izabrana dela

izabrana dela

четвртак, 17. септембар 2015.

JEEPERS CREEPERS II (2004)


**(*)
2+

Pre neki dan obznanjeno je da će se najzad snimati treći deo JEEPERS CREEPERSa. Evo toga u najavi Fangorije.
Ovo je povod da obnovim šta sam svojevremeno na jednom forumu pisao nakon premijere 2. dela koji sam bio u prilici da pogledam u američkom bioskopu, u Berkliju, Kalifornija...
Prvi deo JEEPERS CREEPERS (*** / 3-) ima odličan početak, slabu sredinu i nedorađeno-zbrzan kraj. Brat i sestra su super, baš retko ubedljivi, a i creeper je odlično zamišljen i ostvaren (maska, gluma, pokret...). Vidovita baba jeste iritirajuća, ali ona je sporedan lik, nije ni 10 minuta u filmu...
Drugi deo nema ništa odlično, ali bar ima prilično konzistentan ton od početka do kraja. Pošto sad već znamo kako Matori Perverznjak (Creeper) izgleda i šta može, više nema iznenađenja i skrivanja u senkama nego – samo akcija. Zbog većeg budžeta ima više kompjuterskih efekata i mnogo bolje maske, što znači više scena sa njegovim letenjem.
Priča je bedasto nemaštovita, likovi i dijalozi iritirajuće površni, kao da je neko uzeo odbačeni scenario za neki nesnimljeni PETAK 13. i umesto Džejsona ubacio letećeg puzavca, a što je najgore – Džejson je barem umeo da bude maštovit u svojim egzekucijama nestašnih tinejdžera, dok se ovde scene ubistava svode na: swooooshhh - yikes!- AAAAAAaaaaahhhh... [Za one sa jeftinijim ulaznicama: ovaj se sruči s nebesa na nekog, zgrabi ga i odnese, bez vidljivog krvoprolića]. Izuzetak je jedna solidna scena obezglavljenja – i, to je to.
Za pohvalu je što nisu nimalo išli u OBJAŠNJAVANJE, a to je nešto što užasno mrzim kod nastavaka: kadgod dobijemo nekog upečatljivog negativca, nastavci se obično polome objašnjavajući ko je, kako je, zašto je, pošto je, krošto je, Zagor priča, Čikovo detinjstvo, Kako je i zašto Dilan počeo da nosi crvenu košulju i crni sako, ovo-ono... Time obično unište efekat strave tog zločinca, jer što više znamo o njemu, manje nas plaši. U ovom nastavku nećete saznati NIŠTA više o Creeperu no što je 1. deo otkrio, i što se mene tiče – it's OK.
Šteta je samo što ga nisu upotrebili bolje i pametnije, u malo originalnijoj priči.
Ray Wise [aka Leland Palmer] je odličan, ali -as the poet says- 'tragically underused'.

Scenario=3
Režija=7
Gluma=4-
Muzika=5- [klasično ilustrovanje, bez ičeg memorabilnog]
Kamera=8
Efekti maske=9
CGI=7+

Opšta ocena = 5/10, odnosno 2+ (na tarifi do 5)
Može se pogledati, ali i ne mora.

Koga to zanima, nema SISA uopšte, ali, pošto je režiser peder i osuđeni pedofil, skoro svaki od momaka bez veće potrebe (osim iz razloga Because Fuck You That's Why!) pokazuje svoje vitko, glatko, osunčano telo, odnosno njegov gornji deo (torzo).
Ovaj film je rečit za Salvinu dijagnozu, ali ne toliko transparentno kao CLOWNHOUSE (kojeg je neprijatno gledati danas, kad znamo šta je iza kulisa radio s njegovim maloletnim glumcem) ili prvi JEEPERS CREEPERS; ovaj nastavak je u svemu, pa i po tome, na pola puta, ni tamo ni ovamo. 

1 коментар:

Man from Valley је рекао...

Dok sam studirao, imao sam priliku da odgledam oba Džipera. Filmovi su mi tada fino legli posle sata učenja, preporučeni od kolega željnih tog istog kurčenja po "neispitanoj" prirodi, čak su mi unosili i uznemirnost pojedine scene, verovatno podsvesno povezani sa studentskom krizom "a la uvek fali nešto", sudbina izslaska na ispit, budžet i slično. Fini tinejdžerski slešerčić sa malo dodatnog psihološkog nadahnuća tipa čudovište se hrani strahom.

Godinama kasnije, eto u ovom svetu svakodnevnog horora i nesigurnog životnog standarda koji nikako da nam dođe, kada ekipa distribucije projuri putem a tebi se stegne srce da li će tvoju struju preseći, čak ga taj standard i najavljivaše na crvenom tepihu, pravo iz EU, jebao ih EU, pročitavši performanse kojima si ocenio ovaj film, pitam se, ko je ovaj šišmikoliki seronja, kako je on mogao nastati u nekoj nedođiji i kasapiti tinejdžere željne vutre i ostalog adolsecentskog ludila (notorni evolucionista traži razloge svog ovog traćenja filmske trake). Ja ispod one maske stvarno vidim dobro maskiranog čoveka kojima u očima piše nemoć, a sav ostali lateks i guma su da to zavaraju. Scene letenja i uzdizanja sa stuba za plašilo su jedino što me tada zaplašilo, možda i ona pećina plastificiranih lica, pogotovo ako se ovakvi filmovi gledaju noću. Obrni, okreni, saspens u hororu jedino ima notu straha i čak umetnički čin, sve ostalo je čist kičeraj.

Ovo je jedno subjektivno mišljenje, a za oficijalna blebetanja postoje plaćeni kritičari za to koje čitamo i pomalo formiramo stavove od njih.