.jpg)
Ovca mi se jagnji, pa samo ukratko: ovo je vanredno zabavan, uzbudljiv, dirljiv, potentan film, naročito pregnantan u današnje globalno krizno vreme, a i za Srbiju je naročito aktuelan. U suštini, zaplet se može ovako sažeti: fejk revolucionari su propustili šansu da promene bliskobudući skoro-fašistički poredak zato što su bili nesposobna govna ne mnogo bolja od onih protiv kojih su se borili (uspaljeni, pozeri, sa sličnim ograničenim vrednosnim sistemom), pa zato jedina nada leži na njiovoj, od njih različitoj, boljoj deci.
Količina za-Srbiju-aktuelnih paralela u filmu je jeziva: Šon Pen je genijalna karikatura ovde, kao nešto između B. Lečića i A. Vulina – napumpani tragikomični umišljeni „šmeker“ a zapravo nacoš i ljigava gnjida; scene uličnih protesta i sukoba s policijom, uključujući fašist-pandurske smicalice (ubačeni provokatori s molotov-koktelima, da opravdaju pandursko nasilje); fašist-isleđivanja omladine koju ti ogavni matorci četvrtastih vilica i ledenih mrtvih psihopatskih plavih očiju gledaju s jedva prikrivenom mržnjom (zato što su profi; u Srbiji ih gledaju s otvorenom mržnjom i/ili podmehom); a tu je i kežual rasizam (dobro je prevodilačko rešenje kad se američki „wetbacks“ srpskom gledaocu sasvim fino približe kao „mandovi“) s kojim ruku pod ruku ide i uverenje o svojoj (rasnoj, nacionalnoj itsl) nadmoći: mi imamo sva prava, a dođoši nemaju nikakva, mi smo bogomdani što smo starosedeoci (u Beogradu, u Šumadiji, na Balkanu) a ne ko ovi „preko“, ovi „sa strane“…
Sve je to tako dobro i smisleno skockano da mi je na kraju filma samo falio natpis: „Dedicated to Serbian students!“
.jpg)
Sad, postoje dva glavna pristupa ovom filmu: jedan je da ga, kao ja, gledate kao vrhunski primer izuzetno uzbudljivog filma za vrhunsku zabavu (nisam osetio kad su tri sata prošla, a gledo bih još tri, da ima!), a drugi je da ga, kao neki zavedeni hvalospevima njegovoj kurentnosti i angažovanosti u aktuelnim političkim polemikama, razočarano otpisujete kao plitak, nedostatan, kao bozu.
Pa, oba su pristupa relevantna, samo je bitno s kojim očekivanjima i predubeđenjima prilazite filmu. Ja od PTA ne očekujem NIŠTA jer mu nisam ni gledo ništa sem BUGI NAJTS, koji mi je bio suviše mekan i mlitav komad lažnog kurca za temu (pornografija) koja je morala mnogo provokativnije i prljavije da se obradi. Pogledaću, čim prije stignem, THERE WILL BE BLOOD, jer jedino mi to deluje da bi moralo da valja; sve ostalo njegovo nimalo me ne privlači.
.jpg)
Ovako, manje-više iz druge ruke, deluje mi da PTA zna zanat. Paul Schrader rekao je za ovaj film „What held me in my seat for the better part of two hours was PT Anderson's Joy of Filmmaking.“ I jeste i to, film je neverovatno PROPULZIVAN (što bi reko Dimbo u svojoj najnovijoj poštapalici), napet, uzbudljiv, nepredvidiv, to se gleda u grču, na ivici stolice, sa stalnim „Šta li će sad da bude?“ i „Kako li će iz ovoga da se izvuku?“ Ima tu sjajnih scena, set pisova, a naročito finalna jurnjava talasastim brdima…
Uz to, Šreder je malo namćor kad kaže da ga nije bilo briga za Kapricija. Njih dvojica su okej za to što su. Kaprio je osvežavajuće ne-zvezdasto tretiran – ceo film je mastan, zarastao, neoprane čupave kose, slikaju ga u senkama, mrljavo, skroz je antiglamurozan, kao i njegov lik, i nije nimalo iznenađenje kad je priznao da mu je u koncepciji lika uzor bio Džef Bridžiz, odnosno Big Lebovski – to je bilo jasno čim je krenuo u beg od spec. policije u ružnom štraftastom kućnom mantilu i nastavio s njim da beži, maltene u papučama, kroz ceo film i pola Amerike. Nasuprot njemu, Benicio je svoj ležerni prirodni self, laganica od epizodne uloge… ALI, simpatični oni nekome ili ne, težište je na ćerki Leovoj, a ne na njima dvojici, a ta curica je izuzetna. Kao i keva, koja, avaj, iščezne iz filma prerano.
