izabrana dela

izabrana dela

среда, 20. мај 2015.

Vampiri i Demoni u Beogradu!


            Obznanjujem i najavljujem dva dešavanja vredna pažnje svih ljubitelja horora u Beogradu i bližoj mu okolini. Biću im i lično prisutan, ako to nekoga zanima, ali samo u publici; u narednim danima (počev od petka 22. maja, kada gostujem u Vršcu, pa iduće tri nedelje) biće više nego dovoljno dešavanja sa mnom na podijumu, na pozornici, za mikrofonom itd. O tom potom, a za sada, da vidimo šta nikako ne valja propustiti u sredu i četvrtak.

1) Predavanje „Legenda o besmrtnosti: 
Vampir u folkloru, književnosti i filmu“
U sredu 20. maja 2015 godine, s početkom u 19 časova, u knjižari Plato (Knez Mihailova 48) biće priređeno predavanje „Legenda o besmrtnosti: Vampir u folkloru, književnosti i filmu“, koje će održati dr Tomislav Longinović, profesor slavistike i uporedne književnosti na Univerzitetu „Viskonsin“.
Predavanje prati razvoj vampira kao kulturne ikone od 18. veka pa do danas. Prateći promene koje doživljava kroz različite medije i žanrove, predstava o zlu se menja tokom vekova kao ogledalo ljudskih strahova i nada. Osnovna teza je da je vampir arhetip modernosti, jer prebacuje središte ideje o besmrtnosti iz religije na foklor, književnost i film. Predavanje „Legenda o besmrtnosti: Vampir u folkloru, književnosti i filmu“ je događaj kojim se najavljuje II Festival fantastične književnosti „Art-Anima“ (02-04. jun, knjižara Plato), a organizatori su sajt za promociju fantastične književnosti „Art-Anima“, Udruženje građana „Punkt.rs“, te izdavačke kuće „Čarobna knjiga“ i „Plato“. Ulaz na predavanje je slobodan.
Tomislav Z. Longinović diplomirao je kliničku psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Zvanje magistra u oblasti kreativnog pisanja stekao je na Univerzitetu u Ajovi, gde je 1990. i doktorirao na odseku za uporednu književnost. Objavio je nekoliko značajnih studija: Vampires Like Us: Writing Down the Serbs, Granična kultura: politika identiteta u četiri slovenska romana 20. veka (na engleskom i srpskom) i Vampire Nation: Violence as Cultural Imaginary koja je 2012. godine osvojila nagradu „Mihajlo Miša Đorđević” za najbolje delo u okviru južnoslovenskih studija. Urednik je i zbornika Vampires Over the Ages: A Cultural Analysis of Scientific, Literary, and Cinematic Representations
Iza sebe ima mnoštvo naučnih radova, kako na polju književnosti tako i sociologije i antropologije, kao i veliki broj prevoda i prikaza. Predaje slavistiku i uporednu književnost na Univerzitetu „Viskonsin” u Medisonu, a kao gostujući profesor  antropologije i slavistike boravio je i na Centralno-evropskom Univerzitetu i Harvardu. Od 2016. godine biće gostujući profesor Univerziteta Harvard.


2) Špageti horori Lamberta Bave u Kinoteci


U dva dana četiri filma Lamberta Bave: 20.05 – 21.05. u Kinoteci, Kosovska 11. Nastavlja se sa ciklusom Špageti horor u okviru Šok Koridor predstavlja. Evo šta o ovoj mini-reviji kaže urednik programa, Nenad Bekvalac:
Demoni 1 i 2 su išli kod nas u bioskope ali na žalost prvi deo je išao cenzurisan i kraći je 11 min od originala tako da će u Kinoteci ići sa blureja; glupo je da ga pustimo osakaćenog pa maker i sa 35mm. Drugi deo je išao integralno i biće sa filmske trake. Demonova maska i Odsjaj oštrice nikada nisu bili u distribuciji kod nas, pa je ovo jedinstvena prilika da se ovi kultni klasici vide na velikom platnu kako dolikuje.
Cena karata je 150 din. po projekciji. Onda sledi letnja pauza, nastavlja se u septembru.

           
Sreda 20.05.
ŠOK KORIDOR PREDSTAVLjA:
ŠPAGETI HOROR, LAMBERTO BAVA
(Lamberto Bava)

19:00
DEMONOVA MASKA 
(IT 1989) 95'
La maschera del demonio

21:00
DEMONI 
(IT 1985) 88'
Demoni

             
Četvrtak 21.05.

19:00
ODSJAJ OŠTRICE 
(IT 1983) 108'
La casa con la scala nel buio

            21:00
DEMONI SU MEĐU NAMA (DEMONI 2) 
(IT 1986) 84'
Dèmoni 2... l'incubo ritorna

Vidimo se tamo!!!


1 коментар:

Man from Valley је рекао...

Juče sam pogledao, nakratko, the Last Vampire iz Šerlok Holms tirade. Na stranu što je film dosadan, sem nostalgične post viktorijanske a la agata kristi scenografije koja osvaja, zato sam ga i nakratko pogledao. U principu, ti filmovi su za decu gde se neki zločin dešava a detektiv ušeta neutralno i hladnokrvno u neko poprište, u fazonu neka se sve desi pa ću ja da obiđem crime scene. Branko Kockica bi uradio inteligentniji scenario sa decom iz vrtića, čak i sa ovom današnjom, androidiziranom.

Ono što sam hteo da kažem da groteskno lice Džeremi Breta, najpoznatijeg Šerloka, odaje izraz tim oštrim, koščatim crtama lik aristokratskog, civilizovanog vampira, kakav je zapad kreirao i kakvi divljaju Vol Stritom i Senatom. Šteta što je umro relativno mlad, u 61. godini mislim da beše, mogao je da zaigra nekog vampirčića i da izgleda stravičnije od nekih komičnih Drakula i raznih Blakula.