izabrana dela

izabrana dela

среда, 17. мај 2017.

TWIN PEAKS (1990-91, TV)


Kao što sigurno znate, najiščekivaniji filmski događaj ove godine jeste vaskrsenije i produženije kultne horor-sapunice, Tvin Piks, poznate po tome što je smatram najboljom TV serijom napravljenom u SAD (odnosno, uopšteno gledano, prvom do najbolje ikada i igde, KRALJEVSTVA / RIGET).
Prve dve epizode moći ćemo da pogledamo već negde u ranu zoru u ponedeljak 22. maja... I ne, nisam pogrešio kada sam gore kazao „filmski događaj“ – jer a) serija je snimana na 35mm traci a ne digitalno (kako se danas radi i ogromna većina tzv. bioskopskih filmova), i b) sve epizode režirao je jedan od najsinematičnijih reditelja koji su ikada pravili filmove, Dejvid Linč. To znači da ovo nije toliko TV serija koliko film u trajanju od 18 sati koji ćemo morati da gledamo u nastavcima.
Linč će, siguran sam, i ovom prilikom da razbuca kao sitnu decu sve te nabeđene Vestvorlde i Ameriken Godse i kojekakve srodne koještarije za malu decu i pružiće nešto inovativno, sveže, drugačije, smelo, osobeno, samosvojno i, nadajmo se, revolucionarno – kao što je to bila i izvorna inkarnacija ove serije kada je prvi put, kao neka Boja Izvan Ovog Svemira tresnula bez najave i presedana posred zabezeknute TV publike i neke, šokirane, rasterala, a neke druge, malobrojnije, opčinila. Pre četvrt veka narod nije očekivao tako nešto; danas, umnogome zahvaljujući baš Linčovoj seriji, imamo drastičan pomak u kvalitetu TV serija, pa će publika valjda biti nešto spremnija za njegove ekscentričnosti i ludila.
Iako sam celokupnu seriju reprizirao još prošle godine, nisam stigao da se na nju blogovski osvrnem i neću moći ni sada da to u sitna crevca činim jer sam prezauzet drugim pisanijima, ALI – 1) svakako ću praviti paralele između ondašnjeg i današnjeg PIKSA čim pogledam prvih nekoliko epizoda, i 2) umesto mene, izuzetan tekst o ovoj seriji napisao je povremeni saradnik ovog bloga, moj imenjak, poznatiji kao „matoji“.
Ovaj njegov sažetak je nešto izuzetno i preporučujem ga SVAKOME, bilo da je gledao seriju u skorije vreme ili ne, jer on je u svom tekstu naglasak stavio upravo na mistično-okultno-misterijsko-hororični deo zapleta, dakle očistio je osvrt od Ko-će-koga, Ko-je-s-kime sapunjarskih zavrzlama i napravio odlično podsećanje i UVOD koji će nam dobro doći da osvežimo sećanje, rekapituliramo gde smo bili i šta smo WTF gledali, te da se lakše snađemo u ko zna kakvim ludilima koja nas čekaju.
Linč je kazao da je za bolje razumevanje nove serije poželjno reprizirati film TWIN PEAKS: FIRE WALK WITH ME. To vam i ja savetujem da obavite pre ponedeljka – i da, pride, overite donji, zaista odličan i nadasve koristan tekst.

A sada, sklanjam se iza crvene zavese i reč prepuštam gostu-domaćinu.


 TWIN PEAKS 
by
„matoji“



Tvin Piks je malo mesto smešteno u severozapadnoj – pacifičkoj zoni Sjedinjenih Američkih Država, u blizini granice sa Kanadom, ali i između dva sveta, ušuškano u četinarsku šumu, uvek niske oblake i huk vodopada, koji zaodevaju ne samo mesto, već i meštane i utiču na njihovu prirodu svojom veličanstvenom mističnom spokojnošću, ali i iskonskim silama koje su često razorne moći. Kako drugačije shvatiti likove koji su čudni, nepredvidivi, višeslojni, kao da u njima postoji drugo, treće ili četvrto ja, koje je često iracionalno koliko je nestvaran i sam ambijent u zoni prožimanja iskonske, divlje prirode i rubne civilizacije poznate pod nazivom Tvin Piks.


U mestu u kojem je ritam života usporen, možda i zbog konstantnog mirisa Daglasove jele koja dominira u okolnim šumama, desilo se brutalno ubistvo lokalne miljenice Lore Palmer. Zbog surovosti kojom je počinjeno ovo delo i kompleksnosti slučaja lokalni organi reda na čelu sa šerifom Harijem Trumanom dobili su ispomoć u vidu Dejla Kupera, specijalnog agenta FBI-a. Ako postoji neko na koga iskonske mistične sile Tvin Piksu ne utiču, onda je to šerif Hari Truman, kao potpuno prizemna i krajnje racionalna osoba. Sa druge strane, čini se da Dejla Kupera, iako je tek došao, magija ovog mesta potpuno izobličuje u još jedan „tvinpiksovski” lik. Izgleda da u toj transformaciji nisu presudni ni miris kafe i pite od višanja u restoranu RR, pa čak ni miris Daglasove jele, već čini se ono nešto što dolazi iz okolnih šuma, ali ne atakuje na čula, već na podsvest. Kuper shvata da to nešto preko njegovih snova pokušava da mu pomogne u rešavanju slučaja ubistva Lore Parmer, i to preko različitih simbola i zagonetki. Rešiti ih nije ni malo lako, pa on pored zvanične deduktivne metode pribegava i paranormalnim metodama kakve su hipnoza ili rituali tibetanskog budizma. Hari Truman je naravno zapanjen Kuperovim metodama, ali ga strahopoštovanje prema agentu FBI-a i nekakvo neobjašnjivo lično poverenje teraju da mu veruje i pomogne koliko je to u moći njegovog racija. Ovaj spoj Kuperovih paranormalnih metoda istrage i Trumanovih zdravorazumskih zaključivanja i kompatibilnost koja vlada između njih dvojice, izazvana valjda ovim krajnjim suprotnostima, čini da ovaj detektivski tandem postane efikasna mašina u raskrinkavanju zločina. Svakako, mašina ne bi funkcionisala da u njoj nisu svi šrafovi na svom mestu, tako da šerifovi zamenici, nespretni Endi Brenan i Indijanac Tomi „Houk” Hil, kao i luckasta sekretarica Lusi Moran ravnopravno doprinose efikasnom radu policije.


