Obznanjujem
i najavljujem dva dešavanja vredna pažnje svih ljubitelja horora u Beogradu i
bližoj mu okolini. Biću im i lično prisutan, ako to nekoga zanima, ali samo u
publici; u narednim danima (počev od petka 22. maja, kada gostujem u Vršcu, pa
iduće tri nedelje) biće više nego dovoljno dešavanja sa mnom na podijumu, na pozornici,
za mikrofonom itd. O tom potom, a za sada, da vidimo šta nikako ne valja
propustiti u sredu i četvrtak.
1) Predavanje „Legenda o besmrtnosti:
Vampir u folkloru, književnosti i filmu“
U sredu 20. maja 2015 godine, s početkom u 19 časova, u knjižari Plato (Knez Mihailova 48) biće priređeno predavanje „Legenda o besmrtnosti: Vampir u folkloru,
književnosti i filmu“, koje će održati dr
Tomislav Longinović, profesor slavistike i uporedne književnosti na
Univerzitetu „Viskonsin“.
Predavanje prati razvoj
vampira kao kulturne ikone od 18. veka pa do danas. Prateći promene koje
doživljava kroz različite medije i žanrove, predstava o zlu se menja tokom
vekova kao ogledalo ljudskih strahova i nada. Osnovna teza je da je vampir
arhetip modernosti, jer prebacuje središte ideje o besmrtnosti iz religije na
foklor, književnost i film. Predavanje „Legenda o besmrtnosti: Vampir u
folkloru, književnosti i filmu“ je događaj kojim se najavljuje II Festival
fantastične književnosti „Art-Anima“ (02-04. jun, knjižara
Plato), a organizatori su sajt za promociju fantastične književnosti
„Art-Anima“, Udruženje građana „Punkt.rs“, te izdavačke kuće „Čarobna knjiga“ i
„Plato“. Ulaz na predavanje je slobodan.
Tomislav Z. Longinović
diplomirao je kliničku psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Zvanje
magistra u oblasti kreativnog pisanja stekao je na Univerzitetu u Ajovi, gde je
1990. i doktorirao na odseku za uporednu književnost. Objavio je nekoliko
značajnih studija: Vampires Like Us: Writing Down the Serbs, Granična kultura: politika
identiteta u četiri slovenska romana 20. veka (na engleskom i srpskom)
i Vampire
Nation: Violence as Cultural Imaginary koja je 2012. godine
osvojila nagradu „Mihajlo Miša Đorđević” za najbolje delo u okviru
južnoslovenskih studija. Urednik je i zbornika Vampires Over the Ages: A
Cultural Analysis of Scientific, Literary, and Cinematic Representations.
Iza sebe ima mnoštvo naučnih radova, kako na polju književnosti tako i
sociologije i antropologije, kao i veliki broj prevoda i prikaza. Predaje
slavistiku i uporednu književnost na Univerzitetu „Viskonsin” u Medisonu, a kao
gostujući profesor antropologije i slavistike boravio je i na
Centralno-evropskom Univerzitetu i Harvardu. Od 2016. godine biće gostujući
profesor Univerziteta Harvard.
2) Špageti
horori Lamberta Bave u Kinoteci
U dva dana četiri filma
Lamberta Bave: 20.05 – 21.05. u Kinoteci, Kosovska 11. Nastavlja se sa ciklusom
Špageti horor u okviru Šok
Koridor predstavlja. Evo šta o ovoj mini-reviji kaže urednik programa, Nenad Bekvalac:
Demoni 1 i 2 su
išli kod nas u bioskope ali na žalost prvi deo je išao cenzurisan i kraći je 11
min od originala tako da će u Kinoteci ići sa blureja; glupo je da ga pustimo
osakaćenog pa maker i sa 35mm. Drugi deo je išao integralno i biće sa filmske
trake. Demonova maska i Odsjaj oštrice nikada nisu bili u
distribuciji kod nas, pa je ovo jedinstvena prilika da se ovi kultni klasici
vide na velikom platnu kako dolikuje.
Cena karata je 150 din. po projekciji. Onda sledi
letnja pauza, nastavlja se u septembru.
Sreda 20.05.
ŠOK KORIDOR PREDSTAVLjA:
ŠPAGETI HOROR, LAMBERTO BAVA
(Lamberto Bava)
19:00
DEMONOVA MASKA
(IT 1989) 95'
La maschera del demonio
21:00
DEMONI
(IT 1985) 88'
Demoni
Četvrtak 21.05.
Četvrtak 21.05.
19:00
ODSJAJ OŠTRICE
(IT 1983) 108'
La casa con la scala nel
buio
21:00
DEMONI SU MEĐU NAMA (DEMONI 2)
(IT 1986) 84'
Dèmoni 2... l'incubo ritorna
Vidimo se tamo!!!
Juče sam pogledao, nakratko, the Last Vampire iz Šerlok Holms tirade. Na stranu što je film dosadan, sem nostalgične post viktorijanske a la agata kristi scenografije koja osvaja, zato sam ga i nakratko pogledao. U principu, ti filmovi su za decu gde se neki zločin dešava a detektiv ušeta neutralno i hladnokrvno u neko poprište, u fazonu neka se sve desi pa ću ja da obiđem crime scene. Branko Kockica bi uradio inteligentniji scenario sa decom iz vrtića, čak i sa ovom današnjom, androidiziranom.
ОдговориИзбришиOno što sam hteo da kažem da groteskno lice Džeremi Breta, najpoznatijeg Šerloka, odaje izraz tim oštrim, koščatim crtama lik aristokratskog, civilizovanog vampira, kakav je zapad kreirao i kakvi divljaju Vol Stritom i Senatom. Šteta što je umro relativno mlad, u 61. godini mislim da beše, mogao je da zaigra nekog vampirčića i da izgleda stravičnije od nekih komičnih Drakula i raznih Blakula.