izabrana dela

izabrana dela

уторак, 05. јануар 2016.

DILAN DOG - Planeta mrtvih: „Kuća sećanja“


Planeta mrtvih: „Kuća sećanja“
Broj: 1
Scenario: Alessandro Bilotta
Crtež: Giampiero Casertano
162 strane

            A evo nama najzad i prve epizode paralelnog Dilan serijala, o čijoj sam nultoj (sic!) epizodi već pisao i na sav glas je hvalio OVDE.
            Znači – nema Gruča, nema Bloka, nema drage, nema druga, život mu je sama tuga... Za početak, zapanjen sam ovolikom količinom mizerabilizma u jednom komercijalnom stripu. Ovo se sve valja u podočnjacima, tužnim pogledima u prazninu, otkotrljanim flašama, zapuštenosti i čemeru...
            Svetom vladaju zombiji, odnosno zli političari... Jedna moguća uteha? Paralelni London u kome je, iza zidina, rekonstruisan život pre zombija, bez zombija, ali – uz pomoć droge koja pomaže da se zaboravi u kakvo je sranje svet utonuo tako da „spašeni“ budu, na izvestan način, zombifikovani. Zaplet nastaje kad nekoliko otupelih, „zaboravnih“ dospe u svet Pakla s ove, "naše" strane zida, u ostatke svojih ranijih, ruiniranih života...
            Za to vreme, Dilan se valja u patetici, samosažaljenju, samoubilačkim mislima, alkoholnom stuporu, ružnim snovima, uz mestimično bavljenje mlitavom romansom sa novinarkom koja bi da piše o njemu, i sve češćim sub-bergmanovskim dijalozima sa Smrću.
            S jedne strane, prija mi ovolika doza mraka i pesimizma, skoro nihilizma; s druge, čini mi se da se s tim malko preteralo i da se približilo granici sa nenamernom samo-parodijom. Dilan samo što ne postane matora, ofucana verzija onih emo-kids iz Saut ParkaNadam se da će u narednim epizodama serijala da malko stane na noge, jer ovo će umeti da smori ako nastavi u ovom usiljenom nihil-noar tonu. Ili, ako baš žele ovaj ton, onda neka ga uz minimalni napor pretvore u strip verziju Rasta Kola iz prve, dobre sezone Tru Detektiva.
Šalim se; Dilan treba da bude Dilan a ne ova patetična neoprana neobrijana krpa... Drž' se, momčino! Nije još sve propalo! Jes' da si izazvao kraj sveta kakav poznajemo, smrt cimera i poluprijatelja te još koješta pride, ali hej, shit happens! Sutra je novi dan!
            Ova epizoda, na ciglih 160+ strana, povremeno deluje previše otegnuto, nasilno razvučeno, a storije „zaboravljenih“ nisu baš naročito zabavne. S druge strane, javlja mi se da je njihova interpolacija ustupak onoj mega-popularnoj sapunici sa zombijima, Walking Dead, kojoj Planeta mrtvih zasigurno (možda i previše eksplicitno) duguje zahvalnost za svoje postojanje. isto tako slutim da će fanovi tog serijala bolje da reaguju i na ovaj strip.
            Da naglasim očigledno i slikama-ilustracijama jasno pokazano: crtež starog majstora Kazertana i dalje je snažan, ekspresivan, nadahnut, i žestoko krvav kad zatreba.
            Sve u svemu – u Nultoj epizodi sam više uživao od ove, ali ova je sasvim OK i pravac u kojem to sada kreće, sa Prvom epizodom, dovoljno je intrigantan da ću rado pratiti kuda sve dalje ide.

3 коментара:

Луди Научник је рекао...

TOP HORORI 2015 KADA

Dejan Ognjanovic је рекао...

biće pre dodele ZLATNOG GHOULA ZA HOROR (19.01).

Man from Valley је рекао...

Neću moći da pratim nominacije tada, jer na Vodice urlamo i upadamo u kuće da rasteramo svakojake sile odatle pa da nam se one pridruže - koledarska posla. Zapravo, mi smo posebna grupa koledara, tzv. sirovari. Onda se prejedemo, ponapijemo, oduzmemo, demoni neko vreme lebde oko nas, pa onda opet u krug dogodine tako. Večiti ciklus.