.jpg)
Dakle, odlični glumci nalaze se u ingeniozno zakuvanom scenariju u kojem, za promenu, naslov nije lagao: to zaista jeste jedno sranje za drugim, jedan ogromni tročasovni film potere – bežanije, apšenja, skrivanja, uvaljivaljanja u gomna, oslobađanja, nova komplikovanja, preokreti itd. Sve je to PROPULZIVNO režirano, dinamično, energično, mladalački (mada PTA nije prolećno pile), u čemu pomaže i PROPULZIVNI, repetitivno-haotični skor. Zapetljancije su nadahnute, kao i neka rešenja za vađenje iz njih, dok ćemo za neka druga „How convenient“ iznenađenja prosto da zažmurimo na jedno oko, kažemo „Eh, kao na filmu“, i ne gunđamo previše što jedan od twistova zavisi od toga što plaćenom ubici proradi, pod stare dane, nešto kao savest (kao, „ne ubija decu“, ma šta mi reče, čuo sam za „kurve zlatnog srca“, sad eto vidim i „ubicu u najam, zlatnog srca“) u spoju s nečim kao ponosom (kao, dosad tog Indijanca nisu bar 2.869 puta nazvali nekom od 694 varijacije na rasističke uvrede vezane za njegovo podrijetlo, nego mu tek sad prekipelo), niti gunđamo zato što maloletna curica uspeva da odradi dugačku i ludačku brzu vožnju vezanih ruku na komplikovanom terenu stiskajući njima sve vreme volan (što znači, bez pipanja kvačila i dr. stvari za koje ti tijekom vožnje treba više nego jedna ruka).
Film zadovoljava kao ZABAVA, vrhunski pametno smućkana, a proplamsaji idejnog angažmana, društvene kritike itsl. samo su garnirung, ukras, šminka, MekGafin, a ne glavno jelo.
.jpg)
Ja razumem potrebu da se reaguje crnim humorom i karikaturom (kakva je lik Šona Pena ovde, kao i celo to Kju-Klux-Klanovsko Belo Bratstvo kojem se on priključi, a koje iz senke vlada Amerikom) na svet u kojem su karikature kao Vulin, Vučić i Tramp nekakvi moćnici, a Kričkovi i sl. ćaci su vrhovni polićaci. Ali, iako film pred kraj maltene doslovno citira Kjubrikovog STREJNDŽLAVA („precious bodily fluids“ & „life essence“, i tako to), i sasvim sigurno ga je u svesti ili podsvesti imao kao duhovnog vodiča, PTA *nije* Kjubrik, a ova akciona komendija nije ni blizu tako slojevita i originalna kao DOKTOR.
.jpg)
Po tome što ovaj film naglasak stavlja na zabavu a ne na (ozbiljniji) angažman on je tipičan predstavnik novijeg američkog filma... Ne očekujte MASH niti TV MREŽU ili STREJNDŽLAVA. Očekujte najbolji film braće Koen koji NISU oni napravili, i biće sve u redu.
Ovo što sledi je pomalo SPOJLER, pa budite oprezni, ili preskočite dok ne pogledate film.
.jpg)
Dakle, ono što srozava ambicije za ONE BATTLE AFTER ANOTHER da se tumači kao velika, prvorazredna satira i prikaz ne znam kako dubokoumnog portreta današnje Trampove (a i šire) Amerike, i srodnih boljki Zapadne civilizacije, jeste upravo onaj kliše koji je nama, u Srbiji, možda i bolno transparentan, i vidljiviji nego njima u USA. Naime, PTA u scenariju ovog filma poseže za starim dobrim holivudskim klišeom kojim se potencijalno radikalne konotacije kvazi-revolucionarnih zapleta moduliraju, moderiraju i suštinski kastriraju: opšte društveno zlo se personalizuje kroz jednog pojedinca, ili grupicu zlikovaca oko njega, baš kao što, u duhu individualizma, koncentriše konflikt na jednog heroja, ili antiheroja (i grupice dobrih henčmena). To je neophodno ako hoćeš dobru priču koja može da se uklopi u 2-3 sata brze i zabavne akcije, a to omogućava zadovoljavajući rasplet, kroz katarzu, kad na kraju Heroj uspe da sjebe Zlikovca.
