izabrana dela

izabrana dela

среда, 26. април 2017.

DOG SOLDIERS (2001)

  
            Prezauzet sam ovih dana! U štampi su ili tik pred štampom dve knjige na kojima sam intenzivno radio u poslednje vreme a onda i sve do juče pregledavao prelome i proofove da se ne potkrade neka greška; imam da napišem knjigu na engleskom do kraja maja i na njoj intenzivno radim (a ona pored samog pisanja podrazumeva i obiman research i podsećanje na literaturu); član sam jedne komisije zbog čega sam imao da iščitam 40 scenarija i da se osvrnem na svaki; treba da spremam jedno strip-predavanje za kraj maja; itd. itd.
            Zbog toga ne postizavam da pišem rivjue čak ni za neke zanimljive nove filmove o kojima rado bih, pa zato, dok ne ukradem neki sat od pomenutih i drugih radova, evo jednog mog starog rivjua, za odličan film koji je možda promakao mlađariji koja čita ovaj blog a kojeg vredi da se podsete i oni stariji. Vala, i ja ga nisam odavno gledao, a baš bi valjalo... Ako stignem!
            Evo, dakle, šta sam pre skoro 15 godina pisao u kritici za magazin Znak sagite, br. 11, maj 2003, str. 1880-1881.


PASJI VOJNICI
(Dog Soldiers, UK, 2001)
Scenario i režija: Nil Maršal
Uloge: Šon Pertvi, Kevin Mek Kid, Lajem Kaningem, Ema Klizbi...

 * * *  
 (3+) 

Engleski horor se budi iz hibernacije, ako je suditi po nekoliko u svetu zapaženih novih britanskih horora (THE HOLE, DEATHWATCH, 28 DAYS LATER, MY LITTLE EYE...), a PASJI VOJNICI su bili među onima koji su probili led i podsetili ostatak sveta na ovu u hororu nekad vladajuću kinematografiju (zahvaljujući filmovima Hamer produkcije o Drakuli i Frankenštajnu tokom '60-ih i početkom '70-ih).
            Motiv vukodlaka jeste klasičan, i obrađivan i u vreme Hamera, ali pristup koji ovde nalazimo (na svu sreću) nema mnogo veze sa PROKLETSTVOM VUKODLAKA Terensa Fišera, u kome je Oliver Rid dao svoju prvu veliku ulogu. Film govori o grupi vojnika koji se na vežbi u šumama Škotske nađu opkoljeni porodicom vukodlaka, i o njihovim pokušajima da prežive noć zabarikadirani u kući na koju nabasaju usred šume...  
Zbog toga, mnogo očiglednije paralele mogu se povući sa filmovima kakvi su NOĆ ŽIVIH MRTVACA (klasični i u mnogo čemu neprevaziđeni film opsade) ili OSMI PUTNIK 2 (utoliko što su glavni likovi solidno opremljeni vojnici suočeni sa nadmoćnim neprijateljem). Ne može se reći da su PASJI VOJNICI igde blizu revolucionarnosti ili originalnosti pomenutih naslova, ali Maršal uspeva da prepoznatljive horor motive osveži modernijim pristupom, pre svega dinamičnom režijom i perfektnom montažom i tajmingom pomoću kojih uspeva da naglasi munjevitost, brutalnost i žestinu napada vukodlaka. Gluma u filmu je toliko dobra da čak i lokacije snimljene u Luksemburgu (!) uspevaju da 'glume' Škotsku; likovi su živi i ubedljivi, gledalac se sa njima saživljava i brine za njih, a bez obzira na svu njihovu simpatičnost, režiser ih ne štedi – krvava sudba čeka većinu njih!
            Filmovi o vukodlacima su nekada bili sinonim za spektakl specijalnih efekata maske; iako je za taj posao ovde bio zadužen dokazani majstor Bob Kin (HELLRAISER), budžet nije bio naklonjen egzibicijama na tom planu, što je možda i bolje, jer siluete i munjeviti prizori kojima nas Maršal časti čine ove stvorove daleko jezivijom i efektnijom pretnjom nego što bi to dugi prizori transformacija i t.sl. Naglasak je na likovima, na situaciji i na održavanju klaustrofobične atmosfere, i tu film uspeva kao malo koji skorašnji horor.  
Jedine zamerke mogle bi se uputiti dijalozima, koji iako su veći deo filma živi i ubedljivi, mestimično skliznu u standardnu trejler-rutinu ('Sada znaš šta živi u senkama...') pa se zato izveštačenost još jače oseti; sem toga, i sklonost likova da, u završnici filma, prolaze kroz zidove i podove naizgled čvrste kuće kao da je ova od kartona narušavaju dotad pažljivo građenu i poštovanu realističnost. Najzad, ni poreklo porodice vukodlaka nije najbolje objašnjeno, ali pojedine rupe u scenariju postaju vidljive tek nakon uzbudljivog spektakla, kad sebi dozvolite luksuz predaha...
            Ovo su relativno sitne zamerke u prilično dobro osmišljenom i odlično realizovanom filmu, pa se zato ne dajte obmanuti novim nastavcima NOĆI VEŠTICA i sličnim štancovanim holivudskim rutinama – PASJI VOJNICI su horor kakav treba da bude: sa dušom, sa stravom, i sa pristojnom količinom krvi. Ako je ovo nagoveštaj nove krvi u engleskom hororu, možemo samo s nestrpljenjem očekivati ostale reprezente vaskrsle horor velesile. 


1 коментар:

Rommel је рекао...

evo nešto što se mora pogledait - hvala maestro