izabrana dela

izabrana dela

субота, 17. октобар 2015.

HADERSFILD (2007)


**
2+


Ima ovde lepo uočenih detalja, likova, emocije, angsta… ali od toga je malo urađeno, odnosno, oni nisu iskorišćeni za neku PRIČU (u smislu zapleta) već za PRIČANJE (u smislu: bunch of people talking and talking and talking).
Početak je vrlo dobar: ima tu jedan efekat, vrlo jednostavan, ništa epohalno, ali ipak nadasve efektno i hvale vredno. Vidimo tog lika koji se vozi ulicama nekog engleskog grada (Hadersfilda?) dok se u pozadini čuju vesti BBC-ja: znači, kultura, civilizacija, normalnost itd. To je sve u vožnji s leva nadesno. Onda – rez: i sdesna nalevo kreće vožnja ulicama (verovatno) Zrenjanina, sa krš kućama, oljuštenim zidovima, izdrkanim ulicama, propalim radnjama, grafitima, propalim firmama.
Nikakva veća filozofija nije ni potrebna da dočara taj kulturni šok koji doživi svako ko posle nekog vremena u civilizaciji dođe nazad u ovu kasabu; meni barem, koji sam to iskusio po povratku iz Amerike, nije ni trebalo ništa više da me smesta stavi u cipele tog lika koji se vraća iz Engleske ovde. Dakle, to je OK.
Josif Tatić je u jednoj od uloga svog života kao zadrigli pijani ćale.
Glogovac, koga se inače gnušam, ovde je ostvario ulogu za koju je pokupio grdne nagrade te godine. Dakle, ubedljivost s kojom je odigrao tog (ne)lečenog psihotika-sektaša-poetu a sada pravoslavca je skoro jeziva! Sjajno ga je skinuo! (Posle mi neke kolege rekoše da je Glogovac zapravo uspešno 'skinuo' jednog njihovog kolegu koji isto tako govori i ponaša se, ali pošto ja Danka Stojića ne poznajem, neću ni otkriti da su aludirali na njega.)
Seka Sablić je ODLIČNA i moćno jeziva kao psycho-inducing mama: sa samo nekoliko kratkih pojava i replika, sa samo nekoliko dobro odabranih detalja vezanih za nju, ovo mi je jedna od najupečatljivijih epizoda u bilo kom filmu koji nedavno videh (ne samo srpskom), možda i zato što sam nekoliko takvih majki imao nesreću da upoznam kod nekih poznanika. Da se ja pitam, ja bih njoj dao nagradu za epizodnu žensku ulogu. Zapravio, i pitao sam se, kao predsednik žirija jednog od FIPRESCIJA (ne pitajte kojeg!) na niškim Glumačkim susretima, pa sam joj s kolegama i dao tu nagradu.
No, da se vratim samom filmu: glavni problem je – šta je ovde zapravo dramski sukob? Ko je ovde glavni lik? Koja je centralna dilema? Naime, mnogo bitnih stvari je ovde verbalizovano kroz dijalog, ali malo toga mi je pokazano, malo toga je elaborirano na neki smislen i zaokružen način, više je nabacano nego što je stvarno kroz dobar odabir detalja skicirano i secirano kako smo i zašto ovako sjebani kao što jesmo. Teme koje su ovime pokrenute suviše su velike da bih ih adekvatno oživela 3-4 lika u jednoj dnevnoj sobi.
Znači, pored toga što imam utisak da ni drama nije tako jaka kao što slovi da jeste, film kao film nije dovoljno filmičan, nije ubedljivo presekao vrpcu sa pozorišnim daskama, nije opravdao potrebu da se uopšte snima film (umesto da se kamerom zabeleži predstava). Što je još gore, u drugoj polovini ga teatralnost guši i utoliko što glumci počinju da glume kao da su opet na daskama, dakle, da se deru i da skaču i kolutaju očima i galame bez pravog opravdanja, i ta histrionika je delovala sasvim intruzivno, nepotrebno, izlišno, i neubedljivo, isforsirano.
Završetak je slab jer mi to 'iskupljenje' ili 'opamećivanje glavnog junaka ne deluje nimalo zasluženo: Goran Šušljik ne samo što je prikazan kao najgori radio voditelj u istoriji radija, kao nesposobni, neprofesionalni drkadžija i neznalica, nego je i svuda drugde jedna jadna, promašena persona… koja na sasvim isforsiran način na kraju doživi prosvetljenje i, kao, postane čovek. Jes, kurac! Iskren da budem, sve do odjavne špice sam se nadao da je poslednja scena filma zapravo njegov wishful thinking dok leži u samrtnom ropcu, neka varijanta MOSTA KOD SOVINE REKE, a ne realnost – toliko je to delovalo neubedljivo. Avaj, ništa od toga.
Možda će na DVD-u da bude neki alternative ending? Kažu mi da se drama završava vrlo slično ovome, pa stoga, mrka kapa…

PS: Zaboravih da pomenem da je moj kurometar zaglavio negde oko cifre od 400, ali odokativno (i od-uhotivno) bih rekao da se reč 'KURAC' u filmu ponavlja bar 500-ak puta! Ipak, da malo golotinje u filmu ipak bude, pobrinula se curica, BARELY LEGAL (u filmu ima 16 godina, ne znam da li i glumica ima toliko, ili koju više): ona u jednom kadru pokaže svoje sasvim slađane sisice, što je uvek pohvalan momenat kod mladih, up-and-cumming glumica (tim pre što ova, sem u prsima, baš i nema mnogo talenta).

3 коментара:

Numa је рекао...

Oće bidne recenzija za "Pored mene",Ognjanoviću?

I jel' veselo šilježe?

Dejan Ognjanovic је рекао...

biće šta biti mora! u bioskopu to neću gledati, a kad bude dostupno kućnom gledanju, baciću pogled pa, zavisno od impresija, možda ponešto i napišem.

Doctor horroris causa је рекао...

Филм као филм је потпуно бесмислен, хаотичан, без икакве поенте (осим очигледне поенте која је, што неко рече, суптилна као милење бубашвабе по белом тепиху, а то је да смо скроз сјебани сми ми који овде живимо), једном речју - срање. С друге стране, глума неких глумаца (Глоговца, Секе Саблић и Татића) је сјајна. Иначе, тек сад изваљујем овај пентаграм на постеру. Oн, својим одсуством везе са било чим у филму, само доприноси општем бесмислу филма.