izabrana dela

izabrana dela

четвртак, 10. јул 2014.

Radivojević, Velisavljević, Kolarić govore o romanu ZAVODNIK


U Domu Omladine, u sredu 25. juna 2014. u 19h u Tribinskoj Sali održano je do sada najzanimljivije i najneobičnije dešavanje vezano za mog ZAVODNIKA.

Umesto razgovora sa autorom, tj. sa mnom, tete a tete, kao u dva prethodna navrata (jednom je slovo držao i mene propitivao Marko Pišev, jednom Marčelo), ovog puta je forma "promocije" bila drugačija.

Tačnije rečeno, bila je to tribina posvećena ZAVODNIKU, a o mom romanu se govorilo na produbljen, analitički, stručan način, i to iz tri različita ugla – uključujući, mestimično, i četvrti, tj. moj (mada sam se ja najmanje mešao u priču).

U razgovoru su učestvovali Vladimir Kolarić, pisac i filmski teoretičar (inicijator ove tribine i njen moderator, ujedno i prvi ozbiljan kritičar koji se osvrnuo na moj roman – podsećam, OVDE), Ivan Velisavljević, književni i filmski kritičar i Aleksandar Radivojević, scenarista.

Prethodna promocija ZAVODNIKA u Beogradu (16. maja) bila je praćena nezapamćenom poplavom. Ovoj, 25. juna, prethodila je oluja retko viđene besnoće: nebo crno-žuto, kao govna da će da padaju; tajfunski vetar na sve strane; krupna kiša prošarana gradom; i sve tako, bjesovi luduju od nešto pre 18h pa do oko 18.30, kad se to smirilo i pretvorilo u sitno rominjanje na manje od pola sata pred najavljeni početak tribine.

Rezultat toga je da je ovom nadasve zanimljivom razgovoru telesno prisustvovalo tek dvadesetak posetilaca: na početku (u 19.15) ih je bilo jedva tuce, a onda su, postepeno, pristizali najodvažniji, pošto su se uverili da je oluja prošla i da se neće vraćati.

Šteta, kažem, jer je razgovor bio itekako bogat, raznovrstan i prosvetljujuć, ne samo po pitanju tumačenja ZAVODNIKA, nego su – neminovno!- potegnute i neke druge važne teme od opšteg značaja, uključujući smisao života, egzistenciju posle smrti i krajnje ishodište univerzuma. Najbolje pripremljen, sa iscrpnim beleškama i spremnim odlomcima iz romana radi ilustracije, bio je Ivan, koji je govorio najviše, najsadržajnije i najraznovrsnije, i – po meni – najbliže suštini; uostalom, on je pomno čitao ne samo Henrija Džejmsa nego i moj esej o Džejmsovim mistifikacijama; Kolarić je imao najradikalnije teze, o vezi mog romana sa srednjovekovnom književnošću (što čitaoce njegovog osvrta na ZAVODNIKA neće iznenaditi) ali ih, nažalost, nije dovoljno iscrpno i ubedljivo obrazložio (stekao sam utisak da ih čuva za neki naučni rad); dok je Aca uglavnom varirao jednu (naravno, pesmističko-nihilističku) tezu o tome da je u gradu život nemoguć, da smo došli u ćorsokak i da je možda selo validna alternativa...

Ali, da ne prepričavam ja to previše: koga zanima, sada može da skine i posluša audio snimak celog tog razgovora u trajanju od puna dva sata (!) – zvuči strašno, ali verujte, kad su tu ljudi koji IMAJU šta da kažu, kao što je to bio slučaj ove večeri, onda je razumljivo što je razgovor bio dinamičan, zanimljiv i zabavan, tako da ta dva sata prosto - prolete. A opet, ZAVODNIK je tek zagreban...

Sve fotke kojima ilustrujem ovaj post načinio je Ivan Tomić Toma (aka Horla), kome izražavam zahvalnost, a što se tiče wav fajla veličine 40 MB, njega možete skinuti i odslušati ako kliknete OVDE. Uživajte.

PS: Suprotno najavi, ipak ovom prilikom nije bilo onoliko spojlera koliko sam očekivao, pa tako, uz mali oprez, ovo mogu komotno da slušaju i oni koji još nisu pročitali ZAVODNIKA (mada mi nije jasno šta čekaju? možda ovaj snimak? e pa, evo im ga!).