Avaj, u stvarnom životu to tako ne biva. ZLO koje PTA sugeriše u svom filmu nipošto nije svedeno na jednog patološkog pojedinca (Šon Pen), pa ni na grupicu karikiranih rasističkih debila u nekom podrumu: ZLO je HOBOTNICA, sa bezbroj pipaka, ZLO je u čitavom SISTEMU, i to što si mu odseko jednog krička ili vulina ili belivuka ili šona pena ne znači skoro NIŠTA: nema hepienda, nema slobodnog kretanja po Americi, nema povratka Kući, pa odatle kao „ajmo sad nazad na proteste“. Ako si sjebo krička, doći će ti neka druga pička, i ma koliko da je prijatno i toplo oko srca gledati to na velikom platnu, pomalo nam kvari filmsku radost bolno očita svest (probuđena tokom prethodnih 11 meseci mrcvarenja sa udavom zla) da se ne može tako lako kao na filmu obaviti to „čička mička i gotova prička“.
.jpg)
Dakle, time što je ZLO sveo samo na karikaturu i time što je simplifikovao konflikt i dao nam laku katarzu i laki hepiend (baš kao svi američki pop-„revolucionarni“ filmovi, od STRANGE DAYS preko MATRIX do GET OUT), PTA nas nije razbudio na delovanje, na revoluciju, nego je dao jednu pilulicu za lakše gutanje ovog sranja, ovog ZLA koje je oko nas, pa tako ni njegov film nije diverzija u diverzantskom (revolucionarnom) smislu, nego je diverzija u smislu „diversion“, odvraćanje pažnje, zamajavanje.
Ali KAKVO zamajavanje! Ja bolje, zabavnije ne pamtim kad sam gledo.
U tom smislu (što bi reko Jovo Bakić), ovo ima snažan Gulov pečat pa prema tome – ne oklevajte. Pravac bioskop. A posle, ako vam je do toga, u diverziju.
Kuku još malo pune dve decenije i još uvek ne odgleda Biće Krvi? Ne verujem da bi te film oduševio, ali kapiram da bi te do sad bar interesovalo da overiš jedan od najcenjenijih filmova ovog veka. Jedini problem koji imam s tim filmom je što voli da ti podvlači svaki detalj da bi svako u publici skapirao poentu, najočiglednije u sceni razgovora sa polu-bratom na pola filma. Možda jeste film precenjen u smislu što ga svi meću na 'top liste najboljih filmova veka/ikada', ali svakako je u pitanju odličan film.
ОдговориИзбришиGledao si mu i The Mastera ali pretpostavljam da si zaboravio jer te je udavio od dosade, dao si mu 2+ na godišnjoj top listi. Sećam se jer sam mu i ja dao istu ocenu, ali kasnije reprizirao i malo sam je povećao, ali ga i dalje smatram njegovim najprecenjenijim (ali nikako najslabijim) filmom. Jedini njegov total misfire je Inherent Vice.
Gospode Boze, koliko ti je gotovo svaka recenica promasena i ideoloski zavisna, bez da nam trosim vreme previse, ilustrovacu ti to najbanalnijim i najnebitnijim primerom iz celog tvog teksta: "niti gunđamo zato što maloletna curica uspeva da odradi dugačku i ludačku brzu vožnju vezanih ruku na komplikovanom terenu stiskajući njima sve vreme volan (što znači, bez pipanja kvačila i dr. stvari za koje ti tijekom vožnje treba više nego jedna ruka)". Ovo je najbanalniji i najnebitniji deo celog teksta, koga bi realno trebalo u startu zanemariti, nebitna gluspost, ali problem je sto savrseno na mikroskopskom nivou oslikava sve sto si napisao. Njena mogucnost da vozi taj auto kako ga vozi, kao mala devojcica, je zapravo prilicno najrealisticniji deo filma, jer otprilike (ne citiraj me) 99% vozila u americi su automatici, sto znaci automatski menjac, nema kvacila koje treba pritisnuti, sto znaci da nesmetano mozes da drzis vezane ruke na volanu i da juris do mile volje... u odnosu na drugog vozaca automatika naravno, sve dok se pored tebe ne pojavi vest vozac manuelca, ali to se u americi ne moze desiti. Ekstrapoliraj ovo na celu tvoju recenziju filma. Takodje, zamolio bih te iskreno, da tvoju interpretaciju primene u flimu od par sekundi "false flag" "van halen" taktike ne koristis kao alat za kategorizaciju ideoloskog opredeljenja nasih studenata. Kao da svako nad kim je upotrebljen "flase flag" se mora medjusobno poistovetiti, i nuzno mora stajati na istoj ideoloskoj strani.