Liland i Sara Palmer, ožalošćeni Lorini roditelji, njeni školski drugovi i udvarači Džejms Harli i Bobi Brigs i najbolja drugarica Dona Hejvord nisu poznavali tamnu stranu Lore Palmer. Ona je iza očiju javnosti bila heroinski zavisnik i prostitutka uhvaćena u smrtonosnu mrežu, koju su ispleli diler droge Lio Džonson preko Lorinog dečka Bobija i Bendžamin Horn, vlasnik kockarnice/bordela „Jednooki Džek”. Ben Horn je lokalni moćnik koji pored „Jednookog Džeka” poseduje i robnu kuću, a radi i na tome da otkupi zemljište na kojem se nalazi pilana u vlasništvu kosooke Džoslin Pakard. Vremenom istraga dolazi do saznanja da je noć u kojoj je ubijena, Lora provela u jednoj kolibi van grada sa Liom Džonson i Žakom Renoom, jednim od mušterija “Jednookog Džeka”, ali i da je u njihovom društvu bio i treći muškarac koji je izvršio ubistvo. Prema Kuperovom mišljenju taj treći muškarac je lik iz njegovog sna i halucinacija osoba bliskih Lori Palmer – čovek duge sede kose. Policiji su u rešavanju slučaja nastojale da pomognu i školske drugarice Dona Hejvord i Odri Horn, Benova ćerka, koje su sprovodile sopstvenu istragu, ali je u daljoj policijskoj istrazi ključno bilo privođenje jednorukog Filipa Džerarda, prodavca cipela, čije telo, čini se, zaposeda izvesni duh po imenu Majk. U trenutku opsednutosti Džerardovog tela Kuper je iznudio Majkovo priznanje pokazujući mu fotorobot lika iz njegovog sna. Majk progovara kroz Filipa Džerarda: „Njegovo ime je Bob. Treba mu ljudski domaćin. Hrani se strahom i zadovoljstvima. To su njegova deca. Ja sam sličan Bobu. Nekad smo bili partneri. Ali onda ugledah lice božje i bejah pročišćen. Odsekao sam svoju ruku, ali sam ostao blizu ovog tela i povremeno sam mu se vraćao da bih zaustavio Boba. Njegovo pravo lice retki mogu videti, samo vidoviti i prokleti”. Nakon što se desi još jedno ubistvo, ubistvo Medi Ferguson, Lorine sestre, Kuper postaje svestan da njegov metod koji uključuje konvencionalne istražne procedure, ali i tibetansku metodu, intuiciju i sreću nije dovoljan, pa pribegava magiji. U određeno vreme i na određenom mestu okuplja grupu ljudi koji su na neki način povezani sa slučajem Lore Palmer. U atmosferi naelektrisanoj grmljavinom i sevanjem munja Kuperu se razotkrivaju simboli iz njegovih snova i vizija. Svi oni se stapaju u konačnom otkrovenju: Lorin ubica je njen otac, Liland Palmer.


Uhapšeni Liland sada tokom ispitivanja pokazuje svoju mračnu stranu, koja se predstavlja kao Bob, i priznaje da je počinio ubistva. Bob likuje i najavljuje napuštanje Lilandovog tela. Kada je ostavljen sam u ćeliji prisiljava Lilanda da se ubije udarcima glavom o zid. Pre nego što je izdahnuo, sada bez Boba koji je napustio njegovo telo, Liland se ispoveda detektivima, pokazuje kajanje za učinjena dela i očaj zbog smrti svoje ćerke.



Da li su na delu nečiste, paranormalne sile ili je Hari Truman u pravu kad kaže: „Bob ne može postojati. Liland je samo lud. Zar ne?” Da li su Filip Džerard i Liland Palmer zaposednute osobe bez sopstvene svesti i savesti ili su samo podvojene ličnosti, žrtve šizofrenije – psihički bolesnici? Da li Dejl Kuper ima proročke moći ili je njegova umešnost samo posledica vešte primene policijskih metoda i deduktivnog pristupa istrazi? Ono natprirodno ukoliko postoji, prikazano je krajnje suptilno i ne može se tvrditi da egzistira u stvarnosti, iako se tokom serije gomilaju fantastični nagoveštaji. Mogu li se svi ti nagoveštaji tumačiti kao plod misterioznog funkcionisanja ljudskog uma –  najveće tajne univerzuma? Nije li Bob samo simbol svekolikog zla koje ljudi čine, kako reče forenzičar Albert u jednom trenutku, i zar je tako veliko zlo u ovom divnom svetu, kako se sa čuđenjem zapitao major Brigs.


Šta je zapravo to što može biti natprirodno u seriji „Tvin Piks”? Samo prisustvo Dejvida Linča kao kreatora, tekstopisca, režisera pojedinih epizoda i na kraju i glumca nagoveštava nešto mistično, nadrealno ili uvrnuto (pre svega na nivou psihe protagonista), što je svedeno pod opšteprihvaćen pojam u svetu filma - „linčovski”. Ono „linčovsko” se ogleda najpre u osnovnom zapletu, gde se slučaj ubistva rešava uz pomoć „proročkih moći” detektiva Dejla Kupera i vizija Boba, koje imaju pojedini stanovnici Tvin Piksa povezani sa žrtvama ubistva kao što su Medi Ferguson i Sara Palmer. Jedan od važnih Kuperovih pomagača je i Margaret, žena sa trupcem u naručju, koja, kako se ispostavlja nije sasvim luda, već kao medijum preko ovog komada drveta prima informacije značajne za istragu.


