izabrana dela

izabrana dela

уторак, 26. јануар 2016.

ĐAVO U KINOTECI: Pet dana filmova o nečastivom

  
U principu ne najavljujem na blogu redovne programe u Kinoteci, čak ni onda kada su u pitanju mini-horor revije, iz nekoliko razloga: 1) otkako Nenad Bekvalac radi tamo, postale su česte, skoro svakomesečne; 2) akcenat na blogu stavljam na ekskluzivne stvari a ne na ono što svako može pročitati u redovnom mesečnom programu Kinoteke (a ako ste pravi filmofil, onda to pratite i bez serviranja na tacni od strane Ghoula); 3) najave radim onda kada su mini-programi praćeni još nekim dešavanjima (predavanje, promocija, tribina itsl) i ako i ja učestvujem u njima.
Međutim, ovog puta činim izuzetak: prosto moram da istaknem i preporučim ovaj program posvećen ĐAVOLU NA FILMU. Kao što znate, to je tema koja mi je vrlo bliska, i kojoj sam posvetio svoju prvu knjigu, FAUSTOVSKI EKRAN (2006). U pripremi je proširena i apdejtovana verzija te knjige, ali o tome nekom drugom prilikom.
Moj FAUSTOVSKI EKRAN je svakako poslužio kao referentni vodič Bekvalcu u sočinjenju ovog programa, s tim što ga je on začinio i sa nekoliko treš-palp B-muvija bliskijim njegovom srcu negoli mom, ali nemam ni ja ništa protiv da ih pogledam (opet).
 
Dakle, uskliknite s ljubavlju svetitelju Savi, i proslavite jedan od najvećih srpskih praznika uz Đavola, Antihrista i sataniste! Od Svetog Save pa do mog rođendana (and beyond) – revija filmova o Đavolu na filmu! Evo i zvanične najave.
 
Pet dana filmova o nečastivom. Prošetaćemo kroz istoriju filmova o đavolu. Većina ide sa filmske trake. Prvi put će biti prikazan film koji je zaobišao naše bioskope osamdesetih, Sotonin glasnik iliti Evilspeak. Kopija sa 35 mm Stigmate nema titl, ali nikad nije ni puštana tako da je skoro pa savršena. Ko je propustio da gleda niskobudžetne bisere Auto ubica i Tajanstveno nasledstvo može pogledati sa filmske trake. Cena po projekciji je 150 din. Vidimo se tamo.

Eh, da: i Ghoul će biti tamo, na većini projekcija! U crvenom boldu su naslovi koje planiram da overim u Kinoteci.


ШОК КОРИДОР ПРЕДСТАВЉА: НЕЧАСТИВИ НА ФИЛМСКОМ ПЛАТНУ

27.01

17:00 ЦРНА МАЧКА/ТАЈАНСТВЕНА КУЋА (САД 1934) 65'
Тhe Black Cat
ул. Борис Карлоф (Boris Karloff), Бела Лугоши (Bela Lugosi)
р. Едгар Улмер (Edgar G. Ulmer)

19:00 ВЕШТИЦА ИЗ ЂАВОЉЕ ШУМЕ (ДЕ 1969) 94'
Hexen bis aufs Blut gequält
ул. Удо Киер (Udo Kier), Оливера Катарина
р. Мајкл Амстронг (Michael Armstrong)

21:00 РОЗМАРИНА БЕБА (САД 1968) 136'
Rosemary's Baby

ул. Миа Фароу (Mia Farrow), Џон Касаветис (John Cassavetes)
р. Роман Полански (Roman Polanski)

28.01

17:00 ОПСЕДНУТА (САД 1990) 80'
Repossessed
ул. Лесли Нилсен (Leslie Nielsen), Линда Блер (Linda Blair)
р. Боб Логан (Bob Logan)

19:00 ПРЕДСКАЗАЊЕ (САД 1976) 111'
Тhe Omen
ул. Грегори Пек (Gregory Peck), Ли Ремик (Lee Remick)
р. Ричард Донер (Richard Donner)

21:00 ИСТЕРИВАЧ ЂАВОЛА (САД 1973) 122'
The Exorcist

ул. Макс вон Сидоу (Max von Sydow), Линда Блер (Linda Blair)
р. Вилијам Фридкин (William Friedkin)

29.01

17:00 АУТО УБИЦА (САД 1977) 95'
The Car
ул. Џејмс Бролин (James Brolin), Кетлин Лојд (Kathleen Lloyd)
р. Елиот Силверстин (Elliot Silverstein)