ОдговориИзбришиdobro, stepenice, priznajem da ja nisam vozač i da sad prvi put čujem za vozila u kojima dok su ti ruke vezane na volanu možeš da "automatski" menjaš brzinu dok 200 na sat jurcaš nekakvim brdima i dolovima. pretpostavljam da taj tvoj automatik čita misli vozača i kad on poželi, uspori, a kad vozaču ćune da ubrza, auto sam ubrza, u milisekundi, čim se ovome javi misao u glavi? ne znam samo zašto se onda onaj zakuca u njen auto, zašto se "automatski" nije zaustavio ispred zaustavljenih kola? kad mi ovo razjasniš, onda ću da pokušam ovo tvoje da ekstrapoliram na celu moju recenziju filma. a pošto sam već toliko glup, možeš li da mi nacrtaš to oko "kategorizacije ideoloskog opredeljenja nasih studenata", jer ni tu nisam svatio šta tačno želiš da oćeš reći.
ИзбришиA izvini, propustio sam da ti odgovorim na poslednji zahtev u tom odgovoru, u vezi kategorizacije ideoloskog opredeljenja studenata. To je u vezi konstatacije da film ima paralelu sa Srbijom u "kolicini koja je jeziva", otprilike. Srbija i Amerika postoje trenutno u znacajno razlicitim politickim trenucima i okolnostima, izmedju kojih se ne mogu povuci paralele, i garantujem ti da vecina studenata ovo nece doziveti kao nesto blisko, a kamoli "posveceno" njihovoj borbi, cak mislim da bi im bilo uvredljivo. Pod "flase flag" podvodim ovu konstataciju "(ubačeni provokatori s molotov-koktelima, da opravdaju pandursko nasilje)". To je standardna klasicna flase flag taktika represivnog elementa svuda u svetu u principu, i njegova primena nekog sistema nad nekom pobunjenom populacijom ne znaci medjusobno poistovecivanje ideologija populacija nad kojima je ta taktika primenjena. "Van Halen" je samo kodni naziv koji je u filmu primenjen za tu akciju, zato sto taj ubaceni element koji baci molotovljev koktel nosi van halen majicu. I cela ta scena traje svega nekoliko sekundi, ali sluzi tome da kratkom vizuelnom slikom privuce razne anti-represivne grupe pod isti kisobran.
Избришиpreviše si ti učitao iz nekih stvari izvađenih iz kontexta - niti sam ja reko niti insinuirao ičije ideologije, niti fiktivnih amera iz fikcije-filma, niti današnjih amera koji se bune protiv trampa, niti naših studenata čiju ideologiju ja i ne tvrdim, za razliku od tebe, da poznajem, odnosno da znam koja je. ne vidim je artikulisanu. mogu da slutim, na osnovu nekih pokazatelja, ali slutnjama se radije ne bih ovde bavio. a tek da ti crtam kolko je bzvz da bukvalistički čitaš moju ironičnu opasku da je pta trebo da posveti film srpskim studentima, pa jebo te, otkad ti čitaš ovaj blog, od pre godinu dana? i koliko pažljivo?
ИзбришиAko sam nesto uzeo izvan konteksta onda budi obazriviji. Mozda je do mene, al moze da bude i do tebe, pa makar semanticki. Ni ja se iz objektivnih i sigurnosnih razloga ne bih bar ovde bavio studentskom ideologijom (u nedostatku bolje reci nazalost), ali ne zameri mi ako ne vidim kako se ipak ne bavis time, kada kazes da je film koji je vrlo ocigledno propagandski vrlo opredeljeno nastrojen, je za Srbiju vrlo aktuelan, gde je parafraziram "kolicina paralela koje mozemo prepoznati kod nas jeziva" (uz potpuno promasen i netacan pomen lecica i vulina, u po meni prislinom pokusaju uspostavljanja dodatne veze nase situacije sa temom filma, bar ja tako vidim tu konstataciju). A u vezi ovoga sto kazes za ironicnu opasku da je tema filma takva da se mi mozemo prepoznati u njoj da sam ja tvoju konstataciju shvatio kao da smatram da je pta trebao posvetiti film, ne znam odakle si to izvukao iz mojih konstatacija pobogu. To za posvetu sam samo iz tvog teksta dodao na tvoje konstatacije parafraziram "koliko ima paralela sa stanjem u Srbiji" i da je "kolicina palarela jeziva, toliko da bi se na kraju filma moze reci da je posveceno srpskim studentima". Tvoju konstataciju sam dodao na tvoju konstataciju, ne vidim kako pobogu je iz toga moglo biti zakljuceno da ja bukvlalno ocekujem takvu posvetu, naprotiv, ne zelim je. Daleko bilo.