Kuperova „proročka moć” se ispoljava kroz snove i vizije. U trećoj epizodi prve sezone prikazan je Kuperov san u kojem se pojavljuje jednoruki Filip Džerard, zaposednut entitetom zvanim Majk, i obraća mu se ovim rečima:
„Kroz tamu buduće prošlosti
Mag žudi da vidi
Prolaz između dva sveta
Vatro, hodaj sa mnom.“
„Živeli smo među ljudima. Mislim da to zovete trgovina. Živeli smo iznad. Mene je takođe dodirnulo nešto đavolsko. Tetovaža na levom ramenu. No, kad sam video lice boga, bio sam promenjen. Odsekao sam celu ruku. Moje ime je Majk – njegovo Bob“. U tom snu se javio i Bob: „Majk, čuješ li me? Uhvatiću te sa mojom vrećom smrti. Možda misliš da sam poludeo. Ali obećavam… ubiću ponovo“. U nastavku sna Kuper vidi sebe u prostoriji sa crvenim zavesama zajedno sa misterioznim čovekom patuljastog rasta i Lorom Palmer. Lora ga posmatra i daje znak dodirujući kažiprstom svoj nos. Patuljak progovara: „Imam dobre vesti. Ta žvaka koju voliš vratiće se sa stilom.“ Pogleda ka Lori i nastavlja: „Ona je moja sestričina, ali zar ne izgleda isto kao Lora Palmer? Kuper odgovara: „Pa to i jeste Lora Palmer... Jesi li ti Lora Parmer?“ `Lora` odgovara: „Osećam se kao da je poznajem, ali mi se ruka ponekad savije unazad.“ Patuljak nastavlja: „Puna je tajni. Tamo odakle mi dolazimo ptice pevaju lepu pesmu i uvek je muzika u vazduhu.“ Patuljak ustaje i počinje da se izvija u ritmu džeza koji ispunjava prostoriju. Zatim i Lora ustaje, dolazi do Kupera, ljubi ga i šapuće mu nešto na uvo. U tom trenutku Kuper se budi.



U prvoj epizodi druge sezone Kuper leži ranjen na podu svoje hotelske sobe i u bunilu doživljava novu viziju. U sobu prvo ulazi ostareli konobar neobično visokog rasta sa šoljom mleka na poslužavniku. Pozdravlja ga i nudi mleko namerno previđajući da Kuper leži u krvi i traži pomoć lekara. Uz osmeh u nekoliko navrata izjavljuje „Čuo sam za tebe” i uz podršku u vidu podignutog palca napušta prostoriju. Zatim se u sobi pojavljuje džin-duh i započinje razgovor: „Reći ću ti tri stvari. Ako ti ih kažem i obistine se, hoćeš li mi tada verovati? – Ko si ti? – Pitanje je gde si ti otišao... Prvo ću ti reći ovo: ’Postoji muškarac u vreći koja se smeje’. Drugo: ’Sove nisu onakve kakvim se čine’. I treće: ’Bez hemikalija ništa nećeš postići’. To je sve što ti mogu reći. Daj mi svoj prsten. Vratiću ga kad vidiš da sam ti rekao istinu. Želimo da ti pomognemo.“ Nakon toga džin-duh nestaje, a na vrata banu policajci raspršujući viziju. Ovaj džin se Kuperu javlja i kasnije (u sedmoj epizodi druge sezone) u trenutku kada Liland Palmer ubija svoju sestričinu Medi, upozoravajući ga sa „Ponovo se dešava“. Takođe, u devetoj epizodi druge sezone uz njegovu pomoć Kuper sada može da čuje ono što mu je Lora šapnula u snu, snu koji je bio i Lorin san: „Ubio me je moj otac“. Nakon što je saznao istinu Kuper dobija i svoj prsten nazad.


Ovi nadrealni snovi i vizije pružaju ključ rešenja misterije ubistva Lore Palmer. Potrebno je samo pravilno shvatiti iznesene izraze, znakove, mimiku i događanje u toj drugoj ravni stvarnosti. Toga je svestan Dejl Kuper i, stoga, osnovna vodilja u njegovoj istrazi je ta simbolička nit, koju mora da raspetlja. Raspetljana nit dala je sledeće objašnjenje. Majk i Bob su bili zli duhovi koji su opsedali tela i kroz njih činili zločine. Nakon što je Majk doživeo prosvetljenje videvši lice boga, postaje Bobov neprijatelj. Kroz telo Filipa Džerarda pokušava da pomogne Kuperu, pa od njega Kuper saznaje i Bobovu istoriju. Ljudi koje je Bob nastanjivao bili su njegova deca. Kada je Liland bio dete, njegov komšija (otac) bio je sedokosi Robertson (Robertov, odnosno Bobov sin). Bob se nastanio u Lilandovom telu, a zatim je pokušao da zaposedne i njegovu ćerku, Loru. Lora je bila veći borac od Lilanda i bila je spremna na samoubistvo ako izgubi bitku. To je i najavljivala u svom tajnom dnevniku dan pre ubistva. Kada je Bob video da ne može da joj uzme dušu, ubio ju je Lilandovim rukama.


Rešenje slučaja Lore Palmer nije i kraj serije. Štaviše, tek smo na njenoj polovini. Liland je formalno imenovan kao ubica, ali Kuper i njegova ekipa znaju da je Liland bio marioneta bez svesti i savesti, a da je konce vukao Bob, tajanstveni entitet koji je napustio Lilandovo telo pre njegove smrti. Možda je to i bio razlog što je Kuper produžio svoj boravak u Tvin Piksu, a ne samo privlačnost koju je osećao prema ovom mestu ili suspenzija iz FBI-a, koju je zaradio kršeći pravila službe zbog neprijavljenog prelaska kanadske granice i akcija koje je tamo sproveo.