19:00 ТАЈАНСТВЕНО НАСЛЕДСТВО (ВБ 1978) 96'
The Legacy
ул. Кетрин Рос (Katharine Ross), Сем Елиот (Sam Elliott)
р. Ричард Марканд (Richard Marquand)

21:00 СОТОНИН ГЛАСНИК (САД 1981) 97'
Evilspeak
ул.Клинт Хауард (Clint Howard), Р. Г. Амстронг (R.G. Armstrong)
р. Ерик Вестон (Eric Weston)

30.01

17:00 СТИГМАТА (САД 1999) 103'
Stigmata
ул. Патриша Аркет (Patricia Arquette), Габријел Брн (Gabriel Byrne)
р. Руперт Вејнврајт (Rupert Wainwright)

19:00 ДЕМОНИ (ВБ 1971) 110'
The Devil's
ул. Ванеса Редгрејв (Vanessa Redgrave), Оливер Рид (Oliver Reed)
р. Кен Расел (Ken Russell)

21:00 АНЂЕОСКО СРЦЕ (САД 1987) 113'
Angel Heart

ул. Мики Рурк (Mickey Rourke), Роберт де Ниро (Robert De Niro)
р. Алан Паркер (Alan Parker)

31.01

17:00 ЧОВЈЕК КОГА ТРЕБА УБИТИ (1979) 100'
ул. Zvonimir Crnko, Vladimir Popovic
р. Вељко Булајић

19:00 ПАНОВ ЛАВИРИНТ (Мх, ЕС, САД 2006) 118'
El laberinto del fauno
ул. Ивана Бакеро (Ivana Baquero), Ариадна Гил (Ariadna Gil)
р. Guillermo del Toro

21:00 СУДЊИ ДАН (ЕС 1995) 106'
El día de la bestia

ул. Армандо де Раза (Armando De Razza), Сантијаго Сегура (Santiago Segura)
р. Алекс де ла Иглесија (Alex de la Iglesia)

A evo i teksta o ovoj temi iz Kinotekinog mesečnog programa. Autor je Nenad Bekvalac.


ŠOK KORIDOR PREDSTAVLJA:
NEČASTIVI NA FILMSKOM PLATNU

„Pleased to meet you
Hope you guess my name
But what’s puzzling you
Is the nature of my game”
The Rolling Stones,
Sympathy For The Devil

Kada izgovori ove stihove Damon u Sekti (La setta, 1990) Mikele Soavija,
počinje pokolj hipika u pustinji. Dok ih žrtvuju đavolu čovek iz crne
limuzine posmatra. U tekstu pesme on se nada da znamo njegovo ime, a nije u
pitanju samo jedno već mnoga. Lucifer, Sotona, Belzebub, Nečastivi, Faust,
Drugoi (onaj drugi) ili Đavo svejedno je koje izgovorite uvek ima isto zna-
čenje. Obožavanje nečastivog i bavljenje okultizmom je u kinematografiji
rezervisano za aristokratiju, bogate ljude, skoro nikad za obične smrtnike.
U novijoj filmskoj istoriji ima po koji izuzetak, u kratkom filmu Moj dra-
žesni Satana (My Sweet Satan, 1994) Džim Van Bebera akteri su klinci koji
slušaju metal muziku i jednu noć žrtvuju svog drugara. Nije jedini film koji
je inspirisan stvarnim događajem, koji se desio devedesetih u Americi.
Oni su takoreći klošari, neobrazovani, zaluđeni simbolikom i misle da
će im puštanje nečije krvi doneti večnu slavu ili ipak da im se samo ukaže
onaj koga prizivaju. A i da uspeju u toj nameri verovatno ne bi znali šta
dalje. Dakle morate da budete učeni, načitani i da imate jasne ciljeve, moć
i slavu inače nemate šta da tražite u tom svetu. Nema razloga da se prikaže
običnom smrtniku sem ako ne želi da iskvari nevinost kao u Isterivaču
đavola (The Exorcist, 1973) Vilijama Fridkina. Damon izgleda kao pustinjak,
bajkeri koji mu pomažu su kao nomadi, ali njih kontroliše čovek iz senke
iza koga stoji novac. U tom kultu su lekari, profesori, čelnici policije,
oni koji su stub društva i preko kojih može da se deluje na mase.
Žorž Melies se bavio njime već na samom početku istorije filma
u Đavolovoj kući (Le manoir du diable, 1896), Đavolovom zamku (Le château
hanté, 1897) i Đavolovoj Laboratoriji (“Le cabinet de Méphistophélès, 1897)
igrajući sam Mefistofelesa. Onaj ko je hteo da se bavi ozbiljno okulti-
zmom i sličnom tematikom obraćao se stručnjacima ili onima koji sebe
smatraju pravim sledbenicima onog drugog. Alister Krouli je bio inspi-
racija za Čarobnjaka (The Magician, 1926). Britanski pisac Denis Vitli
je uvek govorio da je materijal za svoje knjige našao u literaturi o crnoj
magiji i susretu sa Kroulijem 1930. Njegova dva romana koje je ekranizo-
vala produkcijska kuća Hamer su ostala zapamćena kao jedan od njihovih
najboljih filmova Đavo je izjahao (The Devil Rides Out, 1968) i jedan od
najgorih Đavolova ćerka (To the Devil a Daughter, 1976). Telemita i film-
ski autor Kenet Anger za Prizivanje mog demonskog brata (Invocation of My
Demon Brother, 1969) je pozvao Antona Laveja da se pojavi kao Satana, a Mik
Džeger je napisao muziku. Isti ljudi koji rade sa Angerom, da ne kažem da su
u istom kultu ili sekti, kako bi ih mnogi okarakterisali, su angažovani da
rade kao konsultanti na Tv-e seriji Bafi ubica vampira (Buffy the Vampire
Slayer). Sva imena raznih demona, prizivanja, molitve, neobični jezici,
kultovi kroz sedam sezona su autentični, ako verujete u takve stvari. Mur-
nau je Ekranizovao Geteovog Fausta 1928. Sličnom temom pakta sa Đavolom
se bavi i Đavo i Danijel Vebster (The Devil and Daniel Webster, 1941). Pro-
davanje duše Mefistu je uvek popularna tema, kao i u Raskršću (Crossroads,
1986) Voltera Hila zarad muzike. Na Luciferove čari nije ostao imun ni
animirani film Fantazija (1940).

