izabrana dela

izabrana dela

субота, 04. фебруар 2017.

SIREN (2016)



 ***  
 3- 

            Kako prijatno iznenađenje: malo je falilo da uopšte ne pogledam ovaj film, naveden kretenskim kritikama sa neta na pomisao da se radi o slabunjavom, bledom, nikakvom hororčiću. Ali, net kritike su ionako sve bezvrednije – malo je tu ljudi kojima se stvarno može verovati. 
Malo li je puta hajp hvalospeva prema nekom filmu vodio ka zlodelu sramotne bezveznosti? Ukratko, neki Đavo me naterao da ovome dam šansu uprkos slabim kritikama. Na svu sreću – jer, eto, radi se o sasvim solidnom i simpatičnom hororčiću vrednom pažnje poklonika žanra.
            Nije na delu bio 100% čist instinkt, nego i činjenica da mi je taj prvi segment u VHS-antologiji pod naslovom „Amateur Night“, iz kojeg je razvijen ovaj film, delovao kao da mu premisa ima potencijala. Ako se očisti od FFF prokletstva, tj. iz prvog lica prebaci u normalno, treće, i ako se nesnosni moroni od protagonista zamene nešto podnošljivijima, priča o buljavoj goloj sireni koja proždire fun-loving mužjake može poslužiti kao odskočna daska za nešto zabavno. I tako i bi!
            Šta biva ovde? Ukratko, tri uspaljena kretena vode četvrtog na momačko veče! Pre nego što sebi oko vrata namakne omču zvanu „brak“, on – uz amin svoje buduće ženice -  krene sa ovim moronima (jedan od njih mu je brat) da se izbesni i izluduje uz striptizete u nekakvom navodno superzabavnom udaljenom jebarniku, kao, po poslednji put pre nego što si na grbaču natovari obaveze izdržavanja žene i produžetka ljudske rase (koja, ovakva, stvarno i ne zaslužuje da se u ma kom pravcu dalje produžava)!
             Naravno, taj striptiz-bar u koji odu ispadne žešće sranje, ali (ne)srećom, tu se slučajno (?) zatekne neki mutni lik koji im šapne: „Hej, momci, volite li ludu vožnju? Znam pravo mesto za vas!“ Dok si reko „Zbogom, pameti“, ovi već idu za njegovim kolima nekakvim zabačenim stazama i bogazama američke noći dok ne dođu do usamljene kućerine gde kao da se odigravaju poor man's EYES WIDE SHUT-style satanističke orgije (sa vratarima u crnim mantijama, itd).
            Zapravo, to mesto mu dođe nešto između Whorehouse i Funhouse; Gazda je Master Ceremonije koji našoj četvorki nudi specijalnu zabavu, a samo za mladoženju poslastica je u zasebnoj sobi. Koja ima staklenu pregradu. Kroz koju ovaj ima da gleda – naslovnu Sirenu. Odnosno, buljavu curicu koju smo već gledali u VHS-u. 
Ona, istina, tu ne radi ništa naročito zanimljivo (pitam se šta je zapravo trebalo da bude njena tačka?), ali mladoženja bude meka srca, pomisli da je ova tu zarobljena (što zapravo i jeste, ali ne na način i u smislu koji on misli; nije ovo obična Rumunka ili Ukrajinka dovedena kanalima belog roblja) pa reši da je oslobodi. Međutoa, pošto ni ona ni njeni apetiti nisu od ovoga sveta, tim činom nastaje haos. Krvoproliće. Jurnjava. I tako to.
            Da se razumemo: scenario nije ništa posebno novo izmislio, ali se lepo i živahno i s mestimičnim tragovima nadahnuća poigrao s nekim ređe viđenim konceptima i pružio sasvim dovoljno zabavan i umereno osvežavajući koktel. Priznajem: kupio me je uvodnom scenom. Malo je lepših načina da se započne horor film nego krvavim ostacima crnomagijskog rituala u nekakvoj slikovitoj crkvi, sa odsečenim jarčevim glavama nabijenim na kočeve i krvlju ispisanim magijskim krugom na podu, uz gomilu ljudskih leševa razbacanih okolo. Plus, baja koji tu dođe ima par finih replika, a i to kako se tu uvede naslovna antijunakinja (inače, skroz gola kroz ceo film) je sasvim simpatično.
            Jeste, zato potom imamo da trpimo one idiote od „junaka“, ali fuck, ovo je horor, valjda smo dosad oguglali na to da će nam likovi koje gledamo često biti tamo neki imbecili (čitaj: topovsko meso) a ne role modeli i modelsice. Mogu samo da kažem: kakvih imbecila po hororima ima, ovi i nisu toliko nesnosni.
            SIRENA je sasvim lep time-waster. Naravno, u rukama vintage Klajva Barkera ovo je moglo da bude Fucking Hell, ali jbg, to je što je, ovo stvarno deluje kao blaža verzija nekog barkerovskog filmića. U kratkim fleševima ukazivao mi se Klajv, ali više u stilu – jao, šta bi ON ovde radio... Ovi su samo mestimično pipkali ono što bi on snažno mesio i cedio.  
Ali ipak, tu su brojni činioci jedne dobre Barker-večere: Magija! Lilit! Šoumen (po imenu Niks)! Teatar i teatralnost! Velika i tajna Predstava! Okultna Javna Kuća! Seksualni demoni! Perverzne radnje! Male bonding! Analni pipak-seks! Ambivalentna (privlačno-odbojna) seksualnost! Seksualna strava! Fantastična bića! itd.
Ima tu šmeka, čak i nekih barkerovskih detalja: vidi, npr. „valutu“ u kojoj šoumen traži da mu plate ovi moroni – svakako to nije tipično B-movie sranje. Ili barkerovski gnusni crvasti „member-berries“ koji tu nastaju... Plus, zaista prajsles scena u kojoj (BLAGI SPOJLER) – naš mladoženja završi kao dvostruko silovan od  strane sirene. Elem, ona ne samo što ga siluje redovno, jašući ga spreda, nego mu, istovremeno, svoj dugački rep krne u bulju!

