среда, 24. мај 2017.

TUĐIN 3 – JEDAN NEZASLUŽENI KOŠMAR


            Dok je još aktuelan najnoviji ALIEN – šesti uopšte, a treći u režiji Ridlija Skota – ja se lomim da li mi više prijaju kvaliteti ALIENA 3 ili COVENANTA, odnosno da li me više nerviraju nedostaci jednog ili drugog. Dok ne repriziram trojku, posle poprilično vremena, rezultat je ipak sa blagom prednošću za Skota.
            U međuvremenu, evo podsećanja na jedno vredno izdanje od pre skoro deset godina! Jeste, još tada nam je bila najavljena kompletna ALIEN knjiga, o celom serijalu, i još uvek – ništa. Imam najave da autor radi na finalnom rukopisu, ali radilo se i tokom prethodnih 10 godina, pa ga još ne videsmo u štampi. Nadajmo se da uskoro hoćemo. Evo osvrta na ovu knjižicu, odnosno poglavlje iz mnogo većeg rukopisa koje će u finalnoj verziji verovatno biti značajno prerađeno i dopisano...  
Ova kritika izvorno je izašla na pokojnom (sada arhiviranom) web portalu POPBOKS.

TUĐIN 3 – JEDAN NEZASLUŽENI KOŠMAR
Jovan Ristić
Lazar Komarčić, Beograd, 2008.
 

Iako je priča o kreativnoj kastraciji filma Tuđin 3 mučna barem koliko i sam predmet njenog razmatranja, ovde je izneta sa novinarskim instinktom za razlučivanje bitnog od nebitnog i sa narativnom ekonomijom koju samo praksa u ovoj profesiji može da donese.

Piše: Dejan Ognjanović


"Osmi putnik" je francuski prevod Aliena (1978) koji je preuzeo naš distributer. Problemi su nastali sa nastavcima, u kojima je bilo nemoguće održati kontinuitet. Osmi putnici? Mora da se šalite. Jovan Ristić se vraća izvornom značenju naslova – dakle, tuđin – i u ovoj vrednoj publikaciji svoju pažnju usmerava na treći deo serijala. Izbor jeste neočekivan: umesto remek-dela Ridley Scotta, ili barem izvanrednog nastavka Jamesa Camerona, Ristić se dao u analizu kontroverznog trećeg dela. Debitantski celovečernji film Davida Finchera publika je mrzela, kritika pokopala a reditelj ga se odrekao preko novina. Kako i ne bi kad je bio osujećen korporativnim intervencijama, menjan u hodu, sniman bez gotovog scenarija, sa budžetom sasecanim tokom snimanja.


Izazov za analizu i pisanje, svakako. O odličnim filmovima svi vole da govore i svi sve znaju, ali probajte da se probijete kroz izmaglicu polu-informacija, nagađanja i direktne studijske cenzure koja prati jedan polu-promašaj poput A3, i shvatićete da krhko je znanje.

Tu dolazi Ristić – pravnik po obrazovanju, novinar po profesiji, saradnik Popboksa i žanrovski zaluđenik u slobodno vreme – i pokazuje se kao idealna osoba za rasvetljavanje mitova i legendi oko Fincherovog pobačaja. Upornost i minucioznost novinara u savršenom su spoju sa strašću SF-horror posvećenika dok autor uranja u protivrečne informacije iz knjiga, članaka, internet izvora, DVD-intervjua i dokumentaraca. Isplivavši iz mase kontradikcija, Ristić na površinu iznosi preciznu i preglednu knjižicu koja je, kako recenzent Goran Skrobonja zapaža, zanimljivija za čitanje nego li što je predmet njene analize za gledanje.


Sve je tu: od razvojnog pakla pretprodukcije i lutanja sa raznim verzijama scenarija, preko zlehudog snimanja, makaza-happy postprodukcije i lošeg marketinga, do osvrta na jednako zlosrećni dokumentarac o brodolomu Aliena 3. Posebno su zanimljiva opširna razmatranja naručenih pa odbačenih scenarija od autora kakvi su William Gibson, Eric Red i David Twohy. Detaljan pregled zakulisnih igara tokom produkcije čini da se ova kratka (96 strana) ali podsticajna knjiga transformiše iz studije jednog slučaja u "svojevrstan udžbenik o funkcionisanju holivudskog sistema razvoja projekata" (Dimitrije Vojnov, drugi recenzent).