Svi imaju svoje vizije kako treba da izgleda kada se ukaže. Od onih
koji ga prikazuju kao čudovište sa rogovima, kozijim nogama, kožnim kri-
lima do oblika običnog čoveka koji zrači nekom čudnom lepotom. Može
biti i žena, mislim da se niko nije bunio što je Elizabet Harli njegovo
otelotvorenje u Začaran (Bedazzled, 2000). Ako verujemo onima koji ga vide
kao patrona umetnosti, nekog ko podstiče kreativnost i da zlo treba da
bude privlačno da bi vas pridobio za sebe onda je to Robert De Niro kao
Luis Sajfer u Anđeoskom srcu (Angel Heart, 1987) Alana Parkera, Al Pađi-
no kao Džon Milton u Đavoljem advokatu (The Devil’s Advocate, 1997), Tejlora
Hakforda ili Vigo Mortensen kao Lucifer u Proročanstvu (The Prophecy,
1995) Gregori Videna. Ako je to neko koga se treba čuvati, kako nas upozora-
vaju sveštenici i crkva, onda treba da izgleda kao nakaza da nam se gadi
i da ga se plašimo. Još u petnaestom veku Ćovani Fontna je konstruisao
napravu da može da projektuje slike demona, vek kasnije će nastati later-
na magika korišćena između ostalog i za zastrašivanje naroda prikazi-
vanjem slika pakla. Što znači da nema ničeg lošeg u tome ako se bavite
nečastivim u funkciji vraćanja zabludelog stada na prave vrednosti.
Koja je njegova igra i šta zapravo želi od nas i kako se borimo? Pos-
većujemo mu kultove kao u Crnoj Mački (The Black Cat, 1938) Edgara Ulmera.
Neki se bore protiv istih u Đavo je izjahao i želimo da ih razotkrijemo
kao u Noći demona (Night of the Demon, 1957), Žaka Tarnera. Pripremamo
dolazak Antihrista kao u Rozmarinoj bebi (Rosemary’s Baby), Romana Polan-
skog i Sekti. On je već stigao i treba ga čuvati dok ne stasa da preuzme tron
u Predskazanju (The Omen, 1976), Ričarda Donera. Bavimo se isterivanjem
u Isterivaču đavola. Želimo da se osvetimo svojim mučiteljima koji nas
maltretiraju u školi u Sotoninom glasniku (Evilspeak, 1981), Erik Vestona.
Predodređeni smo da čuvamo vrata pakla u Stražaru (The Sentinel, 1977),
Majkla Vinera. Borimo se iz dana u dan da ne dođe do prevremene apoka-
lipse u Bafi ubica vampira. U Božije ime vodimo nekakav rat protiv So-
toninih sledbenika a upravo njemu služimo u Demonima (The Devil’s, 1971),
Kena Rasela i Veštici iz đavolje šume (Hexen bis aufs Blut gequält), Majkl
Amstronga. A kada je već među nama on se bavi na prvi pogled trivijalnim
stvarima. Luis Sajfer u Anđeoskom srcu ima moć da odmah vrati zalutalu
ovcu, ali on želi da sama dođe do tog saznanja i da se seti kome pripada
njena duša. Milton u Đavoljem advokatu drži moćnu firmu koja štiti pra-
va onih koji mu prinose žrtve na razne načine. A kako se odupreti, kada smo
svi mi robovi naših želja da li je u pitanju novac, moć, slava ili obična
strast. Za nekog ko je ateista nema mnogo dileme pošto ne veruje niušta,
lako ga je pridobiti jer ako treba da poveruju u nekog to će biti pre onaj
drugi jer većina njih pada na Kroulijevu Telemu „čini što ti je volja i to
nek ti bude jedini zakon“. Najveći kritičar Teleme Ivan A. Iljin koji kaže
da je volja često slepa i ne znamo u čije ime je zaista izvršavamo. Tako da
možemo da budemo njegovi a da toga nismo ni svesni. Sa druge strane ako
verujete da Sotona postoji morate verovati i Boga. On nam je taj koji nam je
dao slobodnu volju odluke kojim putem ćemo poći i ako skrenemo sa njega da
uvek možemo da se vratimo. U filmovima onaj sa neba obično nije prisutan
i svet je prepušten na milost i nemilost palom anđelu. U Proročanstvu Ga-
brijel je ljubomoran na ljude jer ih Bog više voli nego svoju nebesku decu. A
jedini ko može da im pomogne je sam Lucifer jer njemu odgovara svet kakav
jeste, ljudi sa svojim pogrešnim izborima i manama ga napajaju oni su mu
potrebni. Glavni junaci se za trenutak priklone njemu, ali nakon pobede
kada treba da ispune obećano oni se okreću svetlu. Lucifer kroz vrisak u
besu izgovara „ja vas volim više nego Isus“. Ostaje pitanje: Kod koga će im
stvarno biti bolje?