Nadrealna dešavanja u drugom delu serije započinju nestankom majora Brigsa tokom noćnog pecanja sa Dejlom Kuperom. Prethodno je Brigs Kuperu pomenuo „Belu kolibu” kao stanište duša u šumama Tvin Piksa. Predosećajući vezu između Brigsovog nestanka i „Bele kolibe” Kuper saznaje od zamenika šerifa, Indijanca „Houka”, da je prema lokalnoj legendi „Bela koliba“ mesto gde obitavaju duhovi koji vladaju ljudima i prirodom. Međutim, postoji i legenda o „Crnoj kolibi“. „To je međustanica kroz koju svaki duh mora da prođe na putu do savršenstva. Tamo ćeš sresti svoju suprotnost. Moj narod to zove „očekivanje na pragu“. Ako se suprotstaviš „Crnoj kolibi“ sa nesavršenom hrabrošću, uništiće ti dušu.“ Major Brigs je posle dva dana nađen u šumi, iscrpljen i sa gubitkom pamćenja. Ipak, u sećanju mu je ostao huk sove, dok mu se ispod desnog uva pojavio ucrtan simbol u vidu tri trougla. Brigs je saznao za fenomen „Bele kolibe“ kroz tajni vladin projekat „Plava knjiga“ u koji je bio uključen. Kuperu otkriva da se taj projekat odnosi na istraživanje fenomena NLO-a. Napušten je još 1969, ali je on nastavio istraživanje u šumama Tvin Piksa, upravo zbog fenomena „Bele kolibe“.


U međuvremenu, u policijskoj stanici osoblje nalazi mrtvog čoveka za šahovskom tablom, sa tragom sečiva ispod grudi i glavu jelena. Kuper prepoznaje „rukopis“ Vindoma Erla, svog partnera koji je nekoliko godina ranije završio u ludnici nakon ubistva Kerolajn, svoje žene, a Kuperove ljubavnice. Nakon saznanja da je Erl ponovo na slobodi, Kuper, kao suspendovani FBI-ovac, prihvata posao zamenika šerifa Tvin Piksa i preuzima slučaj. Vindom Erl se zarekao da će se osvetiti Kuperu i nakon što se nastanio u jednoj kolibi izvan Tvin Piksa, uz pomoć lokalnog siledžije, Lia, planira nova ubistva. Erl svoje planove projektuje na šahovsku tablu, pa je Kuper uz pomoć Pita, vrsnog šahiste, prinuđen da mu parira na šahovskoj tabli, jer svaki loš potez i odnesena figura, nagoveštava novo ubistvo. Kuper i Pit svoje poteze oglašavaju preko lokalnih novina, dok Erl pod maskom isporučuje poruke sa odigranim potezima stanovnicima Tvin Piksa.


U Tvin Piks ponovo svraća Gordon Kol, Kuperov kolega iz FBI-a, skida mu suspenziju i vraća ga u FBI, s obzirom da su optužbe protiv njega odbačene. Takođe, donosi deo dosijea Vindoma Erla, u kojem stoji da je i on bio na haloperidolu kada je poludeo, kao i jednoruki Džerard. Ali Erl je koristio ovu drogu da simulira bolest (šizoidni manevar). Inače, Erl je kao i major Brigs radio na projektu „Plava knjiga”, a kada je cilj projekta prebačen sa svemira na šume Tvin Piksa, Erl postaje čudak. Bio je posesivan i nasilan, pa je uklonjen iz projekta. Video snimak koji je stigao do detektivskog tima iz arhive projekta, sadrži izjavu Vindoma Erla: „Ovi zli čarobnjaci koje zovu Dagpas, neguju zlo u ime zla, ništa više. Ispoljavaju se u tami bez ujednačavanja svojih motiva. Ova strastvena čistoća im omogućava pristup tajnom mestu, gde zlo daje moć. Ovo mesto moći je opipljivo i kao takvo se može pronaći, ući u njega i možda se upotrebiti na neki način. Dagpasi imaju mnoga imena za njih, ali glavno je „Crna koliba”.


Kuper, shvatajući da su slučaj Vindom Erl i nestanak majora Brigsa povezani, pokušava da odgonetne simbolične trouglaste oznake na Brigsovom vratu i na nozi dame sa trupcem, Margaret, koja takođe tvrdi da joj se beleg pojavio nakon amnezije, koja je bila obeležena blještavom svetlošću i hukom sove. Kombinujući ova dva simbola Kuper dobija sliku koju je video u obližnjoj Sovinoj pećini, a koja je deo jednog većeg petroglifa, kao deo misterioznog nasleđa Tvin Piksa.


Kuper misli da simboli predstavljaju nekakav putokaz. Erl, takođe, pokušava da ih odgonetne, pri čemu špijunira Kupera i kidnapuje majora Brigsa. Na kraju dolaze do otkrića da je crtež u pećini mapa na kojoj je prikazan put do „Crne kolibe”. Kuper smatra da vrata „Crrne kolibe” mogu biti otvorena samo u određenom trenutku. Astrološki simboli Jupitera i Saturna, prikazani na crtežu, nagoveštavaju konjukciju u kojoj se sada nalaze ove dve planete. To znači da predstoje velike promene i da sledi otvaranje vrata „Crne kolibe”. Šerif Hari na pećinskom crtežu prepoznaje lokalitet Glastonberi, jer je prikazan krug koji čine 12 američkih platana (sikamora) i tog trenutka su ubeđeni da su otkrili položaj „Crne kolibe”. Margaret, dama sa trupcem, donosi u policijsku stanicu spaljeno motorno ulje, koje joj je doneo muž pred smrt, rekavši joj da ono otvara vrata „Crne kolibe”.


Vindom Erl je preko prislušnih uređaja u policijskoj stanici saznao za Glastonberi. Njegov sledeći potez je uzimanje kraljice na šahovskom polju, a u stvarnosti otmica novoizabrane kraljice Tvin Piksa na izboru za mis, Eni Blekburn, Kuperove izabranice. Uzimanje kraljice bi ga dovelo do kralja, odnosno do Dejla Kupera, što je njegov konačni cilj. Erl uspeva da otme Eni i odvodi je sa sobom u šumu, gde nailaze na otvoren prolaz ka „Crnoj kolibi”. Detektiv Kuper i šerif Hari kreću za njima i pred krugom od 12 sikamora se razdvajaju, jer Kuper insistira da uđe sam u „Crnu kolibu”. Unutar nje on se bori za spas svoje i Enine duše, koje su ugrožene od nesmirenih zlih duhova personifikovanih kroz lik Boba, patuljastog čoveka ili kroz svoje sopstvene dvojnike. Njih dvoje na kraju ipak uspevaju da se vrate u ovaj materijalni svet, ali sa nesagledivim posledicama…


