izabrana dela

izabrana dela

недеља, 29. октобар 2017.

Motiv vampira u savremenoj regionalnoj književnosti


            Kao što sam nedavno već bio najavio, bio sam 29.09. učesnik velike književne manifestacije Book Talk 2017 u Novom Sadu. 
Tačnije, učestvovao sam na panelu pod nazivom „Motiv vampira u savremenoj regionalnoj književnosti“.
Njegov moderator bio je Dragoljub Art-Anima Igrošanac (Beograd), a učesnici pored mene bili su: Goran Skrobonja (Beograd), Davor Šišović (Pazin) i Vladimir Krivošejev (Valjevo).
            Fino je to sve bilo, besprekorno organizovano i u prijatnom ambijentu, a organizatori su sve panele snimili i okačili na Jutjub. Tako sada, ako želite, možete pogledati kako je to izgledalo i saslušati o čemu smo tom prilikom pričali.




            A kad smo već kod toga, možda će vas zanimati i drugi panel posvećen fantastičnoj književnosti, pod nazivom „Fantastika iznad političke geografije“ za koji je takođe zaslužan Dragoljub Igrošanac kao moderator, a učesnici su bili: Mladen Jakovljević (Novi Sad), Nikola Petaković (Novi Sad), Aleksandar Žiljak (Zagreb), Mirko Grdinić (Pazin), Dragić Rabrenović (Bijelo Polje) i Anto Zirdum (Travnik). 

To možete pogledati ako kliknete OVDE, a kad se već tu zateknete – ako vam pažnju privuče i neki drugi panel, slobodno bacite pogled... Ne ujedaju!

2 коментара:

Барон Ракон је рекао...

'А срце бпћа ли бпћа''(ај погоди име тог вампира ако си профа) Требају ови што се боре против насиља у породици да узму Саву као симбол.
ВАМПИРСКА ХИЈЕРАРХИЈА
1.БАРОН РАКОН
2.ГОСПОДАР(Карпентеров)
3.ДРАКУЛА К.Ли,Гери,Лугоси
НАЈБОЉЕ СЦЕНЕ - вампирско позориште у Интервјууу..,и сцена из Дракуле,није класични вампир у њој,више је Ликантроп,кад пије крв Луси...

Man from Valley је рекао...

Миленко Јевтовић. Можда неоправдано скрајнути писац, пригодан за помен на овом блогу. Пише о учмалим старцима који сневају да их у руралним вукојебинама посети емигрирало потомство, устајалим женама које чезну за мужевима на раду по каменоломима, гладних хлеба у заковитланој индустријализацији ратом напаћене земље, фамилијарно стрвење у кући где апсурдно опстају људи измешани браком и родбинским везама, вечити проблем у Срба "докле је међа", све то волшебно дочарано врхунском нарацијом кроз одабрану бујицу епитета и одмерених "речи из народа", којим дочарава кроз магновење и муку сељака натприродно и језу менталитета у коме су барем наше прадеде живели, ако потоњи већ нису одбегли за хлебом индустријализације. Издвојио бих његове приче Мале задушнице, Илински ђаволак, Мутне кише, Кућа без крова, Јагањци. Већина добрих прича су му у збиркама Зимски отац и Узмаглице. Превођен на скоро све језике Балкана, ван екс-ју.