Iako je priča o kreativnoj kastraciji Tuđina 3 mučna barem koliko i sam film, ovde je izneta sa novinarskim instinktom za razlučivanje bitnog od nebitnog i sa narativnom ekonomijom koju samo praksa u ovoj profesiji može da donese. Pored toga, obogaćena je (uglavnom) dobro odmerenim humorom kroz naslove poglavalja: "Svemirske komunjare otimaju tuđinska jaja", "Na vašljivom plavom žalu" ili "Mrtav bivo na federe skače." Ristić uspeva da izbegne suvoparnost u izlaganju podataka, i organizuje ih na takav način tako da njegov tekst može lako da prati i filmski ekspert i "običan" gledalac-čitalac koji želi da najzad shvati tragikomediju jednog nesuđenog remek-dela pretvorenog u nezasluženi košmar.



Ovo izdanje društva ljubitelja fantastike Lazar Komarčić (zvanično objavljeno kao specijalni broj fanzina Emitor) njegov autor opisuje kao maksi singl koji najavljuje album, tj. dugo spremanu studiju o čitavom Tuđin-serijalu koja će, nadamo se, što pre dobiti knjiški oblik. Ako se po singlu album poznaje, možemo već sada da cupkamo od nestrpljenja!

4 коментара:

  1. najbolji dio serijala


    3.1.2.4.

    najveci problem keca su mi ona dvojica lozaca u potpalublju
    te smirenost nakon proboja kontaminacije

    kao i irinizam nakon sto se prikacena hobotnica sama otkacila...
    how yes no

    bosnitiv u svemiru
    rijesit ce se samo

    ОдговориИзбриши
  2. Meni je iskreno "Alien 3" najbolji od svih nastavaka. Svakako jedini (mada nisam još uvek gledao "Covenant") koji ima atmosferu poput prvog, više jeziv nego jumpy, sa elementima gotike poput nekog Hammer filma (ili možda još bolje jednog od starih Universal filmova). Drugi je zabavna pucačina, ali ne mogu reći da mi je ostao u sećanju kao prvi i treći. A četvrti ne treba ni pominjati. Da se ne ureknemo. A i kako da ne volim "Alien 3" kada u njemu igra gomila mojih omiljenih glumaca kao Brian Glover, Charles Dance, Paul McGann, Danny Webb, Pete Postlethwaite, Christopher Fairbank, Peter Guinness i naravno fantastični Phil Davis. Originalna verzija (114 min.) jeste slabašna ali je zato Assembly Cut (145 min.) odličan. Ako mislite reprizirati film, za potpuni ugođaj obavezno Assembly Cut koji je najbliži Fincherovoj originalnoj viziji.

    ОдговориИзбриши
  3. Zanimljivo, baš sam pre neki dan, potišten hvalama na račun Covenanta, pogledao Alien 3 i to assembly cut i theatrical, back-to-back. I opet nisam mnogo pametniji, film je toliko problematičan da obe verzije imaju probleme u kontinuitetu i najbolje bi bilo kad bi se izmontiralo nešto treće. Recimo, pas je bolja varijanta od krave, a opet sam početak bolje funkcioniše u assebly-ju. Ambivalentan sam oko alienovog sidekicka. Realno, ne donosi to ništa posebno, ali sama ideja da je alien toliko fascinantan da mu neko pomogne i bude odgovarajuće nagrađen jeste okej, ali tu je i lik Breda Durifa iz četvrtog dela koji ima neki sličan vajb pa postoji i deža vu. I konačno, više mi se dopada varijanta skoka u visoku peć iz theatrical verzije, dok alien iskače iz Ripli; ovo drugo je obično samoubistvo za opšte dobro, ovo prvo ima dodatnu crtu ludila.

    Sve u svemu, a to sam oduvek i mislio, daleko je ovo od katastrofalnog filma kakvim je svojevremeno predstavljan. Međutim, ponovo sam imao osećaj kao i na prvo gledanje - scene ubistava uglavnom izgledaju kao sečene tako da se klasifikacija spusti na PG-13. Svaki put kad gledam A3 imam osećaj kao da tu nešto fali ili da su ubistva nepotrebno izmeštena van kadra.

    ОдговориИзбриши
  4. negde sam nekada pročitao da je neko za A3 rekao da je najbolji najgori film.

    ОдговориИзбриши