Serija emitovana 1990/91. godine sastoji se iz dve sezone. Prva sadrži 8 a druga 22 epizode. Pilot prve i dugometražnu prvu epizodu druge sezone režirao je Linč, ali i još četiri dodatne epizode. Prva sezona deluje kompaktno i funkcioniše sasvim dobro kao krimi-drama o rešavanju slučaja misterioznog ubistva, filovana sa šarenolikim likovima i njihovim međusobnim intrigama. Iako su događanja interesantna, a atmosfera misterije uvek prisutna, povremeno preti opasnost da serija upadne u kolotečinu činjenica i procedura istraživanja jednog ubistva ili da se zaplete u silne ljubavne trouglove. To imajući u vidu Linč se prihvata režije uvek u pravom trenutku, tako da nezaboravni pilot druge sezone u istraživani slučaj ubistva unosi nadrealne elemente, a seriju obogaćuje bizarnim humorom koji zadire i u slepstik komediju. U ovoj epizodi otvoreno se ironizuje melodrama, koja je sastavni deo Tvin Piksa, aludirajući pritom na sapunske opere i njihovu nezasluženu popularnost. Ova aluzija je i materijalizovana u vidu sapunice „Poziv na ljubav”, koja se vrti na televizorima domaćinstava u Tvin Piksu.


Prednost „Tvin Piksa“ u odnosu na sve druge serije ovog tipa je u konstantno prisutnoj atmosferi misterije. Čak i kada se radi o svakodnevnoj komunikaciji meštana u barovima, restoranima, hotelima i privatnim kućama, blic kadrovi tokom kojih kamera odluta na njišuće krošnje obližnje četinarske šume, na vodopad ili na semafor koji se lagano njiše na vetru unose nemir i svest o postojanju nekakve skrivene pretnje. Te pretnje su svesni i sami stanovnici Tvin Piksa. Tako, na primer, politički korektan govor prepun opštih mesta o zaštiti prirode, koji iznosi mis Tvin Piksa, ima zlokoban prizvuk, jer govoreći o šumi, njenoj lepoti i spokoju, Eni mora da naglasi i da „svaka šuma ima i svoju senku”. 
O senkama govori i Kuper kada ga optužuju za neprijavljen prelazak kanadske granice, napad na bordel, krađu droge, pa čak i dvostruko ubistvo: „Postoji veća igra od ovog što mi vi prebacujete. Zvuk koji nastaje kad vetar duva kroz borove. Životinjski osećaji. Ono čega se bojimo u tami i ono što leži iza tame. Sada vidim dalje i od straha. Gledam na svet sa ljubavlju.“ Na kraju, ne treba zaboraviti da, osim slika i zvukova prirode, veliki doprinos građenju atmosfere daje i muzička pozadina Anđela Badalamentija sa svojim melanholično-jezovitim tonovima.


Ipak, za kraj ostavljam finale. U trećoj epizodi prve sezone, a zatim i u prvoj epizodi druge sezone Linč, kao režiser, uvodi nadrealni svet kroz Kuperove snove i vizije, sa snoviđajnim kulisama, patuljcima, džinovima, ljudima i događanjima kao simbiličkim predstavama. Kulminacija ovakve predstave „stvarnosti” data je u finalu serije, kada dolazi do obračuna između Kupera i Vindoma Erla u „Crnoj kolibi“, boravištu duša na putu pročišćenja, i kako kaže legenda, mestu gde nalaziš svoju suprotnost i ako se ne suprotstaviš sa savršenom hrabrošću, uništiće ti dušu. Ova poslednja scena ne može biti rastumačena u realističnom ključu, nego samo primljena direktno kroz emotivni doživljaj, doživljaj naših najdubljih strahova i utoliko je jedino moguće doslovno je transkribovati:


Erl dovodi Eni do magičnog kruga od 12 sikamora. Iza njega u tami šume pojavljuje se crvena zavesa i oni odlaze iza nje. Nedugo zatim dolazi i Kuper sa Harijem. Kuper ulazi sam u hodnik omeđen crvenim zavesama sa antičkom statuom na njegovom kraju, a onda i u sobu sa blještavim trepćućim svetlom, gde ga sačekuje čovek patuljastog rasta i utvara sa mikrofonom koja peva o susretu pod sikamorama. Patuljak mu se obraća: „Kad me budete videli sledeći put, to neću biti ja. Ovo je čekaonica. Hoćete li malo kafe? Nekoliko tvojih prijatelja je ovde.“ Dolazi i pozdravlja ga Lora Palmer: „Videćemo se ponovo za 25 godina. U međuvremenu...“ i zauzima ukočen položaj kao da pozira, pa nestaje. Kafu mu donosi stari konobar iz njegovih snova, a zatim i džin-duh koji kaže: „Jedan i isti“. Patuljak trlja ruke, a Kuper uzima kafu koja postaje čvrsta, a zatim uljasta. Patuljak kaže: „Vau, Bob, vau. Vatro, hodaj sa mnom.“ I scena se pretvara u vatrenu stihiju, a zatim pod trepćućim svetlom Kuper izlazi iz prostorije. Kreće dalje hodnikom, a onda ulazi u drugu sobu za koju se ispostavi da je ista kao prethodna i da je nastanjuje isti patuljasti čovek. On kaže: „Još jedan čovek“, pa onda nestaje, a pojavljuje se Medi i poručuje mu da se čuva njene rođake. Vraća se u prvu sobu, ali ovog puta ona je potpuno prazna. 
Ipak, iskrsava patuljak i kaže: „Zla bliznakinja“. Pojavljuje se Lora i izvrnutih beonjača mu kaže: „U međuvremenu...“ i počinje histerično da vrišti i atakuje na Kupera. Kuper otrči do druge sobe, gde primeti ranu i krv na svom stomaku. Vraća se u prvu sobu, gde vidi sebe i Kerolajn kako leže u krvi. Zatim, shvata da je to Eni, koja se podiže. Ponovo odlazi u drugu sobu, gde ga sačeka ista ta Eni, s kojom obavi sledeći razgovor: „Dejl, videla sam lice čoveka koji me je ubio. To je moj muž. – Eni? – Ko je Eni? To sam ja. – Kerolajn! – Sigurno si pogrešio, ja sam živa!“ Osoba pred Kuperom menja svoj lik; bila je Eni, pa Kerolajn, zatim zlokobna Lora i na kraju Erl. Kuper je oči u oči sa Erlom, dok Eni stoji sa strane i iznenada nestaje. Erl se zasmeje, pa kaže: „Ako mi daš tvoju dušu, pustiću Eni da živi. – Hoću.“ Onda Erl vadi nož i zabija ga Kuperu ispod rebara. Scena se pretvara u vatrenu stihiju. Zatim se film odmotava unazad do trenutka koji prethodi zarivanju noža i pred Kuperom Bob hvata Erla koji vrišti, zauzdava ga, a Kuperu kaže da ide. „Erl obmanjuje. On ne može da traži tvoju dušu. Ja ću je tražiti.“ Kuper odlazi, ali zatim utrčava njegovo drugo ja, Kuperova zlokobna varijanta i kezi se u lice Bobu. Ona „bolja“ varijanta Kupera u hodniku nabasa na Lilanda koji kaže: „Nikoga nisam ubio“. Zatim do Lilanda dolazi i zlokobna varijanta Kupera, pa počinju da se cerekaju jedan drugom u lice. Kuper broj 1 juri Kupera broj 2 (ili obratno) i kada se sustignu, u krupnom kadru pojavljuje se đavolsko lice Boba. U tom trenutku sa ove strane kruga od 12 sikamora pred Harijem se pojavljuju nepomična tela Kupera i Eni.