Da parafraziram Puju Šotku: „Prvo normalno, a onda u dupe!“

„Eto ti sad tvoje striptizete!“ verovatno misli ovaj dok mu se njen „pipak“ džilita po guznom crevu.
Očigledno, neko (scenarista) je ovde bio malkice nadahnutiji nego što je morao. A i reditelj je obavio sasvim dobar posao; možda ja projektujem, ali u nekoliko navrata javljao mi se Minjola u pojedinim kadrovima, kako u crkvi, tako i vezano za to kako je slikan jedan starinski kip njoj nadomak.
Još malo više krvi filmu ne bi škodilo; za moj ukus previše se tu štedelo na crvenoj farbi, moglo je to mnogo više da prska, ali jbg nismo više u 1980-ima... Ali zato su scene strave i akcije sasvim pristojne i fine, ima čak i nešto atmosfere (od M. R. Džejmsa preko Minjole do Barkera). Istina, Barker bi sigurno dalje i dublje istraživao potencijale romanse između čoveka i čudovišta, što je ovde tek dotaknuto, skicirano, pipnuto, ali nije razrađeno...
U idejnom pogledu ovo je tradicionalni moralitet: idite utabanim stazama, ne skrećite s puta jer čeka vas sirena ljuta, slušajte žene svoje, ne odajte se razvratu i bludu, živite smerno i verno, itd. Ipak, ima tu dovoljno kinky i wicked detalja i živahne inscenacije da se ovo može nazvati blago natprosečnim i sasvim pristojnim B-hororom. Kreirana je zabavna mitologija oko ove „sirene“ i, što se mene tiče, ja bih odmah i nastavak gledo ako ga naprave, jer ovde ima potencijala.
            PS: Sećate se onog kvazi-domaćeg hororčeta o sirenama, MAMULA? E pa, kutijom dvd-a SIRENE treba tvorce MAMULE mlatiti po glavi. Ova SIRENA nije koštala više nego MEMJULAH, možda je i manje, a zaplet joj se u suštini isto može opisati kao „grupa morona sreće sirenu“. ALI – nije sve u parama! Za razliku od Tukijeve sirene (s kojom nije ni znao šta da radi, pa zato ubacio bezveznjačkog koljača s kukom da radi za nju), autori ovog filma imali su nešto mašte i osećaja za stravu! Dajte im šansu i pogledajte jedan sasvim OK film o sireni. Prijatno!
            
PPS: A uskoro ću vam kazati koju o još jednom novom filmu o sirenama...


3 коментара:

Vojislav Varagić је рекао...

Solidan, osrednji horor. U svakom slučaju, nije gubljenje vremena. Imam utisak da se poenta ne svodi samo na uobičajene moralne pouke, već i na upozorenje : nije žrtva sve što na žrtvu liči. Po tome me asocira na 'Jenifer' iz 'Masters of horror'. U oba, muškarac grozno prođe zbog kombinacije altruizma i napaljenosti jer je pomogao jako, jako pogrešnoj 'osobi'.

Dejan Ognjanovic је рекао...

ako je pouka ovog filma: ne pomaži svakoj ženi koja izgleda kao žrtva jer možda se zajebeš pa spasiš monstruma koji će ti doći glave - to je prilično sumnjiva, upitna, diskutabilna 'pouka', i ne bih je računao u kvalitete filma.

Vojislav Varagić је рекао...

Nadam se da to nije poruka, više bih voleo da je to misao da su muškarci ranjiviji nego što im se čini. S tim da nisam siguran da se neka nameravana poruka nije izgubila u scenariju.