izabrana dela

izabrana dela

среда, 27. август 2014.

DILAN DOG u koloru: Obojeni program

  
            Kao što znate, jubilarni brojevi redovnih epizoda Dilana rade se u koloru (broj 100, 200, 300...). A sada, najzad, evo i specijalaca na srpskom – iz edicije koja se u Italiji zove nemaštovito "Kolor fest", a kod nas – rokerski: "Obojeni program". Imajući u vidu uredničko nagnuće Dušana Mladenovića, možemo uskoro očekivati i specijalnu ediciju Zagora pod naslovom "Darkwood Dub", dok se o r'n'r nazivu za Tex-specijalce još duboko i intenzivno razmišlja.
            Šalu nastranima, valja istaći da ova edicija NIJE posvećena samo Dilanu, nego će se junaci smenjivati: pošto je Dilan u ovim krajevima najpopularniji (eto vam ga vaš Tex, žabari, najedite se!), kreće se s njim, i svaki drugi broj "Obojenog programa" biće Dilanov, dok će se s njim izmenjivati prvo Zagor, pa onda Tex. To nekima možda valja nacrtati, pa evo: OP1= Dilan, OP2= Zagor, OP3= Dilan, OP4= Tex, OP5= Dilan, OP6= Zagor, itd. Na zadnjoj korici prvog broja već je najavljena naredna epizoda – Zagor: "Duhovi kapetana Fišlega".
Veseli četvrtak svoju kolor ediciju Dilana Doga pokreće od broja 10 italijanskog "Color Fest" izdanja, ne zna se zašto: valjda im je namera da do kraja večnosti objave SVE epizode, ali zašto ovim (ne)redom – oh, sudbo kleta, ZAŠTO ovim redom, na to pitanje besnim kolekcionarima za sada još nema odgovora! 
Urednici, tim povodom ali ne baš o tome, kažu sledeće: "Radi se o ediciji koju smo nazvali biblioteka Obojeni program. U Italiji se, tokom zadnjih šest-sedam godina skupilo više Bonelijevih edicija koje sadrže epizode u boji. Radi se o edicijama Dilan Dog Color Fest, Color Zagor, Color Tex i još nekim drugim, o čemu ćemo neki drugi put pričati.
Mi smo odlučili da jednostavno objedinimo sve to u jednu ediciju i da naizmenično objavljujemo po junacima. Tako da prvi broj, koji će se pojaviti u prodaji tokom avgusta ove godine, jeste Dilan Dog. Drugi broj će biti Zagor, on će se pojaviti tri meseca kasnije, u novembru, iako će na sajmu knjiga već biti u prodaji. I moram da napomenem da se radi o kolekcionarskom izdanju, to jest da to ne ide na kioske, da se radi u tiražu od 500 komada i da ide u specijalizovane knjižare i naravno naš klub čitalaca."


            Tako kažu oni. Da vidimo šta kaže Dr Ghoul na sadržaj prvog broja. Brojevi u zagradama su moje ocene (od 1 do 5) za datu kategoriju (epizoda, crtež, scenario). Imajte na umu moje uobičajeno stroge ocene gde petica znači čisto savršenstvo (u epizodama, npr. OČI ZLA, NJUJORK, NJUJORK; USPOMENE NEVIDLJIVOG; POSLE PONOĆI; u crtežu: Kasertano, rani Pikato, Dalanjol, Stano...), četvorka – odličnost, a trojka, recimo, označava nešto sasvim pristojno, vrlo dobro, blago natprosečno.

Naslovnicu nacrtao: Davide De Cubellis (3)

Zbogom, Gručo (4-)
Tekst: Alessandro Bilotta (3+)
Crtež i boja: Paolo Martinello (4)
U bliskoj, mračnoj, zombijima zaraženoj budućnosti, Dilan ne može da se pomiri sa sudbinom i okači pištolj o klin, već započinje svoju poslednju istragu, ne shvatajući da će najveću cenu platiti… upravo on! Odnosno, Gručo. U nedavnoj epizodi Martija Misterije pod naslovom "Zbogom, Java" to "zbogom" bilo je privremeno i nije se ticalo životnog nego samo bračnog pitanja junakovog prišipetlje (eng. sidekick), mada je razlika tu, često, običan sofizam: oženio se, umro, ista stvar. Za razliku od mrljavog Jave, ovde Gručo stvarno... hm, ode. Kako, zašto, i gde... videćete. Ali priča je iznenađujuće sumorna i nihilistička, naročito za nešto što otvara prvi broj! Što se crteža tiče, skoro-slikarski stil naročito je zahvalan za prizore raskidanog i mutiranog mesa, i podseća na Serpierijev u serijalu DRUUNA (samo što ovde nema toliko pipaka, a ni guzica).