Kuper se budi u hotelskoj sobi sa Harijem i doktorom Vilom, dok je Eni u bolnici. Želi da opere zube i odazi u kupatilo. U kupatilu, kao pod hipnozom, cedi pastu u lavabo, a zatim lomi glavom ogledalo u kojem se nalazi lik Boba. Okreće glavu krvavog čela i zlurado ponavlja pitanje: „Kako je Eni?... Kako je Eni?...“, zlobno se cerekajući.


Tu se serija završava. Ne sumnjam da se u ovom psihodelično-nadrealnom raspletu nalaze svi odgovori. Samo što ih je, kao što rekoh, teško racionalizovati, jer se do njih dolazi intuitivno. Jedino je nedvosmisleno jasno da se Lorina najava „Videćemo se ponovo za 25 godina“ (bila ona nada, obećanje, pretnja ili neminovnost), ostvarila. Snimljeno je novih 18 epizoda u kojima su isti ovi likovi okupljeni nakon 25 godina. U to ime, želim vam svima plodonosne košmare i u novoj sezoni. 

22 коментара:

Tjomi Lee је рекао...

Ipak je sniman digitalno:
http://welcometotwinpeaks.com/news/new-twin-peaks-digital/

Dejan Ognjanovic је рекао...

e jbg, ovo mi je promaklo! :( ipak, za vizuelnost ovog filma ja se ne brinem.

klem је рекао...

iskusno si predao loptu drugom igracu, gule, a sebe si ostavio za vaznije poslove. kakav je novi alien, da li si gledao?

Dejan Ognjanovic је рекао...

alien rivju stiže kasnije danas, a do tada pogledajte ovaj ODLIČAN text za pripremu pred TVIN PIKS nastavak: http://www.vulture.com/2017/05/twin-peaks-is-not-the-show-weve-convinced-ourselves-it-was.html?mid=twitter-share-vulture

ash је рекао...

Meni je Twin Peaks pre četvrt veka delovao interesantno, ali i zabrinjavajuće. Recimo da mi je bilo prirodno da vidim takve stvari u nekim posebnim filmovima, hororima ili mističnim trilerima, i da uvrnute reditelje kao Dejvida Linča pratim isključivo u dugometražnom izdanju, na kaseti pokupljenoj iz video kluba sa neke zabite police gde niko ne prilazi.

Početkom 90-ih, nekako poklopljeno sa padom komunizma i "Novim svetskim dilom", na TV-u kreću razne pompezne i pretenciozne "mindfuck" serije, sa mračnim sadržajem, i to pred planetarnim auditorijumom. Prosipanje horor patologije pred svetskom TV populacijom, a da ne govorim kako je to u srpskom miljeu tovljenom pred klanje, rat, sankcije, haos i bedu - bilo nekako posebno dijabolično. Ratne godine išle su u znaku Dosije X-a, koji se šlepao na popularnosti Twin Peaks-a.

Sablaznujuće, oskara tih godina dobija i bolesni, izvikani i pompezni naslov "Kad jaganjci utihnu", gde kanibalizam i kojekakve patološke perverzije takođe izbijaju u prvi plan. Ništa specijalno za B-horor produkciju iz minule decenije, da se pokupi iz video kluba, ali ovakve stvari su gurnute raji da se masovno loži. I da joj se radi ozbiljan pomenuti mindf*ck.

Setih se i da je, recimo, 70-ih godina "Paklena Pomorandža" Stenlija Kjubrika u SFRJ emitovana u posebnim bioskopskim projekcijama za intelektualni sloj i studente iz filmske branše, a u UK-u se podigla tolika prašina da je Kjubrik samog sebe cenzurisao i povukao film iz opticaja u toj državi. 20 godina kasnije Jugoslavija, a i svet - živeo je Paklenu Pomorandžu na velikoj skali.

Mislim da će, kao i svi revival-i starih serija, i novi Twin Peaks biti težak treš i bizarna perverzija, ali će biti dobar pokazatelj dokle se stiglo sa patologijama za široke narodne mase. Možda će nam baciti i više svetla na vreme pre četvrt veka, da uporedimo dokle su nas globalni mozgovni operateri doveli, pa jasnije interpoliramo tu dijaboličnu krivu kontrole uma i desensitizacije.

Iskreno, rado bih gledao "Malu kuću u preriji" i "Grizlija Adamsa". Bez motorne testere i podivljalog međeda.

matoji је рекао...