Kada se skupe svi filmovi o Belzebubu samo tri se stvarno isti-
ču Rozmarina beba, Isterivač đavola i Predskazanje. Polanski je prvi
pretnju približio normalnom svetu, satanisti nisu aristokrate koje ne-
mate baš priliku da susrećete tako često, to su sada vaše komšije. Dakota
zgrada u kojoj se odigrava nije baš za one sa plitkim džepom i ipak se bavi
višom klasom. U Predskazanju Antihrist je smešten u porodicu koja se bavi
politikom i kada odraste može postati predsednik države što se vidi
u kasnijim delovima. Akteri Isterivača.. žive u kući i dobro stojeća su
porodica. Za razliku od dotadašnjih horora oni odbijaju da se bave psiho-
loškim objašnjenjima natprirodnog i prihvataju metafizičku prirodu do-
bra i zla. Đavo kod Polanskog je spoljna sila, realnost u metafizičkoj orga-
nizaciji univerzuma, koga ne možemo objasniti. Vizuelni stil Rozmarine
bebe više skreće pažnju na objekte, boje, teksture i samo okruženje nego na
simboličko tumačenje. Konkretna priroda podataka dovodi u pitanje veru.
Koji empirijski dokaz nam je potreban da opravdamo prošireni pogled na
stvarnost ili da dokažemo postojanje đavola? U Isterivaču đavola on je
prikazan u potpunosti u hrišćanskom smislu obuhvatajući Hrista i orga-
nizovanu religiju. Rođene deteta u Rozmarinoj bebi parodira Hrista, na
taj način ironično zamućujući inače jasan antagonizam između dobra i zla.
Kod Fridkina nemamo nikakve dileme, Hrist je neprijatelj Đavola i jedi-
ni protivnik koji ga može savladati. Dok drugi filmovi ukazuju na kom-
pleksnost zla koje nas okružuje povlačeći paralele sa očajem u kome se na-
lazi svet pokušavajući da nečastivog pretvori u pretnju koja dolazi spolja,
Isterivač đavola sve negira i sumira u jednu mitsku figuru Hrišćanskog
đavola prikazujući ga kao vulgarnog, ograničenog i preokupiranog seksom.
On postaje u filmu jedini odgovoran za svo zlo u modernom svetu, kada to
prihvatimo i pozovemo crkvu, simbol tradicionalnih vrednosti i mora-
la, možemo ga oterati i sve će biti ispravljeno i ponovo zavladati dobro.
Isterivač đavola je prvi i jedini film koji je posle laterne magi-
ke uspeo da dovede gledaoce u stanje potpune histerije. Vizuelni i zvučni
efekti su jedan od najvećih uspeha ovog filma. Na platnu vidimo kako se
devojčica od dvanaest godina transformiše u čudovište, koje bljuje zelenu
tečnost, okreće glavu za 360 stepeni. Preglasni zvuci drže publiku nape-
tom: demonsko dahtanje, udarci čekića na arheološkim iskopinama, grad-
ska buka, voz u metrou, nepodnošljivo zveckanje medicinskih instrumena-
ta. Glas demona koji progovara kroz devojčicu i ono što ona izgovara je bio
pravi šok. Scena kada masturbira sa raspećem je izazvala burne reakcije u
publici, od besa do padanja u nesvest i pobačaja. Na projekcijama su izbija-
li pravi neredi, sale su bile ispovraćane. I pored svega toga ljudi su čeka-
li u redu oko zgrada na karte. Iz perspektive današnjeg gledaoca ovo zvuči
smešno. Mnogi su ga smatrali ultimativnom satanističkom propagandom,
