, u pravu. Donekle."

Kako sad pa to, pitate se? Videćete, ako kupite 22. knjigu DILAN DOG!

Podsećam: sva izdanja Veselog četvrtka možete kupiti u maloprodajnim objektima Trafika, striparnicama Darkwood i Alan Ford, ili ih naručiti preko našeg Kluba čitalaca (011/2710-488 ili klubcitalaca@veselicetvrtak.com).