Dragi ASH, kao prvo, ne slažem se da nasilni filmovi izazivaju nasilje u stvarnosti. A kao drugo, Tvin Piks nije bio plod nekakve svetske zavere koja je htela da progura, kako kažeš, patologiju u narod. Tvin Piks je jednostavno plod genija Dejvida Linča i kompromisa koje je morao da pravi, jer je upravo ta „patologija” bila nepoželjna u komercijalizovanoj filmskoj i TV produkciji. Domišljati Linč je svoju „patologiju” uvio u formu sapunice, kako bi mu uopšte omogućili da radi za televiziju. Serija je stekla popularnost u prvoj sezoni, u kojoj gotovo da nije ni bilo „mindfuck” momenata. Kasnije kada je progresirala u tom pravcu, gledanost je naglo opala, što je nateralo producente da je skinu sa programa. Međutim, kad se podvuče crta, serija je generalno imala veliku popularnost i, shodno tome, znatne finansijke efekte. I mislim da je upravo to, novac, bio razlog što su mnoge TV kuće posle Tvin Piksa počele da ulažu u projekte sa mračnijom tematikom...

Elem, evo uvodne reči autora pred treću sezonu Tvin Piksa koja kreće noćas:
“I like trees and I love wood. I like to cut wood. Tonight, we’re going to a place where the trees are primarily Douglas firs. Douglas firs are a beautiful tree and if we’re very quiet, we can hear the wind rustling the needles as we move through the forest, getting closer and closer. And now, we’re here. Ladies and gentlemen, welcome back to the world of Twin Peaks!”
Dejvid Linč

mgw је рекао...


Stvarno bi bilo dobro da se kojekakva konspirasi sranja manifestuju kao vrhunski filmovi i serije - i to za planetarni auditorijum, kako ash-tip rece.
Ali i pored svega, jadni-narod aktivno pruza otpor - The Fast and the Furious 34 zaradio milijardu+.

Dejan Ognjanovic је рекао...

pogledah prve 2 epizode novog TP-a i mogu reći da, barem što se mene tiče, više nemam ni trunke sumnje u to da će ovo biti LUDILO, odnosno baš ono što sam i voleo i želeo da bude!
sad, druga je stvar što se možda OVO neće svideti onima koji očekuju još sapunice, malograđanskih intriga, dal će kelnerica da se spanđa s kamiondžijom, dal će čirlidersica da otkrije da je dečko vara sa najboljom drugaricom, itd. ali ako ste TP voleli pre svega zbog mistike, fantastike, nadrealizma i horora, onda nove epizode donose to u još jačim dozama!
ghoul says, BRING IT ON!

Барон Ракон је рекао...

Линч створио-Линч уништио-сву мистику серије јебеном дигиталном камером(доказ да није аутсајдер)!Серија иначе говори о генерацијском сатанизму у Америци,
али људи овде то не знају него су површни као и увек.

Барон Ракон је рекао...

Уводна шпица је са 4 елемента(онај цик цак представља вибрацију,вахдух)
Све у овој серији је у дуализмима:-дан-ноћ,добро-зло,Лора-Меди,хорор-комедија
див-патуљак,двојници,Мајк и Боб(постоје и Мајк и Боби),цена-бела колиба...
Наравно онај чудан говор звучи као говор пуштен уназад,ево једног занимљивог
погледа на ствари https://www.youtube.com/watch?v=m6l3ydmOSAI иначе ту девојчицу је убио њен отац по свему судећи,неколико година након твин пикса,
мистерија постаје стварнија.

Dejan Ognjanovic је рекао...

ukratko rečeno, i bez spojlera: ovo je LINČ kakvog su svi pravi, pametni i ukusni poštovaoci ŽELELI I SANJALI. ko je na linča zalutao očekujući sapunicu i krimić, sam je pao i sam se ubio. već u prva 4 sata viđeno je više vrhunskog horora nego u svim hororima koje videh u ovoj godini zajedno! ovde ima mnogo više apstraktno-nadrealnih scena iz crne kolibe tj čekaonice i još nekih onostranosti. početak 3. epizode je pljunuti eraserhead. sreća je što je linč ovde imao skoro odrešene ruke, niko mu nije nametao kompromise, a upravo njihovo ODSUSTVO je ono što smeta tima kojima se ne sviđa 'pravac' u kojem to ide.

bratic је рекао...

Одгледао и ја почетак треће сезоне. Биће супер! Језиво је и другачије. Одлично се снашао без Боба и без патуљка, добро "хедлује" без шерифа. Врло брзо, ако већ није, то све пада у други план и креће лудило!

Барон Ракон је рекао...

Ти си тај који филму Ватро...у једном списку овде дао 3-(филм почиње разбијањем ТВ-а,што је симболички раскид са серијом-и завршава се Лориним погледом у неки екран)
Иначе да речем само,ако се неко питао шта значи сцена са ретком-густом црном кафом-у питању је алхемија Бафомета симбола Сатурна који се налази ту поред Купера,а пошто је Америка патријархат у знаку Сатурна(неки кажу лажан...то је што је)Појављује се и иза Бена Хорна у пар наврата,тако да ме не би чудило да о њему сазнамо нешто што нисмо знали досад.

Барон Ракон је рекао...

Суприм ајрони је то што Линч уопште није фан хорора.
Него ако може овде само мала дигресија,чух и виђех нешто што морам да поделим
са неким са ким имам заједничко интересовање-дакле Линч овђе,док прави неку алхемију,приповеда како је
куповао неки шербет у Југославији и навлачио неку нашу на кока колу...ово ко није виђео нека бачи поглед одма јер је предобар видео и могао би да га слушам сваку ноћ пред спавање https://www.youtube.com/watch?v=11p0y9z1XOU

Dejan Ognjanovic је рекао...

kad imaš horor u sebi, ne treba ti ni fanovstvo ni žanr ni ništa drugo. hvala na ovom linku, stvarno je uživanje slušati ovu pričicu (mada mi ovo sa novcem zvuči kao da je malo 'filovano' i 'nakićeno').

Барон Ракон је рекао...

Признај да си код оне сцене са слепом Азијаткињом,у трећој епизоди,помислио
да те кабловска зајебава нешто.Мени се некако чини да је Линч одлучио да снима ово само из једног разлога,а тај је - да зајебава све оне који су упорно тражили нови Твин Пикс.

matoji је рекао...