navodeći šta je sve film prouzrokovao, na primer da slika demona koja
se povremeno pojavljuje u kadru ulazi u podsvest. Ako je stvarno tako, ko je
dozvolio da se uopšte prikaže. U Vatikanu su ga gledali i nisu imali pri-
medbe. Sam Papa je vrlo brzo nakon izlaska filma dao izjavu potvrđujući
stav crkve o postojanju Satane kao personifikacije vrhovne inteligentne
sile zla. Autor knjige i scenarija Vilijem Piter Blati je ubeđen da to ima
veze sa Isterivačem đavola. Njegov značaj je presudan i za razvoj modernog
horor žanra nakon njega se sve menja a pogotovu komercijalni uspeh ovakve
vrste filma i konačni upliv u mejnstrim.
Predskazanje se nastavlja na Rozmarinu bebu, u centru pažnje je An-
tihrist u vidu šestogodišnjeg dečaka kojeg odgaja Američki ambasador u
Londonu. U pogledu ikonografije najviše duguje Isterivaču đavola, umesto
kamerne priče kao kod Polanskog, Doner preuzima široko postavljenu in-
ternacionalnu scenu kao kod Fridkina, od arheoloških nalazišta Bliskog
istoka preko Rima do Londona. Predskazanje je svršen spoj svoja dva velika
prethodnika: zlo kosmičkih razmera iz Rozmarine bebe i vizuelni šokovi
Nakon popularnosti ova tri svi su hteli da se šlepuju na njiho-
vu slavu, Italijani su pokušali sa Iza vrata (Chi sei?, 1974), Atihristom
(L’anticristo,1974) i Holokaustom 2000 (1977) i mnogim drugim. Svi do jed-
nog su uglavnom bili blede kopije svojih prethodnika. Osveženje je doneo
Anđeosko srce. Iste godine je britanski pisac Klajv Barker sam ekranizo-
vao svoj roman u Gospodarima pakla (Hellraiser), i ponudio nov pogleda na
demone i kompletu ikonografiju. Njegovi Cenobiti su gospodari podzemlja
u kojem se izjednačava bol i užitak. U našoj kinematografiji đavolom se
bave Majstor i Margarita (1972), Čovjek koga treba ubiti (1979), Mi nismo
anđeli (1991) i Šejtanov ratnik (2006).
Koliko od pomenutih filmova zagovaraju jednu ili drugu stranu ili
koriste ikonografiju da bi samo šokirali moraćete da odlučite sami.
Neko je umesto nas već odlučio da su filmovi korisni za našu dušu, e sad
da li da je leče ili da je zarobe vreme će pokazati.

„Teško svetu od sablazni! Jer potrebno je da dođu sablazni. Ali teško
onome kroz koga dolazi sablazan.“ Matej, 18, 7

Nenad Bekvalac

(Korišćena literatura: Clive Barker’s A-Z of Horror; The Satanic Screen: An Illustrated
Guide to the Devil in Cinema, Nikolas Schreck; American Horrors: Essays on the Modern
American Horror Film edited by Gregory A Waller; Faustovski ekran, Dejan Ognjanović; U
lavirintima tame: Od sajentologije do satnaizma, Pravoslavlje i sekte IV)


3 коментара:

Unknown је рекао...

Volio bih pročitati tvoju recenziju Parkerovog Angel Heart-a.

Dejan Ognjanovic је рекао...

Moju recenziju Parkerovog Angel Hearta možeš čitati u knjizi FAUSTOVSKI EKRAN.

Dipl. zurnl. је рекао...

Legacy je Ok ali Mark of the devil spada u skupinu pogledaj jedan vidio si ih sve... ne znam ni sam što pokušavam gledajući takav podžanr