Pegava traka (3-)
Tekst: Antonio Serra (3-)
Crtež: Alessandro Bignamini (3)
Boja: Overdrive Studio (4-)
Mlada i lepa klijentkinja zvoni na vrata broja 7 u Krejven roudu. Dočekuje je neobično obučeni i formalni Gručo, a pre svega detektiv, čiji način istrage podseća na izvesnog… Šerloka Holmsa! Ova varijacija na jednu priču A. K. Dojla, smeštena (naravno) u viktorijansko doba, nije bogzna šta – previše je linearna, obična, nimalo dilanovska. Razrešenje "misterije" je obično: dođemo na lice mesta, prenoćimo-sačekamo, vidimo šta je posredi, upucamo, i doviđenja. Jedini twist je – eh, da ne otkrivam. SPOJLER: Ispada da su Dilan i Gručo (PRE rođenja pravog Gruča!) odbačeni Dojlovi likovi, šutnuti prozaičnom uredničkom logikom ("Daj narodu realne likove i akciju!") pre nego što se posvetio realističnijem detektivu, Šerloku. Crtež je ravan i neupečatljiv, korektan ali zaboravljiv: nažalost, komercijalni kolor strip uglavnom podrazumeva baš takav, valjda se generički crtež lakše farba od osobeno stilizovanog, pa i ne čudi što u ovom izdanju ne vidimo nijednog od najboljih Dilanovih crtača.

Mračni dani (3)
Tekst: Chiara Caccivio (3)
Crtež: Raul & Gianluca Cestaro (4-)
Boja: Overdrive Studio (3+)
Šta bi se dogodilo da mali Dilan nikada nije doživeo sadašnjicu, te da je odrastao u 17. veku sa svojim ocem Ksarabasom? Da li bi svejedno postao neustrašivi lovac na čudovišta? Sa takvim ocem – naravno! Još jedna zombi-priča, ali u davnoj prošlosti i sa još jednom rutinski prekinutom romansom, te snažnim edipovskim podtekstom: taman kad se naš dečkonja zaljubi, uskoči mu ćale koji bi, umesto Xabaras, trebalo da se zove Coitus Interruptus! Ipak, ovo je slikovita, simpatična varijacija na Dilanov kanon. Šteta je što u ovom prilično svedenom krvopljusu za priču sa zombi tematikom crvena farba ne šiklja i prska slobodno nego je zarobljena unutar strogo proskribovanih linija: mrzim kad to rade u kolor stripovima!

Dvostruki indentitet (3-)
Tekst: Giovanni Gualdoni (2+)
Crtež: Luca Raimondo (3-)
Boja: Overdrive Studio (3-)
Tridesetogodišnjak bez posla i bez ambicija. Uvek u svađi sa roditeljima, živi u svojoj sobici surfujući po internetu, čitajući stripove i sakupljajući figurice. Jednom rečju – "stripadžija", s licem Dilana Doga. Zajedno s drugaricom (drugaricom, a ne devojkom!) pokušava amaterski da ulovi serijskog ubicu koristeći nju kao mamac, sve do zaprepašćujućeg otkrića identiteta koljača!!! Svi klišei o strip-geekovima su tu, s tim izuzetkom da ovaj ima mišićavo telo sasve pločicama na stomaku, izvajano kao u modela za gaće (otkriva ga kratka, ničim izazvana scena tuširanja) a ne telesinu nekoga ko po ceo dan bleji u kompjuter i stripove. Ah, da: ovde otkrivamo da ovaj alternativni Dilan sluša Lejdi Gagu i Emi Vajnhaus, u sobi drži na blu-reju sve sezone serije LOST, ima modele koji upućuju i na Star Wars i na obožavanje Kapetana Amerike, a usred sve te mainstream mass-market bljuzge – ima i poster nimalo izvikanog, čak kultnog, odličnog italo-horora HOUSE WITH THE LAUGHING WINDOWS Pupija Ghoul-Approved Avatija! Koješta! U ovoj epizodi crtež je najslabiji a kolor najnepotrebniji, tj. baš ničemu ne služi, ništa ne dodaje. Sećate se kad mi je Rekioni u intervjuu nedavno kazao da Gvaldoni nikad više neće pisati Dilana? Pa, evo, pogledajte zašto!


Sve u svemu, ko voli Dilana, valja ovo da ima. Priče nisu za u nesvest, ali – koje pa jesu u poslednje vreme? Ipak ovde ima dovoljno zanimljivih i slikovitih varijacija, negde oko proseka pa i blago iznad ponegde, a ako ste već navučeni na ovog junaka u crno-belom izdanju, onda će vam to isto, ali u koloru, biti samo još bolje. Čista logika, zar ne? 
Papir je deblji i bolji nego za redovne epizode što se odražava i na kvalitet kolora, štampa je dobra (ali mogla bi biti i za dlaku ili dve bolja), prevod kao i uvek odličan i pismen, prateći tekstovi (uvodni, by Dušman, i odjavni by Marčelo) stručni i korisni, a ako ste članovi sekte VESELI ČETVRTAK, to znači da ne plaćate punu cenu od 990 din, nego imate popust koji će to dovesti negde u blizinu cifre od 666, pa prema tome – ne premišljajte se mnogo, jer ovo je rađeno u tiražu od samo 500 komada...

Нема коментара: