izabrana dela

izabrana dela

субота, 06. фебруар 2016.

DILAN DOG: „Gavranova presuda“


            Za sve one koji se vajkaju nad zlatnim danima Dilana Doga, i kukaju nad današnjim epizodama, evo lepih vesti: DILAN još nije gotov! Ispod su moji osvrti na dva vredna, (relativno) nova izdanja ovog junaka koja je Veseli četvrtak izbacio u poslednjih par meseci.

„Gavranova presuda“
Redovni (br. 102)
Scenario: Roberto Recchioni
Crtež: Daniele Caluri
96 strana

            Ovo je epizoda na neki način započeta u petom broju Obojenog programa, u kratkoj priči pod nazivom „Pregaženi vremenom“, ne u smislu zapleta koliko po tome što jedan antagonista, uveden tamo, ovde dolazi da odigra nešto veću ulogu.
Dilan se već na početku nađe zarobljen i ucenjen životom zgodne klijentkinje: mora da prođe čitav niz testova/mučenja, u stilu serijala SAW (iliti, srpski, SLAGALICA STRAVE), ali –odmah da kažem- sa znatno manje body horror sadizma nego u tom torture porn serijalu.
            Ne, ovde je mučenje više psihičko, u smislu da na probi nije Dilanova spremnost za samosakaćenje, već – za gaženje ili bar zaobilaženje svojih principa. Ako hoće da spasi curu, mora da uradi nešto protivno svojim uverenjima: da slisti žestoko piće, da pojede meso, da udari slaboumnog strip gika itd.
            Dobro, ne ostaje sve na psiho-nivou: ima on ovde i da iskrvari, i da doslovno pređe preko užarenog uglevlja (eh, tu ga malko prećeraše sa fiziološkom fantazijom!) i još dvesta čuda do kraja...
            Ni iz ove epizode ne vidi se „Bog Otac Rekioni, Izbavitelj“ (kakvim ga mnogi smatraju, ili su to donedavno činili) – ali vidi se bistar scenarista koji ume da preživa i svari i u solidnu konkokciju upriliči neke horor motive, i da to solidno poveže sa Dilanom i njegovom mitologijom.
            Epizoda je sasvim dobra; od krupnijih zamerki, najviše mi smeta (polu-SPOJLER!) što je pričočinitelj pustio Dilana da se relativno glatko izvuče kao moralna gromada u ovim testovima a da ozbiljno ne poklekne ni u jednom; od sitnijih, i koncepcija i figuracija strip-gika „Kapetana Fantastika“ (!!!) previše je karikaturalna, maltene kako mali Đokica zamišlja stripadžiju (debeo, ružan, poluretardiran, infantilan, opsednut nekakvim debilnim superherojem i željom da i sam bude poput njega...).
            S druge strane, hm, ko zna...? Oni koji su pohađali te belosvetske strip-sajmove kažu da ovakvih ima mnogo više nego što bi ono humano i čovekoljubivo u meni želelo da veruje!
            Crtež je OK, ali znatno ispod Karnevaleovog, koji je dotad najčešće radio Rekionijeve priče.

Superbook: „Kuća izgubljenih ljudi“
Broj: 34
Scenario: Tiziano Sclavi
Crtež: Giampiero Casertano
134 strane

            Evo jedne nešto starije epizode, ali tek sada izašle na srpskom: tata Sklavi i tata Kazertano na jednom mestu... ehhh, zar je tu uopšte potrebna preporuka? Dilan dolazi u kuću na zlom glasu u jednom malom mestu, da istraži nestanak kolege specijalizovanog za ispitivanje „ukletih kuća.“ Iako u ovoj nema duhova u klasičnom smislu prikaza preminulih osoba, nekakvo „prisustvo“ jeste tu – ali šta ono zapravo hoće, i ko ovde stvarno predstavlja Zlo, moraćete sami da otkrijete.
            Iako se ovde možda malkice prećeruje sa psihodelijom – znate ono: da li je san, da li je java, halucinacija, ludilo, LSD, šta koj moj...? – nije to najgori način da se popuni traženi broj strana.
Scenaristički, inverzija na kraju je dobra, pametna i dosledna Sklavijevom svetonazoru i šteta što ne mogu pobliže o njoj, kako bih izbegao spojler. Crtački, ovo je Kazertano iz najboljih dana, i u jednom od svojih najuspelijih izdanja, nadahnut za sve pare, sa desetinama kadrova i celih stranica vrednih barem da se njima "pare oči", ako ne i da se urame za na zid!
Zaista, ovaj Blast from the Past je prava uživanjcija!


1 коментар:

Marjan Milanov је рекао...

Da, definitivno dve epizose koje se u zadnje vreme izdvajaju i nešto vrede!