Prve četiri epizode su naravno potpuno ludilo a la Linč, ali ne samo zbog pristupa, već i zbog razuđene radnje, tako da očekujem da će u narednim epizodama postepenim rasplitanjem događanja širom Amerike, doći do fokusiranja na Crnu kolibu i efekte koje ona proizvodi. Zbog toga mislim da je bilo kakva kvalitativna ocena serije pre kraja poslednje epizode preuranjena. Uostalom, Linč je, prema sopstvenom priznanju, pravio film u trajanju od 18 sati, a ne seriju.

Za sada se balansira između misterije, horora i komedije, s tim da je u prve dve epizode akcenat na misteriji, a u trećoj i četvrtoj, na komediji. Mislim da je Linč čak više razularen na polju komedije, nego na polju mistike. Smehotresna je, recimo, scena iz kancelarije jednog od direktora FBI-a, Gordona Kola, u izvođenju Dejvida Linča lično. Naime, u pitanju je satira na račun Amerike kao svetske sile i ogleda se u samom enterijeru kancelarije. Na zidu iza radnog stola direktora, pored američke zastave, nalazi se ogromna fotografija nuklearne eksplozije, dok se na suprotnom zidu nalazi uramljeni portret Franca Kafke. Ovako osmišljen enterijer mogao bi da okarakteriše ličnost Gordona Kola, koji se oseća kao Gordon K. u lavirintu birokratije FBI-a, a sa druge strane može biti aluzija na krizu identiteta Amerikanaca danas. Oni raspolažu ogromnom silom, ali se pojavila sumnja u ispravnost njihovih ciljeva. Od najvećeg uzora ostatku sveta, postali su mu preko noći omrznuti neprijatelj.

U ovome leži lepota Linčovih uradaka. Neodređenost i višeznačnost ostvareni kroz latentnu simboliku teraju na razmišljanje i dozvoljavaju razna čitanja i učitavanja. Gledanje njegovih filmova i serija je interaktivan proces, dakle traži aktivnog gledaoca koji će svojim isčitavanjem i učitavanjem stvarati i svoj film. Zbog toga, Tvin Piks - 3. sezona se gleda pažljivo i više puta. Idealno bi bilo svih 18 epizoda odjednom ili u što manje kratkih razmaka. Ko preživi pričaće.

Dejan Ognjanovic је рекао...

ja, pak, mislim da je bolje tvin piks (novi) gledati s razmakom, da se to sve lepo svari, pa ako treba i reprizira, natenane da se gustira + da se tim povodom konverzira, da narod to lepo UPIJE, kroz razgovore i razmišljanja. nije ovo serija za bindžovanje. ja sam noćas opet reprizirao FIRE WALK WITH ME, i zaista je ovaj film NEOPHODAN za praćenje najnovije sezone. a kad još jednom odgledam prve 4, a zatim i petu, verovatno ću napisati svoj osvrt na THE SHOW, SO FAR.

Барон Ракон је рекао...

Она сцена са Дагијем који добија у казину ме мало асоцира на сцену из прошле сезоне када Енди(који баш и није бистра вода)једини схвата да на табли гледа мапу-дакле као архетип откривења ономе који још није кушао са дрвета познања.


Да ли постоји нека вероватноћа да се књига Тајна историја Твин Пикса појави
овђе код нас?Кажу да се у њој налазе ствари везане за ову нову сезону...

Marko је рекао...

Bilo bi lepo da se neko setio i objavio tu knjigu.

Барон Ракон је рекао...

Упркос камери,када сам видео да серија креће у вјештичији сат,понадао сам се да ће овај ТП бити невиђени ужас само за оне са јаким стомаком,и она сцена са Саром Палмер која гледа лавове ми је салила неку страву,као да је наговештавала неко невиђено зло...Међутим како се сада чини,гледаћемо Алису у земљи чуда у зеленом оделу и Твин Пикс глобал са седиштем у Лас Вегасу(нећу кривити Линча за ово,кривићу дух времена)...
Одавно не бих оволико фрустриран,баш зато што се на тренутке показује квалитет
а онда неке визуелно,тотално офф сцене,кадрови и локације,некарактеристични за Линчове филмове,нека усиљена бизарност у дијалозима,а неки глумци као да отаљавају(чак и Лора док се сагиње ка Куперу смеје се као на проби) једино ми је Луси ту психоделична..да и ти флешбекови из прошле сезоне праве неки лош контраст...
И поврх свега на крају убаце и те свирке на позорници,као да гледам неки
Јутјуб видео и као да су кадрови из градића Твин Пикс,кога смо тако волели,у служби неке позе,ма иди бегај боље да су снимали само у редрум(мурдер).
Ја би нови ТП снимао са потпуно новом добро одабраном екипом у том истом граду а тек бих на моменте убацивао ове старе,значи нови људи-стара прича и наравно целулоид спирит,овако ће да испадне суперпретенциозно-чух негде да ће на крају да експлодира нека нуклеарна бомба у Вегасу,и сад мислим да ово и једино тако може да се заврши.
Извињавам се,знам да ово није Фројдов кауч,али морам негде да се изјадам.

Dejan Ognjanovic је рекао...

lepo ja rekoh još 30. maja, u komentaru gore, a evo sad vidim da me parafraziraju stranci: For a show like Twin Peaks–with its cinematic vibrance, its strange and familiar charm, and the alluring mysteries buried at the center of it all–to binge all 18 episodes at once on a Sunday in May would not have nearly the same effect as it will to watch them methodically paced out and arranged, one episode at a time over the course of what will likely be a summer of change. Each new episode of Twin Peaks a tonic of escapism in this truly surreal world in which we are living. And in these early days of Summer 2017, it all cannot be said aloud now.One thing we have seen in these first 4 episodes (which were released all at once on Showtime’s streaming services on May 21, with the remaining 14 episodes to be released each Sunday over the next 13 weeks with the 2-part finale airing on September 3) is that Twin Peaks is best when it takes its time. OVDE: https://thescriptlab.com/features/main/7077-cannot-said-aloud-now-twin-peaks-vs-netflix-model/