ИзбришиDruze nemoj tako, nisam insinuirao da mislim da si "glup", da tako mislim ne bih se ni cimao da ista napisem. Ako nisi vozac nije lako objasniti iskreno, ali ajde pokusacu, ako nije mamac. Auto funkcionise tako sto motor vrsi neku frekvenciju rada/pritiska na osovinu automobila (koja okrece tockove, manje vise). Motor (u zavisnosti od snage motora) ima ogranicenu frekvenciju kojom moze da prenosi pritisak na osovinu (to ti je ono broj obrtaja). Motor vrsi neki rad/silu nad osovinom koja (uprosceno) okrece tockove, a menjac sluzi da menja i regulise obrtni momenat pod kojim se sila motora prenosi na tockove, recimo. Kada si u prvoj brzini, na malom si obrtnom momentu (obrtni momenat je multiplikacija sile od centra rotacije), i onda pod velikim brojem obrtaja se kreces sporije nego kad prebacis u drugu brzinu sa istim brojem obrtaja, jer kad predjes u drugu brzinu povecavas obrtni momenat. Ovo mozda nije jasno. Sigurno si vozio bajs sa menjacem. Kad obrces pedale u prvoj brzini, kad se kreces dovoljno brzo da moras zestoko da mlatis nogama da odrzis brzinu, onda prebacis bajs u vecu brzinu i odjednom odrzavas istu brzinu kretanja a ne moras tako manijakalno da mlatis nogama da odrzis istu brzinu kretanja. Zato sto si promenom brzine promenio obrtni momenat osovine. Kontam da znas sve ovo, ali eto da te ne iskuliram, ukratko, automobili sa automatskim menjacem automatksi registruju kada ova promena brzine/obrtnog momenta treba da se desi, i takav auto sam promeni brzinu/obrtni momenat, bez da vozac to treba mehanicki da uradi (zbog ceka automatski menjaci nemaju kvacilo, jer automatski setaju po zupcanicima, zato auto sa automatskim menjacem nema kvacilo, ima od pedala samo gas i kocnicu, i nema menjac da moras da rukom menjas brzine, auto sam to radi). Imaju menjac koji u sustini ima opcije koje mu kazu: idi napred, idi nazad, idi napred brzo... to su opccije koje nogom mozes da izaberes, nista ne moras da podesavas/menjas u toku voznje, bez obzira koliko se brzo kreces. Pa danasnja Formula1 nema manuelni menjac, imaju automatik, nemaju kvacilo, ne moraju da skidaju ruke sa volana (imaju pedalice sa strane volana gde mogu da nametnu svoju volju automatici, ako zatreba). Tako da da, kao sto si pitao, kad ubrzavas, automatik sam menja brzine u visu brzinu po potrebi, i kad kocis/usporavas auto sam snizava brzinu menjaca/obrtnog momenta. A taj placeni ubica koji se zakucao u njen auto se zakucao u taj auto je zato sto ti kao vozac moras ili da pritisnes gas da ubrzas auto, ili da stisnes kocnicu da usporis auto, a automatik sam odlucuje da li ce da menja brzine na gore ili na dole, u zavisnosti od kretanja automobila, nece automatik sam da ukoci pred preprekom (izuzev ovih novih nepouzdanih samovozecih automobila). On je presao preko nagiba terena gde nije mogao da vidi da je ona tu zaustavila auto, i morao je da koci, promena brzine je na automatiku, mada je u tom slucaju sve jedno dal je manuelac ili automatik jer to je totalno kocenje odvojeno od menjaca. Ako si ikad imao bajs sa menjacem bice ti jasno, automatik samo radi promenu prenosa umesto tebe. Ali zato sam rekao da taj primer moze da se ekstrapolira na ceo film, pod velom nepoznavanja materije, bar po mom misljenju :)
ОдговориИзбриши