PPS: Inače, izdavaču je preostalo još oko 160 primeraka knjige (od 500); roman će uskoro biti predstavljen u Sloveniji, na Grossmannu, 15-19. jula, a ubrzo zatim i u Banjaluci, 23. jula. Za septembar su planirane još neke promocije u Srbiji – možda jedna čak i u Podgorici, ali ovi Crnogorci su toliko kilavi kad treba nešto da se organizuje da zaista ne znam da li će se i to desiti: u svakom slučaju, očekujem da će ceo tiraž ZAVODNIKA biti rasprodat najkasnije tokom Sajma knjiga (u oktobru) ako ne i pre njega, pa zato – ne čekajte previše. Ne verujem da ću smesta raditi novi tiraž... ZAVODNIKA će biti dok ga ima, a posle - ko zna?
Za narudžbine i dalje možete da mi pišete na dogstar666 at yahoo dot com. Cena je 610 din sa uračunatim ptt-om.

6 коментара:

Zo Ran је рекао...

Садржајан и веома занимљив разговор на високом интелектуалном нивоу!

Да одговорима на питање Ивана Велисављевића да ли је неко навијао за очев повратак: наравно, боље прави тата кога деца воле и жељно ишчекују, него неки сурогат-тата из ЕУ :)

Dejan Ognjanovic је рекао...

zanimljivo je to: neki su navijali za profesora, neki za decu, neki (mnogi!) za babu, a eto, i pokojni (?) tata ima svoje pobornike. moja namera je bila da napravim višeznačan roman, i drago mi je što se to i na ovaj način ogleda, kroz različite tačke gledanja i identifikacije koje su različiti čitaoci osećali...

Дазајнер је рекао...

(Можда СПОЈЛЕР? Мада ко до сада већ није читао...) Мој лични утисак је да је требало нешто више да кажеш о Михајловом бивствовању у Београду. Та неиспричана прича је по мом мишљењу много значајнија од оне у роману неиспричане приче коју си накнадно испричао у appendix-у. Ово би се могло лепо упаковати у додатни appendix потенцијалног наредног издања. (Наравно, под условом да делиш моје мишљење, у шта сумњам.)

Dejan Ognjanovic је рекао...

ta priča svakako nije za promocije i tribine, nego za - priču, odnosno knjigu! nije uopšte nemoguće da će ta priča o mihajlovoj mladosti biti ispričana, ali ne verujem da ću uopšte imati kad da to učinim pre novembra, tj. dok ne prođe sajam knjiga. a svakako razmišljm o tome ponekad, kad stignem, i planiram tu priču...

Дазајнер је рекао...

Драго ми је због тога. Ма каква прича за трибину? То је за додатно писаније. Иначе, роман је И изузетно духовит. Не знам колико су људи скретали пажњу на ту димензију романа - на хумор? На неким местима ми је било смехотресно. Рецимо, епизода са оним домаром. Мислим да духовитости доста доприноси јужњачки дијалекат, али наравно и твој лични смисао за хумор је ту свеприсутан.
А око овога ко је за кога навијао. Професор ми је на моменте био чист сероња. Оно са јодом је стварно био трансфер блама. Који калдрмашки дебил треба да будеш да би људима у селу тупео о томе да не треба да стављају ракичину на рану, него да треба да ставе јод. Не, сине, зови Клинику Анлаве да долети хеликоптером у Шпај.

Dejan Ognjanovic је рекао...

žao mi je što komični aspekti ZAVODNIKA u dosadašnjoj recepciji nisu bili dovoljno apostrofirani. mislim, čitav roman je pre svega orgija crnog humora, pa tek onda horor - i to počev od trosmislenog naslova, pa onda od prve strane romana (kad profa zamalo ne promaši stanicu), pa preko prvog razgovora sa seljakom, prvog susreta sa dečakom, prvog koraka u avliju kuće (gde se umalo sudari s obezglavljenim petlom) pa tako sve nadalje. mislim, scena profinog kupanja je hilerijus set pis zajebancije. zapravo, čak i scene strave su istovremeno humoristične (ako im se na pravi način priđe)...